Div

Živim na kilometar od Trošarine, pre mesec dana se šokiram kad sam uleteo u kružni tok, otkud to, bila semaforizovana raskrsnica kad sam zadnji put prolazio, pre 4-5 godina.

Bićemo mladi lideri do penzije.

U fabrici, uz proizvodnu traku, zagušljivu i zaglušujuću atmosferu, TO je bio kakav-takav element zaštite na radu, radnici u štamparijama su dobijali i morali da popiju pola litra mleka, navodno zbog olova koje se udiše, iishrana su toku rada je, za poslodavca, jeftinije da se organizuje, počne i završava se na zvuk zvona, jer ne može traku da napušta kad ko hoće, dobro, proširilo se to i na administraciju, postalo je drugi naziv za malo šetnje po gradu, razgledanje izloga, malo povečanje plate bez poreza i doprinosa, dok Bož Đelić nije rekao, sve se oporezuje. Zadnje gde sam čuo da se praktikuje da poslodavac organizuje ishranu zaposlenih u toku rada su neke IT kompanije, desetak zaposlenih i obezbeđena kuhinja sa priborom, namirnicama i ssvom potrebnom opremom za pripremu htane i napitaka, negde i uz profesionalnog kuvara. E, to se ističe kao benefit za zaposlene, a prepisuju i oni koji isplaćuju mesečno 1000 dinara za TO.

Svi su imali objašnjenja za svoju pljačku, uglavnom slična, a sva privatna imovina je zasnovana na prvobitnoj pljački, od ratnih pohoda divljih plemena radi pljačke susednih plemena, otimanja useva, pašnjaka, žena, odvođenja u ropstvo, preko malo organizovanijih formi pljačke, posedovanja robova, vojske zadužene za pohode radi osvjanja teritorija, opet, pljačke, dodeli na plodouživanje i upravljanje teritorija i poseda najuspešnijim u tim pohodima a radi vernosti ubuduče. Prve države i prvi zakoni su imali za cilj da opljačkano i legalizuje, da obeshrabri potčinjene da se pobune, da traže više, da najmoćnijem osigura apsolutnu vlast a niajsiromašnije drži u apsolutnoj potčinjenosti. Siguran sam da feudalna vlastela nije gledala na novu, buržoasku klasu kao na sposobnije i naprednije več kao na pljačkaže i uzurpatore koji su im oduzeli vekovna prava, sve što su rođenjem dobijali, stavljajući rad, trgovinu i znanje iznad božanskih zakona i plemenitog porekla. Jeste milion puta ponovljeno, ne smeta još jednom, razvoj civilizacije je omogućen plačkom, kolonizacijom, prinudnim radom. Imali su i levičari razloga za nezadovoljstvo, pobunu, to što su izboruli bolje uslove rada, veće zarade, je ubrzalo i tazvoj tehnologije i veću produktivnost i dohodak vlasnika kapitala. U većini zemalja, pa i u KJ komunisti su učestvovali na izborima u okviru ustava i zakona ali kad se uvidelo da mogu da predstavljaju ozbiljnu političku snagu, pa i da pobede, zabranjivan je njihov rad, hapšeni su i zatvarani. Komunisti su u Francuskoj, Italiji i Španiji bili u vlasti, lokalnoj svakako, mislim da su odnosi Francuske i USA bili jako zategnuti kad su komunisti imali poziciju da odlučuju o sastavu vlade, da je vršrn veliki pritisak na Francusku da ne sme da izabere vladu sa komunistim u njoj, kriza je završena nekim kompromisom, ne sećem se tačno ko je popustio, ali francuska nije propala, zahvaljujući šraksi u SSSR komunisti su postali nepopularni na zapadu, ali veći deo ciljeva i dalje u svojim programima imaju socijalisti, socijaldemokrati i druge levičarske partije i pokreti i najbolji recept za napredak društva je smena levih i desnih opcija. Ja pljačku i teror komunista u Jugoslaviji ne opravdavam ni duhom vremenea ni prirodnim pravom, ali nije za očekivati da snaga koja se borila i izborila sa okupatorom sada preda vlast strankama čiji su vođe sedeli u Londonu, Kairu ili sarađivali sa Nemcima. Danas možemo da pričamo šta su radili, kako su vladali, da osuđujemo i ocenjujemo, svakako moramo sa nekog stanovišta da posmatramo, današnjeg, duha vremena, prirodnog prava, bormbe za opstanak, da se složimo ili ne, samo nikako ne možemo znati šta bi bilo da su se izmirili četnici i partizani, da je vraćena monarhija, da su održani izbori za ustavotvornu skupštinu, možda bi bili bogatiji od Švajcarske, možda bi već tada nestali u građanskom ratu.

