McLeod

Evo ja bih hteo da cujem sto moze cesto da se cuje od pojedinih NBA komentatora - da se ukaze na takticke promene i ako se govori o statistici i nekim pikanterijama da to bude funkcionalno i ima veze sa desavanjem na terenu, a ne da se popuni prostor. Uz minimum poznavanja igraca koji igraju i pravila.

Zajedno 13 trojki ili svako po 13? Ako je zajedno ta kvota je potpuno suluda, dao bih 1.3 na tu granicu bukvalno

To vec ne mogu jer nijedan recept ne radi kad te vodi SalO

Ja se secam da smo igrali ok kosarku u najavi, onda se raspali (malo podseca na ovu sad eru) i da je Teo bio los. Secam se i zicera Savanovica. Spance sam potisnuo koliko sam mogao, a onda prosecna Rusija nas rutinski resila. To prvenstvo mi je jedno od bljutavijih, u rangu blamiranja sa Sakotom i Mokom.

Jeste, tu su Makedonci resili Litvance u QF

u grupi, a onda poraz od Rusa QF. Tu smo bas bili bezvezni

1-3, sasvim sigurno samo sto su ostale bile u grupi pa nisu ostale u secanju.

Teo nije igrao 2013. 2009. jedina pobeda u grupi, izgubili polufinale, bronzu i jednu u grupi u ostalih godinama. 2013. smo ih dobili bez Tea u grupi.

Cetiri puta, skor 1-3. Nije igrao 2013. kad smo ih dobili u grupi.

Odavno oni uzimaju medalje na kredit. Treba 20 godina da ostanu bez icega da se anulira.

Slazem se s tim sto su bas Grci ziveli u oblacima misleci da mogu da osvoje medalju tu, objektivno gledano taj tim je bio solidan i bili su tu negde cetvrtfinale polufinale tih godina, ali posle Galisa ta generacija nikada nije uzela medalju, do nove generacije i Beograda kada su uzeli drugo zlato. Mada moguce je da su sebe precenjivali jer su bas cesto organizovali takmicenja, od 1987. do 2004. dva EP, SP i OI. Plus tada su ih i Litvanci oladili u grupi. Da su igrali sa njima SF, isto bi bilo.

Da, nisam se setio detalja, bravo Miki. Proveravao sam naravno neke stvari jer ne moze sve ovo po secanju, a u secanju mi je da je Zeljko vodio ekipu na OI 96, a nekako mi je izbledelo da je i Duda i dalje bio tu.

I ja bih jos dodao na fedorov post, da nesrecnog Omota ne treba sad razvlaciti zbog ovoga, ja stvarno nameru onde nisam video, a cak i da jeste bio nameran udarac, ne verujem ni da bi govnar poput ne znam, Rudija, ovako nesto radio sa namerom da ozbiljno povredi protivnika.

Mislim da je Zeljko vodio ovu utakmicu, ali provericu posle. 1996. na OI nas je vodio Obradovic definitivno.

Kirstea usla u prvo QF posle RG 2009. Ostapenko ima 4-0 H2H protiv Ige. Nisam imao pojma, a nije mi ni jasno zasto.

