Drug Crni

Pogledah ga pre cirka metar dana, ali nikako da napišem utiske. Planes, Trains & Automobiles (1987) road trip, praznična komedija Prvo pravo gledanje..da, uvek je to bilo nešto iseckano i na delove, ali sad ga odgledah kako trebuje. A i praznični ambijent je tome pogodovao. Neal Page (Steve Martin) je zaposlenik velike, uspešne firme koji pošto-poto želi da stigne kući za Dan zahvalnosti, kako bi praznik proveo sa porodicom u Čikagu. U neverovatnom sledu događaja, uzrokovanom snežnom olujom i nevremenom, slučajno upoznaje skromnog trgovačkog putnika Dela (pokojni John Candy) koji prodaje kukice za kačenje zavesa na tuš kabinama. Del je dragi, ali pomalo dosadno nervirajući lik dok je Neal uglađen, ali na momente arogantan, pa i zao (prema Delu). Njih dvojica su u konstantnom klinču (posebno Neal prema Delu) dok pokušavaju da stignu kućama, pri tome menjajući razna prevozna sredstva. Martin i Candy opovrgavaju jednu "teoriju" da ako su njihovi likovi kompletna suprotnost, među njima nema hemije. Ovde itekako ima, a to najviše shvatamo kada navijamo da se, nakon nekih razlaza, opet spoje zajedno. Ovom utisku svakako doprinose odlične role glavnih glumaca. Candyju su ovakve uloge ležale, a Martina sam posebno voleo da gledam kada ne preglumljuje, kada se ne trudi previše, a ovde je baš takav. Zanimljivi cameo Kevina Bacona na početku filma i jedna poznata porodična kuća Pageovih u Čikagu..čim sam je ugledao rekoh sebi: Čekaj, jel to kuća iz Sam u Kući? A onda se setih da je John Hughes snimio Home Alone 1 i 2, Christmas Vacation, ovaj film..seriju komedija praznične tematike i nijedan od njih nije loš. Oseti se, vidi se da je Planes, Trains & Automobiles snimljen pre skoro 40 godina, ali meni je i dalje zabavan i smešan. Iskreno sam se nasmejao na nekoliko scena. To je miks komedije, prazničnog i pomalo farse - ovde dobar miks. On je pre svega jedna vrlo topla priča i mislim da ga ta posebna toplina izdvaja iz mora sličnih filmova. Zato je (bio) uspešan i zato traje.

Možda je neko primetio da ne pišem na topiku, ali ovde ću da napravim izuzetak jer se ne radi toliko o samom kk. Pogledajte vi samo ovaj naslov Iz ove bljuvotine, izdvajam: Znači, Grejem je već bivši, ali Batler još ima neku šansu da izbori svoje minute..majko mila..dnovinari obično ovako pišu kad je u pitanju "zaštita" nekog domaćeg igrača, ali Yago je Brazilac, čemu ovoliko sramno lupetanje? Čemu tolika mržnja prema američkim igračima u domaćim medijima? Mogu da razumem za Parkera u Partizanu ili Nejpira nekad u Zvezdi, verovatno su zaslužili, ali Grejem i Batler imaju pošten pristup, čemu idiotisanje? Ali da Yago drži čas Batleru..pa jebote.. Izneverovao sam..no comment.. P.S. ne postoji šansa da je Yago bolji igrač od Grejema..odbijam da postoji. A taman mi je delovalo da smo se konačno oslobodili Ćokijevih seljačkih fora i fazona.

