NikadProtivŽelimira

Skaloni i ekipa su fantasticno spremili utakmicu sinoc, planski su prepustili posed Hrvatskoj i gledali da brzo i konkretno deluju kada imaju loptu. Na momente su me podsetili na Maroko 😄, tacno se videlo kako se odigra rizican/sporiji pas Sose, Lovrena ili Brozovica da dizu napred i gledaju da kada osvoje loptu imaju visak, sto su cesto i imali na sredini terena. Konstantno su uspevali da nadbroje Hrvatski trio na sredini, a Mesi je imao prostora kao u retko kojoj utakmici na ovom turniru. I pored svega toga prva dva gola, koja su prakticno odlucila utakmicu, su dosla poprilicno srecno, ali oba iz tog plana da se kroz munjevitu tranziciju napadne prostor koji je Hrvatska konstantno ostavljala. Iako nije tako izgledalo na pocetku, cini se da je Argentina poprilicno namazana, protiv Holandije su izasli u 3-5-2 sistemu sa tri klasicna stopera, po prvi put od kod zna kada, protiv Poljske su igrali izuzetno visoko i strpljivo, danas su se povukli i napali drugacijim oruzijem... Odlika dobrih ekipa i dobrih trenera nije nuzno da izadje na teren i izdominira protivnika, retko ko je u poziciji da to uradi, vec da nadju najverovatniji put do pobede, makar to podrazumevalo drugaciji pristup od onoga sto je protiv nekog drugog protivnika radilo pos'o... Umesto sto su neki prizeljkivali da Piksi pokupi koju lekciju od Dalica, ja bih pre voleo da pokupi koju lekciju od Skalonija, Aimara, Ajale, Samuela i ostatka ekipe iz Argentinskog staff-a. Nema populistickih sranja niti ideeeemo po protivnika postapalica, igras jebeno svetsko prvenstvo, budi pametan.

Ako mislis da sam jedan od tih, valjda je iz upisa jasno da nisam, postoji vise razloga zasto nismo u istoj ligi, ucesce na velikim turnirima je druga stvar, tu smo na nekoj fiktivnoj lestvici jedno tri lige ispod. Vise sam pominjao da u slucaju svetske titule, Hrvatska bi zauvek ostala upisana zlatnim slovima u istoriji fudbala, sto bi rekli izlapeli novinari.

Cini mi se da se jos uvek vari ovo sto Maroko radi na ovom prvenstvu, primetio sam manjak pouzdanih analiza nakon njihovih utakmica ili generalno nekih taktickih principa do sada na turniru. Sam put na turniru izuzetno podseca, u smislu da defanzivno dobra ekipa prolazi jace i talentovanije reprezentacije. Cak i Ceska, koju je Grcka tukla u semiju 2004. je bila nakrcana napadackim talentom, pored vec poznatih Portugala, Spanije i Francuske. Rehagel je deceniju nakon sto je Catenaccio i definitivno otisao u istorijske knjige uspeo da sistemom koji se smatrao mrtvim potpuno iznenadi sve, uz sjajnu motivaciju i ogromnu dozu srece. Koristio je Delasa kao klasicnog sweeper-a koji cisti iza stopera, stajali su izuzetno duboko, nije mario za tranziciju, vec je koristio dead ball situacije, odakle je vecina golova i pala i duge lopte na Haristeasa kao dva glavna (realno i jedina) oruzija. Za razliku od Grcke, Maroko na momente izlazi dosta visoko, protiv Spanije su u drugom poluvremenu prepoznali da je pitanje vremena kada ce neko od Spanaca da otkljuca nisku liniju nekom loptom, pa su izasli dosta visoko i to je izgledalo odlicno, pa je Enrike odgovorio ubacivanjem Morate koji za razliku od Asensia koji je odlican u strpljivom gradjenju koristi cistinu koju je Maroko odjednom stvorio. Maroko konstantno gleda kako da kroz brzo otvaranje i tranziciju dodje do opasnih pozicija, bas u tim situacijama mi se dopao ovaj Ounahi iz Angersa za koga sam prvi put cuo sada na turniru. Fascinantno je da se protiv Portugala skoro pa nije osetio nedostatak Mazraouia i Aguerda sto je pola njihove odbrane. Amrabat igra kao MVP turnira, apsolutno kljucni igrac u ovom sistemu, protiv cetiri elitne sredine (Hrvatska, Belgija, Spanija, Portugal) je sve pozatvarao. Kako god da se zavrsi ova odiseja, cinjenica da je opskurni trener koji je dosao jedva dva meseca pred SP i sa samo jednim prozorom pred prvenstvo uspeo ovako da naspanuje ceo tim je stvarno neverovatna. Ceo tim igra daleko iznad svojih mogucnosti, fantasticno prikrivaju sve svoje nedostatke, jos jedan dokaz da sa mudima, srcem i glavom u sportu moze svasta da se uradi.

