sreta-steta

Dilan Dog je jedina kolekcija koju sam sam skupio kupovinom na trafici brojevi 1-47. U vreme kada se pojavio, bio je apsolutni hit i meni su se te njegove polu horror polu SF price bas svidele. Secam se broj 9 se zvao Alfa i Omega... taj mislim da sam citao 50 puta. Medjutim u to neko vreme sam otkrio SF kao zanr knjizevnosti i DD je izgubio na vaznosti nekako. Sada vise ni ne mogu da ga citam koliko mi je ispran. Marti Misterija je malo drugaciji. Ako se seca neko u onim starim sveskama od po 200 strana, Marti je imao tekstgde se objasnjava to o cemu se radi u epizodi. Sta je kompjuter, Naska... sve te teme su bile obradjene. Nego da napisem i o stripu sto valja citati sada. Thor Ragnaror: Last God Standing. Serijal, mislim da je IDW publishing, crtao je Walt Simonson koji je crtao i Marvel Thora pre koju deceniju. Prica je da je ceo univerzum porusen i jedini ko je preziveo od bogova je Thor, ali kao zombi. Ovo je prilicno osvezenje, pogotovo ako niste ljubitelj Marvel/DC stripova kao ja. Ne znam sa cime bih poredio ovo, meni je bolji od onoga sto mi pada prvo na pamet a to je Starac Logan. Izasle su dve sveske, treca bi trebala na leto. Crtez odlican, prica takva da punoletni mogu da je progutaju...

Evo pesma za drustvo sa kauca https://m.youtube.com/watch?v=GwKtszQ8Ejo

Ma daj da su to cene!! Dubai sa slicnom velicinom i verovatno boljim amenities bi bio oko 300k usd a odrzavanje oko 10k godisnje. A zeleno na fototapetu daj neke tips and tricks za seljenje tamo

