fancy

@Constantin Aj vidi ako može jedno prevaspitavanje u lokalu...

#vunakico Sent from my phone using their app

👇

Nije B92 ništa tu uradio, sâm je, svesno, to uradio. Ili je slučaj IQ "manji od broja cipela". Od nastanka, B92 sajt mi je bio Home Page. Na prvi znak promene kursa, beše negde 2014. sve mi je bilo jasno oterao sam ih u majčinu i nikad više osvrtao. Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

Pa ja potpuno razumem njihovu poziciju. I ja bih tako da sam "oni". VIdeli su kakav je narod i šta većinski misli/hoće, i zašto bi se sad oni nešto cimali da ulažu u infinitezimalnu manjinu. Ako uspemo da otrsemo slinu, super, ako ne, opet super, bitno im je da se spoljna politika usaglasi, a svaki narod ima vlast kakvu je izglasao zaslužuje. Meni to super, valjda sam jedini u društvu, svi nešto kuketaju i serendaju da im fali, al zaista je cool što ne moram da razmišljam gde sam ga spustio a ni vraćanje nazad na flašu nije nikakav problem. Svako čudo za 3 dana.

Kod pravih muškaraca brzine idu u H

A koja je najbolja kladionica?

- Čija si ti mala? - Od loze Ferdinanda

@Helena 5 dana, trolovanje. Ovaj post je povod ali ne i jedini uzrok.

Da, dog, dawg... al u našem jeziku psi baš i nisu dobro prošli u opisu ljudskih osobina

Ne zauzimam strane, pogotovo ne u slučaju Kamarad Čjornoga ali mi nešto pade na pamet, pogotovo što mi je reč koja je trigerovala veći deo sveže diskusije zazvučala nekako poznato... I setih se. Naime, zadnjih 9, pa skoro i 10 godina sam u kontaktu sa velikim brojem domaćih košarkaških trenera mlađih selekcija... i ne jednom sam u razgovorima sa njima čuo sledeću konstrukciju: "ja od njega/njih želim da van terena budu dobri ljudi / đaci / ... ali kad mi izađe na teren hoću da bude najgora džukela i da kida protivnike kao da mu život zavisi od toga..." Upravo tim rečima. I ne jedan, nego kao da je to mantra koju je neko usadio u njih jednom davno negde dal' na DIFu, dal' na višoj trenerskoj, dal' u YouTube videima iz kojih su "učili" da "postanu treneri", itd... Sad znam da momak o kome se ovde priča ne pripada domaćoj košarkaškoj školi, ali... šta ako su to univerzalne trenerske "motivacione" reči? Pa zašto se posle čudimo ako ih neko i doslovno shvati i ode korak dalje od sportske borbe na utakmicama. Svakodnevno to gledamo. Košarka odavno više nije džentlmenski sport, već je borba gladijatora sa ne retko i teškim povredama, što od napora koijma se telo izlaže, što od stava da "[na terenu] bude džukela i mora da pokida protivnika"... Uvek će se na ajde, lupam, 15-20 razumnih naći jedan koji će te, verovatno samo "motivacione", reči da shvati doslovno. Ljudi su generalno takvi. Ne nisam advokat LeDay-a, nego mi samo ta crtica pala na pamet...

Ja samo ne znam s kojim se pravom ti meni ovako obraćaš? Šta ti tačno daje za pravo da bez ijednog kontraargumenta u diskusiji koja se ovde vodi spuštaš priču na lični nivo i nalaziš se pozvanim da mi određuješ za koga bi ja trebalo da navijam? Pitanja su retorička. Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

Prevod: Ako je gospođa lice kampanje, onda je kod mene poruka toliko uspešna da mi ne pada na pamet ni masturbacija niti bilo kakav vid telesnog zadovoljstva... I can not unsee this

Ono što sam odgledao prethodnih dana na prvenstvu U19 kao i sinoć u finalu i jednima i drugima je svakako više ohrabrujuće po pitanju budućnosti nego nama. Uostalom i rezultati Španske repke zadnjih 15ak-20 godina dovoljno govore za sebe. Cedeili-ne cedili, uzimali amere-ne uzimali, ali svakako - isporučuju rezultate.

