Sa tvitera:
Ne postoji ta količina para koju država može upumpati u kkp, ni dolazaka najskupljih trenera Evrope, koja će ugasiti njihovu maniju da su oni nešto zaslužili i da samo njima pripada. Dok se ne ugasi sva konkurencija i njima dodele sve pobede i trofeji.
Iako nekom naivnom ljubitelju košarke deluje da je dolazak Žoca apsolutno i isključivo pozitivna stvar za domaću košarku, to bi moglo biti tačno da smo neka Endesa, gde klubovi, navijači i mediji nisu maksimalno zatrovani politikom i zaverama i iskonska mržnja kulja.
Ovde neću objašnjavati političke razloge za ove silne intervencije i skandalozno visok budžet za kkp, mislim da je to jasno svakom s malo mozga u glavi, ali želim da objasnim zašto će ovde sportski aspekat dolaska Obradovića ostati u senci pogoršavanja ionako zatrovanih odnosa
Prvo, Žoc je trener sa fenomenalnim i zasluženim rezultatima iza sebe, ali i trener koji sad dolazi iz klubova/liga koje su po budzetima i aspiracijama daleko od sedmoplasirnog ABA lige, kao i same ABA lige. Dakle dolazi u sredinu u kojoj se oseća kao da je zašao među domoroce.
Poznat kao egomanijak i prekog karaktera, svaki neuspeh bi za njega značio poniženje na kakvo nije navikao i to bi ga dovodilo do ludila i potrebe da krivi sve i svakog okolo osim sebe. Pritisci medije, organizaciju i sudije su već viđeni. A ko sme šta da mu kaže? Bukvalno niko.
A sad grobari(čast izuzecima). Njima je još Vujošević, koji svoje uspehe zahvaljuje apsolutnom monopolu na sve u toj eri, u momentu kad se pojavila konkurencija, odlučio da proda priču o aparthejdu, opoziciji i zaverama. Kako bi sakrio sopstvene limite u zdravoj konkurenciji.
Naravno da ništa od toga nije istina, ali ostrašćenim navijačkim mozgovima koji su razmaženi monopolom, vrhunskim budžetima, otimanjem igrača i prebijanjem sudija, nije teško bilo da poveruju da se njima nešto otima u momentu kad se pojavio neko ko zna da ih pobedi.
Dukljanin je oko sebe stvorio kult, tu mu je pomogao i mučeni Tegeltija i odnosi su zatrovani zauvek. Iz tog razloga pomenuti navijački mozgovi više nisu u stanju bili da se nose s realnošću i zavere su im okupirale mozak uz megalomaniju da su bogom dani i nešto im pripada.
Svaki poraz je bio zavera i nepravda, a sa druge strane ne stvorena slika neke demonske Zvezde koju zle sile guraju kako dobro(kkp) ne bi pobedilo. Svaki privatni neuspeh, porodični ili neko drugo nezadovoljstvo, konstantno se okretalo ka velikoj Sotoni, Zvezdi uz sulude priče.
Tako se i došlo do priče kako samo Zvezda dobija pare od države, a kod njih se igra samo iz dobrote ljubavi i poštovanju prema nekakvoj imaginarnoj instituciji. Sponzori na dresovima, javni istupi direktora državnih preduzeća koje im daju pare i jasne cifre, prosto se ignorišu.
Miopija ide i toliko daleko da se ne sećaju kako je pravi aparthejd izgledao, u nedavnoj prošlosti, bez jednog sponzora na dresu, juniorima u ekipi, borbi za opstanak u ligi i nošenju koševa i grba. Njima je to jednako kao i njihovo trenutno stanje. Potpuni razvod od realnosti
Sad, zamislite kad na takav mentalni sklop i nakupljeni bes razmaženog deteta, njima dođe jedan Žoc sa sigurno preksupim pojačanjima(jer ne bi se svakako on blamirao a da ne dobije sve što traži). Titule su već upisane, Evroliga obezbeđena, sve je u glavi već završeno.
Zamislite kombinaciju nervoznog egomanijaka Žoca među domorocima i grobara koji su sve pobede već upisali. Zamislite poraz neki da dođe. Ili dva. Ili da se izgubi titula. Haos koji može da sledi je teško i opisati. Pritisci će ove sezone ugasiti svaku sportsku priču.
Iz tog razloga ne vidim da je ovaj razvoj događaja nekakav ogroman plus iako se radujem jakoj konkurenciji i jakom kkp. Sportski volim to jer volim košarku, a milion puta više uživam posle kad neki novi Gudura gasi trojkom o tablu. Ali se bojim da će sporta najmanje biti.
