Eddard

Sorry, nope, to je vaskularna. Ja sam, što bi moja žena rekla, Ikea hirurg, za nameštaj i stolariju.

Jel ima tu nešto da se seče, šrafi i čekića 😁?

Ne mogu da vidim zbog lokacije. Da, puberty blockers jesu, bilo bi krajnje besmisleno davati ih nakon što pubertet prođe, ne? Porast nije dokaz nikakve zavere, ideologije ili nečega trećeg, već jednostavno boljeg dijagnostikovanja i delimičnog skidanja stigme sa te dece.

Možda sam te ja pogrešno razumeo, tvoja inicijalna tvrdnja (iz prvog quote-a) mi je zvučala onako malo, problematično jer eto, trenutno nema dokaza da vakcine imaju veze sa autizmom, što implicira da će možda nekad biti. To otvara prostor za skepsu gde joj mesto nije, jer postoji dovoljno dobrih dokaza (ionako nisu najčvršći u apsolutnom naučnom smislu) da takva veza ne postoji. Observacija nije, ali dobro napravljena observational study jeste dokaz. Da postoji veza između autizma i vakcina, postojale be observacione studije koje bi ti vezu pronašle. One ne postoje. Postoje observacije (kao ona vejkfildova "studija", koja je primer za jednu užasno loše postavljenu studiju), koje nisu kauzaliteti. Za sada takve studije ne postoje. Nijedna. Za mene samim tim tvrdnja da mmr vakcina ne izaziva autizam ima status teorije. Uglavnom, slažemo se da nikakva veza između autizma i vakcina nije dokazana.

Po dostupnim podacima nije urađena nijedna operacija na deci mlađoj od 12g. Nadležna udruženja savetuju da se operacije ne vrše pre 18 godina.

Ovo je preterivanje i u pitanju su izolovani slučajevi. Vidim, ne diže se kuka i motika kad roditelji maloletnoj deci ugrađuju silikone i hijalurone i menjaju im lični opis, zarad bolje prodaje udaje, a u suštini je isto, ako ne i gore.

Da li su depresivni zato što su homoseksualci ili zato što, well, imaju depresiju kao i mnogi hetero? Simptomi kod gender dysphorie nastaju uglavnom upravo zbog biološko-psihološkog mismatcha. I to jasno može da se razlikuje od depresije kao samostalnog oboljenja koju i oni, nezavisno od disforije, mogu da imaju. @Darko Smrtokapa brži. I molim te, jedan članak koji prenosi tvrdnju jedne osobe, nije nikakav dokaz ni za šta, već argumentum ad verecundiam.

Brate, prvi put sam pomenuo. Nisam ti ja Darko. Čitaj šta pišem. A ni Darko to nije tvrdio. Pa to je jebena bolest, ne? Ili pak ni depresija, poremećaj ishrane nisu bolesti ako su u sklopu disforije? Bullshit. Gender dysphoria jeste poremećaj. I pakovati je u drugi celofan ne menja suštinu. Yet, taj isti WHO definiše mentalnu bolest onako kako sam citirao. It doesn't add up. Ideologija (eto, drugi put).

Source? Btw, bullshit. Ovo jeste realna etička dilema. Ali, opet ponavljam, većina onih koji pate od gender dysphorie neće biti podvrgnuta takvim radikalnim metodama. To je last resort. Takođe, koji izbor imaš: ili da kažeš da je to sve bullshit i ostaviš takvu decu da pate, ili da kažeš, ajde da im nekako olakšaš patnju. A nekad, i samo ponekad, jedini način da se to uradi je da se promene fizičke karakteristike biološkog pola. Što ima svoju cenu, slažem se, nije dobro, ali je i dalje za te, odabrane individue, manje štetno od alternative. Trenutno ne postoji metod kojim bi promenio psihu da prihvati biološki pol. Po tom kriterijumu ne postoji naučni konsenzus po pitanju nijedne teme. Mainstream konsenzus postoji.

E vidiš, to već jeste ideologija. I sama si rekla da je tako da bi se izbegla stigmatizacija. Znači nećemo ih zvati bolesnim, iako jesu, da im ne bi bilo još teže nego što jeste. Definicija mentalne bolesti po WHO je: a clinically significant disturbance in an individual's cognition, emotional regulation, or behavior, usually associated with distress or impairment in important areas of functioning. Sad ti meni reci kako gender dysphoria nije mentalna bolest po ovoj definiciji?

@DameTime well, nije šija nego vrat. Gender dysphoria jeste poremećaj. Transseksualizam per se nije. U krajnjem slučaju i zove se Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders.

Darko, izvini, ali lupaš. Naučni konsenzus je da je gender dysphoria realno stanje koje treba da se tretira i za neke pacijente je promena tela najmanje štetan, a efikasan tretman. Disforija je heterogen poremećaj i neki pacijenti se poboljšavaju kroz psihoterapiju, socijalnu tranziciju, vreme i dalji razvoj, neki ne. Medicinska intervencija je opravdana samo kada je patnja uporna, teška i refraktorna na sve ostalo. To je naučni konsenzus. I to nema veze sa činjenicom da postoje 2 biološka pola. To niko u nauci ne negira. Takođe, to ne znači, kao što želi da se predstavi u desničarskim medijima, da će svaki dečak koji obuče suknju, igra se lutkama i kaže da je devojčica automatski biti podvrgnut bilo čemu od gore pomenutog. Niko ne sakati našu decu. I shvati da ta deca nisu zdrava. Pri čemu, ovo ti kažem ja, koji sam poprilično skeptičan prema tome.

A ako nije neizvesno, onda jedan klub nije hteo da se cima. Bullshit koji uporno ponavljaš.

Ne, ne, Anđo, ne. I još jednom ne. Elem, dokaze koje ti ovde tražiš jesu dokazi iz randomizovanih kontrolisanih studija (RCTs) što je najjači nivo dokaza koje nauka danas može da ponudi (sa izuzetkom meta-analiza i sistematic reviews of RCTs, ali oni podrazumevaju postojanje RCTs). Da, takvi dokazi za vakcine, kao i za Tylenol u trudnoći ne postoje jer bi RCT bila neetička, tu si u pravu. Ali, to ne znači da nema dokaza jer postoje različiti nivoi dokaza u nauci. Kada su vakcine i pitanju, kao i Tylenol u trudnoći, radi se o observacionim studijama i podacima iz registara koji, čisto naučno govoreći, su slabije od RCTs, ali su i dalje solidno jaki dokazi, pogotovo na tolikom broju "pacijenata". Jer u tolikom broju, a radi se o milionima, čak i observational studies imaju veliku snagu dokaza. A to jeste slučaj i sa vakcinama i sa acetaminophenom/paracetamolom/Tylenolom u trudnoći. S obzirom da RCTs u pomenutim slučajevima nikad neće ni postojati, observational/cohort studies će ostati najjači mogući dokaz. I bez obzira što nije najjači apsolutno mogući, najjači je mogući dokaz i kao takav prihvaćen kao činjenica. I, što je najvažnije, nije nikad do sada, dobro dizajniranim i ispravnim studijama opovrgnut. I dok je tako, važi kao istina. Znači, dokaza itekako ima i reći da ih nema je ili neznanje ili čista propaganda. Evo jedan lep tekst oko Tylenola u trudnoći: https://publichealth.jhu.edu/2025/the-evidence-on-tylenol-and-autism

Što seljak? Meni baš gospodin čovek.