Vidiš, meni je nekoliko forumaša na IL, ne zato što smo neistomišljenici (čak i upravo jesmo ili su nam stavovi bliski) već zato što su u komunikaciji sa mnom, u više navrata, prelazili granicu učtivosti i nastupali na način koji sam tumačio malicioznim. Nisam ih nikad prijavljivao; jednostavno sam odlučio da je najbolje za sve da ih stavim na IL. Prema tome, motivi za takav akt mogu biti vrlo različiti od "netolerantnosti" ili "nedemokratičnosti". Takođe, želim da napišem, kako je meni lično forma diskusionog foruma odavno precenjena stvar. Jer, šta meni od 45+ godina i formiranim stavovima i vredn.sistemima, neko može da napiše da bih ih ja odbacio ili promenio? Može neko da mi proširi vidike, da mi pokaže da postoje neki drugi načini rezonovanja, komunikacije, da ukaže na neku grešku koju ne uviđam da činim, ali to bi bilo to otprilike. Ovde upravo dolazim zbog istomišljenika, ljudi čiji su stavovi i misli slični mojima, a koji obogaćuju moje percepcije i moja iskustva.

Da, čim je zategao igru, Karlos nije više imao problema. Očekujem vrlo žilav otpor Musetija Đokoviću

Ne, nije de Minor zaslužio da ovako izgubi set. Malo brutalno..

Koliko je samo ranjiv Alkaraz

Nego, @Stiletto nadam se da nisi preko k***a pogledao epizodu

Čoveče, koliko je kratka druga epizoda..nije ni počela, a već se završila

Bojim se da nešto nisi dobro razumeo.

Kraftwerk u Beogradu u julu.

Što blokiraju gr. prelaze, što ne blokiraju institucije Srbije koje vode antievropsku politiku? A, da, zato što i sami glasaju za nju masovno.

