Шеф стручног штаба

Проглас 0%, Нови ДСС 0%, Понош 0% (не знам колико му је организација лојална), ССП/Заједно бих могао да замислим да окрену причу (градски одбор заједно већ и јесте), али чисто на нивоу не искључивања те могућности у потпуности. Победе 2. јуна нема, то знају сви, Добрица јавно каже да излази јер неће да остави снс без опозиције још 4 године (!?). Бесмислено је давати легитимитет тој фарси, поготово уколико знате са сигурношћу да нећете победити. Каже данас Саво Манојловић једно више пута - политичка реалност је да већи део опозиције излази на изборе, у том случају је бојкот бесмислен и морате да изађете. Па баш супротно - политичка реалност је да већи део опозиције бојкотује, и да не постоје шансе за победу, тако да је излазак на изборе бесмислен и једино је смислено спроводити тактику делегитимизације овог процеса и прављења притиска, а та тактика је већ била разрађена. Сада је већ питање да ли се ишта од тога може спроводити, али опет је сврсисходнија борба за мању излазност, него гласање на томе што ће бити одржано 2. јуна.

Морам пре свега да се исправим, заборавио сам потпуно на странку Микија Алексића која има 12 посланика, тако да је однос странака 5-4, а однос у броју посланика 30-33 у супротном смеру. Тесно прегласавање свакако, али опет стојим при томе да није смело бити гласања о томе да ли испоштовати потпис и договор или га прекршити. Требало је ићи до краја, власт је почела да попуштају, запомаже странцима, бацили су ову коску као очајнички покушај и успели су да упецају неке. Убеђен сам да су могли добити много. Да се разумемо, кажем да не могу да победе јер ни комплетна опозиција не би могла да победи и то због изборних услова, а не због расположења бирача у Београду, које јесте већински опозиционо. Да је имало икакве шансе за победу, изашло би се. Избори су намештени, апсолуно ништа по питању бирачког списка није урађено на боље, већ је само додатни "контигент" гласача увезен од децембра. У демократским условима, наравно да увек треба изаћи на изборе, кандидовати искрено своје идеје, гласати по савести и честитати победнику. Ово није то, ово нису избори. "Борба" у овом тренутку најмање учествовање на ономе што ће се одржати 2. јуна. Да је комплетна опозиција остала доследна ономе на шта се обавезала, та борба би врло вероватно довела до позитивног исхода. Овако, позиције опозиције су значајно поткопане, али нико се неће предати тек тако. План је постојао, постоји и даље, сада много зависи од кампање и ко ће боље искомуницирати своју одлуку и придобити људе за оно што планира.

Тотално разочаран развојем ситуације, немам снаге ни да испишем шта мислим (могу мислити како се осећају обични опозициони бирачи, који нису залуђени као ја да се баве некаквим активизмом)... Само бих издвојио два логична питања која ми се намећу око тог фамозног гласања у спн: -Какво је то гласање где свака странка има једнак глас, па се тако Ново лице (2 посланика), ПСГ (3 посланика) или Ћута (5 посланика) једнако питају као и ССП (16 посланика) или СРЦЕ (9 посланика)? Није то никаквих 5 према 4, већ 33 народна посланика према 18 и то у корист бојкота (+13 посланика коалиције НАДА и људи из Прогласа, ако се већ шири фронт?) -Како се може поставити аргумент да се треба повиновати одлуци већине, уколико је та одлука директно кршење потписаног споразума од 9. марта са Прогласом? Ако већина изгласа скакање са терасе, остали исто треба да се повинују? На крају крајева, јасно је да овај мањи део опозиције који излази на изборе не може да победи ни на једним изборима 2. јуна, тако да је поптуно бесмислен њихов излазак и давање легитимитета изборима који ће опет бити покрадени и на којима никаква шанса за победу не постоји.