Sećaš li se koje su orjentire koristili taksisti, zove dispečer i traži vozilo za: recepciju, kikevac, mlekaru, tri čekića, Ž. Zadnjih dana sam se muvao nešto po Omladinskih brigada, na N.Bgd, tamo oko Rode, neprepoznatljivo, pre 5-6 godina sam često išao u Uradi Sam, sada sam jedva pronašao prilaz, sve je drugačije, Nema baš nekog urbanističkog reda ni po N. Bgd iako se gradi na poljanama, o starom delu da ne pričam, ubiše dušu gradu. A, to, da li krečana radi, radi ali sam zadovoljan, još umem da se vratim kući.

I ja teško prihvatam nove nazive, to kako su babe zvale ulice, to su sada novi nazivi, odnosno, trudim se da koristim prave nazive ali u sebi se preslišavam, prevodim. Ono, kako se beše sada zove Lenjinov bulevar, aha, Bulevar Pupina.

Kriv sam, priznajem. Eno, ispravio sam.

Tad anije bilo mašina za sušenje veša pa su htele da znaju kad mogu da rasprostru veš da se suši. A, muškarci mogu na pivo i po kiši i po vrućini.

Ledeno doba u SAD: U nekim delovima izmereno -77 stepeni, na udaru najhladnijeg vetra ikada 100.000.000 ljudi Kako se snalaze naši Amerikanci i Kanađani? @zoran59, @Angelia, @mrd, @Baby, @Amigo, @DJORDJE, edit: @ControlFreak

Ja se, kao klinac, pitao, zašto žene više zanima vremenska prognoza nego muškarce.

Nije bitno kakav je glumac, koliko su bitne uloge, on je tema kao SNSovac, svejedno koliko je dobr glumac. LAzar Ristovski je dobar glumac ali je uvlakač. Miki Manojlović... A, epizodista nije mnogo manje vredno, čuvenog Predraga Milinkovića mnogi znaju, dok mu nisam zapamtio ime govorio sam, onaj što igra epizodne uloge u svim filmovima i serijama, svi su nepogrešivo znali na koga mislim.

Ako ćemo svakom ko se izjasni kao desničar natovariti ropski rad dece u rudnicima, a svakom levičaru Staljinove gulage, svejedno je kakav je naslov teme.

I ja sam u prvi mah, pomislio na Kidriča pa sam pogledao Wiki, kaže da studirao hemiju u Ljubljani i Pragu. Drugo, otprilike u isto vreme kad je Kidrič umro odustalo se od prisilnog teranja seljaka u zadruge, čak je neka zemlja vraćana, sa industrijom je valjda već bilo završeno, da bi 10-12 godina kasnije dozvoljeno osnivanje GG preduzeća, neka vrsta preduzetništva, pa još 10 godina kasnije i SOURa, samostalnih a ne složenih OURa. Naravno sve to dokazuje da su (smo) uviđali slabosti i nedostatke ali nije bilo hrabrosti za odlučniji iskorak. Ako je neka firma iskočila po razvoju tehnologije i uspešnom poslovanju obično je sledilo etiketiranje za tehnokratizam, manjak samoupravljanja.

Muči se sestra da mi namesti braunilu, kaže, izvinite, teško ide, vene su vam krive, ja kažem, pa uzmite krivu iglu. Nasmejala se ali, mogu da mislim šta je u sebi rekla.

I dalje tvrdim da Vučić ne prati javno mnjenje da bi donosuo odluke, javno mnjenje se kreira, priprema za odluke, prati se da se vidi koliko treba pojačati priču i u kom smeru, da li treba uključiti Mitrovića, Vučićevića, Krstića i druge mislioce na turbo ili pistiti na ler.