U poslednjih 50 godina, Svetsko prvenstvo je po pravilu osvajala ili najjaca reprezentacija ili jedna od top 3/5 reprezentacija na svetu. Nisam siguran gde bih svrstao Svedsku iz 1958, svakako su bili u tom vremenu dobri, dok su Cehoslovacka i Madjarska bile powerhouses u trenucima kada su dolazile do finala. Urugvaj je svakako u periodu kada je osvajao obe titule bio u vrhu svetskog fudbala. Dakle i kada pogledamo celokupnu istoriju svetskih prvenstava, nominalno slabije reprezentacije (izvan nekih top5, top10) su maksimum dolazile do polufinala, ucesce Hrvatske u finalu 2018 iz ove perspektive deluje kao uspeh Svedske i Cehoslovacke, ako znamo kakve generacije je Madjarska imala deceniju pre i deceniju posle WW2. Potencijalna titula svetskog prvaka, od koje Maroko i Hrvatsku dele samo dve utakmice, predstavljale bi najvece iznenadjenje u istoriji svetskih prvenstava, a kao veciti navijac za autsajdere iskreno bih voleo da vidim Maroko na tronu. Navijao sam za Hrvatsku protiv Brazila, navijacu i protiv Argentine, ali ne mogu potpuno objektivno da navijam da osvoje titulu, ipak bi se izdvojili zauvek u odnosu na nas i senka koja ionako postoji od 1998. bi bila bas bas velika. U svakom slucaju, nadam se da cemo posvedociti nesvakidasnjem rezultatu na ovom SP, iako trenutno deluje da je Francuska najbliza tituli.

Ovo SP je poslednje gde vidimo clash analitičara i taktičara sa jedne, i zaljubljenika u driblinge, napad i ševu sa druge strane. Siguran sam da već 2026 gap između jednih i drugih će biti daleko manji, barem kada pričamo o medijima i društvenim mrežama i forumima. Tvoj post mi je samo šlagvort, malopre sam video po ko zna koji put otkako je počelo prvenstvo Luku Jevtovića sa jedne i stare fudbalske lisce sa druge strane u studiju RTS-a kako pričaju drugim jezikom dok komentarišu događaje na terenu. Rade Bogdanović je šarlatan, mislim na bivše igrače i trenere koji su dolazili - neretko blenu u onaj panel kao telad ne razumejući osnove današnjeg fudbala. Malopre je Stevanović izneo mišljenje kako su Brazilu falili bekovi ala Roberto Karlos i Kafu... Fudbal je jednostavno evoluirao kao i mnoge stvari tokom prethodnih 30 godina, a mnogi naši stručnjaci i fudbaleri iz tog doba su ostali u tom fudbalu koji je bio aktuelan dok su i oni bili aktuelni. A da, kvoutovao sam tebe jer sam hteo da kažem kako ima dosta zanimljivih stvari na ovom SP koje retko potkačim a češće vidim kada na malo stručnijim mestima se neko seti lepo da upakuje i povuče linije. Hrvatska se danas tako kvalitetno branila, taktički su bili brutalni, što sam komentarisao danas, da jedva čekam da neko to spakuje pa da dobije još na težini. Baš je zločin kada se pojavi neko i kaže kako je sevala bunkerica i na sreću se umuljao gol, bukvalno stotine sati staffa i igrača budu zanemareni, kao da je napadački fudbal sa visokom linijom jedino oružije na turnirskom SP i jedini ispravan fudbal. Ali da, dosta timova je baš oprezno, nema mnogo zanimljive akcije, ali očekivao sam takav turnir. Očekivao sam i u Rusiji pa je sevalo, šta ja znam.

