JPM

Lepo napredujemo kao narod i država, sve u pokušaju da postanemo četvrti svet. Da probijemo dno. Evo, sada dajemo dan žalosti zbog kriminalaca. Preljepo.

@robespierre nisam baš najsigurniji na šta se žališ, šta te muči? Što si se udaljio od ljudi? Prostitucija psihe, u kom smislu? U smislu otvaranja duše nekom nepoznatom liku? Pazi, ako neko ima legitimne psihičke probloeme, kada stavimo po strani sve stigme vezane za to, šta čovek da radi? Psihoterapija je dobra stvar, ali znaš li statistički zašto veliki procenat ljudi koji idu kod psihijatra ne dožive značajne boljitke? Zato što oni sami sebe sabotiraju. Ako si gledao Sopranove, jasno ti je. Ljudi nisu iskreni prema terapeutu i terapeut ti onda ne može pomoći, jer kako da ti neko dođe do core problema ako mu ti ne kažeš sve. Ja, nažalost, prosto ne zarađujem dovoljno da bih mogao da uđem ozbiljnije u psihoterapiju, na jugu Srbije su plate bedne, a svaka seansa košta između 3000 i 5000 dinara, pritom ovi jeftiniji su neki početnici koji verovatno i ne mogu da ti pomognu dok ne steknu iskustvo. Onda se ja opredelim za nešto jeftinije, čitanje knjiga iz psihologije. Ne one bullshit selfhelp knjige koje ti kažu "možeš ti to!" a ne kažu kako. Nego ozbiljnu psihologiju, Gabora Matea, Pitersona, i slično (ovi su poznati pa ih navodim), i pokušavam da uvek budem svestan svoje psihe i zašto mi se nešto dešava. Sve ima neki svoj koren. Tako da, ako imaš, zašto bežiš od psihoterapije. Iz straha od stava okoline?

✅

@Smrtokapa Dakle, ima nekoliko stvari u kojima smo slicni, po ovome sto pises. Glavna razlika je sto ja ne zivim sam i trenutno cekam da mi se zena porodi za dva meseca, pa me to nekako drzi u nekom ushicenju i volji za necim. Coveku je jako vazno da, sta god da radi, to deluje smisleno i korisno NJEMU. Cak je potpuno nebitno kakvo je objektivno stanje, ako je covek sam sebi koristan i ako radi nesto za sta duboko u sebi misli da ima smisla i logike, takav covek ce biti srecan i motivisan. Ja, kao i ti, vrlo cesto imam osecaj da to sto radim apsolutno ne pravi nikakvu razliku, ne u svetu, taman posla, vec ni na lokalu, u mom mikrokosmosu. Delujem sam sebi beskoristan i suvisan. Prakticno da nema mene, lako bi se nasla zamena da radi istu beskorisnu stvar. Vrlo retko se osetim izazvan nekim novim kreativnim zadatkom inzenjerski gledano. 95% vremena su to ponavljanja jednih te istih zadataka, konkretno vezano za pripremu i plasman tehnicke dokumentacije za proizvodnju. Osim sto se cesto osecam beskorisno, osecam i da nisam dovoljno ni ukljucen ni vrednovan, odnosno da trud koji cesto ulazem prosto biva neprimecen. Kao kap u moru. A zelim i uvek sam zeleo da budem neko ko cini razliku. Sad ide deo koji mozda niko nece verovati. Ja ne zelim to iz nekih sebicnih razloga, ne. Ja sam ekstremno lojalan timski igrac, i uzivao bih da dam doprinos razvoju i napretku firme. Ali ne... jebiga, same old, same old, svaki dan. Nikog nije ni briga, primaju si te neke platice, piju, deru se, sale se. Cesto dodju na posao sa jesnom namerom da ne rade nista. Cesto su raspolozeni za razgovor bukvalno na bilo koju temu osim ove kojom bi trebalo da se bave u radno vreme. Ja sam pocetkom ove godine poceo da treniram, za sada mi ide odlicno, nisam nesto puno skinuo kila, ali zategnutiji sam, raspolozeniji i dosta energicniji, ali hvataju me povremeno ove zaostale "bubice" i bes. Fizicka aktivnost je, bez ikakve dileme, jak lek protiv depresije, melanholije, apatije i bilo kog metabolickog, hormonalnog ili psihosomatskog poremecaja. Kad "prostruji krva" sve je lepse i lakse. Mozda je mom trenutnom stanju doprinelo i to sto nisam isao na odmor, cuvam te dane da budem uz suprugu kada joj budem najpotrebniji. Mozda je ipak trebalo da uzmem neki dan. Sta znam...ali opet otici na godisnji a ne otputovati negde, realno je bezvezno gubljenje vremena. Eto, ako sad ja mogu tebi da udelim savet, radi na tome da se nateras da si aktivan, vidjaj se svake nedelje sa nekim prijateljem bar na pola sata, usput, na nekoj kafi. To je to.

