Lobotomija

Mučena duša, koja je konačno našla spokoj... R.I.P. El Pibe.

Da je brljiv, ili bolje rečeno "nepredvidiv" - jeste. Svojevremeno je Božović govorio za njega da je "divalj ograč" i da je jako teško imati neki uticaj. Problem s autoritetima i to je to. Kanga ima kvalitet za neku od liga petice ali ga karakter jebe pa zato i igra kod nas, da se ne lažemo. Onaj crveni karton protiv L'goreca mu nikad neću zaboraviti, kao ni projektil protiv istog, te protiv Sparte i Krasnodara. Digresija: malo stariji se sećaju kakav je košarkaš bio Vilfan. Umeo je da podigne celu dvoranu na noge, egzibicije, koševi, a onda u istoj tekmi zaradi isključenje ili napravi neku drugu brljotinu. Ili niz brljotina. Jednom je degažirao loptu u publiku zbog lične greške i popio svlačionicu a ekipa izgubila meč. Ukratko, ni za glavu ni za rep da ga uhvatiš, Srećom, nije igrao za Zvezdu makar i po cenu dubokog kanala KKCZ od jedno 15 godina u komadu.

Ovako ćemo, ljudi... Da bi izbegli autocenzure i tabloidizaciju, tj. tračarenja, jer je ozbiljna stvar u pitanju - ko ima informacije vezane za Kataijev zdravstveni karton, neka napiše pmove pa će se raširititm i svi ćemo na kraju znati šta se tačno dešava. Može da se napiše i otvoreno, nikakav problem, ali razmišljam i o toj "mogućnosti" da neko možda ne želi da piše javno. To je ok, respekt, izbor postoji. Nema štete ni na koji način forumu i forumašima. Sve je na vašoj ličnoj odluci a ja ću biti tu ako treba bilo šta. Nadam se ipak najboljem: rezultati će biti dobri na kraju. Go for it, Magiko!

Ni ja nisam mogao. Opušteno.

@Radoye Za mene ne postoje otkad je Voters otišao. A ovi nastali tek po raspadu Flojda... Ajde to, nema veze nego, ima jedna zgodna anegdota kad su poređenja u pitanju. Znaš šta je Pikaso rekao za Koktoa, kad ga je ovaj nešto prozvao? - On je tek rep moje komete.

Pukež.

Nije tajna da sam odrastao na Floydima i još koječemu. Kad se ppojavio "The Division Bell", rekoh da je "koncept spao sa konja Votersa na magarca Gilmura"... And yet, Rajtova stvar mi je prirasla za srce. Još malo Mejsona sa kreacijama gajdaša nad ponorima zore, Ezrina za bekap i Durga Mek Brum kao prateći vokal. To je ona Blue Pearl, koja peva Naked in the rain. From morning to night I stayed out of sight Didn't recognize I'd become No more than alive, I'd barely survive In a word, overrun Won't hear a sound (he's curled into the corner) From my mouth (but still the screen is flickering) I've spent too long (with an endless stream of garbage to) On the inside out (curse the place) My skin is cold (in a sea of random images) To the human touch (the self-destructing animal) This bleeding heart's (waiting for the waves to break) Not beating much I murmured a vow of silence and now I don't even hear when I think aloud Extinguished by light, I turn on the night Wear its darkness with an empty smile I'm creeping back to life My nervous system all awry I'm wearing the inside out Look at him now He's paler somehow But he's coming around He's starting to choke It's been so long since he spoke Well, he can have the words right from my mouth And with these words I can see Clear through the clouds that covered me Just give it time then speak my name Now we can hear ourselves again I'm holding out (he's standing on the threshold) For the day (caught in fiery anger) When all the clouds (and hurled into the furnace) Have blown away (he'll curse the place) I'm with you now (he's torn in all directions) Can speak your name (and still the screen is flickering) Now we can hear (waiting for the flames to break) Ourselves again ................ Izvolite dalje...

10 razlike. Vidimo se pred kraj.

Samo lud čovek može da vas prati ovde. Svaka mu čast.

Dok me neko ne pretekne...

Znamo ko nije.

Ma s time se igra, neš' qrtzem da mlatiš.

Ima jedna bolja njena verzija, moraću da apludujem, do tada...

Andrić isti Katai

Pa skoro je bila neka priča da je umro. Posle toga se pojavio i naravno demantovao, čak sa dozom humora, ali izgleda da je bilo izvesno da neće još dugo. Izvanredan glumac i čovek. Počivaj u miru, Mustafa. "Već viđeno" je možda najbokje ostvarenje, po mom skromnom mišljenju. Aktuelna priča i sudbina mnogih ljudi iz posleratne istorije, čak sa elementima horora. Davno je ortak rekao "domaći Psiho".

Paaa... ronjenje. I pored dima, mogao sam dugo da bijem svakog ko mi je izlazio na crtu kad se roni u dalj. Do pre 10 godina sam bio u stanju da preronim olimpijski bazen, bez peraja i bez preterivanja. Da ne trolujem dalje, ujedno da ispoštujem domaćine, imao sam redom Javu Babettu, Puh, tri Vespe, zatim Katanu, Tenere i završio s Banditom. Nisam ni ja sisao vesla, respektivno. I sve to bez dozvole, što nikako nije za pohvalu. Jedva izbegoh ruku selektivne pravde na vezu za ukupno 28 prijava. Dva puta sam mogao da poginem kao vrabac. Napisaću sledeći put jer sad moram u krpe...

