Eddard

Stići će ovo Grci.

Dobija ovo Grčka opušteno, dvocifreno.

Kao probušen balon sam, vratila mi se 2005. i EP u Beogradu. Karte kupljene, loženje na maks i onda šamar. Košarka, pogotovo reprezentacija (od KKP sam se izgleda nekako, mada ne potpuno, odvikao) je valjda poslednja stvar iz zemlje Srbije koju sam sa strašću, neki bi je okarakterisali patriotskom, pratio, nervirao se, slavio, uživao, tugovao, sve što ide u paketu. Sa zadovoljstvom. Košarka mi je strast, uživam da je igram i dan danas i sa 40g i sa 30kg više nego što sam imao dok sam je zaista i igrao. Imponovalo mi je kad su mi pre godinu dana kad sam ponovo krenuo (jer mi je godinama to užasno nedostajalo) da je kao igram na klupskom nivou neke nemačke skoro beton lige, pa prodao par fora sa basketa, posle dva treninga saigrači pitali odakle sam, ja rekao iz Srbije, a oni na to odgovorili - a, ok, sad je jasno. Ej bre, pa mi smo i za jednu svetsku velesilu kao što je Nemačka bar u nečemu, a košarka nije curling, velesila bre, kad se pomene srpska košarka, staju bre i oni u stav mirno, znaju o čemu se radi. Well, remnanti slavne prošlosti. Realnost je izgleda malo drugačija. Zoran59 je davnih dana u diskusiji o srpskom zdravstvu gore rekao jednu tužnu istinu - kakva država, takvo i zdravstvo. Otprilike isto možemo da kažemo i za srpsku košarku i sport uopšte. Uspesi do 2002. su bili jugoslovenski, ne srpski, ostaci zlatne škole jugo košarke. Posle toga još par bljeskova koji nikad nisu bili kao pre, par poslednjih izdizanja umirućeg pacijenta. Nekada blistave i jedinstvene škole košarke. Koje više nema. Jer, s jedne strane, košarka se promenila, evoluirala, a mi to nismo adekvatno ispratili, a s druge strane, junaci doba zlog su se potrudili da i nekada zlatnu disciplinu povuku sa sobom u blato i talog svog postojanja. A i neki stvarni junaci onog doba su se transformisali u zle junake ovog doba (da Saša, tebe gledam, pajserčino jedna). I tako smo došli do - kakva zemlja i kakvo društvo, takva i košarka. Tako i meni ovo mučenje koje traje već godinama, polako ubija tu strast prema poslednjoj stvari iz domovine koja tu strast uspe da probudi (naravno, izuzimam ovde lične veze i stvari). Tužno mi je to nekako. Naravno da moram da tražim krivca za to i ne mogu da ga tražim, niti želim, u tim momcima koji dolaze da igraju, ipak se žrtvuju za nešto apstraktno, mada je i taj čuveni "gubitak duha reprezentacije" o kojem stalno u poslednjih petnaestak godina slušamo, itekako posledica urušenih društvenih vrednosti, već moram da ga nađem u tom savezu u kojem se radi kao što se radi i u EPS-u. Bahato, nestručno, zastarelo, autistično... Polako se razlozi zbog kojih sam napustio zemlju prelivaju i na ono što me je iz nje još uvek radovalo i emotivno doticalo. I na taj moj poslednji bastion patriotizma. Možda u afektu previše patetišem, ali baš sam popizdeo večeras i ne mogu da se otmem tom utisku da me je država Srbija i njeno društvo još jednom razočaralo. Tamo gde baš iracionalno boli. Reakcija mi je bila - jebo ti više ovo, idem sutra da podnesem zahtev za državljanstvo. Neće to državljanstvo promeniti tu emociju nikada, znam, jbg... Kao što ni, ako se slučajno dogodi da u petak u polufinalu u svojstvu neutralnog košarkašog posmatrača gledam Nemačku, ni delić te emocije neće preneti u navijanje za njih. A navijaću za njih. A srpska košarka se neće oporaviti, dok god i društvo ne krene u suprotnom pravcu.