I mene je zivot malo razbacao zadnje 3-4 godine, pa da dodam kao ras 3 iskustva: Manila - Proveo sam oko 9 meseci u njoj. Vrlo haotican grad sa gomilom nekih modernih elemenata kao npr ogromne poslovne zgrade. Ima par delova grada koji su pristojni (ja sam bio u Makatiju), ostalo su slamovi. Grad kao grad je prilicno ruzan i nema sta da se vidi tu. Dok sam ja bio tamo, bila je u punom jeku ona borba protiv dilera droge, pa je bilo svaki dan u novinama koliko ih je pobijeno. Posle WW2 ostali su im tamo americki dzipovi koje su oni preradili u sredstvo prevoza: Jeepney. Produzen malo, unutra se nakrca oko 20 ljudi i ide. Inace ima i medjugradske linije :). Nema metroa, kada kisa padne guzva moze da bude nesnosna. Imate streetfood i to je jedini koji mi u zivotu ne bi palo na pamet da probam. To su kese za zamrzivac u kojima pliva komad mesa i ko zna cega. Ali sam probao njihove specijalitete: balut (embrion pileta) i lechon (jako mlado prase). Njihova kuhinja mi se ne svidja, iako je prasence based. Stavljaju nesto slatko preko uvek i to mi ubije uzitak skroz. Ljudi su fini, cak jako prijatni. Isao sam sa njima na boks i balut, karaoke su im smisao zivota. Pakijao je bog. Sve je kul kada je zajebancija, ali kada se radi pocinje horror. Putovao sam po Filipinima i to je ludilo lepo. Za prevoz grab (azijska varijanta ubera), jeepney samo da osetite flavor, bus jedino za pirincane terase. Sve ostalo avion (terminal 4 na Manila airportu je dozivljaj za sebe). Inace interesantno mi je bilo sto sam tamo nosio neku staru Stone roses majcu i zaustavi me neki Englez, gitarista nekog Mancestrskog benda... zaboravio sam koji, ali znao je sve face, Mark E Smitha, samoubojicu iz Joy Divisiona... Sedeli smo, gledali Pakjaa protiv Mejvedera i pricao mi je sve sto me interesovalo o toj sceni. Hong Kong - ovo je druga prica. Svemirski brod od grada, od aerodroma sacekale su me neki soliteri koji su gradjeni po feng suiu. Svetla gore non stop, grad koji nikad ne spava. Sve vredi videti u njemu: ja sam se smucao uskim ulicicama, gledao mallove i one prodavnice tehnike. Osecao sam se kao u Izgubljeni u prevodu. Zeleno je toliko da te zabole oci. Skupo je da sve pare ostavis koliko god se trudio da stedis. Hrana je ludilo... ja sam samo na ulici jeo, cak je bio neki street food koji je imao neke Michelin zvezdice. Ma meni je u onom gradu sve potaman. Ljudi su, sta znam, rezervisani mozda? Mada je to prilicno expat mesto, ima belaca na svakom koraku. Bezbedno je za setnju, za prevoz onaj njihov taxi i brodic ako se prelazi na ostrvca. Kuala Lumpur - opet posao i opet oko 9 meseci. Mesto iz snova. Ceo grad je cist, veliki koliko treba. To mi je zadnje mesto gde sam jedva cekao da se zavrsi radni dan ili dodje vikend ne bi mogao da idem okolo. Muslimanska je zemlja, ali umereno i ima gomila razlicitosti: hriscana, indusa... Hrana mi je blow mind, ubih se tim njihovim pirinac + sta god kombinacijama. Street food ne znam, svaki put kad sam jeo bio sam pijan ko letva. Ono sto mora tamo da se proba je durian, voce koje smrdi na smrt. Ukus meni bezveze a njima kad das ko da si dao pare neke. Ne sme da se jede u hotelima, taksijima, itd... kada ga dobijete, dobijete i rukavice. Ovi koji su me vodili na to su mislili da je smesno pa mi to nisu rekli. Nisam spavao tu noc od smrada ruku. Ima da se vidi koliko god hocete stvari... one pecine i statua bude (pazite na majmune), petronas towers, tv tower i ima neki grad okolo... holandski mislim, zaboravio sam vec. Ljudi su super, sa svima sam imao bas dobar odnos. Prevoz isto grab ili taxi, ima i metro ali prilicno beskoristan. Cene... sta znam, kao kod nas recimo. Ja sam bas dobar hotel placao 80eur noc sto je smejurija. Nadjite negde da pijete kopi luwak - ono je... nemam reci kakva kafa.

Mislim da svi precenjujete znacaj "imanja emotivnog partnera". po meni to nema veze sa anksioznoscu, da nije to razlog, nesto drugo bi bilo: verovatno nismo svi napravljeni od istog materijala, neki se savijaju lakse neki teze. Kada sam ja imao probleme za koje sam video da su veci od mene, odlazak terapeutu je pomogao u smislu da sam dobio "user manual" kako se ponasati kada dodje do toga da ti je tesko. Mada ovde moram da se ogradim, nisam imao simptome znojenja dlanova, disanja, ljudi, itd... samo mi je bilo... tesko.

ako hoces boju a da ne utice na ukus - sipino ulje. Crno ko rog

A pa niste vi citali strane rasprava o prosecnoj brzini kretanja gavrana po hladnom vremenu. S jedne strane, glavna publika ovde su gikovi, a isti se loze i na SF, lozili su se na svemir, putovanje kroz vreme i sta ti ja znam. Zato je masi ljudi bitno da to ima smisla. S druge strane, oni su se cinjenica previse oslobodili. Ne znam kako ljudi da uopste imaju svest o tome koliko je to mesto (a to nije beznacajno) posle svih "prilagodjavanja" ili zmajevi koji su nekad oversized gusteri a nekad nuke sa krilima. Itd, itd... cinjenica je da ima lazy writinga, cinjenica je opet da ima fanova koji i dalje pljuju LOTR ekranizaciju iz slicnih razloga koja je po meni potpuni master piece. A GOT ima i tezi zadatak jer je baza fanova presla sa gikova i na civile, pa i ljudi koji nisu pogledali/procitali SF u zivotu gledaju GOT

Meni se svidja taj plot, ali sumnjam da ce se razraditi. Varis nije Jonov navijac, vec "narodni". A ako Deneris gekne, mnogo vece sanse su za neki kompromis koji iskljucuje spaljivanje KL.