Predstojeca utakmica protiv Litvanije moze biti ako ne definisuca za ovu generaciju, onda bar dati jos jednu, verovatno poslednju priliku, da se u najjacem sastavu pojavimo na Olimpijskim igrama i uradimo nesto veliko. Sto je takva utakmica bas protiv Litvanije ima veliki simbolicni znacaj, pa hajde da se vratimo u proslost i podsetimo se zasto su ove dve zemlje sinonim za evropsku kosarku. Godina je 1991. Jugoslavija u, ispostavice se poslednjem pohodu na zlato u tom sastavu, predvodjena MVPjem Kukocem, Radjom, Divcem, Danilovicem, Paspaljem, uz Djordjevica, Savica, Perasovica, Zdovca, prosto unistava sve pred sobom i bez poraza, razbijajuci Francuze sa 20 i Italijane sa 15 razlike u finalu, dominantno brani titulu osvojenu 1989. Ovaj post nece se baviti cuvenim SBB KBB i kako bi ta generacija promenila tok kosarkaske istorije da se nije desio rat i raspad Jugoslavije, ali ovakav uvod je po mom misljenju potreban da bi se definisalo to vreme u evropskoj kosarci. Posle raspada SSSRa i Jugoslavije, kao ubedljivo najuspesnijih reprezentacija (od 1957. kada je Madjarska bila sampion, pa do 1991. kada smo mi osvojili, zlato su uspele da osvoje osim ove dve reprezentacije samo jos Italija i Grcka, po jednom), nastala je borba za ta upraznjena mesta. Od drzava koje su nastale, oci su bile uprte mahom u Hrvatsku i Rusiju, dok su reprezentacije koje su godinama zivele u senci takodje osetile svoju sansu. SR Jugoslavija je pod sankcijama, Hrvati igraju finale na OI sa Drim timom, 1993. Nemci pobedjuju Ruse u finalu EP, dok Hrvati uzimaju bronzu. 1994. na SP Ameri dominiraju, ali Rusi ponovo osvajaju srebro, a Hrvati bronzu. Deluje da su nove uloge podeljene, ali u 1995. dve reprezentacije su dosle na prvenstvo resene da karte ponovo promesaju. Litvanija i SR Jugoslavija, kojoj je prvi put posle raspada SFRJ dozvoljeno da se takmici. I tako je veliko rivalstvo rodjeno. U teskoj grupi smo bili zajedno, a uz nas domacin Grcka, Italija, sampion Nemacka, Izrael i Svedska. Cetiri idu dalje, neko ce da izvisi, a to je bila Nemacka koja nije bila ni senka sampionske ekipe od pre dve godine. Mi smo dobili Grke posle produzetka i Litvance i sa 6-0 i 5-1 otisli dalje sa prvog i drugog mesta. Francuzi i Grci u polufinalu za nas, Litvanci su u veoma emotivno nabijenoj utakmici eliminisali Ruse, a onda "spasili" nas iste protiv Hrvata i zakazali finale sa nama, gde su maltene imali domaci teren jer su nasa braca Grci listom navijali za njih. Kucanje preko Sabonisa, Djordjeviceva rapsodija, umalo povlacenje sa terena gde smo morali da ih pobedimo jos jednom, silazak Hrvata sa postolja da se nikada vise ne vrate... to prvenstvo je po mnogo cemu bilo istorijsko. I oznacilo je pocetak jednog novog rivalstva. Sve posle ovoga je po mom misljenju u nepravednoj senci ove utakmice, jer smo ih odigrali jos dosta, bilo je jos znacajnih, iako ne tog ranga. 1996. kao ekipa koja je povratila krunu i status najjace evropske reprezentacije idemo na OI u Atlantu u fazonu dajte Amere da se igramo odmah, da preskocimo ovo predjelo. Tako smo i igrali. Dominantnih 5-0 u grupi gde su nam samo Grci prisli ispod 10 razlike, cetvrtfinale sa nejakom Kinom kojoj smo naneli jedan od najvecih poraza u istoriji nokaut faze OI (128-61), a onda za finale sa Amerima, mi i Litvanci. Litvanci zeljni osvete, ali Zeljko, ovoga puta snaznom odbranom, za razliku od Dude kada ih je Djordjevic zatrpao trojkama, sa 66-58 resava Litvance, uz dominantnu partiju Danilovica. Litvancima nije pomogla momacka partija Kurtinaitisa sa 22 poena, pa se nadam da ce nam i Karinauskas zabijati sutra, ali da nece biti dovoljno. Ovom pobedom je ta generacija prakticno dokazala svoju dominaciju u odnosu na ovu najjacu litvansku generaciju, sto smo dokazali i sledece godine na EP. 1997. smo dosli kao glavni favoriti za zlato, ali nas je trans partija Karltona Majersa i poraz od Italije malo otreznio u grupi. Laganim pobedama nad Poljskom i Letonijom smo dosli do druge grupe, gde smo dobili Hrvate, a onda i Spance i Nemce i zakazali cetvrtinale sa Litvancima koji su u drugoj grupi pukli od Rusa i Grka i tako pokazali da bez Marculjonisa, Sabonisa i sa Karnisovasom kao nosiocem tesko da mogu da nam zaprete. Sto se ispostavilo kao tacno, laganih 75-60 i kasnije i novo zlato za nas. 1998. Litvanci su ispali od Rusa u QF, pa u pohodu na zlato nismo igrali sa njima, kao ni naredne godine kada smo osvojili bronzu. Uzdrmani, dosli smo na IO u Sidnej, gde smo ponovo ocekivali medalju, ali nas je prvo Nes razmontirao u grupi i poslao u QF na Litvaniju, gde su oni konacno uspeli da nas pobede i tako nam prekinu niz medalja. Ipak, dolazak Pesica i stasavanje nove generacije je porucio svima da ne idemo nigde i u 2001. i 2002. osvajamo dva nova zlata, a na tom putu nismo dobili priliku da se osvetimo Litvancima za Sidnej. Nazalost, naleteli smo na njih 2003. kada smo imali da kazemo kombinovani sastav predvodjen Vujosevicem i sa povredjenim Stojakovicem nismo imali sanse u QF - razbili su nas sa 99:82 na putu do svoje prve titule od raspada SSSRa, a trece ukupno. Posle tog prvenstva poceo je sunovrat nase kosarke iz kojeg smo privremeno uspeli da izadjemo 2009. U tim crnim godinama nismo dali Litvancima priliku da poprave H2H, bar na velikim takmicenjima, a 2009. na putu do srebra smo ih pobedili u grupnoj fazi. 2010. je nova reprezentacija trebalo da se etablira kao sila i ta misija je isla uspesno - pobede nad Argentinom, Australijom, Angolom, Jordanom u grupi, a poraz od Nemacke nas nije kostao prvog mesta, dok su Nemci sokantnim porazom od Angole ispali. Ocajna osmina protiv Hrvata kada je malo falilo da izgubimo, onda sokantna pobeda nad Spancima i cinilo se otvoreni put ka finalu sa Amerima, gde su se isprecile sudije i potpuno ispraznjene Litvanci nas dobijaju u borbi za bronzu. 2011. se vec cini da je 2009. bio samo bljesak, poraz od Rusa u QF, Litvanci nas dobijaju u grupi. 2013. u oprostajnoj Dudinoj godini smo dobili Litvance u grupi, ali su nas Spanci unakazili u QF, a Litvanci dosli do srebra na kraju. 2014. u pohodu na srebro nismo igrali sa Litvancima. I tako dolazimo do 2015. i poslednjeg duela protiv njih na velikim takmicenjima. To je po mom misljenju bila najjaca SalOva reprezentacija, gde smo u prvom mecu pokazali Spancima da smo dosli po njihov skalp, dobili smo i Italijane, Turke, Nemce i Island u grupi i otisli sa prvog mesta u eliminacije. Lagano smo dobili Fince i Cehe, crtalo se finale protiv Spanaca (ili Francuza), gde bi se ova generacija vratila u velikom stilu. Ali Litvanci koji su se mucili sa Gruzijom u osmini, nekako provukli protiv Italijana u QF su nas prebili, spustili nas na 64 poena, Bogdanovic je promasio sut za pobedu i mi smo indisponirani izgubili i bronzu od Francuza. Naravno, Spanci su lagano odradili Litvance u finalu sa skoro 20 razlike i ostali na tronu. Ukupno od atinskog finala na velikim takmicenjima smo odigrali 10 meceva i rezultat je 5-5 (dobili smo pre tog finala jos jednu u grupi 1995.). Nismo ih dobili u nokaut fazi u ovom veku. Ovaj poslednji mec ce dati ton i narednom, bez obzira sto je od poslednjeg duela na velikim takmicenjima proslo osam godina. Pokusace da nas prebiju i udave, zaustave nam tranziciju da ostvare fizicku dominaciju. Nadam se da ce se Kari setiti one svoje stare "Ma koliko da si jak, ima neko jaci!" i da cemo uci sa njima jako i u kost, pa nek pobedi bolji!