Ovo je sramna relativizacija 🤢

Ahahhahah ne verujem

Dobro, bar ćemo 1/4f da igramo na domaćem umesto vrućem gostujućem terenu.

Bilo je problema, kao što @Jezebelkaže, u prvih 2-3 meseca od početka rata, ulja i brašna nije bilo, sada ga ima, ali je litar 4.99. Rewe je jedan od (meni bar) najboljih lanaca supermarketa jer ima najraznovrsniju robu i svega ima. Lidl-a ima naravno svuda, slučajnost je da nisi naišla na njega. Metro je na periferiji većih gradova. Poenta je, za sada nema nestašica ničega, bilo ih je u početku, više nema, ima svega. Retko ko kupuje na veliko. Jedino sa čim mogu da se složim je da Nemac gunđa jer je sve dosta poskupelo, to je tačno. Ali daleko je to od nekog ozbiljnog gunđanja u smislu nezadovoljstva sa vlasti i slično... I opet kažem, a ponavljam to u proseku svakom drugom Srbinu sa kojim vodim ovu debatu - prosečan Nemac će lakše platiti to ulje od 5eura ili 4x skuplji gas nego prosečan Srbin.

Nestašice tačno čega? Ozbiljno pitam. Jer kod mene, osim što su mnoge stvari dosta skuplje (ulje npr.), u supermarketu svega ima i nisam primetio da bilo ko kupuje na velikom. Ajd nisam bio po Metrou i sličnim marketima, ne isključujem. Ono što sigurno znam jesu drva, toga jedva da ima i teško se do njih dolazi, i skupo ko vrag. Ali ove prehrambene stvari, ima svega. Morao sam nedavno da vodim taštu u supermarket da joj pokažem da ima ulja i brašna, jer htela da spakuje u kofer par litara/kg da nam ponese kad je dolazila, rekao Vučić da nema.

Šalu na stranu, odakle ove brojke i jesu li uopšte tačne?

Ladno Nemačka bila treća tad. Ni u ludilu se ne bih setio.

Mišićne povrede u sportu su veoma individualne, kad je u pitanju trajanje oporavka. Uopšteno, ne postoji naučni konsenzus o tome kako trebaju da se leče i koliko dugo (koliko sam ja čitao, ne postoje uopšte randomizovane kliničke studije na tu temu, a to su najjači dokazi da nešto (ne)radi u medicini, već se uglavnom leče empirijski, po iskustvu). Čak je i ono klasično (RICE šema - rest, ice, compression, elevation) upitno da li deluje sa stanovišta medicinske nauke, više je neko iskustvo u pitanju, a to je najslabiji vid dokaza u medicini. Generalno se vreme povratka u trenažni proces ostavlja pacijentu, tj. sportisti da na osnovu sopstvenog osećaja i simptoma odluči kad je spreman. Naravno, ovde govorim o delimičnim rupturama mišića (ovo Nedovićevo bi bila neka srednje teška, ako dobro tumačim Pešićevu izjavu jer nije duboka, tj. nije skroz pokidan mišić, a kontam da nije ni ona najlakša), ali u svakom slučaju poenta je - niko ne može da kaže koliko će da odsustvuje.

Jesam, tačno, jer mi ostalo u glavi da je BiH dobila Fra, a ne Sloveniju 😑

Tako sam i ja računao. A za četvrfinale, ako vi BiH dobila Litvaniju, a Slovenija Francusku, išli bismo na BiH, u suprotnom (ako Litva dobije) na Fra ili Slo. U tom scenariju je Italija 4.

Kalina suvo zlato.

Madar veoma solidan večeras.

Komentar nemačkog komentatora na faul u napadu Jokića: prihvatio je faul sa smirenošću engleske krave 😄

Slovenci me opasno iritiraju sa skakanjem na sudije, Barcelona-type.

