Div

Bojan Dimitrijević. Inače, sjajna gluma cele ekipe, ipak, Mira Banjac, Vesna Trivalić, Sonja Savić, Rale Milenković, i tako BiH mogao dve da ih naređam.

Šta nas briga, imamo mi naše, srpske, Madžarke.

Po onom što vidim na ekranu, složio bih se sa napisanim, samo ja to vidim ne samo kao kvalitet glumaca, on dolazi, takoreći, na kraju. Treba da postoji priča, razrađen scenario, režija i organizacioni i tehnički uslovi. Glumac je izvršilac radova, radi šta i kako mu kaže režiser, ako ne valja snima se ponovo, ako režiser kaže da je dobro, glumac se trudi da ostane u istom fazonu za naredne scene. U većini tih novih serija, a štancuju se masovno, vidim da i stariji, provereni glumci čije mogućnosti nisu sporne, igraju na nivou diletantske pozozorišne grupe, školske priredbe. Ne znam u celom tom procesu proizvodnje ko koliko odlučuje, da li su i režiseri prinuđeni na jadne kompromise da bi dobili neki honorar, platu, da li moraju da rade sa besmislenim tekstovima i bez osnovnih uslova za rad. Ne verujem ni ja da u mladim generacijama nema talentovanih glumaca, samo talenat nije dovoljan, slušao sam nekada od, sada već starijih glumaca koji su imali talenta i iskustva u amaterskiom radu pre akademije, da je prvo što rade na akademiji, resetovanje na početak, zaboravi sve što si naučio ranije, kreće se od osnova, uči se zanat. Naravno, talenat ne može da se izbriše, kad se savlada zanat on se spoji sa talentom koji je tu negde, sačuvan je, ali se i dalje uči, većina glumaca punu zrelost dostiže oko 45-50 godina mada i kao mladi postižu uspehe, osvajjau nagrade. _Verovatno da danas ni glumci ni režiseri ne mogu da odbiju ulogu ili projekat, drugu šansu teško da bi dobili, a treba živeti od nečega, plaćati račune, a šteta je, kakvo rasipanje talenata, gubljenje vremena. Pokušavam da spustim kriterijume, te serije koje se snime za mesec-dva, emituju se svakodnevo, nisu umetnički projekti sa visokim ciljevima, treba da budu zabavne, da ubijaju dosadu, ali ne vredi, teško da odgledam i po celu epizodu, uz veliki napor celu seriju, ali to je, uglavnom, mučenje.

Ja nisam siguran ni da u tom IT sektoru monopoli ne postoje jer ima mnogo igrača, naprotiv, protiv monopola u tom sektoru nastupaju i države i naddržavne institucije. Realno, i sada Microsoft i Google imaju monopolski položaj iako su plaćali milionske kazne, isplati im se.

Nije meni sporno kritikovati, pa i ismevati, državu kakvu imaju Putin ili Vučić, nije sporno kritikovati ni bilo koju drugu, samo , da bi kritika bila smislena treba je ispravno adresirati, a valjalo bi, ako već nudimo alternativu, ponuditi nešto što može da izdrži objektivnu kritiku, ne stavljati idealizovanu, utopijsku sliku, nasuprot izdvojenim najcrnjim detaljima koje realno vidimo. Zamišljena lepota protiv vidljive ružnoće, nije pošteno poređenje. Pored Putinove i Vučićeve, postoji i niz država kao što su Danska, Švedska, Kanada, Novi Zeland... Bi li ideja nedržave bila prihvaćena od građana tih država, a i drugih, na slobodnim izborima. Da li bih ja rađe razmišljao o svakom detalju ličnog i društvenog života, tražio rešenja, zaključivao niz ugovora, angažovao niz savetnika, asistenata, ako mogu 90% tih pitanja rešiti izlaskom na glasanje jednom u 4 godine, dobiću 10% lošiju uslugu uz 90% manji napor.

