Div

Naćće se pogodno tumačenje, ne priznaje se da je Putin predsednik građana koji žive ne teritoriji Luganske, Donjecke oblasti i Krima, ne može da pregovara u njihovo ime, ali, obzirom na broj glasova koje će osvojiti, kad se oduzmu sporni glasovi ipak će biti izabrani predsednik Rusije jer će i bez spornih glasova imati nespornu većinu. S nekim ipak treba pregovarati.

Odbacile su i komunističke, još u vreme dok su bile na vlasti, može se reći i pre nego su došle na vlast. Verujem da se mnogi neće složiti sa ovom tvrdnjom, ni ja je neću braniti, napisao sam je samo kao ilustraciju o koliko neodređenoj temi razgovaramo, odnosno da polemišemo o marksoizmu, njegovom značaju, naučnosti, primenjivosti, rezultatima a nemamo jasnu, približno ujednačenu, sliku ili definiciju, šta je marksizam, ko su marksisti u shvatanjima sveta, ko u primeni teorije i kako ta teorija glasi. Socijaldemokratske partije su, u osnovi, odbacile revolucionarnu, nasilnu, borbu, opredelile se za delovanje u okviru parlamentarnog sistema, kakav je bio, i dalje je, u većini zapadnoevropskih zemalja. Mnoge socijaldemokratske, socijalističke pa i komunističke partije su postizale dobre rezultate na izborima, vršile vlast, bile uspešne, doprinele ekonomskom i političkom napretku Evrope. Marks je pisao da se socijalistički sistem može izgraditi kad jedno društvo dovoljno ekonomski ojača, stvori "materijalnu osnovu za društvenu nadgradnju", u praksi, prva revolucija je izvršena u siromašnoj, agrarnoj zemlji, više feudalnog nego kapitalističkog sistema, zato i kažem da su i komunisti "odustali od Marxa, po broju zemalja koje su imale komunističku vlast, u većini je ta vlast nametnuta spolja, dobar broj je imao tokom komunističke vladavine i pobune ili "skretanja sa puta" pa su bile disciplinovane tenkovima iz "centrale". A sve komunističke partije su se pozivale na MArksa, svoju ideologiju zasnivale nazivale komunističkom, marksističkom, i, obično, dodatnim epitetom izvedenim od imena svog vođe, lenjinizam, staljinizam, maoizam, titoizam, kastroizam uz međusobno optuživanje da su izdali Marksovo ulčenje, da idu pogrešnim putem, da štete internacionalnom radničkom pokretu. Ako prihvatimo da su merksisti oni koji sebe nazivaju maksistima i tvrdimo da je dokazano da marksizam nema nikakvu vrednost jer je u praksi propao, valja reći da su isti ti režimi sebe nazivali i demokratskim, oslobodilačkim, narodnim... analogijom bi se moglo reći i da je demokratija dokazano neuspešna, da je oslobođenje nemoguće, jer su u nekim zemljama režimi koji su se na njih pozivali propali, bili neuspešni. Ja se slažem sa nekim analitičarima, ne pozivam se ni na koga jer nisam čitao naučne analize već novinarske tekstove, često samo citate, ali je to nešto što meni deluje uverljivo, više su učili iz teorija, analiza, manifesta komunističkih partija, internacionala, ozbiljni zapadni političari, neću da pišem o naučnicima i teoretičarima, nego što su sami komunisti naučili iz svoje prakse, tako da, po meni, obzirom da se ŽMarksovo učenje ne može zanemaiti, može izvuću zaključak da su on marksizma najveću korist imali radnici u zapadnim, kapitalističkim zemljama. Nema teorije koja se kao dogma može primeniti bez naknadne korekcije, prilagođavanja, uspešne zemlje su često menjale vlast, političke partije na vlasti ili opoziciji često menjale svoje programe, praksu, sklapane naizgled nemoguće koalicije, ceopale se partije na frakcije, stvarane nove partije na istim temeljima ali sa drugačijim pogledima na budućnos i sadašnjost. Ideologije su potrošna roba, možda određuju smer ali ne i trasu puta, obično se posluže umakentiške svrhe.

