...i kad smo kod nasilja-mnogo više nasilja doživljavaju trans žene, naročito te koje nisu prošle tranziciju.
Te moje prijateljice sin je redovno bio tučen u osnovnoj školi, uz, to moram reći, prilično ok stav nastavnika.
Tu je bio problem sa fizičkim vaspitanjem, devojčice ga nisu htele, dečaci ga nisu hteli.Ali su ga ipak tukli.
Zaradio je trajnu povredu noge, koja se godinama pogoršava.
Ali ti ljudi nisu svemoćni, ne mogu uvek i svugde da budu, kao ni roditelji, a on svakako ne može i ne treba da živi u zatvoru.
I psihijatar je bio dobar, i danas ga vodi, ali nažalost kroz lekove.
Sredina nije bila spremna, a nije ni danas, naprotiv, uz jačanje crkve i desničarskih partija u skoro celom svetu.
On se oblačio kao žena, ponašao kao žena, šminkao kao žena...čak i ja, više ne znajući šta da kažem, pokušala sam sa savetom da malo ublaži, smanji...
Rekao mi je kad već svakako nema ono što je trebalo da ima, može makar kroz to da bude žena.Na pitanje o maltrtiranju i da li vredi, rekao je da vredi.
To je pokazao i delom.
Nikad nikom nije rekao nešto nedolično, a kamoli napravio.Gledao je svoja posla i nikog nije dirao, a i dalje su ga tukli i odrasli.
Najveći apsurd je bio što ga niko nije tukao kad je bio sam, minimum trojica ili troje.
Nasamo, muškarci, "strejt", su znali da ga pitaju da "probaju"...
I tako...
I gledao je svoja pos