Preterivanje.

Zadnji put sam išao na utakmice Bundeslige 2019. Tad nije bilo ni on´bezbeđenja na vratima, samo barkod karte na ulazu i to je to. Mislim da je ovako kao što Marvin kaže. Ako treba pomoć oko karata, slobodno u PM.

Onda idemo posle polufinala da proslavimo uz pivo 😎 Sad, da li pobedu Srbije ili neke Grčke, who cares, pivo je pivo.

S obzirom da nemam mnogo pojma o tematici, tj. vremenu kojem se serija bavi, tako da ne mogu da ocenim da li ili ne prati kanonsku priču, meni se za sada baš dopada. Iskreno, da nije bilo toliko povika na woke izmene, tipa crnac vilenjak, crna bezbrada patuljak žena i sl, ne bih ni primetio. I ovako mi ne smeta. Btw, mnogo mi se dopada Morfydd i njen izgovor 😍

Da podelim poslednji utisak iz emigracije, današnji, svež, lep. Rad i trud se prepoznaju i isplate - upravo ono što sam i želeo kada sam emigrirao. Samo to. Što nisam imao u domovini. Ni ovde se ne priznaju i prepoznaju uvek i svuda, ali daleko je veća verovatnoća da hoće. Danas sam kao stranac, posle tačno 8 godina u Nemačkoj, nešto više od godinu dana od kako sam postao specijalista, postao i Oberarzt (to je poseban vid hijerarhije u nemačkim bolnicama, nešto kao attending u USA, ali malo drugačije, s obzirom da lekar specijalista u nemačkoj bolnici ne mora i često i nije automatski attending, već često nastavlja da obavlja posao specijalizanta, kao što sam i ja u prethodnih 15 meseci, Oberarzt je neko ko je iza šefa u hijerarhiji, a ispred specijalista i specijalizanata). I to u dominatno nemačkom kolektivu, u možda i najboljoj traumatološkoj klinici na severozapadu Nemačke, iako sam protiv sebe imao dvojicu izvrsnih momaka, oboje Nemci, mlađi od mene, sa dužim stažom kao specijalisti i sa dužim stažom u toj bolnici, obojica sa doktoratima (Nemci pridaju poseban značaj tome iz nekog razloga), po meni, obojica podjednako dobri, a na papiru možda i bolji kandidati. Ali, procenjeno je da su nijanse ipak na mojoj strani. Na meni je sad da opravdam to poverenje. Ne pišem to da bih se hvalio, zaista, već sam zaista srećan što živim u sredini i društvu gde se polako, ali sigurno, sve kockice slažu. Samo svojim radom, znanjem i zalaganjem. Da ne bude zabune, nisu ni Nemci cvećke po tom pitanju, ima i ovde mnogo protekcije “domaćih” studenata i zaposlenih (što samo po sebi i ne smatram lošim), ali generalno znaju da cene rad. Slušao sam ja priče nekih kolega koji su ogorčeni na sistem ovde jer eto kao stranci nisu mogli da se probiju jer su Nemci nacisti/fašisti/rasisti/ne vole strance… i ne poričem da toga ima, pogotovo u istočnim i južnim pokrajinama. Ja sam imao tu sreću da upadnem u jednu sredinu koja je otvorena, prijateljska i korektna, u kolektiv koji je za poželeti, gde su mi mnogi od kolega postali i prijatelji, uključujući i dvojicu konkurenata. Nije svuda tako, naravno. Zvuči ružičasto, možda sve to sad pod utiskom i gledam kroz ružičaste naočare, vreme će pokazati, ali danas sam srećan što je moj rad i trud prepoznat kad treba i tamo gde treba. Živeli!

Spasa doktorski.

Brate, ni a od autoriteta kod sudija, faul ko kuća, opravdana reakcija. Nije da nam je to sad najveći problem, ali opet.

Još da ukrotimo ovog Snoop Dogg-a i ide na +30.