Прво, да се осврнем на коментар да су сви исти, и да је можда морално исправније неучествовати у избору између "два зла" - све и да је тако, ово друго (опозицоно) "зло" је смењиво. То је кључан разлог, све и ако занемаримо све остале разлике, да се за ту опозицију гласа. Њих ћемо смењивати док не добијемо власт по вољи. Радикали теже да буду несмењиви. То не сме да се дозволи, тек онда настаје зло, размера какве ова опозиција не може ни да замисли, а камоли евентуално спроведе. Што се расправе око бојкота тиче, у аргументима против бојкота увек се потегне то "па исто је било и прошла два пута па сте изашли". Мислим да су ствари битно другачије. Нови моменат са масовним злоупотребама права на пребивалиште потпуно обесмишљава локалне изборе. Прелазак преко тога, онако како смо на неки начин прешли и преко уцена и притисака на бираче, куповине гласова, цензуре на телевизијама са националном фреквенцијом итд, може опозицију да доведе у стање у ком је немогуће победити на изборима. Сви ови претходно наведени марифетлуци ипак не могу са сигурношћу да обезбеде победу режима, јер остављају могућност да људи ипак изађу и заокруже опозицију, али овим "сељакањем" људи од избора до избора, снс има неисцрпан резервоар гласова којима може да обезбеди власт у свакој локалној самоуправи и против тога опозиција на изборима, оваквим какви су, не може да се бори. Ту мора да се повуче црта и на то не се не може пристати. Постоји неколико позитивних ствари по опозицију у овом тренутку које говоре у прилог идеје о бојкоту, поред саме чињенице да би излазак на овакве изборе и нови, условно речено пораз, био катастрофалан у сваком смислу: -Добро организована опозиција је режим малтене ухватила у крађи у децембру и то показала целом свету, тако да сви сада знају шта се дешава на локалним изборима у Србији (зато је између осталог добро што се изашло на те изборе) -Ово нису редовни парламентарни избори, које је по дефиницији ствари теже бојкотовати, већ ванредни локални (а ипак престонички, што бојкоту даје на тежини) -Уколико борба за нове, фер изборе, буде трајала дуже него што бисмо ми волели, опозиција неће бити ван парламента за то време и без финансијских средстава (као после 2020), већ ће странке несметано функционисати и имати прилику да се и у скупштини боре и говоре -Макар у теорији јединствен опозициони блок, подржан од стране угледних јавних личности, комплетно уједињених око истих захтева. Велики проблем ипак представља, по мом утиску који стичем и споља и "изнутра", један губитнички менталитет и недовољна спремност неких опозиционих лидера и странака да у тој борби и бојкоту иду до краја. Па ако треба и да поднесу одређену жртву, стану испред народа, приме и ударац од жандармерије уколико се крене у одређену опструкцију "избора", ризикују хапшења итд. (а што је неминовно ако се остане при реторици која је пласирана од стране опозиције, да ово нису избори и да као такви не смеју да се одрже). Бојкот у облику у ком га је спровео део опозиције 2020. у виду једноставног неодласка на гласање, свакако је најгоре решење. На подизање тензија и поларизацију коју ствара власт, по мом мишљењу се мора одговорити још већим подизањем улога и изазивањем кризе, a не повлачењем, јер се само тако по дефиницји ствари, неки процеси могу преокренути. То јесте ризик, такав пут зависи од енергије коју опозиција успе да генерише, али све остало једноставно представља питање бржег или споријег, отворенијег или "увијенијег" одвијања процеса који већ имамо, а који представља клижење у одређени вид диктатуре. Знам да таква идеја и жеља за борбом у једном делу опозиције постоји, али делује да и они опозиционари који су претходних месеци изражавали спремност за такво нешто, полако подлежу притисцима и спуштају лопту. Тако смо тренутно у неком јако чудном статусу кво, који ће, бојим се, изодити неке труле компромисе и некакав излазак на некакве изборе 2. јуна, једну тешко објашњиву одлуку за опозиционе бираче, после свега што су месецима слушали, а која ће, бојим се, довести до трећег неуспеха опозиције на Београдским изборима у року од 2 године. Чекамо коначан расплет наредних пар дана...

