Div

Ma, nije tema kako je trebalo, sam kažeš da je potrebna tema da se kritikuje šta znam šta, otvori je, ovde je tema proizvodnja u SFRJ, eto bilo je proizvodnje, proizvodio se Fića. Jel nije valjao, otvori temu na automobilizmu, upređuj Fiću iz sedamdesetih i Audija 8 iz 2019. Ja sam te samo pitao jel je bolje tvojoj majci bilo kad je radila ili sad, kad ne radi. Ti si pomenuo da joj firma više ne postoji, ako radi u drugoj, boljoj, onda OK. Ali nema smisla da dodaješ u svakom postu poneku laž, u SFRJ nisu postojale vize za Nemačku od tamo, šesdesetih godina, sada za mnoge zemlje nisu potrebne vize, ali da se baš sedne na bus i ode, teško, i taj prevoz se plaća, i tamo treba jesti nešto, pa ne vidim da može neki student iz prosečne porodice da skokne do Nemačke. Ne možeš ti sada, posle x strana da pričaš o čemu bi trebalo da bude topik, čovek ga je otvorio sa par napomena i pitanjem, kojih se proizvoda iz SFRJ sećate, nije čak ni pitao koji su bili dobri, najbolji, samo kojih se sećate.

Ti bi, Bane, trebao da čitaš šta se piše na ovoj temi, eventualno polemišeš sa tim, a ne da tumačiš šta ko misli i zašto tako misli, ta psihološka i sociološka analiza ti baš ne ide od ruke. Šta znači da se neko sa nostalgijom seća industrijske proizvodnje, industrijska proizvodnja se meri tonama, komadima, dolarima, ne nekim emocijama, sa nostalgijom se možemo sečati vremena, mesta u kojima smo živeli ili ih posećivali, ljudi sa kojima smo živeli ili se sretali. A, to kako sam se ja ili bilo ko drugi osečao u to vreme, je moja stvar, ti ne možeš znati bolje od mene. Tema je započeta jer je na nekom drugom mestu osporavano da je u SFRJ išta pravljeno, pogotovo išta vredno i upotrebljivo, pa se počelo nabrajati šta se sve, ipak proizvodilo, koristilo, živelo od toga i sa tim. Pa, uzmi tog Fiću, kakavgod da je, služio je za prevoz, moglo se stići na odredište, ako ne za sat, ono za sat i po, brže nego peške, udobnije nego na taljigama. Kupovali smo fiće i tristaće, ali pre toga nismo imali ništa, jedva bicikl, nismo imali ni puteva kojim bi se vozili. Makar bio privid, ljudi su osećali da žive bolje iz godine u godinu, većina bar, naravno da se nisu tako osećali oni kojima je oduzeta imovina, koji su i zatvor zaglavili iz nekih ideoloških razloga, bilo je toga i previše, ali kroz period od 45. do 90. sve manje i manje. Onome ko je ostao bez imovine nije značilo ništa što se sa oduzimanjem prestalo kad njemu nije vraćeno. Kažeš, firma u kojoj ti je majka radila je zatvorena, pa šta je problem, što je zatvorena ili što je uopšte postojala. Cenim nešto da je nešto i radila majka u toj firmi, možda nešto i proizvodila, a sumnjam da joj je bolje sad, kad, kako kažeš ne radi. Da, imali smo lažni raj, sad više nama laži, imamo istinski pakao.

Vozila ga časna sestra.

Pa, jes', lepše je. 😅

Hvala, dobri saveti. To je tzv, silikonska žica, imam je u šteku, dobro si me podsetio. JAka, savitljiva, otporna na temperaturu... Posle dolazi estetika, dotle, sve sam upakovao u plastičnu kesu, tako da voda ne bi mogla da prodre do vodova i ako bi došlo do curenja.

Malo prostora, bojler već stoji tu odranije, nepristupačno je. Ostavio sam tako da vidim radi li, pa ću u nekom momentu da ga fiksiram, moraću i da promenim komad kabla od sviča do kleme u bojleru, stavio sam 3 x 2,5, pun presek, zbog toga ne može poklopac da se vrati na mesto, kad stavim licnasti, mislim da će moći. Da, neće raditi u slučaju nestanka struje, normalno, nego, nadam se da čuva podešavanja, a i da u slučaju nestanka interneta on normalno radi samo što ja ne vidim promene statusa niti mogu da ga uključujem i isključujem, proverio sam, po dolasku struje i interneta, automatski se povezuje i ja imam notifikaciju na telefonu.