1. Su dokazali naši U19 baš ovih dana i prethodnih godina... kao i razne druge Uxy (*) 2. Nam nešto i ne ide baš u zadnje vreme. Tradicije umeju da bivaju i prekinute. (**) Te priče koji bi mu bili motivi i da li je The Srbin, Pravi Srbin ili NeSrbin (kao da mu to daje neki specifićni vaskoliki ljudski kvalitet) su potpuno deplasirane i ne zaslužuju komentarisanje na pristojnom forumu. Sve u svemu, ako formalno ispunjava uslove onda - Go Punter! Ako ne ispunjava, onda da sačekamo dok ne ispuni pa (opet) Go Punter! (*) mi odavno nemamo više neke specijalne talente niti predan i ozbiljan rad sa njima (na način na koji npr. Španija i Francuska rade) koji može od njih da napravi vrhunske igrače. Šlepamo se na ono što neki drugi treneri negde daleko od Srbije uspeju da izvuku iz tih igrača - ako imaju sreće da odu dovoljno rano odavde i upadnu u neki dobar tim / ozbiljan program. (**) Trenutno, kao Srbija, imamo samo tradiciju razočarenja i prosečnih rezultata... loženje na max. pred takmičenje, i polivanje ledenom vodom za otrežnjenje posle. Deca, tinejdžeri, koji se npr. sad bave košarkom teško da pamte išta vredno loženja osim 2016... i realno, Puntera, Vildozu, Campazzo i Exuma doživljavaju bliže i više se identifikuju s njima nego s Bogdanom, Jokićem, pa čak i Vasom... Ti fazoni - nacionalni dres, ponos, zastava, qrac, palac, tištos pase, levo-desno, više ne pale. Košarka se igra za pare, svi to znaju. Poenta je skupiti najbolji mogući tim a ne tim najodanijih zastavi, naciji, himni. Aako ti pravila dozvoljavaju, ako si u mogućnosti, onda uradiš to, maksimalno iskoristiš sve što je dozvoljeno da imaš najbolji tim. Kao što su Campazzo, Vildoza, Martin, Exum, Nunnaly, Punter, Lessort, Madar, Papa (i naravno, onaj čije se ime ne pominje) za ovdašnje navijače Crvena Zvezda i Partizan tako će sutra biti i neki reprezentativac ne -ić prezimena. Brend se zove "Reprezentacija Srbije" i dobrodošao je svako dovoljno dobar ko želi da igra (u okviru postavljenih pravila). Više bih voleo da slavim medalju pa makar i bronzanu sa npr. Punterom / nego junačko ispadanje u prvoj tekmi posle gupne faze "etnički čiste" reprezentacije. Znamo kakva je naša javnost, ona je generalno 99% protiv stranaca uopšte. I? Desiće se to pre ili kasnije, mi jednostavno košarkaški odavno nismo ono što mislimo da smo, plus svet ide dalje, razvija se, stvari se menjaju, ono što je pre 30-20-10 godina bilo tabu i strogi no-no danas je normalno. Kao što se ovde škrgućući zubima i odmahivanjem glave prima rodna ravnopravnost u jeziku i dugina zastava, tako će se primiti i naturalizovani reprezentativci, naravno, sa vremenskim kašnjenjem u odnosu na civilizaciju, ali, make no mistake - hoće, na kraju.

Nećemo se valjda držati pravila ko pijan plota...

Ver Lec Sai Per Nor Ham Alo Str Hul Rus Fl. Ver

Q Ver Lec Sai S Ver Lec Sai

...što se kod Srbenada™ zove Kosovo na debelom crevu... i terminalno je.