Po novim pravilima ovo uglavnom nije penal. Mislim da gledaju nameru kao i gde je lopta išla, npr. da je išla ka slobodnom igraču ili u gol bio bi čist penal ili da nije bilo ovog trzaja glavom. edit: ne samog trzaja glave, nego da ruka nije bila prirodna

Ako je kriterijum vise suteva, okej, ali svakako prica o zaslugama na svetskom prvenstvu meni ne pije vodu. Kapa dole Hrvatskoj i Maroku sto su na muda i glavu izbacili timove koji su u svim ostalim segmentima jaci, renomiraniji od njih, meni je to sustina sporta i nadmetanja. Generalno, Hrvatska je izgledala danas kao zreliji protivnik, ne talentovaniji, ali pametniji i kao tim za kojeg svake minute vidis da znaju sta i zasto rade. Tako da u svim segmentima sem talenat i broj suteva, za mene, su vise zasluzili ovaj prolaz od Brazila.

AJMO DEČKI BRE

Kako su krenuli da čuvaju i jajare već u 108. minutu, vrlo zasluženo im je uvalio dvojac iz Dinama. Sad Livak da zasija u penal seriji i ja zadovoljan.

Nije odbrana ispala nego su odigrali dva dupla pasa i Nejmar majstorski rešio Livakovića. Sosa je mogao bolje ali jebiga.

Paketa je bio odličan u Lionu, ali jeste tanan za neki najviši nivo. Ne znam šta ga to stavlja ispred Bruno Gimaraiša ali Tite mu baš veruje već duže vreme. Čak i sa Nejmarom u ovoj ulozi 10-ke sa najmanje defanzivnih zadataka u celom timu daleko više smisla ima neki više konzervativniji srednjak u pivotu sa Kazemirom.

Vidi ovog smrada što nije dao ni žuti Nejmaru dok gleda sa pola metra kako bezobrazno šutira Brozovića

Da uzme prvo Modrića, Brozovića i Gvardiola, za lekcije ćemo lako.

Taktički su sjajni, koncentrisani, uz pokoju grešku tu i tamo. Ovo vraćanje Perišića ka Sosi je moglo da se završi baš loše. Mada valjalo bi priznati da je Brazil ispod očekivanja danas. Još je Tite vadio Vinisijusa u 60. minutu, imaju dubinu ali u produžetak ulaze sa Rodrigom, Antonijem i Pedrom, ne obećava.

Iako sam pre par dana bio siguran da Brazil prolazi ovo lagano, kako se blizi utakmica, sve vise imam osecaj da i nece bas biti tako. Trio na sredini Hrvatske, iako nije imao zapazeniji ucinak do sada (sem Brozovica, standardno) i u neku ruku je bio kritikovan, deluje da moze lepo da pozatvara prostore kada Brazil krene u tranziciju, a nece ni biti bas lako da ih udave kao sto su to radili nama i Koreji. Poprilicno sam siguran da ce najveci problem za Hrvatsku biti na bokovima, Juranovic i Barisic/Sosa (ako bude spreman) ce imati ogroman posao pre svega sa Rafinjom i Vinisijusom, ako bih predvidjao kako ce pasti gol za Brazil to je upravo neka spremljena 1na1 situacija na krilu i trickery jednog od krilnih igraca, nesto slicno kao protiv Srbije. Hrvatska ce sigurno gledati da smanji tempo i umrtvi ritam, a ako bih izdvajao nesto kao falinku Brazila to je sto su imali sa Titeom neke bas mrtve epizode gde nema previse akcije i hitrina/eksplozivnost nekih igraca nije mogla da dodje do izrazaja. Ako ih Hrvatska uvuce u takav ritam, svasta bi moglo da se desi. Od Holandija - Argentina ne znam sta da ocekujem, prizeljkujem neizvesnost i produzetke kao neutralac, iako mi je Holandija jos od malena omiljena strana reprezentacije sa tonom gotivnih igraca. Ova ekipa na SP, doduse, osim par izuzetaka nema nista gotivno, ali opet bih prevagnuo prema njima. Deluje bas nezahvalno prognozirati ishod, ali vidim sansu za Holandiju preko Dumfriesa u nekoj tranziciji u inace agresivnoj i nezanimljivoj utakmici.

