JPM

Šta je ovo krvtijebem?

Ako nista drugo pokazali smo da mozemo da pariramo najgorem timu evrolige. Sposobni smo da se spustimo na koji god nivo treba.

Mr Bean nas keca.

Yagu ojačao šut.

A, onda je ok.

Hvala Vam od srca, meni ostaje da oplacem i tu Romkinju sad.

Ja i dalje to mislim, ali na poziciji 5.

Jedno 10 puta pročitam kratak, pa se razmišljam šta li si hteo reći, pa opet čitam kratak...

Može, ali neće, jer ono što Novak ima u glavi Zverev ne može ni da zamisli. Sad umesto da se sabere, krene iznova, on će sledeća dva seta da se nervira i da pukne ko zvečka.

Mene sad zanima da li je Zverev u stanju da na 6-0 6-0 5-0 40:0 izgubi meč.

Cicipas i Zverev su ubedljivo najgluplji teniseri u istoriji. Kakvi epski raspadi se njima desavaju.

Jedva čekam da vidim Borjana i da konačno trajno prestanem da gledam fudbal 🙂

Ja sam i sad, kao novopečeni roditelj, ostao pri stavu da je ok i imati i nemati decu. Skroz ok, bitno je samo da je to stvar odluke osobe lično a ne posledica okolnosti (neplodnost i slično). Čovek treba da sam odluči da li je za njega da bude roditelj ili ne. Ja sam otac postao dosta kasno, u 40 godina, ali nikad to ne bih menjao da mogu ponovo da biram. Tako sam hteo. Tako je moja supruga htela. Ono što se u ova par meseca promenilo je da je sada moja ćerka ubedljivo najvažniji deo mene, ali to je valjda normalno. To bebče ne može o sebi da se stara a ja kao odgovorna osoba koja je svesno ušla u sve to, imam i moralnu i materijalnu obavezu da je čuvam kao malo vode na dlanu, nevezano za osećanja koja su nemerljiva naravno. Postoji jedna knjiga na engleskom koja se prevodi sa "Imao decu, kajaćeš se, nemao kajaćeš se". Dakle, dete te ne definiše kao osobu, ali te svakako oplemenjuje. To pak ne znači da neko ko nema decu neće biti empatična i saosećajna osoba. Ne. Oni koji su baksuzi a nemaju decu, takvi su samo kao posledica nemogućnosti da se suoče sa time da nisu drugi krivi za njegovu nesreću i da je život nefer vrlo često. Dobri ljudi su uglavnom oni koji su sebe prihvatili kao takve, sa svim manama. Takvi nikoga ne mrze. Elem, iz te knjige sam pročitao da je za dete bolje da ima zrelijeg roditelja, ali da je za roditelja bolje kad dete dobije mlađi. Pa ti onda vidi. Šta je rešenje? Nema ga, ali u tome i jeste lepota, svaki život je autentičan.

A nekako ipak samo po neki vade srednjake. offtopic ali ipak i ne toliko: Na utakmici KKP-Mega, u sred time out-a, iza Megine klupe se čuje "Jebo vas Miško..." nekoliko puta, a onda i neki smeh koji je otprilike u nivou IQ 17. Pa opet, niko od Meginih igrača ne poteže srednji prst. Na igračima je da igraju. Na navijačima da navijaju. Navijanje na Balkanu je prečesto van okvira i van onoga što su platili kartom, ako su platili. Ali igrač ne sme da interaguje tako sa publikom. To je odlično uređeno u NBA. Kazne postoje i za navijače i za igrače koji bi da se ponašaju srednjacima. Ono što je tačno da moj klub, KKCZ, o drugima neka pričaju drugi, ne radi dovoljno na sportskom navijanju i edukaciji navijača, a ni na ograđivanju i kažnjavanju izgrednika. Ali, to nikad, NIKAD, ne može da bude alibi igračima da se ponašaju na način na koji su se dvojica njih ponašala.

