Div

Jedna opaska na ovaj deo, mislim da nikad nije kažnjavana upotreba reči Šiptar, koliko se sećam mi smo u školi učili da je to narod koji većinski živi na Kosmetu, sam naziv nije imao pogrdnu konotaciju mada je većina gledala pomalo pocenjivački zbog siromaštva, nedovoljnog znanja jezika onih Albanaca koje su imali prilike da vide, uglavnom fizičke radnike, nadničare, sve se promenilo osadesetih. Inače, čisto dijalektike radi, ako je današnje stanje u društvu posledica komunizma, onda je komunizam posledica monarhije i njene demokratije i poštenja. Otkud toliki broj pretežno mladih ljudi spremnih da se istovremeno bore protiv okupatora i protiv monarhističke vlade i tzv vojske istovremeno i da postigne pobedu. U vreme neprikosnovene vlasti SKJ u SFRJ niko, ajde, skoro niko, nije navijao za SSSR na sportskim takmičenjima, niko nije podržavao intervencije SSSR u Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Avganistanu. I u vreme komunističke vlasti smo učili o Svetom Svi kao o utemeljivaču školstva i obrazovanja u Srbiji, nisu se, naravno, dovodili popovi u škole, nije sam dan Svetog Sve obeleževan kao praznik ali su nastavnici započinjali časove sa par prigodnih rečenica, opet ne znam da ji je tako bilo u svim školama, sve vreme, ali su lekcije u udžbenicima bile jednake za sve. Komunisti u Jugoslaviji nisu umeli da se prilagode vremenu, nisu umeli da sačuvaju Jugoslaviju od raspada i krvavog rata, ali rat je izazvan i vođen nacionalističkom ideologijom a ne komunističkom iako su neki, može se reći i mnogi, komunisti zamenili jednu ideologiju za drugi ulu ih udružili, vodili nacionalističke ratove i u svom dvorištu vladali komunističkim metodama, onim sa početka, boljševičkim, staljinističkim, koje su komunisti u SFRJ napustili većim delom još pedesetih i šesdesetih.

Kurta nek objasni ovo njegovima, pa da idemo dalje. To bi mogao biti veći problem Vučiću jer ko finansira taj i kontroliše, a Vučiću ne treba ZSO koja nije 100% pod njegovom kontrolom. Ja , možda ne poratim sve detalje dovoljno pomno, ne znam i dalje šta bi predstavljala ZSO, teritorijalnu autonomiju, kulturnu autonomiju, šta god to u praksi značilo, šta znači srpske opštone iliona druga varijanta, opštine sa srpskom većinom, da li je bitno koliko ima Srba ili da li srpske stranke imaju večinu u skupštinama i kako god da je, kako se utvrđuje srpstvo i koje pravo podrazumeva.

Neki dan sam slušao čoveka, mislim da je iz arhitektonske struke, ne deluje mi da je na strani vlasti, a čovek tvrdi da ta kula, tržišno, ima vrednost manju nego što je zemljište na kojem se nalazi, jer niko nema interesa da je kupi, renovira, pa proda ili izdaje, previše bi koštalo, zgrada je energetski neefikasna, nema parking prostor, loše instalacije, ventilacija, izolacija, kaže da je daleko efikasnija izolacija koja se postavlja na objekat spolja a ne kao na toj kuli, spolja beton, izolacija iznutra. Zgrada, i tako ružna, predstavlja simbol jednog vremena ali ne znam koliko je isplativo čuvati je, još manje koliko je isplativo rušiti je, mnogo ovoga što se sada gradi nije ništa lepše od tih silosa. Nekada je barem na vrhu kula radio sat pa sam uvek znao koliko kasnim na posao, sad nije ni bitno, ne idem više na posao, znam koliko je sati.

U frižideru je hladno, vodena para, ako je bilo, kondenzovala se, ja bih pokušao, sa manjom količinom da ne upropastim sav duvan, zagrejao lonče, šerpicu vode do ključanja i stavio u zatvoren prostor zajedno sa duvanom, recimo u rernu, bez uključivanja, da odstoji pola sata, sat. Dok sam bio pušač, dešavalo se da se cigarete osuše, pomoć je bila da se cigareta dobro oliže, nakvasi, onda kad se zapali zajedno sa dimom kroz celu cigaretu ide i vodena para. Male tajne nauke.