Da li treba, recimo, Vili Branta kriviti za navedene zločine, a Vili Brant je bio predsednik Socijalističke internacionale, pete ili šeste internacionale po redu, a sve su se delom naslanjale na radove Marxa. Delom, jer u radovima Marxa, saradnika, sledbenika i kritičara revizionista imaš analizu stanja u društvu, političo udruživanje radi promene stanja i odnosa, o sredstvima promene se nikada nisu potpuno složile sve radničke partije i sindikalne organizacije iz kojih su partije, uglavnom, nastajale, raskoli su bili duboki, nepremostivi. Partije koje su odabrale revolucionarni pristup, oružano preuzimanje vlasti, brzo su dolazile u sukob, proglašavale jedne druga za izdajnike, revizioniste, avanturiste, a sam MArks je pisao da će socijalizam nastati u okviru kapitalizma, ekonomskim razvojem što je prihvaćeno dobrim delom na drugoj internacionali, koju su činile uglavnom socijaldemokratske stranke iz zapadne Evrope, koje su na parlamentarnim izborima redovno učestvovale, pobeđivale povremeno, vršile vlast samostalno i u koalicijama sa partijama slične ili različite političke orjentacije. Današnje zapdnoevropske zemlje, sada već i veći broj istočnoevropskih, postsocijalističkih, su imale ili imaju duže periode vlasti socijalista, socijaldemokrata koje nisu imale potrebu da odbacuju ni Marksove analize i kritike kapitalizma 19. veka niti da ostanu na početnim pozicijama ne prateći promene koje se dešavaju, koje i same te partije iniciraju i sprovode, ali bez revolucionaarnih metoda uz poštovanje privatnog vlasništa uz zaštitu socijalnih potreba celog društva. I nije mesto ovoj priči na temi o USA, normalno je da je započeta ali je treba splitovati na posebnu temu ili neku od postojećih.

Nije relevantno šta kaže jedan Amerikanac, moraš da sedneš i razgovaraš sa sto pedeset miliona Amerikanaca da bi bilo od značaja za temu ono što kažu. Fakat, zadnje, možda dve strane diskusije nije za temu amerika već za temu o Forumu, kako se vodi diskusija, šta je vređanje, ko se i kako sme kritikovati, ismevati, vređati, šta nije pristojno a šta je zabranjeno.

Da, ovaj i predhodni tvoj post tačno govori kako bi to trebalo da ide. Pisalo se i o pokušaju nekog renoviranja u Gradskoj bolnici, ponudio se jedan moler da svojim radom i materijalom uradi deo posla, priključili e i majstori drugih struka, dogovorili termine, dinamiku, onda je sve zaustavljeno jer mora sve da se uskladi sa nekim procedurama i planovima RFZO i koliko znam, nije urađeno ništa. Skoro da sam siguran da je po tim planovima ministarstva i RFZO ta bolnica, odnosno odeljenje o kom je reč, davno trebalo da bude renovirana. Dobro, nema para, ali zašto, kad neko ponudi da uradi svojim sredstvima, on je taj koji treba da moli, da vuče za rukav da bi mu dozvolili da pomogne, na kraju odustane, nekom ne odgovara donatorski rad, ne može da se ugradi, dajte vi nama pare ppa ćemo mi organizovati nebavke i opravke preko naših dobavljača, po našim šemama, ne sme da se ruši sistem koji radi. Apsurdna situacija, da bi donirao neophodnu opremu moraš da pitaš one zbog čijeg nemara te neophodne opreme i nema.

Negde sa mreže: -Čime se bavi Milica Milša kad ne glumi? -Snima seriju Igra sudbine.

