JPM

Ja se u principu gledam u ogledalo i vidim majmuna koji nije otisao kad je mogao.

Tuzno je sve ovo, mucno, tuzno. Jezivo.

Ko?

Hm?

Ovo sa 70% za diktatora deluje nepojmljivo. Kakvi su ovo rezultati? Ko ovde laže?

Jeste ali je Eraković odigrao glavom i lopta je od njega došla do Mitrovića. Kakve veze to ima, igrac koji je u ofsajdu je jedini kome je lopta mogla biti upucena. Ovo je cist ofsajd.

Tesko je zamisliti ofanzivno impotentniji tim od nas. Napadi su bukvalno sablonizovani, kreativnosti nigde, Dobric se zalece da spusti loptu na dribling jer drugacije prednost ne moze da napravi, bukvalno svaki napad izgleda isto. Bas onako, tuzno, jadno i negledljivo.

Znam da nije provokacija, ali se ne slazem sa tobom. Ovo je jako tanak roster za Evroligu. Kalinic, Wolters su evroligaski igraci. Holins i White su vrh evrokupa Ostali su prosecni evrokup igraci. Od govana se pita ne pravi, da smo imali Lojda ili Berona na dva plus centra startera, mozda bi nesto moglo. Ovako ne.

Pa kad nema ambicije ni novca. Ili nema samo ambicije. Ovo je roster za 15. Mesto evrolige.

To i jeste taj nivo.

Ne može se cela sezona igrati na kohones. Može aba ali ne i evroliga.

I to...

Mi se igranjem top 8 evrolige samo ukopavamo za aba.

Onomad imasmo bar kosta riku, sad će nas pregaze svi.

Holins izgleda ima istu povredu kao Dangubic. Na pocetku nista strasno, a onda kako ide vreme, tako se eksponencijalno produzava odsustvo. Veceras gubimo, sto ce biti vrlo korisno da se ne zamajavamo necim za sta nismo, i da zapnemo za aba, s obzirom da ce Partizan dobiti pozivnicu za Evroligu, pa mi ipak moramo opet na terenu da zasluzimo evroligu.

Nisam stručan, nikakva... igramo se. Jel ti smeta?

Moj žreb je ispao ovako.

Ne znam šta više utiče na jednog igrača prilikom odluke da li će se ili neće odazvati pozivu selektora. Da li nacionalni ponos, "količina patriotizma" u svakom od njih, što je promenjiva kategorija, ili stanje u savezu i nivo organizovanosti te krovne organizacije. Šta vi mislite? Naravno, pored već očiglednih razloga, kao što su umor i strah od povrede, čega je bilo i ranije ali su igrači ipak smatrali državni tim za vrhunac karijere. Pratim često onog Nebojšu Katića, bivšeg direktora Energoprojekta u Londonu, i zapalo mi je za oko kad je tvrdio da je danas sve novac, da ideala više nema, već je sve meritokratija, koliko imaš para, gde si zaposlen i u kakvoj kući živiš. Stoga možda i ne čudi što ne postoji kult reprezentacije. Pa ipak, nije to svuda tako. Jedan jako svetao primer je fudbalska reprezentacija Makedonije. Pojedinačno, to su komično prosečni fudbaleri, ali oni su zamalo otišli na svetsko prvenstvo, pritom izbacivši Italiju. Snaga jedinstva je nikad jača nego li u reprezentativnom sportu. To je ono što Hrvati očito imaju u fudbalu a nemaju u košarci, a mi pak obrnuto...ili smo bar imali u košarci. Sad više nisam ni siguran.

Osmina finala za nas je odličan rezultat. Četvrtfinale je san.

Nema potrebe ni da te to lično pogađa, što sam naveo već dva puta. Slobodan si da pišeš kako misliš da je prikladno. Živ bio.

Ja sam napisao da bih ja cenio da se takve stvari ne pišu, iz prostog razloga što ne vidim nikakvu posebnu potrebu da se pišu. Osim toga i sama karakterizacija nečijeg upisa je subjektivni osećaj i stav, a nikako činjenica, pa tako ako je meni neki upis glupost, ne znači da je stvarno tako već se meni tako čini. Upravo sam iz razloga da se niko ne oseti prozvanim napisao ono da se ne odnosi na neki upis konkretno. Tako da ne mislim ovde (samo) na tvoj upis ili upise, ja prosto ne vidim poentu korišćenja tako jakih reči za nečije upise. Svakako ni tebe ni bilo koga ja niti mogu niti želim da prisiljavam da se ponašaju onako kako ja mislim da dolikuje, svako ima pravo da piše kako misli, ovo je bila molba, nikako neki poseban zahtev.

Ja bih cenio kada bi smo se svi uzdražavali od karakterizacije tuđeg mišljenja kao gluposti, lupetanja i sličnih epiteta. Možda neko i lupeta, ili im je upis nelogičan, na kraju krajeva ne možemo se ni svi slagati, no ipak iz pristojnosti i uvažavanju ovog virtuelnog mesta, to bi bila molba sa moje strane. Ne mislim ni na čije upise konkretno, samo mislim da sagovorniku nije pristojno tako odgovarati. Ako vam je neko glup, lupeta ili ne možete ostvarivati normalan dijalog, jednostavno ga ignorišite.

Ja Jokića razumem, njegovo je pravo da ne igra za nacionalni tim, ali meni je mnogo više drag Bogdanović nego li Jokić. Jednostavno, reprezentacija je ona jagodica na torti karijere. Igranje za nacionalni tim je stvar ponosa, ljubavi prema sportu, onaj sitni deo emocije u surovom profesionalizmu. Ako neće, ne mora, ali poštovanje od mene nema.

Kad bi svi igrali za Srbiju na makar 70% onoga kako Mitar igra za Srbiju, mi bismo imali solidne šanse za neko polufinale svetskog prvenstva.

Taj Marić je jedan od najodvratnijih likova u istoriji televizije. Namazan svim bojama i potpuno nemoralan, spreman na sve. Čak mi deluje i kao cinik.