Поздрав свима, укључио бих се у расправу на политичким темама у наредном периоду, а као члан једне опозиционе странке, имам и доста информација о томе како стоје ствари у целој опозицији, што ћу за почетак поделити. Информације изнутра су да постоје индиције да би власт могла да обједини изборе 2. јуна, али већинско расположење унутар опозиције је да је касно за било какво испуњење услова и циљ је да се све помери за јесен. Стање у странкама је следеће: -ЗЛФ по сваку цену хоће на изборе, а и ПСГ је близу те одлуке. Те две странке су на везама са одређеним људима са запада на дневном нивоу, толико да их консултују и током међустраначких састанака, и они их наговарају да изађу на изборе. Што се запада тиче, никаква подршка бојкоту не долази у обзир. -Народни покрет и Алексић су за излазак на изборе, под изговором да ће им се распасти одбори јер су тек формирали странку. -ССП, СРЦЕ, ДС, Ћута, као и Нови ДСС су за бојкот и то је мање више готова ствар. -Тадићев СДС и Двери ће вероватно пратити бојкот, Двери би вероватно биле у коалицији са НДСС да се ишло на изборе. -Народна и ДЈБ иду на изборе сигурно, али највероватније одвојено (лол). Ових дана ће се заузимати коначни ставови. Први протест можда буде већ сада за викенд, требало би да их буде све вишен до избора. Разматра се велики протест на дан избора и могућа блокада бирачких места од стране народних посланика.

Ако има неко да верује да ће Пул престати да буде кеса у неком тренутку ове сезоне, прихватио бих иоле пристојну понуду, не могу више да га гледам.

Никада ово шабазу нећу опростити, одвратан је

Свака част за убацивање без коске у том периоду!

Ма шалим се, све у реду..

Лакша повреда Лазића је у питању, због тога не иде.

Е добро је, нисам полудео.😅 Значи и модерација скролује кроз свети топик, ништа читање са разумевањем...

Ја тек сад видим на којој сам теми био, мислио сам да сам на Звездиној. Још гледам сад зашто ми тамо нема поста и шта сам згрешио.. Праштајте, ако може нек се пребаци...

Довођење Паркера после две године неиграња је ултимејт GM Човић потез, плус 2× по милионче обештећења за домаћу основу. Литванци тврде да је Паркер чак током прошле сезоне нуђен еврокуп екипама које су биле на тржишту и да су га сви одбили. On topic: Јако је лепо било гледати Звезду у Арени у ове две утакмице, надам се да ће се у том ритму и наставити, а издвојио бих неколико позитивних ствари које су, по мом мишљењу, и биле предуслов наше конкурентне кошарке на Ел нивоу ове сезоне: -Агресивност у одбрани и генерално одговорна игра и Шабаза и Недовића -Способност Ханге да се врати у ципеле и минуте у којима неко време није био и да буде претња у оба правца -Гедраитисов шут на нивоу каријерног просека (и више), а не на нивоу претходне Ел сезоне -Способност Симоновића да са својих 213цм буде озбиљна претња споља са позиције 4, што је јако тешко бранити -Свеукупна употребљивост и приступ игри Далибора Илића Оно што још чекам да видим, а сматрам да може такође да буде кључно: -Добра улога Боломбоја у Евролиги, а већ у петак против Хејса има важан тест и очекујем га у саставу после сјајне утакмице у недељу -Симоновићева (много) боља интеграција у тимску одбрану -Оспособљавање Јага за Ел минуте Нисам био у фазону да се ложим још увек после победе над Асвелом, али ме овај Меколум у подкасту наложи ко клинца и сад сам одједном убеђен да коначно добијамо Жалгирис тамо!

Каква бре промоција Телеком бокса са Звездиним картама, уразумите се људи... Ја разумем и интернет и поплаву информација, лажних и свакаквих, разна лудила... Али да толико нико не жели да размисли минут, провери тачност тога што је видео са два једноставна клика и погледа о чему се ради, притом да у овом конкретном случају не уме да раздвоји једну класичну спрдњу са овим пакетима од уопште и покушаја неке преваре, стварно ми је невероватно. Почевши од оне изманипулисане госпође, свакако упитних менталних способности чим је ову спрдњу успела да претвори у политичку изјаву због које ће завршити на суду, па даље широм интернета, а чак ево и овде. Невероватан свет у коме живимо, стати па гледати стварно.

Жалгирис, прва домаћа утакмица 21/22.