Ovo je nešto što me jako čudi, pogotovo kad se dešava u zemlji koja pretenduje da bude primer svetu, da je primer zdravog razvoja, najčistijeg kapitalizma koji se zasniva, između ostalog i na čistim računima, plati pa klati. Što manje mešanja države, manji finansijski nameti, nedajbože socijalistička rešenja, ideje. A, kako nazvati balon dugova građana prema medicinskim ustanovama, meri se storinama ili meše, hiljadama milijardi dolara, dugovi koje medicinske ustanove neće nikada naplatiti od pacijenata, a pacijenti koji imaju zabeležen dug teško da ikada dobiju kredit, da započnu posao ili ovrše započet. U odbranu sistema, kaže se, ipak niko ne ostaje bez medicinske pomoći, a medicinske ustanove rade, ne zatvaraju se, ne bankrotiraju uprkos ogromnimnenaplaćenim potraživanjima. Naravno, štos se sa jedne strane u ceni usluga, naplatiš duplo onima koji imaju (osiguranje), finansiraš javne bolnice iz budžeta, znači poreza, pa kao nemš obavezno zdravstveno osiguranje a moraš da platiš porez iz kojeg se plaća javno zdravstvo. Postoji definicija za to, nije govno nego se pas posr'o. Neka zapažanja o samoj diskusiji, ne samo ovoj. Skoro da je pravilo, ako kritikuješ nešto u USA komunista si, sredi svoje dvorište, ako još, pored toga i živiš u USA, preporuka, iseli se. Dokaz da su USA raj na zemlji je veliki broj useljenika, nešto legalnih, mnogo više ilegalnih, barem u pokušaju. Zašto samo u pokušaju, ne dovoljavamo im ulazak jer su kriminalci, teroristi, neradnici. Znsči, savršena zemlja jer u nju hrle masovno teroristi, krijumčari, neradnici. Da li je Evropa zadnjih desetak godina procvetala pa masa migranata navaljuje na zemlje EU, i Srbija je puna imigranata, dobro znamo da Srbija živi zlatno doba pa zato navaljuju u Srbiju. OK je brojati nobelovce iz USA, nije pogrešno ni konstatovati odale su, gde su stekli osnovno obrazovanje, ne bi promenilo pravu sliku samo bi istaklo i druge detalje, ali isto je potrebno izbrojati, ne samo izbrojati, beskućnike, konstatovati brojne incidente, oružane napade sa ljudskim žrtvama a da ne bude jedini zaključak, dobro, dešava se. Meni je razumljivo da je @Dragan nabrojao onoliko zamerki američkom društvu i sistemu, može se to porediti sa izrekom, zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu, dobar čovek ima stotine mana, zao samo jednu. Amerika ima mogućnosti da mnoge segmente popravi, postepeno, jedan po jedan, može da nastavi i ovako, nekom se sviđa manje, nekom više, Srbija, na primer, ne može da popravlja jednu po jednu stvar, mora da stvori sistem pa onda da ga doteruje, glanca.

Da, ali krigla i pivo se posebno kupuju.

Bomba s Harvarda: Nova analiza genetskog porekla Srba, Hrvata, Bošnjaka i Albanaca, od koje će nacionalisti doživeti nervni slom

Ovo nije logično, verovatno je do prevoda. 4 tjedna po godini staža, značilo bi, sa 10 godina staža, 40 nedelja odmora. Inače, normalno je da najmlađi i najstariji imaju više dana odmora, a postoje i drugi kriterijumi osim staža.

Da, ali, kad se gleda svet u celini, ni Španija ni Čile nisu imale značaj kao Kina danas, ni u obimu proizvodnje ni u razvijenosti tehnologije ni po uticaju na ekonomiju najrazvijenijih ekonomija ni po uticaju na najnerazvijenije ekonomije. Rusija, odnosno SSSR, u vreme hladnog rata nije bila značajan ekonomski faktor u svetu po proizvodnji, obimu trgovine, uticala je usled trke u naoružavanju, što je u jednom momentu i slomilo SSSR jer nisu mogli ekonomski da izdrže trku jer je njima proizvodnja oružja bila trošak, namet na privredu dok je na Zapadu industrija naoružavanja bila izvor novih saznanja i tehnologija i učestvovala je u ekonomiji na tržišnim osnovama. U vreme pada SSSRa, Kina je predstavljala za azapad izvor jeftine radne snage, postala je i veliki kupac zapadne tehnologije i proizvoda, da bi postala kupac zapadnih fabrika, krupan igrač na tržištu kapitala, a sličnim putem je krenula i Indija. Igrom velikih brojeva, raspodela moći u svetu se menja. Što se prava zaposlenij, sindikata, štrajkova, sličneo stanje je u najmnogoljudnijoj parlamentarnoj demokratiji i najmnogoljudnijoj jednopartijskoj diktaturi.

Do prenedelju dana sam tipovao na Sinišu, sad, valjda pod uticajem novinarskih nagađanja, izgleda da je Vučević odabran. Ipak, stoji i viđenje da je previše za jednog čoveka dve funkcije, makar i u fikus stilu. ĆU krajnjem, svejedno, zna se ko će vladati.

