C.F.

Dečko zvani Su, pretera ga. Reklo ti je više od par forumaša, pa ponovo ti govorim da nemaš pravo da se ljutiš. Ne razumem ovakvo lično shvatanje procesa. Pa niko ne može da ti garantuje tako nešto, njihovo apsolutno pravo da donesu odluku odobrenja ili neodobrenja. Čak te s osmehom odbili kažeš, sasvim u redu. Prihvati, imaš izbora za dalje odluke, probaj ponovo, zaobidji ih, nikad više ne zatraži.

I meni je to nejasno, kakve veze ima to što ti nisu odobrili vizu za SAD sa budućim putovanjima u druge zemlje. To ne stoji u pasošu. I ne osećaj se tako poniženim i lično pogodjenim. Ništa ti to ne pomaže, njihovo pravo da odobre ili odbiju i ne moraju biti transparentni po tom pitanju. Zamisli da ti daju neki razlog, pa se to onda zloupotrebi od drugih koji čuju.

Ha! I u mom kalendaru obeleženi koncerti i predstave koje željno iščekujem ili skoro bila. To rado isplaniram unapred, pa tek onda sve ostalo uklapam. Pre mesec dana je ovdašnja lokalna pozorišna grupa na repertoaru imala (ima bolje reči za reći ovo bolje, ali nemam vremena) King Lear sa ženskom ulogom, neubičajeno. Iako je gluma pola njih bila prosečna, dajem podršku svima koji izadju ispred publike uživo, pogotovo zato što nije lako finansijski održati takav rad. Pre par dana, Downtown Chamber je imao interesantan program, čelo i klavir u galeriji Legend City. Umetnička dela u galeriji, onako, ali koncert izvedba odlična. Decembar, izmedju ostalog, Handel - Messiah, januar - Awadagin Pratt & The Maxwell Quartet, Čikaška filharmonija sa Mutijem, februar- Itzak Perlman, sve na kalendaru da me obraduje i motiviše! Prijatelj iz mog kraja je dirigent jedne filharmonije u predgradju, koncerti su besplatni za publiku, tako da se trudim da odem i podržim. Sve u svemu, manjka dosta toga ovde naspram drugih gradova, ali nadje se dovoljno, više nego ranije. Željno iščekujem iduću godinu i višemesečni boravak u Evropi i bogat kulturno umetnički program.

U komšiluku par kuća okićeno za Božićne praznike do maksimuma, a ove nedelje praznik Thanksgiving. Bruji božićna muzika u prodavnicama, u jednoj mi se kasirka požalila da sad mora da istrpi dva meseca. Očigledna nestrpljivost, zar ne možemo da čekamo da prodje prvi praznik, pa tek onda početi s planovima za drugi…ne, svake sezone,čini mi se sve ranije…

Moje ime je kratko, pa pošto je retko za čuti/videti ovde, obično mi daju kompliment na “tako lepom imenu”. Problem oko izgovora im je mahom srednje slovo, pa tu često izgovore z ili š, onako kako je njima zvučno.

Čuj, ovde možeš da kupiš svakake alatke, mašine, ukucaš u you tube, kako ovo, ono….ali! Šta ako ubrljaš nešto? Nemaju svi talenta za takve radove. Evo, imam jednog koji može da plati da mu se nešto uradi lepo, kako treba i brzo…ne, hoće sam, pa čekam tako mesecima da se završi 😀.

Svež primer. Getty. Taman izašla iz vozića koji vozi iz parkinga, prelep dan, krećem prema paviljonima. Ugledam troje mladjih, penju se uz stepenice i slikaju ispred jedne od skulptura. Škrgućem zubima, vrtim očima neprimetno iza naočara za sunce, za sebe samu, razmišljam o nevaspitanju, o manjku poštovanja. Odjednom čujem glasove, redar (security) ih opominje, zamoli da sidju. Kasnije, ispred Van Goghovig Perunika, gužve mladih, selfija, dosta glupih….mene pomalo blam za njih…onda kažem sebi, ne budi kritična. Ovde su, prelepom mestu i delima koje nam je Getty poklonio, svima. Ponešto će valjda i ostaviti i njima neki dojam, neko znanje…