Odličan je Japan, uvek je lepo na ovakvim takmičenjima videti ekipu koja radi stvari drugačije. Prognozirao sam prolaz, ali ipak je Hrvatska osetno strpljivija, iskusnija i koncentrisanija ekipa i zasluženo idu dalje. Gvardiol ponovo oduševio. Brazil zaista deluje kao different beast, nisu imali ozbiljniji test do sada ali daleko opasnije mi deluju nego Francuska. Kao kolektiv deluju najbolje, izvrteo je Tite svih 26 igrača, uvek postoji neki plan u igri, a taktički/koncepcijski deluju besprekorno.

Koja glupost, Griezmann je oduvek bio igrac koji je izuzetno koristan kada ima slobodu da se spusta po loptu i vrzma po medjuprostorima. To sto se u odredjenoj fazi utakmice nadje oko sredine terena ne znaci da je zadnji vezni.

Vari se ovaj scenario godinama, vrhunac karijere za jedina dva GOAT kandidata, na zalasku karijere, bukvalno wet dream svih pundita i sportske javnosti. Ne znam, Portugal ne uliva previse poverenja po do sada prikazanom, a opet nokaut faza na svetskom prvenstvu moze da izgleda totalno drugacije. Ima ova ekipa i iskustva i individualnog talenta, brzine, takticke discipline, kao i know-how sa prethodnih turnirskih nadmetanja. Ukoliko prodju Svajcarsku, cekaju ih verovatni okrsaji sa Spanijom i Francuskom, bas bas zajeban zreb. Iz ovog dela zreba, nakon onih ruznih momenata sa Spanijom, ipak bih Portugal najvise voleo da vidim u finalu. Argentinu, sa druge strane, pre vidim kao nekoga ko ispada od Brazila u polufinalu, ima tu dosta borbenosti i kvaliteta, a opet niko ne deluje uveren u njih. Seksi finale koje mnogi prizeljkuju ipak deluje dosta tesko za desiti se.

Sreca je jednostavno sastavni deo bilo kojeg uspeha u sportu, osim ukoliko jedna ekipa bas odskace kvalitetom. Glupo bi bilo sve pripisati sreci ipak, Hrvatska je 2018. imala jako uigran i disciplinovan tim, penali jesu lutrija ali je potrebno pregurati 120 minuta bez nekih vecih propusta i padova koncentracije. Nesto sto mi nismo uspevali da uradimo duze od 20 minuta, kamoli 100 minuta vise. Istina je i da su se nasli u najpogodnijem delu kostura, ali svako svetsko prvenstvo dobijemo neki slican path, kao npr. Urugvaj 2010., oni mi prvi padaju na pamet. Sto se tice 2022., naravno da je sreca sto su izbegli Spaniju i Nemacku i da je Japan daleko pozeljniji rival, iako ih ja ne bih uopste otpisao, naprotiv. Ipak, to su stvari na koje ne mogu timovi da uticu, stoga i nisu preterano relevantne. Da su otisli na Spaniju kao prvoplasirani u grupi, eventualnim prolaskom bi u 1/4 verovatno isli na Portugal a to iako ekipe protiv kojih nisu favoriti, imaju svoju sansu, reklo bi se za razliku od Brazila u eventualnom 1/4. U svakom slucaju, ja mislim da ce Japan proci, oni su mi uz Srbiju i Dansku bili kandidati za crnog konja turnira. Ekipa koja se dosta razlikuje od bilo koje evropske ekipe, na momente deluju totalno haoticno i nepredvidivo, deluje mi kao da mogu i protivnika da ubace u taj mehanizam, a Hrvatska nekako izgleda da se najbolje snalazi kada postoji jasna struktura u igri sa dosta discipline i mirnoce.