Ko da ne dozvoli da 5% ode ispod cenzusa je pitanje pre pitanja broja kolona. Moje mišljenje da nije većina u opoziciji oterala Tadića ili Jeremića ispod cenzusa, sami su odavrali put, hteli su široku koaliciju ali pod svojim uslovima, odnosno da oni vode glavnu reč, nije im prošlo, neki drugi su imali više sluha za zajednički nastup. Opet, samo moje mišljenje, za lokalne izbore je moguće dobra i jedna kolona, za republičke nisu dovoljne, ili jedva da jesu, dve. Ideološke razlike ne moraju ni da se vide u kampanji za gradske ili opštinske izbore ni u upravljanju gradol ili opštinom u slučaju pobede, dok na republičkom nivou, zajedničko u kampanji može da bude rušenje vučića, taj narativ pomalo pomaže i na lokalu, već vršenje vlasti bi dovelo na videlo velike razlike u ideologijama, ima načina da se i tu razlike prevaziđu u cilju postizanja zajedničkih ciljeva, ali dosadašnje aktivnosti aktera ne daju veliku nadu.

Koliko razumem, 7000 se plaća deponiji da bi se odložila tona otpada, opet, koliko znam iz prakse deponije samo to i rade, deponuju otpad, ne prerađuju ga, ne recikliraju ga, ne odlažu ga na ekološki prihvatljiv način, jeste izvesna prednost imati jednu površinu sa 1000 tona otpada nego hiljadu sa po jednu tonu, ali i te, navodno, organizovane deponije su ekološke bombe. Imaš delove grada ili čitava sela gde nema organizovanog odnošenja smeća, malo savesniji ljudi ne bacaju bilo gde, kad se sakupi veća količina plate prevoznika da odnese na deponiju, prevoznik umesto da plati 7000 deponiji istovari đubre negde pored puta i rezultat vidimo, polako postajemo jedna velika deponija. Beograd ima organizovano prikupljanje i odvoženje smeća, daleko od dobrog, pogledaj kontejnere i oko njih, prepuni, nemaju poklopce, polomljeni one za reciklažu prazne u ista vozila kao i ostali otpad, ali ajde, nekako se skuplja i nosi, a šta posle, istovari se u Vinči na deponiju i stoji decenijama, povremeno se zapali, voda spira otrove u Dunav, lakše im je da naplate prostor za istovar nego da organizuju sortiranje, odvajanje, preradu, proizvodnju novih sirovina, energije...

PA, jeste zapadna obala reke Jordan. Jeste i zapadno od države Jordan.

I Severna Makedonija je na zapadnom Balkanu a zapadni Balkan je Jugoistočna Evropa. Kao što je Zapadna obala na Bliskom istoku.

deminutiv od ruke, rukice ili ručice. Vidim po nekim katalozima da se prodaju ručke i ručice, razumeo bih ručke i ručkice, ovako, rekao bih da prodaju male ruke.

Moram da se pohvalim, juče sam uspešno zamenio plafonjeru i pored problema sa vidom, malo oslabljenom motorikom, bolovima u leđima predhodnih skoro mesec dana. Nije samo jednostavna zamena, morao sam da bušim nove rupe na nosećem limu koje će se "gađati" sa postojećim u plafonu, sve to, naravno stojeći na merdevinama i sa ograničenim osvetljenjem. Najjači motiv mi je bio, samo da ne gledam majstore. Sad imam novi zadatak. Radi se o tipičnom maniru starih, ali kod mene postoji oduvek, žao mi da bacim stare stvari, može da zatreba, može da se popravi, da posluži za delove, milion razloga za čuvanje, knkretno, sada je cilj da staru plafonjeru prepravim, da ne koristim sijalice nego led panel kao izvor svetla. Ima tako gomila stvari keje čekaju prepravku, biće posla za narednih 30 godina. Pre par meseci smo zamenili veš mašinu, staru smo bacili a da nisam ništa od delova skinuo, čak ni motor, nikad neću prežaliti.

U Utisku svaki gost dobije priliku da se iskaže, teme emisija su dobro odabrane, aktuelne,značajne, predlozi za utisak su, isto, dobro odabrani, uz dobar komentar i genijalan naslov, to sve zavisi od voditeljke i autorke, pa koliko sam čuo i izbor muzike, a šta će gosti da kažu, kakav će oni utisak da ostave je do gostijui do publike. I kroj zamuckivanje Olja ume da kaže ili pita mnogo suvislije stvari od nekih kolega koji tečno govore, malo ih ima, ali prazne reči. Gledanost nije mera kvaliteta, ali ako je suditi po dužini reklamnih blokova tokom emisije deluje na NovaS zna šta radi.

