Baš to.
Svi koji žive u inostranstvu znaju da nije neki trošak kupiti detetu i nov auto, mesečno se baci i na veće gluposti od lizinga ali čemu davanje na tacnu svega što detetu "treba"? Ja živim pored čoveka koji ima firmu u kojoj samo kombiji koje radnici voze imaju vrednost po 40, 50 000 eura, njegove obe ćerke sat vremena idu biciklom u školu, normalne lepo vaspitane, pristojne devojke i milina ih je videti kada ti se jave sa osmehom kad god te sretnu.
Postavljamo pogrešne prioritete u svojim životima a to prenosimo i na decu, opet glupo je da ja ili bilo ko drugi osuđujemo nečiji stil života na to sam posebno alergičan od kad traje korona i pričama "šta kukate vi što niste uštedeli dobro zarađujete". Ali mislim da ništa dobro nećemo uraditi deci ako im pustimo sve na volju.
Nisam ni za onu krajnost "ja sam u školu išao peške pet kilometara uzbrdo i vraćao se iz škole pet kilometara uzbrdo" treba naći neku sredinu a to i jeste najteže.
Meni moji ništa nisu branili, ali ja nisam ni bio dete kom treba nešto braniti tako da i ne smatram nekim velikim uspehom vaspitavanje sebe. 😄 Jednostavno nisam voleo izlaske, nikada nisam pio, pušio, moja druženja sa drugaricama i drugovima su obično bila kućna ili garažna gde slušamo muziku, sviramo... Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav sam ja otac, bukvalno.
Divim se roditeljima koji dobro vaspitaju "loše" dete.