Naravno, nije turbofolk prauzrok svih problema naseg drustva, nisam to ni tvrdio, ja sam samo tvrdio da turbofolk kao drustveni fenomen ima mnogo vecu ulogu i kao sto si i sam rekao dobar je indikator. Nisam bas siguran u tvoju tezu da bi regeton ili neki drugi muzicki pravac zauzeo tu poziciju, jer je turbofolk mnogo vise od muzickog izbora. To je, kao uostalom i recimo pank ili rokenrol bar u odredjenoj meri bio i drustveni pokret, nacin zivota. Teza o maskiranju jednog kompleksa drugim je tacna, nemam primedbe, a sve polazi iz potrebe da se objasni sopstveni neuspeh eksternim faktorima, kako na licnom tako i na nacionalnom nivou. Za kraj, ex-yu rok, bar kada govorimo o najpopularnijim bendovima, pogotovo Bijelom Dugmetu kao veoma interesantnom fenomenu, vrednosno nije preterano iznad turbofolka, cak i ne ulazeci dublje u analizu i recimo ulogu likova poput Bregovica u kreiranju te "seljacke" muzike, vec samo povrsno slusajuci. Posle prvog talasa koji je muzicki najkvalitetniji (ali dignut 90% od stranaca), posle proboja originalne strane muzike, krece dezintegracija jer vise nisu mogli bas tako otvoreno da kradu, sto je umnogome pripremilo teren za proboj turbofolka, koji je devedesetih promovisan i od drzave u okviru njene propagande.