Ne znam da je ijedna životinjska vrsta nestala zato što je ljudi koriste u ishrani ili koriste neke njihove proizvode pa i ako dovode do smrti jedinke. Mnoge vrste su nestale ili im je opstanak ugrožen kao posledica biljne proizvodnje i proizvodnje veštačkih materija koje menjaju proizvode životinjskog porekla. Da bi se proizvela biljna hrana za milijarde stanovnika sveta uništena su ogromna staništa mnogih vrsta i biljnih i životinjskih, mnoge vrste su i nestale kao direktna posledica, a dodatno, još se proizvede i utroši na milione tona pesticida i insekticida koji direktno ubijaju jedinke a ciljaju i da unište vrste. Da bismo pojeli jednu jabuku mora se predhodno uništiti na stotine i hiljade insekata, isto važi i za krompir, pšenicu, pamuk, šećer...

Veoma diskutabilno, stvar je ukusa. Meni celer u nekoliko varijanti prija i u svežem stanju, već kao dodatak, začin, ide u skoro sva kuvana, dinstana i pečena jela i to svi delovi, koren, stabljike, list. Ne volim ukus cvekle pa sam mešao sitno narendanu cveklu i celer, uz malo kiseline i soli meni odlična salata, može i uz dodatak rena, takođe salata od celera i jabuke.

Priča kako Palestinci ne postoje je čist nacizam, neko uzima sebi za pravo da mi odredi koje sam nacionalnosti, kom narodu pripadam, kako se osećam. Isto se može reći da ne postoje Izraelci, pogotovo da nisu stradali u holokaustu, stradali su Jevreji, i to od jedne od najcivilzovanije države-nacije, nacije koja je u samom vrhupo doprinosu svetskoj kilturi, nauci, tehnici ali i tehnologiji i industriji ubijanja, ne isključuju se te krajnosti. Svet, pobednici posle II SR su pokušali da operu savest, da svoje popuštanje pred nacistima, zamaskiraju brigom za jevrejski narod, da im omoguće da se nasele u području u kom nisu dobrodošli sa ciljem da formiraju jevrejsku državu i da potisnu lokalno stanovništvokoje u većini već živi tu, zajedno sa Jevrejima koji su u manjini. Žive manjinske grupe Jevreja, u to vreme, i u drugim islamskim i arapskim zemljama u miru, vekovima, soirala sukoba i zločina ne nastala posle proglašenja jevrejske države Izrael. Svaki pokušaj ispravljanja istorijskih nepravdi zahteva mnogo krvi, vraćanje u stanje od pre 2000 godina, i više, jer samostalna Judeja i Izrael nisu postojale u novoj eri, jednako bi bilo obnavljanju rimskog carstva, mongolskog, Dušanovog, eno Putin ispravlja istorijske nepravde, vraća granice carske Rusije i SSSR. Koji kriterijum, osim grube sile je različit u slučaju Izraela u odnossu na sve druge narode, verske zajednice, nestale države koji žele svoju teritoriju, svoju državu, i arapska država se prostirala po celom BI, severnoj Africi i delu Evrope. Jednostavno je bilo, Jevreji su stradali u Evropi od strane Nemaca i drugihnaroda, ajde da se iskupimo, da im nadoknadimo štetu tako što ćemo im pomoći da se nasele među Arape koji će ih istrebiti, a u Evropi će ih ostati neznatan broj, što ne napraviše Izrael u Evropi, humani Englezi se povlače sa okupirane teritorije i ostavljaju žarište rata koje tinja ili plamti već nekoliko generacija koje se rađaju u uslovima rata, terora, osvete, treba li da se čudimo zašto su veštiji u baratanju minobacačima nego sviranju violine.

Dešavalo se da se razbije ili odšrafi poklopc flašice u torbi, natope se sve knjige i sveske, a kao bonus procuri i kroz tarbu na džemper, košulju, majicu. Ali, nije to najgore, razbije se, ista po obliku, bočica lepka, gumiarabike, i razlije se po torbi i knjigama. A, moralo je da se desi da se razbije jer torba je služila da se nose knjige i pribor ali i za sedenje na njoj, sankanje, vožnju nizbrdo na travi ili šljunku, služila je kao štit i kao ofanzivno oružje, jednostavno multifunkcionalni predmet.

Google mi je dao i ovaj link, pretraga po slici: https://sr.ucoin.net/coin/austria-1-kreuzer-1800/?tid=77152

Od danas broj mojih godina počinje cifrom 7. Hvala, hvala, niste trebali.