Smrtokapa

Slažem se da nije važno, već smo se dosta udaljili od prvobitnog uzroka. Najpre bih da povučem ovo što sam napisao: Dobro je što si pomenuo suštinu i formu; nisam siguran šta si, od svega toga što se meša, u mom postu video kao suštinu, a šta kao formu, ali rekao bih da je tvoja definicija neka vrsta platonske forme diplomatije, dakle njenog idealizovanog oblika, u interpretaciji koju si dao to je benevolentna aktivnost namenjena postizanju dogovora i kompromisa. Kao takva, ta definicija sigurno ima mesto u određenom kontekstu. To očito nije jedina definicija, primera radi pominjana definicija Britanike kaže da je diplomatija uglavnom nenasilna, ali može sadržati i prisilu. Definicija koju sam ja imao na umu je šira i obuhvata sva pregovaranja i dogovaranja u kojima obe strane imaju makar neku vrstu aduta. Primeri koje si naveo sa kapitulacijom Nemačke i predajom 6. armije ne bi ni tu spadale u diplomatiju, pošto se radi o bezuslovnim predajama gde je jedna strana potpuno ostala bez pregovaračke moći. Po nekom mom laičkom mišljenju je, za razliku od "platonske forme", ova definicija bliža dešavanjima u realnom okviru, gde se lepa reč i batina koriste zajedno i prepleteno. Možeš slobodno reći da je to nesavršen okvir, ako ćemo platonski, ali mislim da ne možeš reći da nije stvaran. Ne znam iz čega ovo ishodi, osim aksiomatski iz tih idealnih formi. Daješ u nastavku zanimljiv primer: Dakle, ove države jesu u ratu, ratu određenog intenziteta, dakle intenzitet je bitan, ne postoji binarna rat-mir distinkcija, nije mir ali nije ni vreli rat, postoji diplomatski napor koji sprečava eskalaciju, ta diplomatska aktivnost odvija se u isto vreme dok su države u ratu (određenog intenziteta), odnosno rat i diplomatska aktivnost se odvijaju paralelno. Imaš još primera realnih "nesavršenosti" poput ove, npr slučajeve gde se vojnik, diplomata i vrhovni političar stiču u jednoj ličnosti, slučaj gde profesionalne diplomate sastavljaju tekst ultimatuma kome je cilj eskalacija sukoba i rat (austrougarski ultimatum Srbiji) itd.

Na ovako nešto, pretpostavljam, i Angelia cilja, da je jedno rat a drugo diplomatija i da se te dve stvari ne prepliću već jedno počinje kada se drugo završi. Ali kako se onda vode mirovni pregovori, kao po definiciji diplomatska aktivnost* koja se po definiciji odvija u ratnom stanju? Tačno je da se ratom bavi jedna služba (vojnici) a diplomatijom druga (diplomate civili), ali država kao celina može u isti mah voditi sa istim akterom i rat (oružani sukob) i diplomatiju (pregovore). *Tvoja definicija se ne slaže sa ovim, ali zaista ne vidim zašto bismo je takvu usvojili, rekao bih da je bespotrebno rigidna. U stvarnosti, čak i kada države nisu u ratu, one mogu jedna ka drugoj sprovoditi neprijateljske akte, tipa sabotaže, špijunaže, propagandne kampanje itd, sa ciljem da se druga strana oslabi, dok se u isti mah odvijaju čisto diplomatske aktivnosti, i ova dva aspekta spoljne politike utiču jedan na drugi sve vreme. Isto tako se i bilateralne aktivnosti koje nisu nasilne i koje sprovode civilne službe odvijaju za vreme "šibanja" tokom formalnog trajanja ratnog stanja. @Angelia Preporučujem da pročitaš članak na Britanici na osnovu koga je generisan AI pregled koji citiraš. Između ostalog piše: Takođe bukvalno piše "it can be coercive".