@Smrtokapahvala na disertaciji takodje. Osvrnuo bih se na jednu stvar koja je sustinski tacna, ali prakticno ne znaci puno za poentu koju autor zeli da napravi, a odnosi se tezu da je turbofolk prezren i od tvrdih nacionalista zbog orjentalnog upliva. Znaci tacno potpuno, samo to nema nikakvo prakticno znacenje za ekstrapolaciju zakljucka na drustvo u celini. Napravicu analogiju sa Dverima i SNSom posto nam je bliska - Dveri su na papiru ti tvrdi nacionalisti koji se zalazu za cistocu srpskog jezika, nasa pravoslavna vera je osnova svega, uloga u porodici je strogo odredjena, ona da radja i kuva rucak a on da brani (da ne kazem i istuce ako treba, da ne ulazimo opet u to 😛 ), dok SNS vise barata opstim mestima koji mogu lako da se prilagode i fuzionisu sa necim drugim i forsiraju neke bas ultra uproscene poruke. Srbi su nacija opstih mesta, ne smes da diras Kosovo iako 95% stanovnistva apsolutno nikakve veze nema sa istim, slican procenat nije usao u crkvu godinama ali se redovno krsti kad prodje pored iste, a malo manji, ali nedovoljno manji procenat je i u fazonu ne volim ja Vucica ali ko drugi ostali su gori ili svi su isti. Isto je i sa turbofolkom - ne volim ja to toliko ali uz koju muziku da se proveselimo kad izadjemo u grad i svi to slusaju pa sta ja sad da radim. Linija manjeg otpora je duboko ukorenjena u nas mentalitet, u kombinaciji sa nekim inatom i kompleksom vise vrednosti dobije se fotorobot najprosecnijeg clana naseg drustva. Sve se to uklapa u kalup koji je dominantan i koji nece dozvoljavati diskusiju o tim nametnutim normama drustva, vec ce voditi diskvalifikaciji sagovornika, dok se deklamuju vucicevsko-slobisticka opsta mesta, nesvesni toga kako se decenijsko ispiranje mozga dobro primilo. Turbofolk je bio bitna stavka u tom ispiranju mozga, to sto je proslo dosta vremena i nove generacije koje ga danas slusaju mozda i nemaju iste asocijacije kao sto su imali mladi devedesetih, to ne menja sustinu turbofolka, kao ni mentalni sklop tipicnog ljubitelja. Vremena se menjaju, nazalost mnogo brze od naseg mentalnog sklopa.

Koliko mu je onda harizma u minusu... doduse, tebi je i Marej harizmatican, pa ono, mozda nisi prava osoba za procenu 😛

Tesko da je Boskovic bila bolja, ovo nosenje Vargas nije u odbojci vidjeno od Miljkovica. Generalno je Turska bolja u ovom trenutku ukupno od nas. Mogli smo da ih dobijemo na neku mirnocu i iskustvo, videlo se da se zentaju pogotovo posle prosutog treceg seta, ali nismo imali snage da zavrsimo. Objektivno ovo je veliki uspeh. I svaka cast devojkama.

Hvala Grofe cenim tvoju podrsku

Ljudi ima neko onu sliku politicki kompas u zavisnosti od toga kako zoves konobara?

Ja sam se ismejao ziv tu imajuci u vidu igracku karijeru Maline, slicne gluposti je i on pravio

Mi inace ne padamo u trecoj cetvrtini. U drugoj polovini iste preciznije

To je vec bolje