Nešto sam se igrao, ugradio svič za wi-fi kontrolu bojlera. Pomoću tog uređaja se može uključivati uređaj pomoću mobilnog telefona, a može se i programirati da se uključuje i isključuje u određeno vreme, mogući su razni scenariji. Nemam predhodnih iskustava, pa me zanima šta se dešava u slučaju nestanka struje i prekida interneta, da li uređaj nastavlja da radi kao tajmer, a ne znam ni koliko su ovakvi uređaji pouzdani.

Use. 😉 edit: i tako i tako sve završi u kuharu, samo skraćujem proceduru.

Znači, život je štetan, zato i prolazi, da valja trajao bi večno.

Valjda je ovde prikladnije nego na Baštovanstvu, ovo je viši nivo: Danas, naseckao malo slanine, pripremio nešto povrća, što direktno iz bašte, što iz frižidera, šta se našlo, na proprženu slaninu dodao naseckanu papriku, šargarepu, krompir i beli luk, kad se to prodinstalo, presuo u činiju koja može u rernu, dodao, pola šolje pirinča, kašičicu aleve paprike, predhodno je već posoljeno, pobibereno, dok se malo krčka, pola čašice dobre šljivovice, iz komšiluka, dok se u rerni pirinač skuva, pripremio kolutove paradaiza, bamiju, par grančica peršuna, list bosiljka, pa to poređao u posudu, još malo posolio, posle desetak minuta, izvadio, prelio sa malo maslinovog ulja, sipao u tanjir, narendao parmezana, divio se sebi, i svom delu, na kraju, dobro došla čaša hladnog, belog. Nadam se da sam dobro linkovao slike, ako nisam zalud trud.

...nego što gore gore dole.

Malo maslinovog ulja, čen belog luka, 2-3 grančice peršuna, bamije, na kraju nekoliko kapi baszamika i malo soli. Mmmmmm.

Na slici ne vidim veličinu, delovalo mi je kao da su sitni, okrugli plodovi, malo mi je čudno da toliko košta, ali šta znam, čudni ste vi sa ostrva.🙂

Ove šljive napred su, koliko vidim, dženerike, imaju i mnogo drugih naziva, pogodne su za rakiju, imaju dobar % šećera. Ima ih žutih, skoro belih, nekoliko nijansi crvenih, nekada je moj otac od njih pravio rakiju, lepog ukusa, jačine, ali je mislio, ne znam da li je u pravu, da ta rakija ima više metuil alkohola od žlive požegače ili kajsije. Sada, već godinama, dženerike rađju, opadaju, ništa nisam koristio, tek ove godine smo napravili nekoliko kg džema, verovatno ću nekoliko drveta da posečem, da oslobodim prostor za nešto drugo. Nemam, bar zasad, nameru da se bavim pečenjem rakije, mada, nikad se ne zna.

Pa, reče već neko, zatvaranje za saobraćaj Knez Mihajlove je išlo postepeno, prvo je ograničavano, te, može samo noću, te samo za snabdevanje, te nema vožnje Knez Mihajlovom ali su otvorene 2-3 poprečne, pa je Knez Mihajlova bila kao neki pešački prelaz preko 7. jula ili Zmaj Jovine. Vrlo je moguće da je definitivno zatvaranje došlo krajem osamdesetih kada je uklonjen kolovoz, popločana za pešački promet. Pogledah na Wiki, kaže za A. Bakočevića Ja jesam od tih živih i ne tako starih😉, ali, ne sećam se tačnih godina, kada se šta radilo, znam da sam vozio Knez Mihajlovom, a vozač sam od '74.

Koliko vidim, ovde kod mene, itekako se pravi rakija ok kupljenog voća, cene voća, kajsije, šljive, breskve, padnu ponekad na 20-30 dinara, jabuke i manje, ima računa da se kupi i da se pravi rakija. Ko ume da napravi dobru rakiju može da ima i solidnu zaradu, mada kod proizvodnje rakije i vina zarada nije uvek najbitnija.