To su dve dosta odvojene stvari. Smrtnost usled loše trudnoće i smrtnost usled nestručnog ili nasilničkog delovanja ljudi na porođaju nisu ista stvar. Nažalost, priroda uglavnom sve radi sama, pa tako ako trudnoća nije dobra, ne može se mnogo učiniti po tom pitanju, možeš 100 puta ići na UZ, ništa se ne postiže osim mučenja trudnice. Na genetske nedostatke trudnoće ne možemo da utičemo, ali na ovakav odnos prema trudnicama, posebno prvorotkama, koje su jako zbunjene, uplašene i kojima je itekako potrebna topla reč i podrška, možemo. Nedopustivo je da u današnje doba zdrava deca budu ubijena na rođenju. NEDOPUSTIVO! I može ministarka da serucka koliko hoće o lovu na veštice. Ovo nije lov na veštice nego ubistvo. Da dodam, ja sam posle spontanog supruge bio šokiran kada sam pročitao da čak 60% prvih trudnoća završi pobačajem u prvih 12 nedelja, samo što se to toliko rano desi da trudnica malte ne i ne skonta da je bila trudna već da je samo malo kasnio period. Ali to su podaci. I tu se ne može ništa. Ne može se nažalost ni kod genetskih poremećaja. Može se ići na prenatalne testove, koji su 95% precizni ali su skrining testovi, nisu garancija. Tu se ljudi polakome ali to nije sigurno. Ničeg nema sigurnog. Ali ovakvo ophođenje prema tim ženama mora da stane.

@vilhelmina Napišite molim Vas. Iako smatram da ovde većina ljudi ima svest i savest, ipak nije zgoreg napisati ogoljeno i eksplicitno šta se dešava. Jer ljudi moraju da vide jasnu sliku. Ja sam se raspao od plakanja kad sam čitao svedočenje one žene kojoj se dete udavilo u plodovoj vodi, i izašlo pesnicama napred, toliko se upinjalo da preživi. Evo i sad me žiga srce kad ovo pišem. Ne mogu i ne želim da zamislim bol ove ženice, ali osećam odgovornost da budem na pravoj strani, koliko god da košta.

Upravo je to i poenta. Čovek tačno može da pretpostavi sled događaja. Prvo je išao nemar i zanemarivanje jer žena nije imala nekog svog tamo, pa onda kad je vrag odneo šalu usledio je bes, pa panika, pa uvrede pa očajnički pokušaji i ishod je poznat. Ovaj lekar bi morao da leti iz medicine, u najmanju ruku. Svakako i zatvorska kazna bi bila na mestu.

Držim fige, @Darko, moja je dva meseca "stara" i nešto najslađe je što sam u životu mogao da zamislim.

Ne vezano za Darkove upise, vec iskljucivo za ovo, mogu da potvrdim i moja ljubav prema supruzi i bebi je samo jos veca. Da, zene su zestoko diskriminisane i mnogi muskarci ne mogu ni da pojme ili zele da izbegnu razmisljanje o tome. Najgore od svega je sto se za zenska prava uglavnom bore veci fasisti (feministkinje) nego li sto je i jedan muski sovinista bio. To nikad nece dovesti do bilo kakvog balansa u odnosima dva pola. Nista bolje nece biti ako se samo ode u drugu krajnjost. Sta covek moze da uradi? Jednostavno, moze na svom mikroplanu da proba da pomogne koliko moze i da razume da je u danasnjem svetu biti zena daleko izazovnije nego li biti muskarac. Svet je postavljen tako da mi budemo favorizovani, i samo je do nas pojedinacno koliko cemo to (zlo)upotrebiti.

@40Wins Da krene lov na vestice, ta bi verovatno medju prvima na lomacu. Inace, ja stvarno ne mogu da verujem dokle ide to sve vise. Sta je sa nama kao narodom? Sta je sa saosecajnoscu i empatijom? E pa tu je problem, ja cak i kapiram otaljavanje posla. Ali ovo je otvoren sadizam, namerno nanosenje bola pacijentima.

Ne mogu da kažem većina, naravno, nemam podatke i ne znam kako bi ih imao, ali je logika vrlo prosta, muškarcima je lakše prodati seks. Žene su daleko kompleksnija bića od muškaraca u pogledu seksualnog funkcionisanja. Tako da je prostitucija (mislim na modernu prostituciju, recimo pornografiju, ne na onu sa makroima i to) laka lova ako se vec ne može drugde.