Čovek uživa u Rimu, ima brutalne uslove, tek ulazi u svoj prime i već godinama ga traže ovi klubovi koje @BattleBender smatra top tier. Da ne pominjem Lotita i njegove mehanizme čuvanja ključnog igrača.

Bukvalno sam frapiran koliko ljudi ovde podležu onom neozbiljnom kriterijumu - ume/nume. Kao da čitam sportsku sekciju kurir.rs. Ako je odbrambeni mehanizam, cool, ali baš je promašena priča. Inače, neko je pominjao igrače 2010 i za koje klubove su nastupali. Biće da je Lane Jovanović i Liverpul, bez ikakvog konteksta, vrlo bitan argument zašto nam Rikardo Rodrigez duplim pasom plodi po levoj strani. Inače takođe igrač osrednjeg Torina gde ima naših igrača, koji je sinoć izgledao kao Theo Hernandez.

@BattleBender Na stranu što subjektivno ocenjuješ, uzeo si da porediš igrače i ko gde igra i time pokušavaš da dokažeš da jednostavno numemo. Da ne pominjem ova smešna precenjivanja igrača, ceo fudbalski svet je očito u zabludi, prevaren od strane Sergeja. Individualni kvaliteti igrača jednostavno nisu problem. Kao da si nakon košarkaškog derbija napisao da je Dobrick bolji igrač od ne znam, Nanelija, eto tako neozbiljno zvuči ovo vozdizanje jebenog Granita Džake i srozavanje SMS-a.

Baš su promašene priče o klubovima za koje nastupaju naši igrači. Da ne dajem primere upravo Švajcarske ili recimo Japana, Koreje... Utakmice protiv Kameruna i Švajcarske su ozbiljan fail Piksija. Leži poneka odgovornost na igračima, ali selektor je taj koji je trebalo da smisli način kako najbolje da koristimo naše kvalitete i smanjimo protivnikove. Mi smo u ove dve utakmice radili suprotno - protivnik je lagano koristio sve svoje adute dok smo se mi uzdali na inspiraciju igrača u datom momentu. Na papiru ova 3-4-2-1/3-4-1-2 nam dozvoljava da prikrijemo nedostatke na bekovima i da uglavimo sve igrače koji bi trebalo da počinju. Lepo je delovalo poslednjih godinu i po dana, ali sada smo potpuno ogoljeni, sve potencijalne falinke koje smo znali su izašle na površinu. Videlo se da neki bitni igrači nisu spremni, setite se onih juriša Vlahovića u Oslu kada se vraćao nazad što jeste njegova vrlina, odličan work rate i korišćenje fizikalija skoro celu utakmicu. Ipak, selektor je baš preterao sa pričom o nespremnosti i povredama, one jednostavno nisu jedini, pa ni najveći problem ove reprezentacije. Ne sviđa mi se što ne preuzima odgovornost, što nakon očitih koncepcijskih problema slušamo ko je na 70% a ko na 80% spremnosti od napadača. Piski mora da ostane, ali mora i ozbiljno da analizira šta se ovde izdešavalo. Iskrena analiza, da podvuče svoje greške i greške igrača i nađe način da nas taktički uozbilji. Mi smo na ovom turniru najlošije postavljena ekipa, jedina koja nije uspela da sakrije svoje nedostatke a ugušila vrline. Mora da se nađe način kako bolje da koristimo Sergeja, ali za početak da se nađe način kako ova skupina igrača da pronađe koheziju i taktičku disciplinu. Da li to podrazumeva igru sa 4 pozadi, oslanjanje na neke manje talentovanije igrače ili žrtvovanje neke od vrlina, ne znam, ali neka promena koncepcije mora da se dogodi, inače ćemo ostati reprezentacija koja je nedorasla za bilo kakav prolaz skupina.

Pu.

Ako počne Šer to je pre pojačanje nego kakav hendikep za Švajcarsku. Kobel mi je simpatičan ali je upamćen kao kiksara. Svakako je hendikep neigranje Sommera.