Ma de nije Sansa! Onaj glas kada pusta kerove na Remzija. Nego sad razmisljam, sva ta ludila su mahom zene uradile: - Arja naranila Frejove Frejovima i skokala celu porodicu; - Sersei: odakle krenuti, samoubistvo Tomena, spaljivanje vrabaca. - Deneris: her finest hour - Sansa: ona jos ispade najnormalnija. Kerovi + Maloprstic Jedino Zena djin i ona mala medvedica su normalne. Dakle svaki zenski lik ima neku crtu ludila, negde je ta crta boldovana vise negde manje. Mozda to ima veze sa onim all men must die.

Mislim da Jon nije bio zagrejan za opciju da bude tetkojebac u Vesterosu. I cini mi se da je on njoj i predlozio nesto tipa da odjebu odande, ali ona je tvrdoglavo htela da dobije svoj presto. Sto ce reci Sersei = Deneris. Ili ti sve zene su lude moze da bude moto cele serije na kraju krajeva.

@orchid ja se samo nadam da se kod tebe nece pogoditi razocarenje u partnera + sef te drka + izgubi partizan sta vec, a samostrel visi besposlen na zidu. Meni je Deneris fino izgradjen lik, ne koliko Sansa, ali ne bunim se... bila je maltene tupava slatkica i pustili su ljude da se loze na nju sve vreme, ali je ipak Targarijen. My way or highway... u ovom slucaju highway to heaven. Naravno ostaje taj utisak zbrzanosti ove sezone i ko sto neko rece, gledam ovo jer me zanima kraj a ne iz nekog preteranog uzivanja.

@mrd meni je crnogorska bila vrhunac, italijanska mi je onako... suva i nije tliko dimljena. Meni je hajlajt svakog odlaska u CG kad mi drugar da sira/prsute i loze i to jedem do tacke kad mi se jezik toliko zadeblja da ne mogu vise da govorim. E, onda sam probao neku spansku od nekog praseta koje se hrani samo bobicama. To je... simfonija masnog!

Imas negde to sigurno... ja sam se tamo 2010 prijavio za njihovog ambasadora i poslali su mi neki materijal gde je to objasnjeno. Ne secam se vise, recimo da je tip koji je osnovao distileriju bio Skot ili Irac i otuda Whisky.

Ne znam ja te varijante. Ja kada sam krenuo da se bavim ovim poslom otvorio sam firmu sto i jeste najcistiji nacin poslovanja. Ali ono sto znam je da nema nikakve sanse da tebi na racun u Srbiji kao fizickom licu posalje pare iz inostranstva a da to ne kosta kao svetog petra kajgana i tebe i njega.

Ja sam probao nekoliko bourbona koji su mi blow mind: - Woodford reserve. Ovo je sjajan burbon a i relativno lak za naci. Meni je on vrlo pitak tako da moze da se zove konjakom medju burbonima; Definitivno najbolje mesto za pocetak - Blantons. Sjajan burbon sa sjajnom pricom. kompleksan ukus. - Makers mark je meni favorit bio od kad sam gledao neki film sad se vec i ne secam koji. Imas posebnu ediciju makers Mark 46 koja je malo jaca. - Bookers je ubica. Nekada sam citao da on maltene ima random procenat alkohola od bureta do bureta. Ja sam pio nesto sa 60%+... sta znam interesantno za pohvaliti se, ali mator sam vec da nalazim uzivanje u tome. Ima toga jos, ali vise se ni nesecam nekih knobbs creeka, nekih retkih 4 rousesa, JBa, itd... Ono sto mi stoji na listi je moonshine i Jack daniels sinatra select (mada ovde uvek mozemo da pokrenemo raspravu da li je JD bourbon ili wiskey :D).