Zato što mladje generacije studiraju da budu biznismeni, ne da nauče zanat i prljaju ruke. Šala, ali blizu istine. Pričao mi prijatelj, tu u komšiluku ko ima skuplju kuću od doktora…vodoinstalater. Lično, jako cenim manuelne poslove. Neka nas deru. Meni sasvim zasluženo. Kao što sam na početku rekla, decenijama se gaji ideja da svaki gimnazijalac mora na univerzitet inače je promašio život. Nadam se da će krenuti sa promenama da poguraju još više programe u višim školama gde se uče zanati. Većinu teških fizičkih poslova ovde rade imigranti. Mislim da su u mom kraju najunosniji poslovi ugradjivanje, održavanje klima uredjaja, vodoinstalateri jer zbog kvaliteta vode često moramo menjati česme, ugradjivanje solarnih panela, krovovi, beton oko bazena, itd. I kad smo kod bazena, stotka mesečno za 20 minuta posla ukupno, materijal iz našeg dzepa. Ne zvuči kao puno, ali nije loš side gig. Ima posla za one koji žele da rade, to svakako. @Eddard Sin jednom zaboravio ključ, zove, a mi poneli s nama rezervni, preko okeana. Pozvao majstora, platio skoro $200. I nije naučio lekciju, desilo mu se ponovo par godina kasnije. 😄

Zalazak sunca, Getty Center, L.A. Mnogo impresivnije uživo.

Jutros sam tako dobrog raspoloženja, nakon lepog odmora, duge vožnje juče, ustajem, odlazim u baštu da pregledam biljke. Pokupim desetak limeta palih na zemlju, radujem novo otvorenim cvetovima, jesen je za mene kao proleće kod mnogih. Odjednom primetim da je zid (ograda) sveže okrečena. Adam! Uskliknem. Uletim u kuću da javim suprugu, zamisli komšija nam okrečio zid. Pre par meseci smo popravljali zid izmedju i krečenje ostavili za kasnije. Mladi komšija koji je jako vredan, dosta radova obavlja sam, pre par nedelja dolazio da nam javi da će okrečiti svoju stranu, pa ako mu ostane daće nam farbu. Kažemo, važi platićemo, on kaže plaćanje samo u viskiju 🙂. Čim se otvore prodavnice, idem po flašu najskupljeg Knappogue Castle irskog viskija, njegovog omiljenog. Ne mogu a da ne prenesem ovako lep gest. Kakve sreće da obitavam sa divnim, pažljivim komšijama sa obe strane i preko puta. Male pažnje puno znače, svet se vidi kao bolje mesto, inspiriše nove činove dobrote.

@Div Ispostavilo se da su ipak bili u pravu i da se rukopis vremenom iskvario. Namerno se trudim da pišem ručno kada radim. Iako znam bolje i brže načine za digitalne zapise i podsetnike, tvrdoglavo želim da ih moja ruka piše, baš kao da želi da sačuva nešto što se gubi. Opet, ove generacije lupkaju tim prstićima brzinom kojom ne radim i ne želim. Vrlo sam pažljiva da ne pravim gramatičke greške jer smatram to jako važnim u dopisivanju. Uzmem vremena da proverim pre nego pošaljem poruke. Suprug ima sačuvan dnevnik svoje majke, prelepo je videti taj rukopis i pažnju koju je posvetila opisu svojih dana od njegovog rodjenja nadalje. Dirljivo. Danas bi valjda slike sina bile svakodnevno okačene na instagramu… Ipak sam zadovoljna da sam na ovoj zemlji sada kada jesam, da sam videla taj progres, da ga cenim i da plivam. … Ove što bulje u telefon dok hodaju, na skuteru, u vožnji, vidim svakodnevno i imam samo jednu pomisao: šta je to toliko hitno da baš moraš da komuniciraš ili gledaš u telefon, a ne kuda hodaš? Stani sa strane, pošalji porukicu, hodaj gledajući ispred.

Pa, pakuj sve najnužnije, najvrednije u ručni i računaj na to da je velika verovatnoća da ga nećeš odmah preuzeti. Evo, sad mi javlja član familije. Kašnjenje, LOT, pa prtljag nije stigao u LA s njim. Sad već pripremljena na isto za svoj povratak. Razmišljam da ostavim stvari kod svojih, putujem sa ručnim.

Ok, javi ovde kako to može. Meni često odgovara da mogu drugačije gradove da biram pri dolasku, drugi pri odlasku. Pre tri godine sam kupila samo do Londona, pa Eurostar do Brisela, pa u povratku iz Beograda za London. Ostali noć u Londonu, sa koferima, pa nanovo čekiranje. Volim fleksibilnost sa vozovima u kombinaciji. Evo, ovog leta pokušavam kao i Vili da letim samo sa ručnim prtljagom, ovde, po Evropi. Super je što sam spakovala jaknu, kišni mantil, dukserice….biće mi potrebno za ovih nailazećih 38, 39 🙄.