Gospodar Prstenova: Povratak Kralja 2003 fantazija, avantura, akcija, drama (special extended version) Kasnim sa postom malo, ali evo me. Treći deo, po meni, najbolje filmske trilogije ikad snimljene. Povratak Kralja je apsolutno trijumfovao na dodeli nagrada Akedemije osvojivši 11 Oskara. Mislim da neću pogrešiti ako napišem da su to zapravo nagrade za sva tri filma. Ono što je bilo neobično je, da je film epske fantazije pokupio sve najbitnije nagrade, ali jasno da ni inače konzervativni članovi Akademije, nisu mogli da ne prepoznaju maestralan posao koji je sa svojim timom saradnika uradio Peter Jackson. Od samog starta filma gledalac ima osećaj da ide ka velikom finalu grandiozne priče: svaki lik će se boriti za svoj život, u toj borbi će biti gurnuti do same ivice i biće epski. Svaki delić filma je u službi tog cilja i PJ je majstorski gradio tu tenziju kroz ceo film, od početka do emotivnog kraja. The Return of the King extended edition traje bezmalo 4 sata..moj subjektivni osećaj uvek kad ga gledam, je da je sat vremena kraći. Tih sat vremena se negde "zagubi", što je najčešće dobar znak za film. Kao i kod TFotR i ovde mi dodate scene ni najmanje ne smetaju; naprotiv - upotpunjuju mi doživljaj i užitak. Sigurno da mi je omiljena dodatna scena ona sa Sarumanom. Razumem zašto je reditelj morao da je izbaci iz bioskop.verzije, ali sam uvek smatrao da je time učinjena svojevrsna nepravda prema Christopheru Leeju. Za oko mi je zapala i scena u kojoj se Hobbiti, nakon povratka u Okrug, nađu u onoj krčmi. No, za razliku iz svih prethodnih slučajeva, oni sada ne igraju, ne vesele se i ne plešu. Samo sede i ispijaju njihov omiljeni ale, ćutke promatrajući sve oko sebe..shvatajući da ostali Hobbiti ne znaju kako stoje stvari, stvari izvan Okruga. Stoga više ne žele da igraju. Iskustvo koje su doživeli u avanturi zauvek ih je promenilo. Znam da je bilo fanova kojima se nije dopao izgled Usta Saurona, ali meni je bio skroz u redu. Taj pokušaj diplomatskih pregovora je takođe dodata scena. Uzgred budi rečeno - jel neko brojao koliko je dekaputacija u sva tri dela izveo Aragorn? Ja bih rekao dosta. Verovatno je hvaljena, ali veliko bravo za Mirandu Otto i njenu glumu u oba dela. Posebno je briljirala u akcionim scenama u TRotK..pa pohvale idu i na račun njene dublerke sigurno Međutim, pravo malo blago trećeg dela mi je Sean Astin koji briljira kao Sam Gamgee. Zapravo, još od monologa na kraju TTT, Astin "krade šou", a kulminacija je ceo treći film. Kakav je spektar emocija tu preneo, kakva oda prijateljstvu i lojalnosti, patnja, ljubav i bol koje je fantastično dočarao kroz lik skromnog baštovana. "I can't carry it for you, but i can carry you" jedan je emotivnih vrhunaca filma. Ni scena u kojoj se bori sa Shelob nije za baciti Sean je morao biti nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg sporednog glumca. Muziku Howarda Sh.sam već hvalio, ali zvuk hora koji se probija dok se Frod i Golum bore u srcu Mount Dooma je doslovce magično filmsko iskustvo. Jedini prigovor koji se može staviti filmu je "preveliki" broj završetaka. Međutim, ne samo kao hard core fan već i kao filmski gledalac, ja se sa ovim ne mogu složiti. Jer, iako je trilogija pratila jednu (glavnu) priču - onu oko Prstena - ipak je tu bilo dosta toga, što je moralo da doživi svoj zaključak. Sve su te stvari zapravo (u)činile jednu celinu i morale su da kompletiraju delo. Ono što izaziva osećaj prevelikog broja krajeva filma je po meni montaža, izbor kako je to na kraju predstavljeno. Očito, morali smo da vidimo kako Orlovi odnose Froda i Sama. Onda smo videli ponovno okupljanje Družine u Rivendalu. Pošto su Hobbiti kroz sve filmove ispoljavali snažnu nostalgiju za Okrugom, jedino je logično bilo da onda i vidimo njihov povratak u njega. Film je morao da ponudi zaključak Bilbove priče jer je, na neki način, on sve i započeo. Na kraju, oproštaj od Froda i ostalih nositelja Prstenova moći. Hej, i Samovo venčanje sa Rouz je isto neki logični kraj, zar ne? Dakle, sve ove pojedinačne priče su morale da imaju svoj završetak i nijedan tu nije višak. Ponavljam, verujem da su kritike tu isključivo zbog načina na koji je poslednji deo filma montiran, gde ti "završeci" slede jedan drugoga, pa obični gledalac ima utisak da je kraj, kad ono, ima još. Naravno, za mene je taj deo i najjemotivniji i još nijednom ga nisam odgledao bez da mi srce malo zaigra ili poskoči. Za mene je Povratak Kralja produžena verzija takođe perfektan film i samo mala nijansa, moja lična senzacija filmova odnosi prevagu na stranu Družine kao meni omiljenog dela cele trilogije. U smislu komparacije sva tri filma i njihovih bioskop. i produženih verzija, najpre moram reći da su svi oni fantastični i u svakom se može uživati bez obzira na verziju. TFotR mi više prija u produženoj verziji. Dve Kule preferiram u bioskopskoj jer, iako mi deo dodatih scena veoma prija, bez polovine bih mogao da živim. Povratak Kralja ipak radije biram extended version. Umesto zaključka: mislim da sam realan kada kažem da čak i ljudi koji nisu ljubitelji LotR filmova, moraju da odaju priznanje P.Jacksonu i celom njegovom timu, glumcima, producentima za ono što su uradili. Jer, potpuno je očigledno da je filmove snimio kako treba, kako valja. Kao fan moram napisati da su filmovi toliko dobri da sam, nažalost, uveren da za mog života neću pogledati ništa slično ovome. No, sreća je i srećan sam što jesam.

Bolesnik ^^

Wicked: For Good bez ijedne nominacije. Prvi deo ih je imao deset, a osvojio dve nagrade. Napisah da je drugi deo osetno slabiji.