Samo da se vratim sa puta ima da probam ovo visednevno mesenja hleba. ovo sto ti pises je nivo umetnosti, dok kod mene je vise narani prasici metoda. Jedino mislim da sam osudjen na kvasac, makar u ovom prvom pokusaju. Isto mi je neverovatno na koliko detalja obracas paznju: ja npr ne obracam paznju na razmeru brasno1/brasno2/va. Samo umesim dok mi testo ne bude onakvo kakvo mislim da treba. Btw, jesi probao da koristis pivo umesto vode? Meni se cini da daje jos smeka.

@srbija do tokija ti radis bas low low low level! nego, ima tih primera i danas. Pre negog vremena sam radio neki projektic u Srbiji i carevi su prelaz valute CSD u RSD (koji se desio pre... 10 godina?) resili tako sto su svaku formu izmenili i dodali jedan maleni IF koji prikaz menja u RSD. I tako svako malo kako se promene programeri, a oni imaju neku izmenu neke forme, imaju nekoliko dana business interuption jer ne mogu da izdaju fakture. Ta metodologija: "just add one more IF" nikad nece izumreti. @lord_slawe_ ne mozes da dobijes pare kao fizicko lice nikako. Sto ne otvoris firmu, mada verujem da imas svoje razloge za to :). Najlakse bi ti bilo da nadjes nekog pausalca koji to moze da fakturise i da ti isplati. verujem da nije neki iznos cim ne razmisljas o firmi tako da bi ti to bilo OK. Ali samo: bugarski start up i remote PM, mi zvuci kao pocetak vica. Nemoj da se ljutis, samo me je iskustvo naucilo da cim se neke "varijante" traze kada dolazi do placanja, to obicno znaci sranje u najavi.

Jel ima ovde ljubitelja burbona? Ja recimo viski maltene da ne pijem, ali zato burbon... Nekako sam stekao utisak da se burbon vodi kao seljacka varijanta viskija (sto ga ne cini losim :))

Mislim da tu ne mozze da se da generalan odgovor bolje je jedno ili drugo. Meni je u zadnjih 5 godina rad od kuce najvaznija stvar: vise ni ne prihvatam projekte gde se trazi vise od 50% onsite prisustva. I kao sto si i napisao, moja produktivnost je tada stvarno najveca: na glupe sastanke ni ne idem, ne gubim vreme na commuting (evo upravo sedim u Minhenu jer je kasnio let i bicu u kancelariji tek oko 14h, dakle ceo dan je propao), niko me ne prekida, itd... Medjutim ima to i drugu stranu. Kada sam bio u poziciji da vodim tim (pogotovo ovo vazi za multinacionalni), ja sam insistirao da ljudi idu u kancelariju makar nedelju dana mesecno i da se svi srecemo onsite jos nedelju dana (ponekad i vise). Poenta je da kod tima ti uvek pokusavas da ostvaris efekat 1+1 = 3. To je jako tesko ako se ljudi znaju samo preko skajpa. Drugo, dolaskom u kancelariju ostvaruju se licne veze koje su i dalje neophodne. Primer koji imam je jedan Poljak koji j ziveo jedno 50ak km od Varsave gde nam je bila kancelarija. Zbog guzve a i licnih preferencija n nije bas bio ljubitelj odlaska u kanc tako da se pojavljivao dan u svakih par meseci i to samo zbog travel expensa. I tako mi smo zavrsili projekat, doslo je vreme da se on vrati u organizaciju (cuvena matricna struktura) i ja nisam mogao to da uradim. Jednostavno covek koji je trebao da bude njegov sef njega nikada nije upoznao i na poziciju gde smo planirali njega, on je ubacio coveka koji mu je bio pred ocima, s kojim je isao na rucak, imao neku pricu vec. Dakle taj neformalni momenat koji se dobija samo u kancelariji i dalje postoji.