Diplomatija se ne obavlja samo između ravnopravnih aktera, ucene i pretnje mogu biti sastavni deo iste. Kada govorimo o Hamasu npr, on apsolutno jeste politički akter u svakom praktičnom smislu, to što se između ostalog bave terorizmom to ne poništava. Iran da ne pominjemo. Ono što je očigledno ovde jeste da kada kažeš "nema diplomatije sa teroristima" to je floskula bez vrednosti, jer zapravo koristiš cirkularni rezon gde pregovori sa teroristima po definiciji nisu diplomatija. Ne znam ni što sam ovo razjašnjavao kad je već bilo jasno, I rest my case pre nego što mi neko doda "bedan pokušaj primene sokratovskog metoda" u ban log.

Kako "pregovori* o puštanju talaca" mogu da ne budu diplomatija? *pregovori su vođeni između političkih aktera a ne između npr. tebe i mene uz kafu

Angelija fon Klauzevic. 😄 Čovek je napisao da je diplomatija instrument spoljne politike, ne da je diplomatija svaki instrument spoljne politike. Gađanje raketom (oružani sukob) se može podvesti pod stavke komunikacija i signaliziranje namera samo ako je konačni cilj da dođe do nekog dogovora putem pregovora. U suprotnom nema smisla da se šalju poruke, borba se vodi do uništenja jedne strane, ili bezuslovne kapitulacije. To je ono što je Tramp tražio od Irana, dakle nema više diplomatije do potpune pobede. Poenta je da se "mule slome", sve kul. Samo nemojte kao razlog za to navoditi "nema diplomatije sa teroristima" pošto upadate u empirički dokazanu nedoslednost ako govorite iz ugla SAD.

Ja već neko vreme imam na umu obilazak uslovno rečeno južnog dela Bugarske (pre svega Plovdiv i Rodopske planine, Sofija sekundarno), još plan nisam sproveo u delo nažalost. Za severni deo Bugarske sam čuo od ljudi koji su ga obilazili biciklistički da je... jako neinspirativan. Bugarsko primorje sam izgustirao četiri godine zaredom, doduše kao srednjoškolac i brucoš pa su mi u uspomeni manje arheološka nalazišta u Nesebru a više tekila koja košta pola leva, gazda koji (i sam pijan) preti da će nas terati iz smeštaja puškom i njegova staramajka koja ga sutra ujutru trezni metlom. More kao more stvarno nije neko, previše trave i ravnice a premalo soli u vodi. Čak mi nekako Ohridsko jezero više liči na more od bugarskog crnomorja.

Možda će pre biti da su oni sa kojima ne želimo da pregovaramo teroristi, a kada se ipak bude ukazala potreba za pregovorima, skinućemo oznaku "terorista" i diplomatija će biti moguća. Samo oprezno, oznaka "terorista" se uvek može vratiti ako poželimo da prekinemo pregovore.

Rutinski. Do kraja EL sezone ovaj tim može da preskoči još koju poziciju na tabeli.

Toliko su glupi da podržavaju lika koji... uništava SAD? Drugim rečima, toliko glupi da su obrnuli pun krug i postali pametni.

Besmislenost, continued: @robespierre hoćeš li se založiti za ukidanje bana LudizaPoliju (kao naknadu štete) s obzirom na to da je iskaz "Argentinci su poprilični rasisti" logički ambivalentan i osim kao "svi Argentinci su poprilični rasisti", može se tumačiti i kao "najmanje dva Argentinca su poprilični rasisti"? Iako nemamo konkretno istraživanje pred sobom, sa ogromnom dozom verovatnoće možemo pretpostaviti da je iskaz "najmanje dva Argentinca su poprilični rasisti" tačan, a s obzirom na dosadašnji opus Polija razumno mu možemo dati benefit of the doubt da je pre želeo da kaže ovako nešto nego da ustvrdi da su svi Argentinci ili svi argentinski fudbaleri do jednog, bez izuzetka, rasisti, što bi bila vrlo ekstremna tvrdnja.

