Невероватна сезона... Дуго се каним да нешто напишем, али увек су помешана осећања. Имали смо серију победа коју делимично дугујемо лошим противницима и понекад срећи у завршницама. Видело се још тада да неке ствари ипак не штимају. То је на наплату дошло у претходна 3 кола Евролиге када смо доживели потпуни нокдаун.
Онда када већ нисам писао након тих победа, нисам хтео ни да се правим паметан након пораза.
Сада је ова утакмица показала много тога. Прво, ако ништа, имамо карактер. Нећемо се предати, момци ће се пошибати до краја, па како буде. Друго, одговара нам бржа игра. То је већ био мој утисак током читаве сезоне, а и пре сезоне. Обојици наших плејмејкера је позициони напад и пик ен рол игра лошија страна (Кодију због недостатка шута, Јагу због висине и кратких руку). Ни већини осталих играча по природи не смета бржа игра, а свакако да сви продишу када су им плејмејкери у ритму. На крају, мада важи за мање више све екипе, ротација мора бити дефинисана и не предугачка и морамо бити на 100% концентрације и физикалности ако желимо победу. Провукли смо се против Асвела, Албе и можда још неки пут стицајем околности, али смо скупо платили то што се тај приступ одомаћио онда и у неким другим утакмицама. Надам се да смо са тим завршили и да ћемо у ове 4 утакмице видети прави приступ.
Идемо даље, ипак није ништа готово, сада некако преживети без Боломбоја, победити пре свега Виртус и Ефес, а све преко тога је само плус...
Убеди ме да је живот леп!♥️