Ne znam da li je bilo na starom, ali valjalo bi da bude ovde. Meni je jako zanimljiva tema prvo zato sto aktivno citam stripove vec 35 godina i drugo zato sto je vrlo licna. Elem, pocetak kao i kod vecine: svake subote na trafiku i kupovina Lunovog Magnusa (ne uvek) i Zlatne serije (uvek). Jako brzo se pretvorilo u to da citam sta stignem, tako da naprimer mogu svoje odrastanje da pratim preko razumevanja Alan Forda i Max Magnusa. Kada sam bilo mladji od 10 bili su mi skroz nerazumljivi, ali sam ih ipak kupovao, 15 - 20: smesni; 20+ urnebesni; Nisam bio ljubitelj Zabavnika i kupovao sam ga jedino zbog Zivot pise drame i ako je u sredini Komanca ili neki slican Hermannov junak. Od ostalih Stripoteku slabo, Gigant - redovno, bilo je tu kojecega... Zanimljive stvari koje su mi vezane za strip: sa 15 sam uzeo celu svoju kolekciju i sa drugarom otisao na Zelenjak kod onog tipa, mislim da se zvao Lun i prodao. Uzeli smo pare, otisli na poker i sve izgubili za 15minuta (posle smo isli na neki rodjendan i dosli 2h pre svih). To me je do te mere nerviralo da sam kasnije (od 16 pa do 20 recimo) kupio sve stripove iz detinjstva koje sam zeleo da imam ili sam imao. Druga stvar je bila relativno skoro... klincima iz zgrade sam dao dosta stripova koje sam imao, a medju njima je bilo i onih bas vrednih. I preselim se, deca, druga zemlja blabla i zaboravim na to skroz. Uglavnom dolazim kod keve i silazi klinac sa cetvrtog koji vise i nije klinac. Nosi tih 10ak stripova i kaze bio sam na sajmu knjiga, video koliko to kosta i morao sam da ti vratim. Eto jos ima dobre dece izgleda kako god se to nama cinilo. Nego, osim zal za mladost, da ovaj topic ima smisla valjalo bi dodavati sta ko cita, pa onda i da se nesto nauci. Nisam nikada bio ljubitelj Marvel/DC stripa jer u moje vreme to je bilo jako tesko nabaviti i jedina opcija je bio Alan Ford na NBGD gde mozes da uzmes Batmana svesku 12/123, sto i nema smisla. Ali, kasnije sam se navukao na prvo Vertigo novele, pa onda i Dark Horse, Image, itd... Prva od njih je bila Gaimanov Sandman koji mi je i dalje jedan od omiljenih, mada Death kao spinoff mi je mozda jos bolja. Medjutim sada donosim toliko stripova da i ne stignem sve da procitam. Medjutim poslednji koji me je odusevio je Sweet Tooth. Fenomenalno isprican, dovoljno dugacak da drzi paznju a opet ne predug. Isti pisac, isti kvalitet: Royal City. Eto, ja poceo 🙂

Filipinac, meni je tamo bila jedna od najgorih work culture koje sam ikada video. Da kazem samo da ja u bajke verujem i da sam odlaskom na Filipine dobio dokaz da su Hobiti stvarni i da su Filipinci njihovi direktni potomci. Dakle, projekat za koji je realno trebalo 6 meseci je budzetiran da traje 12. Meni u pocetku nije bilo to bas jasno, ali kao freelancer da cackam mecku bilo bi nekako neumesno :). E onda sam shvatio. Njihov odnos prema poslu je takav da ako imaju 12 meseci da odrade nesto, oni se 10 meseci zajebavaju i ne mozes ih uhvatiti ni za glavu ni za rep. E onda ona 2 meseca ja sam svako jutro vidjao ceo moj tim u starbaksu u 8 ujutru kako spava jer su radili celu noc. Druga stvar je rad pod pritiskom... svaki put kada je bilo nesto sto mora da se uradi, odluci, da se prizna da je nemoguce/tesko - oni bi pocinjali zajebanciju i to tako da se smeju po pola sata bez prestanka. Ipak mi je drago sto sam bio, ali ne bih se vracao opet. Predaleko i prilicno tesko zaradjeni novci.