Kada bih se upustio u sistematizovanje nekih postavki, principa, postupaka koje sam koristio, kojih sam se pridržavao, bilo bi mnogo sličnosti iako su moji rasli u drugo vreme i drugim okolnostima, osamdesetih i devedesetih, u vreme raspada države, društva, vrednosnih sistema, ekonomije, školstva, jednostavnije je reći u vreme Miloševića, ali takvo sistematizovanje je rezultat, nije postojalo tako razrađeno u glavi pa primenjenou praksi, bilo je nekoliko osnovnih principa, ostalo improvizacija. Uprkos naporu, obavezama, odgovornosti, ni tada, dok su rasli, sada pogotovo, za odgajanje dece ne govorim da je napor već da je neizmerno zadovoljstvo. Znam da to nije u potpunosti tačno ali mi je uvek osećaj zadovoljstva preovlađivao, ostajaou pamćenju, problemi su trenutni, reševaju se i potiskuju iz sećanja.

A, što tebe da vataju, Radovane?

Ovo više nije vest: Dve cisterne s fosfornom kiselinom iskliznule u Zaječaru Očekujem uskoro na naslovnoj strani taboida: Juče nijedna cisterna nije iskočila iz šina.

Kome trebaju nastavnici i obrazovana deca, neka uče sa interneta i posle se zaposle kao specijalci u vojsci za 320.000 mesečno, bog da ih vidi.

I CRP?

Moraš da protreseš čašu da se naprave opasni talasi.

Ja sam u lavoru prvi stigao do časnog krsta. Voda bila ladna, ubacio sam dve kocke leda.

U jednom javljanju reportera iz, mislim, Prijepolja, sagovornik kaže da je najgor što neznaju šta se dešava u Crnoj Gori, koliko vode još može da dođe jer tamo je nepredvidiva situacija. Mislim se, pa što ne ode da vidi.

Pešačio je tri kilometra uzbrdo od kuće do škole i još četiri kilometra uzbuzbrdo od škole do kuće.

Dobro to, a švabice?

Pre nego smo došli do lekarke potpisali smo da nas je upoznala sa mogućim posledicama, tako je brže, u njhovom sistemu nema podatka da sam dva puta imao covid, jesam se testirao u privatnim klinikama laboratorijama ali su mi tvrdili da oni dostavljaju podatke Batutu, mislim, nisam siguran, da su ti nalazi, barem posle prve infekcije, dostavljeni i mojoj doktorki u DZ, podatke o primljenim vakcinama su imali. Nije nam ništa rekla šta posle, šta se može pojaviti, šta da uradimo...

Ko ide u Dom zdravlja po vakcinu preporučujem da popuni i ponese obrazac: SAGLASNOST ZA SPROVOĐENJE PREPORUČENE IMUNIZACIJE PROTIV COVID-19 Ima ih u čekaonici ali ne i mesta gde se može komforno popuniti.

-Doktore, moj vršnjak, Jova, priča da i u 70 godina ima sex svaki dan, jel bih mogao i ja tako? -Može, pričaj i ti, ko ti brani.

Ženu malo bolucka ruka, ništa ozbiljno, mene ništa, ne mogu ni da nađem mesto uboda.

I rukomet i odbojku su vodili obrazovani ljudi, a osim u fudbalu, dugo nije bilo mnogo para u tim sportovima pa su ih političari ostavljali na miru, nisu se otimali da vode savez, da utiču na sastave timova, reprezentacije, transfere igrača. Košarka se držala duže, iako su se vrtele ozbiljne pare struka je imala jači uticaj nego političari sve do skoro. I igrači su bili školovaniji neuporedivo u drugim sportovima nego u fudbalu, kad su igrali Slavnić i Kapičić bili su najnepismeniji u ekipi CZ, samo viša škola, ostali su završavali fakultete, magistrature, doktorate, u fudbalu se vodilo kao kuriozitet ako neko završi fakultet, sećam se koliko puta je naglašeno dipl. ing, Sava Karapandžić, Vasović je imao fakultet i možda još par njih. Analiziraj šta su završavali vaterpolisti, rukometaši, odbojkaši... Fudbaler je živeo od fudbala i ako igra neku međuopštinsku ligu, a odbojkaš tek ako ode u inostranstvo kao reprezentativac.

Sa svojom decom sam provodio više vremena ali je uvek, uz zadovoljstvo, radost, sreću išlo i pitanje, da li to dobro radim, kako će ono to da shvati, da ne preterujem možda, šta ću sutra, koliko to košta, gledanje u tabele, koliko je napredovao, da li mu kasne zubići, da li je prerano... Umeo sam, za razliku od mnogih roditelje, i da stvari gledam iz dečjeg ugla, barem da se potrudim, da razumem zašto je njemu bitno i ono što ja ne bih, imao sam razumevanja i strpljenja i dobio nagradu za to, divne sinove i divne unučiće. Dobro se sećam njihovih pogleda, osmeha, prvih reči, prvih koraka, interesovanja, razumeo sam zašto je i njima deda posebna priča, vole sve, mamu, tatu, babu, sestre, tetke, ali jedino je deda uvek u pravu, sve zna i sve može. Danas, unučići si jedino bitno, sve ostalo je tu, uzgred, manje značajno, i za to imam nagradu, osmeh i pružene ručice i još nešto, njega sve zanima, sve hoće da dodirne, uzme, otvori, ne prihvata tek tako ne, ne sme, ne može, ali ako je nešto dedino, to se ne dira jer deda je institucija.