@Angelia Pa nikad se to ne dozvoljava, koliko ja znam. Gleda se krajnja destinacija po karti i tako se čekira prtljag. Ako putuješ do Londona, moraš da pokupiš kofer, pa ponovo čekiraš za taj drugi let ako je posebna karta. Jedino ako te nisam dobro razumela. Recimo, moji su putovali iz druge države da se ne bi vraćali na zapad, pa ponovo na istok jer su bili na nekom venčanju pre toga. Morali su kupiti karte za oba pravca iz US za Bgd i posebne iz Mičigena do kuće. @vilhelmina U pravu si za leto, eto znala sam šta da očekujem, ali mi nemamo luksuz da nam je kao vama sve tu sat, dva leta, plus organizovati odmor, odobrenja s posla….i jeste vrlo loša ideja sada putovati, ali mislim da me porast otkazanih letova, visoke temperature i broj turista više ometaju od cena karata. Ako odlučim da odem, unapred sračunam dodatni budžet za vanredne troškove. Vreme mi je daleko dragocenije od potrošenog novca. Radiću, nadoknadiću, pa sledi planiranje idućeg.

@Pletiljanemojte! Moja je napunila 80 sa pola života sa dijabetesom. Nije u brojci, nedamo vas. Niko od nas ko je takodje roditelj želi da deca dodatno brinu, pretpostavljam. Bar ja nisam od tih, u momentima kad se vode razgovori, dam im do znanja da sam zadovoljna, imam planove, svoj život. Oni se raduju, podržavaju me, srećni za mene. Meni više znači to što ih ne opterećujem. Naravno, kad bih se teško razbolela ili slično tome, ne bih tako nešto mogla kriti. Smatram da je važno biti realan i da je to dobro za sve nas. Rekli ste gore strašno nešto, za demenciju, to je nešto što me plaši i više od nepokretnosti, nemojte to ni pominjati da poželite. Gospodja od 90 sa kojom sam provela prošlu nedelju je sada udovica jer je muž završio u ustanovi oko dve godine pre smrti. Upoznata sam sa detaljima, ali ni ne mogu zamisliti kako je to teško. Glavu gore! Kupite avionsku kartu i posetite ćerku. Biće nešto posebno da vidite i taj deo sveta. I nemojte mi ovde pričati o tome kako ste stari da putujete! To već čujem od mojih…dovoljno..stoga su ih ovog leta posetili svi unuci. A što su se oni namučili? 😀

Pohvala za restoransku uslugu u Parizu. Oduševili su me! Ljubaznost, obazivrost, čistoća i brzina. Uhodani tim! Po preporuci hotelskog konsijerža (ne mogu sebi da verujem da sam stavila concierge u google search da bih dobila konsijerž), dobro mesto za ručak. Možda i ponovo odem ovih dana. Thalys je kasnio 15 minuta iz Brisela zbog nekog udesa, njihovo objašnjenje. Sad kad vas čitam, pomalo me brinu letovi za Beč, nazad kući…nije pametno putovati u julu, ali pošto nisam mogla drugačije, sad strpljenja i sreće molim. je t'aime Paris in the meantime.

Hm…zamišljam…ne dolazi u obzir da provedem poslednje dane sa još četvoro starih, da slušam šta boli, koje lekove uzima, priča priče šta je bilo pre sto godina… 🙄 Žena, 90 plus, živi na selu u Belgiji, udovica, društvo joj pravi njena lepa kuca. Vozi. Volontira. Čita. Na žalost je prestala da slika, ali mnoga njena dela krase joj dom. Okružena zelenilom, poljima gde vladaju kravice, iza brda vire crkveni tornjevi, uz cvrkut ptica i let leptira pije čaša finog vina. To već mogu da zamislim…

Maastricht Knjižara Bonnefanten

@Angelia Nije to skupo za vas dvoje. Moji platili 5.6 iz Detroita pre mesec dana. Dobro, malo dodali za comfort pošto su oboje visoki, ali nije ti to skupo za leto, trenutno situaciju, ako radiš multi-city. Što si se stisla, drugarice 😀! It’s only money!

