Teo Fabi, nakon osvajanja pol pozicije na Indi 500 1983 u svojoj ruki sezoni koju je zavrsio kao vicesampion.
Nakon solidne karijere u nizim serijama tokom koje je zabelezio sampionsku titulu u Formuli Pacifik i trece mesto u evropskoj F2, Fabi je dobio F1 angazman za slabasni tim Toleman 1982. gde ni on ni kolega mu Derek Vorvik ne uspevaju da naprave nista u bolidu koji uglavnom kad i uspe da se kvalifikuje za trku ne uspe da stigne do cilja. Posto je imao ranijih veza u SAD gde je vozio Kan-Am sampionat, za sezonu 1983. dobija angazman u indikaru i odmah ostavlja sjajan utisak uzevsi cetiri pobede i tri podijuma. 1984. se na poziv Bernija Eklstona vraca u F1 u Brabam koji sa Nelsonom Pikeom te godine brani sampionsku titulu ali BT53 nije dorastao zadatku i sezonu dominira Meklaren sa Laudom i Prostom. Ono sto je interesantno je da je te godine u Brabamu bila vrteska, osim neprikosnovenog Pikea u timu su se rotirali Teo Fabi, njegov brat Korado i Manfred Vinklhok. Tako je Teo bio timski kolega svom rodjenom bratu u F1 a da njih dvojica nisu nikad startovali zajedno na nekoj F1 trci! Takodje, Teo te godine uzima podijume i u Indikaru (gde vozi dok ne vozi F1) na portlandu i u F1 na ulicnoj trci u Detroitu.
Teo ostaje u F1 jos par sezona s promenljivim uspehom - poneki pol, podijum i najbrzi krug i puno odustajanja - da bi se 1988. ponovo presaltao na Indi gde postaje deo Porseove fabrecke ekipe. Iako nije ponovio uspeh iz svoje ruki sezone on ipak nize pobede i podijume i uz povremene pauze nastavlja da se takmici sve do sezone 1996. kada ga iz tima istiskuje supertalentovani kanadski klinac Greg Mur. U medjuvremenu vozi i svetski sampionat sportskih prototipova gde uzima titulu 1991. (i trece mesto na Lemanu iste godine) i drugo mesto na Lemanu 1993. Nakon ovoga Fabi se i definitivno penzionise.