Oni su lek za dušu ali i za telo, bol u leđima nestane kad mi dođe unuk i traži da ustanem, sednem, da ga uzmem, da šutiramo loptu, da leti, da ga vrtim...

Žena i ja danas, zasad bez reakcija.

Na sajtu Danasa, tekst o gostovanju dubravke Stojanović u emisiji Newsnight, između ostalog, pominje Latinku Perović, pa kaže: Doduše, naslov priloga je: Dubravka Stojanović: Predsednik Aleksandar Vučić u istoriji neće zaslužiti dobru ocenu ja kažem: nemoj samo da ponavlja.

Zakon kojim se zabranjuje nešto na večnost , u suštini znači isto što i 2obična" zabrana, važi dok se zakon ne promeni a menja se po postupku i na način kako je i donet, po pravilu zakoni prostom većinom glasova poslanika a na prdlog vlade ili drugog kvalifikovanog predlagača. I da se ustavom nešto zabrani ne može se sprečiti neki naredni saziv skupštine da uz propisanu proceduru, ukine zabranu, isto kao i zakon samo uz nešto složeniju proceduru. Ja bih pre bio za strože ekološke standarde i kod istraživanja i pripreme i eksploatacije i rekultivacije, zaštite vode, zemljišta, biljnog i živorinjskog sveta. Ako ima političke volje i ljudi. A da čemo uvoviti vodu, hoćemo, bojim se bez obzira na eksploataciju jutijuma i bora i tog zlata za koje (sveta) trojica znaju gde je. Kada bi se i sadašnj, važeći, zakoni i standardi poštovali stali bi sa radom mnogi rudnici, kamenolomi, fabrike, termoelektrane, toplane i kafane.

Mislim da debelo grešiš, da su proizvođači osnovnih sirovina za prehranu na ivici opstanka. Mogli smo da čujemo u vreme protesta poljoprivrednika koliko su poskupele njihove ulazne komponente, gorivo, hemija, seme, radna snaga i kad na to dodaš lošu godinu, zabranu izvoza u mementu kad imaš puna skladišta i visoku cenu i potražnju na stranim tržištima, posle treba dodati i cenu skladištenja i mnogo toga. Ne mogu da tvrdim koliki je udeo trgovine u opštem povećanju cena, ipak u trgovini imamo solidnu konkurenciju, više velikih lanaca i hiljade malih trgovaca. Ja sam jesenas išao na kvantašku pijacu u najvoćarskijem kraju i nisam mogao da kupim gajbu krušaka, nema, slabo rodilo. Stočarska proizvodnja je u kolapsu, stočni fond više nego prepolovljen, i sa duplo većim cenama u mesarama proizvođači smanjili proizvodnju, nemaju računa da održavaju ili povećavaju broj goveda, svinja, pilića.. Paradoks, pored primera koji je Edard naveo, saobraćajne gužve, nemam podatke koliko je registrovanih automobila blo pre 10, pre pet godina i sada, ali vidim da u Bgda više nema saobraćajnih špiceva, sada je kolaps ceo dan, neka se voze većinom polovnjaci od 1000-1500 evra, ipak i to treba odvojiti od, prosečno, skromnih zarada, a posle od istih tih zarada popravljati, održavati u voznom stanju i sipati gorivo, i dalje su puni kafići, kafane, splavovi, velika je potražnja i stanova, kuća.. Nemam podatak ali imam utisak da sada ima daleko veći broj obrazovanih, ne više samo IT stručnjaka, koji rade od kuće za strane poslodavce i da su plate za takve poslove realno povećana, nekad su poslodavci angažovali programere u srbiji jer mogu da ih plate duplo manje i da svi budu zadovoljni, sada se plate ovde i u zemljama iz kojih su poslodavci znatno pribižavaju ako ne i izjednačavaju. Potrošnja se dobrim delom finansira i prihodima koje statistika ne registruje, razni odatni poslovi iz sive zone, proizvodnja, uvoz, trgovina na crno, ko je ikad dobio račun od majstora za kućne popravke Još pre 30-40 godina pričalo se, živim nekako, imam platu 500 maraka mesečno, trošim 700 maraka mesečno, odakle mi onih 200, jebemiga.