Razmišlja dal' da zauzme Kikindu pa da krene na Beograd

O najnovijem razvoju Rata u Ukrajini pišite na novootvorenom topiku Rat u Rusiji Ova tema će neko kratko vreme biti zatvorena, nadamo se da će uskoro potpuno nestati potreba za njom.

Naša greška. Postoje 2 varijante kod warn + ban: 1. Zabrana postovanja (uglavnom se primenjuje kad je "lakši ban", najčešće se ide samo na ovo) 2. Zabrana pristupa sajtu (za trajne, koji se puno ređe primenjuju, pa se desi da se zaboravi da se čekira i ova opcija) Ispravljeno.

Imam zanimljivu priču koja uključuje sve ovde pobrojane ključne reči, ne nužno u tom redosledu... Prošlo je već 20 godina, kapiram da može biti ispričana... Negde početkom 2002, radio sam u jednoj školi računara u Beogradu i tad sam kao manager kurseva (i predavač) upoznao Juliju iz Moskve. Došla je jedan dan, govorila na mešavini srpsko-ruskog, bila je udata za našeg lika, građevinara, upoznali su se u Moskvi, venčali, dobili ćerku i kad je došlo vreme da se on vrati u Beograd, vratio se, doveo Juliju i ćerku... Julija nije znala ništa o računarima, krenula je od osnovnog Windows kursa, pa posle Office paket, prošlo je par meseci, viđao sam je po školi, "De si Juco, kako je?"...i eto ti Juce jedno pre podne u sekretarijatu, kaže hoću da upišem MCSE kurs (Microsoft Certified System Engineer - inače traje 6 meseci i tada je to bio "kurs svih kurseva")... mi se svi prvo smejemo, kao daj Juco šta će ti to, ona uporna, izvadila hrpu novca (mislim da je to tad bilo oko 1900€) i... upisala ona. Krenula na kurs, kolega koji je predavao kaže mi da mu je Juca jedan od boljih polaznika, da radi sve labove, da je vredna... Ja se mislim, biće od nje nešto... viđam je i dalje po školi, popijemo kafu, Kako je - Super! Super... završila Juca kurseve, ispolagala preko Prometrica 7 ispita u roku od 3-4 meseca... Ja u fazonu, svaka čast Juco, legendo, svi u školi masovni respect za Juliju, napredovala je za nešto jače od godinu dana ko nikad niko na naše oči... jedan dan dođe ona do mene - htela bi da upiše programiranje i baze podataka, kod mene. Ja prvo "Aman, Juco, pa izabrala si mreže, šta ima sad da se cimaš još i sa programiranjem, da li si ti čitava ) Ali, naravno ona uporna, ajde krene ona kod mene, prođe 2 meseca, bliži se kraju, ispit treba da bude negde za 10-ak dana kad eto ti nje kod mene u kancelariji jedno jutro - pita da li mogu da održim ispit _samo_njoj_ nedelju dana pre roka... Ja - zašto, pa imamo još 2 termina predavanja, to što ti hoćeš je pre zadnjeg časa, što ne sačekaš, ajde održaću ti ranije ispit, ali odslušaj barem sve do kraja... Tek će Juca: Kupila sam karte za Kanadu, putujem za nedelju dana, idem kod sestre. Ja - Super, znači idete svi lepo u Kanadu, jel ti i muž našao posao? Ona me pogleda ozbiljno i kaže - on ne zna da idem i molim te da ne pričaš po školi ovo... Ja (džentlmenski, šta ću, tako sam vaspitan - ko sam ja da sudim) - nema problema, dođi u ponedeljak, polagaćeš. I tako, Juca položila u ponedeljak (ovima u školi ispričao nešto sedmo), popili smo zadnju kafu u Grinetu i 2-3 dana kasnije ode Juca u Kanadu. Razmenili smo par e-mailova posle, snašla se, kol'ko znam, čekao ju je posao tamo. Malo je pravih legendi, ali Juca je bila upravo to - Legenda sa velikim L

Jel s pretplatnicima?

Kucam #3 da ostanu obojica. Na Kosovu.