Promene su očigledne što se tiče servisa u poslednje vreme i primećujem sve više da se traže radnici. Ovo mi je baš upalo u oči u Srbiji, maltene svaki restoran, pekara, hemijsko čišćenje, mnogo zalepljenih plakata. Mnogi koji su zaposleni deluju neiskusni, razumem trenutno situaciju, pa imam razumevanja. Dok sam bila u Mauritshuis, upravo kod Devojke sa bisernom mindjušom, ugledala policiju ispred, vidim mali protest. Više policije u kolima i na konjici nego protestanata. Čujem od mojih da trenutno ima protesta u Holandiji, štrajkova u Belgiji, ali nikako da pogledam vesti da saznam razlog. Ni u jednom hotelu nisam upalila tv, razmišljam čemu tv u sobi? U momentima poželim da sam kod kuće, osećam se umorno. Čujem od komšija da nam neke biljke izgledaju jadno, da su vrućine strašne. Onda porazmislim, bolje uživaj dok možeš u temperaturama od dvadesetak, pogled na brda i polja, pozavidi kravama koje će tu ostati nakon što ti odeš. 🙂 Leto na selu u Belgiji, divota! Još samo da naviknem da ne čekam mrak da legnem…. Utisci: - Svaki dan po dvadeset puta pokušam da izgovorim pravilno na holandskom reč koju vidim, kobajagi znam poneka pravila, da bi bila ispravljena dvadeset puta. Tek peti dan sam uspela da prvu reč pravilno izgovorim….grrr - Amsterdam, mogla bih da hodam danima, da obidjem svaki muzej, pa ponovo redom, da sedim na brodu, pijem vino i mašem onima na obali ili mostu, toliko energije može da zavara….ni udobna obuća ne pomogne kad se pretera, a možda se i osećaju godine… - Scheveningen, plaža, čuvajte se galebova. Očigledno je da su ljubitelji sladoleda, ovog puta ukusa pistacija 😀. Meni je bilo hladno, ni da zamislim kako neko može biti tu u kupaćem kostimu, brrr… - Hag, hotel, lokacija koja odgovara jer kako god da sam izašla u šetnju, skretala levo ili desno, magično se vraćala u isti. Tokom jedne šetnje prema parku, hodam ispred mojih i čovek u uniformi mi se obraća na holandskom, pokret s rukom da se zaustavim. Primetim zaustavljen saobraćaj, pešaci, biciklisti….čekamo. Ćerka kaže da je najverovatnije kraljevska porodica u kolima, uobičajeni proces. Sve prošlo u roku od pet minuta. - Maastricht, moj omiljeni gradić! Shvatila sam da je Andre Rieu ovde car. Gužve pred predstojeće koncerte, okoline restorani nude rezervacije za večere, svugde plakati, zastave, čak sam u jednom izlogu ugledala i muške cipele sa njegovim likom, prosto mi bilo žao da propuštam taj event, hahaha. U hotelskoj sobi, disco ball, dragi tražio najveću sobu, što si tražio, to si dobio! Nakon večere i šetnje, ulazimo, kažem mu, molim te upali ovu loptu, hoću da vidim kako osvetljava….kad ono krene Marvin Gaye sa “Sexual healing” 😍 I tako se sad odmaram ovde na selu, krave are my friends!

Nedelju dana u Holandiji i primećujem da sam naučena na američki način rada u restoranima, pomalo iritirana “sporim” servisom….pa mi se upali lampica da je to dobro. Niko te ne obilazi svakih pet minuta da te upita kako ti je i da li ti je još nešto potrebno, gledajući da te pojure odatle što pre. Ovde sedneš, pa lagano, smireno. Forsiralo me da se preispitam, da cenim taj lifestyle. Pogodilo me da sam se ponela kritički prvi par dana, da mi je zasmetalo baš to.

KLM nam otkazao let tri dana pred put. Pošto je sve bilo plaćeno unapred, hoteli, transport do ostalih gradova, leteli sa Air Serbia. Plašila se svo vreme da će nam i oni otkazati, ali sve je proteklo u redu. Dan pred put, KLM nam šalje email sa novim kartama za let za dan nakon?!? A mi otkazali let online pred da kupimo druge karte. Svesna sam problema na aerodromu, ali mi nije jasno kako nisu registrovali otkazivanje, a nudili su nam izbor ili to ili da čekamo da nam oni bukiraju….ne želim da se smatram sad s tim, posle ću, ovde sam, uživam u divno promenljivom vremenu i energiji ovog fantastičnog grada! Ponovo znam da neće biti vremena da se vidi sve što se želi. Ponekad se mora u park, dobro je za psihu. Vondel park

Otkako sam ovde, mama često pominje da odemo u kupovinu u Amadeus….i odem ja, prvi put ni obraćala pažnju da pogledam naziv na zgradi…drugi put pogledam Medius…🙂. Pre neki dan pričamo i ja kažem, kupila u Amadeusu…a sestra me pogleda, smeši se, rekla si Amadeus….eto ti kad neko ponavlja nešto pogrešno, pa udje u uho, nesvesno izgovorila…