Ma kakav bre vojni odgovor. Pa mi da udarimo dole na KP i KFOR, ne bi nas više bilo za nedelju dana. Mi smo jad i beda najveća.

Kako smo počeli, teško da ćemo da ispoštujemo molbu moderatora da imamo normalnu diskusiju na novoj KKCZ temi.

Ne bih da zvučim lenjo ali bih cenio da mi neko napiše ukratko šta se desilo i ko su poginuli Srbi, te kako su se oni našli na mestu gde su stradali? Kapiram da je to neki manastir tamo.

Centra...

TO ŠTO SAM BIO DO SAD CRNA ZEMLJA POKRIVA!!! TO ŠTO BIH BIO NEBO ZNA, VOLJELA ME NIJE NIJEDNAAAAA.... IDEMO CRVENO BELI!!!

Ja sam tako jednoj blokirao fejsbuk preko rutera. I onda sam se pravio blesav da ne kapiram sto joj ne radi.

Poznat mi je osećaj. Ja sam neka srednja generacija sad, ali ima puno kvazistručnjaka sa tih John Nezbit fakulteta. Prilično su kurčeviti ali lako ih postaviš na mesto. Ne znaju ljudi baš ništa, pomislio bi da su bar nešto naučili...jok.

Hvala na odgovoru. Vidiš, razmišljao sam ja o burnoutu kao mogućnosti, ali ako mi veruješ moj posao ne da nije kontinualno stresan, već nije stresan uopšte. U skladu sa time je i sasvim skromno plaćen. Mene na poslu nerviraju dve stvari. 1. Neambicioznost i objektivno jako neefikasan i neorganizovan rad. 2. Buka u kancelariji. Moj posao je projektantski, u nekom smislu reči (da ne pomislite da sad ja nešto izmišljam rakete, ali radim u Autocadu uglavnom), i treba mi koncentracija. Open office međutim, poništava bilo kakvu šansu za mir i tišinu i koncentraciju. TO možda može da se gleda kao neka vrsta stresa, jer često ne mogu da se fokusiram pa sam nervozan. Ali stres od rukovodioca i slično nemam uopšte. Dakle, teško da je burnout. Neki neadekvatni radni uslovi i neorganizacija mogu biti neki trigeri za stres.

Šta je lek? Napomenuću da se nikad nisam osećao tužno a kamo li suicidno ili bilo šta slično. Ali sam često "prazan".

Ma gde mator, 40 dina. Tek počeo da živim stoskaže. Nauka kaže da ti mozak do 25 godina nije ni razvijen skroz, tako da ja suštinski kao odrasla osoba živim tek 15 godina. Nešto drugo je. Ne pričinjava mi zadovoljstvo bukvalno ništa. Nemam energiju ni za šta.

Da li sam ja depresivan ako se, potpuno odmoran fizički, nakon vikenda kada se nisam trošio već prilično uživao, nakon radnog dana za računarom, vratim kući potpuno bez energije i volje da bilo šta radim osim da se tresnem u krevet? Šta je moj problem? Posao mi je potpuno fizički nezahtevan a ja nemam trunku energije.

Dok god se tolerišu ovakvi pritisci i komentarisanje suđenja van negih ustanovljenih institucija i komisija, mi nećemo imati regularnu ligu. Deluje kao da sam kod nas sudija jedino može biti tendeciozan i lopov. Ne postoje greške, samo tendencija. Ne postoje pogrešne procene, samo namera i zloba. I onda dobiješ ovo. Svako kolo je neko pokraden i neko se žali. Sa uživanjem ću preskočiti ovu utakmicu, a Terziću i njegovim trbuhozbornicima želiim poduže zatvorske kazne.

Kazna bi trebala biti izbacivanje u niži rang, i onda ovaj sudija opet.

Ja ga razumem, i ja bih se plašio da me razguzi neko ko mi nije ni konkurencija.

Ma sve opet zavisi od zdravlja Šabaza i Tea. Yago ima ulogu koju može da iznese ali ta uloga nije prvi plej. On je drugi/treći plej kao igrač uloge, nikako lider. On i nije doveden da bude glavni i da igra 25-30 minuta, ali kako smo krenuli sve je moguće. Ako ova dvojica svako malo budu u predostrožnosti, Yagu će muda da oteknu. Inače, ono što on može je da probije beka i onda pusti pas na stranu ili neki lob pas. Do obruča jako teško, skoro nikako.

Naravno, igraćemo. A ovo saopštenje je za oduzimanje bodova Zvezdi zbog pritiska na sudije. Ali naravno ni to se neće desiti. I onda zašto je liga neregularna. Pa... evo zašto.

Dajte saznajte ko sudi protiv Jang Bojsa, da znam da li da polazim na put.

Dan pre. U prevodu DANAS.

Napisah, ne odgovara nam sudija. Ako si gledao seriju The big bang theory, jasna ti je aluzija na glavnog lika 🙂

Mislim da funkcioniše baš suprotno, što manje imaš, više se obazireš.

Ne igramo derbi, lepo... Ne odgovara nam Šeldon Kuper.