E, ali sada zamo da bi na svetu vladalo drugarstvo, svi bi bili pošteni, poštovali bi dogovor i pravo, samo da nije države. Svi zlikovci koji danas koriste državu kako bi prikupili porez sutra bi se preobratili, postali čovekoljupci, odbacili bi sve što su naučili, vratili bi se ne genetski nasleđene instinkte. Jednostavnije, ostvario bi se raj na zemlji. Samo treba verovati u to.

Da, ali kojeg boga?

Sve te tehnološke mogućnosti ima na raspolaganju i svaki potencijalni kriminalac, lopov, ubica, kao što veća toljaga, duži mač, pištolj sa više metaka, automatska puška, pa sve do današnjih čuda elektronike nisu učinili policiju nepotrebnom i suvišnom, naprotiv. I pre par hiljada godina ljudi su se opremali i pripremali za odbranu svoje pećine, grane, kolibe, a isto tako i za otimanje tuđe, da ne bi svako od nas bio sam svoj policajac i sam svoj vojnik, ti poslovi su preneti na profesionalce, a to što se malo otmu kontroli, bože moj, to nam je cena komfora.

Jedan od najimpresivnijih cvetova kaktusa koje sam imao. Ne znam kako se zove, a nemam ga više, smrzao se. Ova slika je od pre nekoliko godina.

Da, što kaže fancy, ponuda i tražnja, po meni je NBgd neopravdano skup, ne BiH želeo da živim tamo, čak, otkad su cene krenule na više, mislim, da je kvalitet života pao. Svejedno, treba 2 miliona ovakvih kao ja da bi cene počele da padaju.

Ćuti, nemoj da daješ ideje, pokupićemo sve Oskare, kud ćemo s njima.

Perkins misli na rerne zločine, za njih važi to da ne zastareva ju, ali po meni to nije bitno za ovu raspravu. Filmovi se svakako mogu snimati, rekao BiH i treba, ali ne kao državni projekat i sa ciljem da se dokazuju neke činjenice ili "činjenice". I da se zločin juče dogodio nije film tu da dokazuje ili opovrgava krivicu, tu su sudovi, tužilaštva, a za neki širi društveni kontekst istorija, publicistika.

Nego, mislim se nešto, skoro svi muškarci celog života hvale maminu hranu, a ugoje se kad se ožene.😄

Mislim da sam već pisao, primio sam obe vakcine, u Bgd, na Sajmu. Prvi put kad sam video red bio sam skoro spreman da odustanem, ipak, da ne BiH dolazio ponovo, stsnemo ured, žena i ja, bar pedesetak ljudi ispred, ali, sve u svemu, desetak minuta i sve gotovo, prijava, razgovor da doktorom, vakcina... Drugi put me nije uplašio red, već sam imao iskustvo, slično se završilo, malo duže vreme jer je trebalo popuniti podatke za potvrdu o vakcinaciji. Inače, maksimalno koristim internet za nabavke, u zadnjih 6 meseci 3-4puta u lidlu, 2-3 puta u Ikei, ostalo sve on-line. Da, i više puta na zelenu pijacu, to je na otvorenom, nema gužve, redova. Pošta, bannka, možda jednom godišnje. Najgore je kod lekara, ne može uvek da se izbegne, a zakazivanje nekad nema smisla.

Baš me zanima obrazloženje, na koji to način vlasti u Švedskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Kanadi..., kontrolišu mape i sa kojim ciljem. otkud tolika saglasnost, i pored različitih mera, između vlasti u skoro svim zemljama i naučnih radnika, virusologa, epidemiologa. I šta treba Vučiću Covid kad ima RTS, Pink, Heppi, StudioB, O2...t, i gomilu Kurira, Novosti.

Jel taj značajan broj oko nekoliko, preko nekoliko, manje od prilično ili je samo značajniji nego pre neki dan?