Ne znam na koga misliš kad kažeš mozak jugoekonomije, mislim da nije postojala jedna ideja koje su se držali kad je ekonomija u piranju, bilo je nekoliko ozbiljnih zaokrete, što sa jedne strane govori da jesu bili svesni grešaka, makar naknadno, sa druge strane činjenica da nijedna reforma nije dala dovoljno dobre rezultate, po meni govori da zdrava ekonomija nije ni bila cilj, cilj je bio održavanje sistema. Elektrifikacija, gradnja puteva i pruga, građevinarstvo, poljoprivreda, farmaceutska industrija jesu imale rezultata, ostavile su nešto što je moglo dalje da se razvija ali i najboljim vremenima nije moglo da se meri po efikasnosti sa zapadom, uvek je broj zaposlenih bio veći od potrebnog, poslovi su se dobijali dogovorom na komitetima, ako je posao od lokalnog značaja dobija ga lokalna firma, svaka opština imala je trgovinsko preduzeće, svaki region autoprevoznika i poljoprivredni kombinat, svaka republika železaru. Opet, opismenjavanje je velika zasluga i komunista, makar njima bio cilj da kroj opismenjavanje plasiraju svoju ideologiju, bolje mi je da većina bude pismena, školovana, dobrim delom i stručna nego da ih drži samo pripadnost pokretu. Školstvo i zdravstvo je bilo bolje nego sada, lekari i inženjeri su mogli da se zaposle na zapadu i da napreduju, pravnici, ekonomisti, sociolozi nisu, ipak je i među njima bio začetak otpora, drugog mišljenja.. Ako se dobro sećam, predsednik komisije za izradu ZURa bio je Kiro Gligorov, mislim da je i on i drugi oko njega bio svestan šta ne valja, ali svako rešenje mora prvo da obezbeđuje neprikosnoveno vodeću ulogu partije. Samo jedan čovek je imao presudni uticaj na sve, i spoljnu i unutrašnju politiku i ekonomiju.

Nema ogledalo, a ove svoje ne može očima da vidi.

Glume i jedni i drugi. Ovi, kao, napali Vučića, oni ga, kao, brane.

Već je dosadilo: "Svi su isti", mora malo da se promeni. Uostalom, ako su Afrikanci ljudožderi, Arapi teroristi, mi smo dobro prošli gde god da nas broje, sve dok ne otvore logore.

Zar nije Kraljevina Jugoslavija bila bogatija od Grčke, Španije, Japana, I ostatka sveta. Šta su to komunisti upropastili, pre rata nismo imali ništa, onda su komunisti sve upropastili.

Ili Genex, ako ima razlike.

Mišković, za razliku od mnogih drugih, nije kupovao i prodavao robu neko je trgovao firmama, kupi jeftino firmu, reorganizuje je, proda mnogo skuplje, Delta banka, osiguranje, Delta sport, Delta agrar, to je valjda još uvek njegovo, Taj maxi i neke hemijske i farmaceutske firme, ne znam više kako se koja zove i šta je još u njegovim vlasništvu. Bakka je veoma povoljno "kupila" poslovni protor i preuzela kadrove tadašnje SDK, elitne lokacije, dobrae zgrade, posle je sve to prodato Intesi. Ne potcenjujem sposobnost da se firme reorganizuju, uposli solidan menadžment ali ne potcenjujem ni nameštene, povoljne kupovine koje drugima nisu dostupne.

On jeste preuzeo dugove šećerana ali, koliko sam čitao, većinu tih dugova nije izmirio, uglavnom su otpisani jer je dugovao "državnim firmama"

Ovo može da bude i dobro jer SNS nikada nije prihvatila nijedan predlog opozicione stranke i poslanika.

KAd smo kod naziva naroda, naziv Cigani je bio legitiman šesdesetih, dok sam išao u osnovnu školu, nije uvek imao negativnu konotaciju ali često jeste, naziv Romi je došao paralelno sa uspehom filma Skupljači perja i pesme Đelem, đelem, takođe, šesdesetih smo učili u školi da u BiH žive Srbi i Hrvati različite vere, sedamdesetih su već Srbi, Hrvati i Muslimani (veliko M), lično ni jedan naziv nisam koristio u pogrdnom značenju ali sam prihvatao nove nazive jer je manja šansa da se neko oseti povređenim. Jedan primer, u nižim razredima osnovne škole nas je bilo 22-23 u razredu, od toga polovina Romi, kad je učitelj dobio dojavu da dolazii prosvetni inspektor slao je sve Rome, osim 3-4, kući i to uz instrukciju da ne idu glavnim putem već okolo, da ne bi sreli inspektora, važno mu je bilo kako će inspektor da oceni njega ne i kako će se ta deca osećati, zašto treba da se kriju. Nije bilo sistemske diskriminacije ali ni velikog truda da se pomogne siromašnoj manjini. Na kraju, osnovnu školu je završilo 2-3 učenika od tih 11-12, danas su najveće kuće u selu njihove.