Što se tiče pijanstava i hrane nakon toga, imam jedno out of my body iskustvo za koje je zadužena šljiva. Naime pre jedno 4-5 godina bila sam kod ortaka na kućnoj žurci, došao mu drug iz FRA. Kako tradicija nalaže, pili smo rakiju, i posle jedno 5 čašica mene dobro uhvati.
Sedim ja tako, iz zvučnika trešti neki tehno (mrzim tehno), njegov najbolji drug mi priča kako vozi kamione po Nemačkoj. Klimam glavom a pola ne čujem, još manje ga razumem, mislim se (tubctubctubc) kako treba samo da ustanem i odem do terase (tubctubctubc) i otrezniću se. Ali me sramota da ustanem i pređem preko te ogromne sobe, jer me zanosi u levo i imam osećaj da ću tresnuti.
Dolazi taj moj ortak, kaže aj još po jednu, ja kažem sklanjaj to zar ne vidiš da sam pijana. I on tu kaže - ajde nemoj da se praviš naivna. Kako molim?! Challenge accepted! Navrnem ja tu rakiju na eks.
Sledeće čega se sećam je da se budim, mrkli mrak u stanu, osećam neku oblogu na glavi i u fazonu sam zašto je žurka gotova i gde je narod?! Pet je ujutru, ja prespavala cca 5h, svi spavaju u kući. Ulazim u kuhinju po čašu vode a njegov zet me pita: jesi okej, da li ti je muka, da li te boli glava, da li ti se manta? Ja kao jok, samo sam žedna (i gladna, ali mi je to glupo da kažem).
Prođe još 2-3 sata i ovaj ortak pita da li smo gladni. Ja kažem daaa, molim te! I on tu meni kaže sad ćeš da probaš najukusniju stvar na svetu. Mislim se i masnu krpu bih pojela, samo daj. Vraća se on sa skoro pa punom tepsijom mantija iz obližnje pekare.
Ni pre ni posle nisam imala osećaj da jedem nešto najbolje i najukusnije na celom svetu kao tada. Best day ever, minus onesvešćivanje od šljivovice jelte.