Izvukao si rečenice iz bilo kakvog stvarnog konteksta i stavio ih u laboratorijski logički frižider. Tako sad ja mogu napisati rečenicu "Svi Hrvati i Albanci su potencijalni koljači dece" i očekivati da ona, logički tačna jer je izražena samo kao potencijal, koliko god mali, prođe kao nešto što je u redu upotrebiti u razmenama mišljenja na forumu.

Okej, i onda ti kao kontru tom narativu gde je "svaka srušena zgrada ratni zločin" uspostavljaš narativ gde "ne možemo da znamo da li je ma koja srušena zgrada ratni zločin, teoretski ćemo znati kada se sprovede istraga i utvrde sve činjenice, a u praksi znaćemo na praznik Svetog Nikada". To ti je isto ovo tvoje "e vi ne umete da diskutujete i ja ću sada da vam pokažem tako što ću da diskutujem isto kao vi, znači onako kako ne treba". Mislim, razumem donekle, pošto sam i sam napravio "sranje post kao odgovor na sranje post" pre sat vremena, ali ti ga brate voziš evo dve i po godine.

Sad si "ljut" pa mene gađaš analogijama sa slobističkim razmišljanjem. Okej, ajmo ispočetka. Tačno je, nisi, a ne mislim ni da ovde nastupaš sa ciljem da pravdaš zločine. Ono što mislim jeste da tvoj stav ultimativno vodi ka nemogućnosti da se osudi zločin koji je eventualno počinjen od strane Izraela, pošto postoji taj univerzalni odgovor "teroristi su među civilima i ima ih puno, ergo kraj priče". Šta je inače uopšte poenta isticanja da su svi muškarci u Gazi stariji od 15 potencijalni teroristi? Hteo ti ili ne hteo, to služi kao štit od bilo kakve odgovornosti, kao i "za sve je kriv Hamas" - to ne može da se uzme kao aksiom koji će važiti bez obzira na sva naknadna dešavanja. Što se kazni tiče, zabole me za kazne bilo tvoje ili moje, nije to poenta.

Tako je, postoje pravila i preko 50% vojno sposobnog stanovništva Izraela su obveznici. Ne poredim ja uopšte IDF i Hamas po prirodi, nego pravim sranje post, kako bi ilustrovao ton tvojih postova, ali nisam uspeo da napravim baš toliko sranje post (da parafraziram tebe od pre nekoliko dana). Poenta je zapravo u tome da ti praviš nefalsifikabilnu odbranu za svaki akt koji IDF izvrši, uključujući i potencijalne zločine. Nema veze koliko civila pogine u nekoj akciji - sigurno je među njima statistički bilo terorista. Pogođena stambena zgrada, bolnica... pa to mora biti zato što se terorista krio tamo među svim civilima, pa nema uopšte potrebe da razmatramo mogućnost da je izvršen zločin, toliki je udeo terorista i potencijalnih terorista u populaciji da nam statistika i verovatnoća kažu da je sigurno bilo sve okej. A znamo da je sve bilo ok jer izraelski vojnici imaju dobre namere, što znamo iz toga što ubijaju teroriste, što znamo iz toga što ima toliko potencijalnih terorista pa se u svakom napadu ubije neki terorista.

Zašto da se zaustavimo tu, može i svaki Izraelac biti tretiran kao potencijalni vojnik IDF-a, a s obzirom na to da tamo vojsku služe i žene, među žrtvama terorističkog napada 7. oktobra je više potencijalnih boraca nego među 15+ civilnom populacijom u Gazi.

Postoji ona "to što sam paranoičan ne znači da me ne prate", ali isto tako ima i ona druga, gde je čovek bolesno opsednut idejom da ga žena vara, a to što ga ona zaista vara ne znači da njegova opsesija nije bolesna. U nekoj teoriji je sasvim moguće da predsednik SAD Tramp = ruski agent Krasnov, ali je pogrešno uopšte razmišljati na takav način jer nas to navodi da neke krupne stvari i procese objasnimo sa "eto sve je bilo u savršenom redu i radilo kako treba ali došao jedan čovek pa pokvario".