Ustanem u pola pet, probudim petlove, lepota živa....

Kočanjka.

I, ne samo jugozapadno već i jugoistočno. Moji, naprimer. Ne znam koliko je bilo Valkana pod Turskom vlašću. Na području šire okoline Beograda i Šumadije bilo je još zemlje koja se mogla steći krčenjem šume pa su tako nastajala čitava sela. Migracije su istovremeno išle i iz Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova, tako imamo u selu Bugare, Ere, Crnogorce, dešava se da familije istog prezimena vode poreklo jedni iz Hercegovine drugi iz Bugarske. I još nešto, sve familije imaju priču kako je neki predak, tamo negde u postojbini, ubio Turčina, pa se čitava familija selila, skrivala od osvete. Koliko sam takvih priča čuo, nije ni čudo što je na Balkanu ponestalo Turaka.🙂 edit: Takođe, dve familije koje su došle iz istih krajeva, nisu obavezno u međusobnom srodstvu, nekad su došli zajedno u organizovanoj seobi, nekad se slučajno našli na istom terenu, tu se naselili, a da predhodno nisu imali dodoira iako su iz istog ktaja.

Predhodnipost sam pisao pre nego si ti svoj postavila, dakle nije odgovor, niti polemika niti išta vezano za taj post, a nije ni odgovor na bilo koji konkretan post, inače bih kvotovao. Samo iznosim svoje viđenje "plemenitosti"🙂.

Plemenska pripadnost u Srbiji nikada nije bila jako izražena, osim ako se uzme da su Srbi jedno pleme, a nisu. Život u porodičnim zadrugama je praktično nestao, zadruge su nestajale od 2. svetskog rata, danas ima slučajeva da dve ili tri generacije žive u istom domaćinstvu ali to su sada izuzeci, nisu pravila. Pre svega, nema više, ili su jako retke porodice sa više dece, posebno ne imućnih, siromašne se i inače brže razdvajaju zbog potrage za poslom, odlaska u gradove, u inostranstvo. Trenutno više vremena provodim u selu, poznajem mnoge porodice, nema slučajeva da dva brata žive u istom domaćinstvu a da su oženjeni, da imaju decu. Retke su i zajednice sa starim roditeljima, tek tu ui tamo, obično je dvorište zajedničko, s svako ima svoju kuću. Uostalom, seosko stanovništvo sve manje utiče na tokove života u Srbiji, ne računam da je seoski živalj oni koji žive u selima, na obodu ili u blizini gradiva, rade u gradu, školuju decu, poljoprivredom se bave uzgred, koliko stignu, uzmu bolovanje kad je sezona radova na njivi. Rekoh već, u neraz ijenim delovima sela, pa i gradovi, se prazne, nema mladih koji ostaju na imanju, sve više je praznih kuća i u okolini Beograda, da ne govorimo o Crnoj Travi, Majdanpeku, pa i delovima Vojvodine.

Odliča je bamija, nema znakova da je matora, a o ukusu je teško reći nešto konkretno, ipak je bila samo dodatak, skoro kao začin u djuveču, naredne berbe ću koristiti da stavljam malo više bamije, da bude možda i glavni sastojak, a kopka me i ono što Kinik reče, maslinovo ulje, beli luk, limun i bamija. Proveriću.

Evo kako izgledaju beli i roze cvet:

Što se imena tiče, izgleda da sam opet pogrešio, prihvatio sam onako kako sam čuo, sad sam pogledao na Google, ipak je ovo moje neka vrsta hibiskusa, kažu da se zove Sirijska ruža. Imam je u tri različite boje, možda i četiri. Ova ljubičasta, bela i roze, a za jednu nisam siguran da li se malo razlikuje od drugih ljubičastih ili se tako čini zbog položaja, osvetljenosti.

Da, od bobica. Bilo ih je ove godine na tone, jedini napor je bio pranje, čišćenje. Prijatnog je ukusa, meni je lep preliv za sladoled, jer, ustvari je po strukturi, pre slatko nego džem, ostanu posle kuvanja bobice u gustom sirupu.