@uncletima - prokletinja @adocitak - Kapisoda (unazad) @Dankast - đankast @Sunshine State - Ušinuste se

Ako budem krenuo da pišem o tome šta zaista mislim o oktanima, proći ću ko Vjekoslav. Šalim se, nije to u pitaju nego me jednostavni nikad nije zanimalo. Jedina dozvola koju imam je ona za upravljanje plovilima do 14 metara. Imao sam celog života "neki" čamac, burazer i ja smo bukvalno odrasli sa Sportovim gumenjakom i Johnsonom od 6 konja, koje je ćale kupio još krajem šezdesetih. Inače, taj gumenjak je i dalje živ, ali mu fali jedna podna daska i jedan ventil, a bio je načelno pravljen za vojsku. Crni, kao mini - verzija desantnog gumenjaka, ali vojsci nisu odgovarali konopci sa strana i tako je ta jedna serija završila u civilnoj prodaji. Verujem da je raritet actually, pošto nigde i nikad nisam tako nešto sreo a prođe i leto pedeseto... Motor nas je stalno jebavao sa hlađenjem. Svašta je tu bilo, i popravki i "popravki", ali mu t anomallija nikad nije bila rešena. Tamo negde u godini koju su pojele nule ('93.), ostavi ga burazer nezakatančenog i to je bio kraj. "Tešili" smo se kasnije, pošto sam ga svojski iznapušavao za brljotinu, da je taj koji ga je ukrao uhvatio bidermajer. Slaba vajda, em tada već prastar motor, onaj zeleni sa belom kapom ali opet, jbg, i danas kad pomislim duša me zaboli... Ćale nam je rekao da ćemo moći da uzmemo gumenjak i zezamo se za svoj groš "kad budemo mogli da upalimo motor". Logično. Tako smo mi čekali bogami skoro do sredine osamdesetih jer je bilo vraški teško povući kanap do kraja. Pa još kad neće da upali ni iz četvrte, pete, umeli smo i da veslamo kao Ljubek i Nišović u dvokleku. No, kako god bilo, sekvence koje pamtim iz najrannijeg detinjstva su često bile vezane za taj naš crni gumenjak - naučili da plivamo uz njega (i ćaleta, naravno, koji je bio tamo pedesetih vicešampion Srbije na 200m delfin), kod mene se razvila strast za ribolovom (do danas) i ronjenjem (dok nisam počeo da pušim pa batalio), ljubav prema vodi uopšte, a brat je povukao više na ovu vašu stranu. Jednom ću da sednem i ispišem neke njegove dogodovštine. U par njih sam i ja učestvovao kao suvozač. I tako, jednom, krenem sa ćaletom da se provozamo. Keva i burazer ostali na plaži, kuća blizu, nema brige. Mi se zaputimo ka Svetom Stefanu, vožnja od oko 3 i po milje. Bukvalno rutinska stvar. Mogao sam imati pet ili šest godina. Pošto nije nikad moglo da se pristaje čamcima i vršlja po plićaku (ni do dnas), bacimo sidro i ćale mi kaže da će da otpliva do plaže i da vidi gde su mu neki prijatelji. Bilo je tu i decce, za mene idealno, neki dolazili i u svoje kuće tu u okolini, i dobro... Skoči stari, otpliva, ostao tamo nekoliko minuta i evo ga nazad. Kaže, "idemo do Kraljičine Plaže". Kresne džonsona i pun gas, leti onnaj gumenjak, ja na pramcu a osećaj kao u gliseru (xex, dečja percepcija...), i stignemo mi blizu bova, od plaže udaljenih možda i preko 100 metara. Bacim ja sidro, ćale veže konopac i krenemo da plivamo ka obali. Tamo zezanje, igram se ja s decom u plićaku a ćale cepa preferans i ljušti špricer sa drugarima. Ave to bude sjajno i dođe vreme da krenemo nazad... Otplivali do čaamca, uskoči stari, iščupa me iz vode, uhvati se za sidro, oćeš... zaglavilo. probaj levo, probaj desno, ma ni da mrdne.Da mi je današnje iskustvo pa da sam mogao da mu kažem da upali motor i krene u rikverc pa da kruži dok se ne iščačka, ili u najgorem slučaju veže konopac za bovu i vratimo se sutra recimo, ne bi ćaletu palo na pamet da roni deset metara (možda i dublje). I to šta je uradio, neshvatljivo: uhvatio se za konopac i "uspuzao" do dna. Odglavio je sidro ali kad je izronio nije znao za sebe. On uopšte nije izjednačavao pritisak jbt, krenula krv iz uha, drži se za bočni konop a ja se usrao kao mačka u avionu. Jedva je uspeo da se popne u gumenjak. Sve to traje već neko vreme, uhvatio nas kurenat (struja), počelo da nas nosi na otvoreno, sedim i ćutim, šta ću, i ćale s naporom krene da pali motor. Srećom, upalio je iz druge ili treće, okrenuo gumenjak i dao meni da vozim bukvalno do mandraća u Petrovcu. Do tamo se malo opasuljio pa mi je pomogao da lepo i mirno privedemo avanturu kraju. Išao je posle do Ambulante, nešto su mu dali tamo, imao je i neke bolov kasnije ali je sve ipak dobro prošlo i zalečilo se. Decenijama kasnije, kad smo jednom prilikom evocirali uspomene, priznao sam da sam jedva sa dve ruke održavao pravac. Tada sam očigledno naučio i da ne paničim u stresnim situacijama. Nije da ih nije bilo i kasnije kroz život, ali ova je bila prva koju pamtim do u detalj.

Zaista treba biti lud i staviti Bena na klupu zbog bilo koga. Taj momak je zaslužio mesto u vitrini.

Gledamo, ali niko da se okuraži da iskopa rupu i vikne "U cara Trojana kozje uši"... ... makar je iskopao na nekom opštem mestu, posle 10 godina.

Victor should have been a jaaaazz musician

Au Timotije, jeba nam kevu...