Da li bi se isti ili bolji rezultati u međunarodnim odnosima postigli bez tviter dijareja i zašto da ili ne?

Uvodni post je krš kao i obično, ali može od ovoga da se napravi dobra tema. 1. Volite li more, koje more volite i zašto, šta radite kad odete na more... 2. Uticaj društvenih mreža, potreba za paradruštvenim odnosima, ukidanje i samoukidanje privatnosti itd... Kako ćemo?

Inostvor! Dame, gospodo i inostvorovi...

Nije samo "drugačije vreme". Tog prvog VB su gledali "svi", kao nešto novo na teveu. Kasnije, kada su ljudi izgustirali emisiju, kao verna publika su ostali fanovi tog, po prirodi, surovog i kompetitivnog formata. Da bi se prilagodila ukusu publike koja hoće krv, produkcija ubacuje sve ekstremnije ličnosti, što opet dalje gura ukus publike u ekstrem i tako radi pozitivna povratna sprega do onoga što danas imamo. I tako dalje, dok format ne pojede sam sebe i umre.

Naravno, zašto bi publika gledala normalne ljude kada više voli da gleda fejk i isfrustrirane ljude? Veliki Brat ne bi bio zanimljiv da nema tehnika za podsticanje konflikta: konstantan manjak hrane, nametanje hijerarhija među učesnicima, stalne promene pravila... u suprotnom bi ljudi unutra manje više opušteno blejali.

Nemam ni najmanju sumnju u to da je ovaj majmun svesno počinio samoubistvo.

Baš toliko daleko ne bih išao, rekao bih da su to samo kvizovi sa elementima rijalitija, jer vrlo lako mogu da zamislim da se ti segmenti izbace, ostane samo "pitanja-odgovori" i to bude i dalje "isti kviz" - odnosno nije suština u tim delovima. Za razliku od Zvezdi Granda ili Paklene večere.

Tv program u kome učestvuju "stvarni ljudi" a ne glumci, koji treba da prikažu ili neke "životne" situacije ili da budu specifično takmičenje u određenoj oblasti (tipa kuvanje ili pevanje). Ono po čemu se rijaliti sa takmičenjem razlikuje od nekog običnog kviza, sporta na teveu ili sličnog jeste to što je jedna od najbitnijih komponenti rijalitija razotkrivanje intime učesnika publici. Tako u Velikom Bratu imaš ispovedaonicu, u kuvarskim emisijama na ispadanje imaš one segmente gde takmičari naširoko opisuju kako su se osećali u određenom momentu, imaš ocenjivanje žirija gde se fokus stavlja na emotivnu reakciju takmičara na njihove komentare itd. Imamo hardkor rijalitije tipa Veliki Brat, Farma, Survivor, gde su učesnici izolovani od spoljnog sveta i stavljeni u zoo-vrt radi zabave gledalaca sociopsihološkog eksperimenta. Lajt rijalitiji bi bile pomenute emisije sa pevanjem i kuvanjem, 48 sati svadba, Sa Tamarom u akciji itd itd. Pojedine takve emisije, npr. Sa Tamarom ili ona takmičenja gde ubace morbidno gojazne ljude u trening kamp da mršave su mi mixed bag, sa jedne strane mi je gadno što se unesrećenost ljudi koristi za generisanje profita, sa druge strane makar ti ljudi dobiju nešto korisno iz svega, tipa novu kuću ili trideset kila manje i verujem da su vrlo zahvalni na tome. Neki rijalitiji, sa druge strane, su mi čista gadost, npr. ona dečija takmičenja za malu mis.

Osoba kojoj si se obratio u banpostu nije moderator, imaš opciju da je ignorišeš.