Ne stavljas secer u kvasac? Ja sam uveo dva trika: - serpa vode u rerni dok se hleb pece; - uvijam ga u foliju posle pecenja na jedno 5-10min da omeksa korica; Inace mi sredina NIKADA nije bila ovakva. Nemam toliko praznog :), mada mislim da je poenta u vremenu. Ja pravim hleb iz zadovoljstva, ali ga ukucani jedu kao jedini. I onda meni celo spremanje sa sve pecenjem traje 3-4h

Ma zato i nisam hteo da dajem neke kvalifikacije. Isto mnogo zavisi i od lokacije: ako se selis iz velikog u manji grad, perspektiva moze da bude potpuno drugacija. Samo hrana i zivotni troskovi su nesto sto mora da se planira preko, dok kuci imas taj luksuz da to nije bitan trosak.

Mensecini da onaj ko je kupio ili nije kupio stan zbog foruma treba da se cese po glavi jos odavno i ne vezano za forum. Nisam bas najbolje shvatio tu kupovinu stana sa istim rezonom kao kupovinu kola. Razumem da niko nece da preplati nesto, ali valjda kupujes stan da bi ziveo u njemu. Sve stoji da ce mozda trebati da se prodaje ako se nesto desi i ne sporim da su to sve faktori. Ali valjda je najvazniji da ti se svidja mesto, raspored, svetlo... pa onda sve drugo. Ja imam osecaj da su nekretnine precenjene jedno 10-15% i taj pad ocekujem osim u slucaju da dodje do neke globalne krize - onda ce to biti mnogo vise. Opet, kada dodje do toga, onda je to praceno i poslupljenjem kredita, tako da za kreditne kupce suma je manje vise ista.

Zabluda 4: hrana i troskovi zivota preko je jeftinija nego u Srbiji. Ovo je prvo istrazivanje koje sam uradio, ozbiljno. Ja sam otisao sa ubedjenjem da nas ovde deru. Video sam da stvari koje sam u to vreme redovno kupovao u Srbiji su jeftiniji (kornfleksovi, cokolada, nutela...) ali nikako nisam mogao da izadjem iz radnje a da sam potrosio manje para nego u Srbiji, vec su to bili iznosi uglavnom duplo veci. One stvari koje u Beogradu nisam ni racunao kao trosak (hleb, povrce, voce, mleko...) kostaju mnogo vise. Uz to ako kupujes teletinu umesto govedine ili organska jaja i sl, dolazis do rezultata da to ozbiljno kosta. Tamo nema ni babe sa sela koja posalje ajvar, pa ti tako... DODJE neka piletina, meso i tako to. Isto vazi i za troskove zivota: prevoz se placa i to ozbiljno, taxi kao nacin prevoza je izuzetak (ovo vazi uglavnom za Evropu, a i verujem da su uberi sada izmenili to malo), odeca po trznim centrima... Vreme ti treba svakako da shvatis kako te stvari funkcionisu: kupuje se outletima, lidl umesto bille itd... Drugo, potrebna je odredjena flaksibilnost: ja ne znam ko od nas koji smo odlazili nije, krace ili duze, vreme proveo na makaronima u paradajz sosu ili salamom za dorucak. Ono sto postoji u inostranstvu su i opcije. Npr, meni je bilo otkrice bonovi za rucak (jedalne listky). Svaki zaposleni dobija koliko radi x 3.6eur i u maltene svakom restoranu mozes da rucas za te pare. Mnogo prihvaljivije nego zobanje pice i buhtle sa cokoladom ispred kompjutera kao sto sam imao u BG. Moj zakljucak je da iako su ti troskovi u BG nesrazmerno visoki prema platama, ali meni to nikad nije bila stavka. Preko je postala.