Po Džordanu Pitersonu, ali ne samo po njemu, paygap ima nekoliko faktora od kojih su sledeći najbitniji. 1. Generalno, dakle ne pojedinačno već u globalu, žene su mnogo sklonije kompromisu (agreeable) u odnosu na muškarce, to jest mnogo ređe se bore za svoja prava do nivoa do kog su muški spremni da se bore. 2. Žene češće same biraju slabije plaćene poslove. I sad pre nego što me prikoljete, da kažem da sam apsolutno saglasan da nije fer što su to slabije plaćeni poslovi (humanistički poslovi, usluge i sl.) ali je prosto tako. 3. Veštine (professional traits) koje se danas favorizuju u biznisu su skoro sve naklonjene prirodnim sklonostima i veštinama muškaraca. U prevodu, pravila su postavljena da odgovaraju muškarcima. Ovo su sve vrlo validni argumenti, potkrepljeni i istraživanjima, čovek je klinički psiholog. I nikako nije ni desničar ni ženomrzac kako ga hard core feministkinje prozivaju. Čovek je baš balansiran u stavovoima i vrlo oprezan po pitanju izjava koje daje. A to koliko "mrzi žene" svedoči i to da se bukvalno razboleo od brige za svojom bolesnom suprugom. Jer je to laka lova. Muškarcima samo malo zamahneš dupetom i eto ih vade pare. Žene je mnogo teže uzbuditi. U prevodu, koriste slabosti muškaraca.

https://n1info.rs/vesti/strasne-price-iz-srpskih-bolnica-majke-progovorile-o-nasilju-u-porodjajnim-salama/ Šta se desi kada žene progovore o nasilju koje su doživele u porođajnim salama? Pošto se velika buka u javnosti smiri, sledi dugogodišnja pravna borba sa vetrenjačama. To pokazuje iskustvo dve žene koje su pre nekoliko godina ispričale svoje iskustvo iz Ginekološko-akušerske klinike Narodni fornt u Beogradu. Ipak, one se ne predaju, već poručuju da žene same moraju da menjaju zdravstvo u Srbiji. Milicu Filipović iz Šapca početkom 2021. godine sačekale su u „Narodnom frontu“ teške vesti – beba koju je nosila se ugušila, pa je trebalo izvesti pobačaj. „Van svake ljudskosti, ceo taj proces je završen u toaletu, bila sam sama, bez osoblja, bez doktora, bez bilo kakve pomoći. S obzirom na to gde sam bila, očekivala sam je, a uz sve to doživela sam da me vređaju“, rekla je Milica. Inspekcijska kontrola u tome nije pronašla ništa sporno, a Milica dobija informaciju da su „pobačaji na odeljenju uobičajena stvar“. „Tužila sam ustanovu ‘Narodni front’ i evo dve godine su prošle od toga, epiloga nema, ništa se nije desilo. Nisam ja saslušana, nisu saslušani svedoci, nisam upoznata da je bilo ko od zaposlenih saslušan“, dodaje Milica. Godinu dana nakon ove situacije, o traumi u „Narodnom frontu“ svedoči Maja Simić Simeunović. „Probudili su me na intenzivnoj nezi. Na moje prvo pitanje šta je sa bebom, rekli su mi da beba nije preživela i da sam zadobila tri rupture materice“, opisala je ona. Upozoravala ih je da prvi vaginalni porođaj nije prošao glatko i da je dete krupno. Odgovorili su joj da carski rez nije opcija, već su joj lekovima izazvali prirodan porođaj. „Nakon toga u 13 časova moj doktor je rekao da on mora da ide u privatnu ordinaciju i da mene i moj porođaj prepušta drugom lekaru. Ja sam već oko 13.15 počela da zavijam od bolova, da jaučem. Htela sam svima da stavim do znanja da nešto nije u redu i da nešto treba preduzeti. Međutim, tek u 14.20 je jedna od babica primetila da nešto nije u redu sa srčanim tonovima moga deteta“, kaže Maja Simić Simeunović. A kada je urađen hitan carski rez, već je bilo kasno za bebu koja se ugušila u plodovoj vodi. „Ja se pre svega borim jer želim da neko odgovara za smrt moga deteta, Ne može neko da mi kaže – dešava se, ili neki drugi apsurdan odgovor. Smatram da ovo ne sme da se dešava u 21. veku“, naglašava ona. A kao i u slučaju Milice Filipović sa početka priče, dešava se da kontrole ne nailaze na grešku, a po tužbi još svi nisu ni saslušani. „Osećam se i besno i jako tužno, zato što se istorija ponavlja. Zato što, nažalost, živimo u zemlji koja apsolutno nema nikakve institucije“, objašnjava Maja. „Želim da ohrabrim sve žene koje su doživele bilo kakav vid nasilja u porodilištu, da progovore o tome. Samo na taj način, dokle god ne ćutimo, možda će nešto da se popravi“, poručila je Milica. „Smatram da žene treba da izađu i da se drže i da promenimo zdravstvo, bar od nečega da krenemo“, ukazuje Maja. A primer Milice i Maje ohrabrio je mnoge žene da progovore o akušerskom nasilju, baš kao što se desilo nakon priče Marice Mihajlović iz Sremske Mitrovice.