I ja sam u velikoj dilemi, šta bi bila korist a kolika bi bila šteta od otvaranja svih dosijea, selektivna otvaranja samo nekih otvaraju nove sumnje, ko je "selektor", generalno, traženje istine u dosijeima tajnih službi, čudno, a na kraju bi opet svako imao svoju istinu.

Zvali su i za kinesku, gospođu i mene za prvu, tamo negde, krajem januara, s tim što ja nisam čuo, ostalo mi je kao dva propuštena poziva. E-mail i SMS smo uredno dobili. Supruga reče, čini mi se, da su se predstavili kao opštinski krizni štab, vakcine smo primili na sajmu. Neko je ovde pisao da su nudili prevoz onima koji ne mogu sami da dođu, pa sam mislio da i nas zbog toga zovu, kako nam nije trebao to sam jednostavno zaboravio. Za drugu nas nisu zvali, dobili smo samo mejlove i SMS. Im logije da je za Pfajzer potrebno preciznije planiranje broja doza za određen dan, pa da zovu sve, bez obzira na godine.

Nisam odgledao film, dešavanja oko filma, državni projekat, navodna kandidatura za Oskara, ko se sve stavljao u funkciju "odbrane naše istine", jasno su mi govorila da se radi o filmu koji ima dnevno-politički cilj, kao što je svojevremeno imao Kosovsko boj i mnogi drugi filmovi i serije. Da, problem je kako će većina doživeti taj film, problem je i to što je sa tim ciljem i snimljen i što je snimljen kao državni projekat.

OK je što si otišao 12000 milj i odveo decu ili ste ih tamo i rodili, ne znam, ali nisi ni ti, s ni deca, na dobitku što im je uskraćeno druženje sa bankama i dekana. Ne zauzimaju babe i dede mesto roditelja, ima mesta za sve u odrastanju tog malog čoveka, čak ne smeta pomalo i "konkurencije", a brljotina su moguće i sa i bez seniora.

Sloboda nije na ulici, u kafiću, na skijalištu.... Sloboda je u glavi.

Stoji sve što pišeš, malo bih samo dodao, u uslovima pandemije zdravstveni sistem su svi, od najviših državnih organa, vlade i ministarstava, kriznog štaba, policije pa do svakog od nas kojima je dužnost da se pridržavaju donetih i preporučenih mera, da ne tražimo opravdanja, ono, kad drugi ne poštuju ne moram ni ja. Reče jedan od kolega tih lekara da su se zdravstveni radnici zaražavali na pauzama za kafu a ne na poslu, pa mater.... Ne rangiram odgovornost, samo insistiram da ničija neodgovornost nije opravdanje za moju.

Kad se klikne na reklamu na Forumu, otvara se link na koji vodi reklama ali u istom prozoru. Mora li tako, valjalo bi da se sajt ka kojem vodi reklama otvara u novom prozoru, tako je na većini sajtova.

Da, tačno. Može se čak reći da postoji samo razlika između 0 i 1, posle i nema razlike. Jedini kvalitativan prelaz je taj, od 0 do 1. Sve se ustručavam da se uključim u ovu priču, nekako sam se uvek više bojao pogrešnog saveta neko nikakvog saveta. Opet, postoji jedan savet koji ne može biti pogrešan, ne slušaj savete. Donosi odluke, sebe poznaješ, znaš mogućnosti, znaš ciljeve, siguran sam i da znaš kako treba do cilja, samo nisi spreman da kreneš, opet sam najbolje znaš zašto, nesigurnost, strah... Kad razmišljam o nekom svom narednom potezu, ako sam neodlučan analiziram sebe, zašto ovo bih a ono ne bih, da li je razumno, emotivno, instinktivno, kroz tu analizu obično i uviđam greške išli dobre strane, kad mi neko daje savet, analiziram njega, zašto mi je to rekao, iz koje pozicije govori, koliko je dobronameran, koliko zna okolnosti, više se udaljim od rešenja, izgubim u nepotrebnim, beskorisnim razmatranjima.

Onda tebi treba pomoć.🆘