Leaderboard

Meni je posle HoD koja mi je borderline negledljiva, neobjašnjivo dobro legla ova serija. Kao kad sretneš neku dragu osobu posle duže vremena, možda niste stalno u kontaktu ali ti bude baš toplo oko srca kad je vidiš. Doduše, jesu prekratke epizode, uvek očekuješ još. Ali bar nova stiže već večeras zbog Superboula.

Frančeski je danas 35. rođendan. U tim godinama uzeti zlato na OI u brzom klizanju je ravno čudu, obaška što je pauzirala dve godine jer je rodila dete. Čuvena glumica Đina Lolobriđida joj je baba-tetka, rođena sestra njenog dede.

Danasnja finala: Spust (m) - 11:30 Skiatlon (z) 10km+10km - 13:00 Brzo klizanje (z) 3000m - 16:00 Ski skokovi (z) mala skakaonica - 18:45 (druga serija u 19:57) Snoubord (m) big air - 19:30

Serija je ok. Nije convoluted, nekako se pruza taman koliko je i dugacka, likovi su solidni, neki cak vrlo dobri, sa kvalitetnim performansima glumaca. Sasvim sigurno je legitimno nazvati epizode od 30 i neki minut neprihvatljivim u ovom formatu. Paradoksalno, mislim da je i to upravo deo njenog sarma i zapravo forte jer dodatno doprinosi osecaju iscekivanja, anticipacije, da se oseti glad i nestrpljenje da se vidi jos vec sledece nedelje. Vidi se da od strane kreatora nije dozivljena smrtno ozbiljno, za razliku od HOTD i to joj ide u prilog jer su neminovno drugacija i ocekivanja, a i pravac u kome se mora ici. Nema bas previse kompleksnih tema koje obradjuju istovremeno, niti bas nekog mnostva likova koje treba razvijati i prikazati dinamiku medju njima. To je laksi zadatak i vidi se da zbog toga lakse i plivaju. HOTD je bas prazna serija, potpuno bez supstance. To vazi za celokupan proizvod do sad, bez obzira na neke glumacke bljeske poput Paddyevog. Fakat je i da je zadatak ocito mnogo tezi, ali Knight za sad ne fejluje ni po jednoj svojoj premisi. Da je sad neko istorijsko parce televizije, naravno da nije, ali hej, proizvod nije los uopste.

Zbog toliko price o filmu odgledah i ja "Jednu bitku nakon druge" i za ovakav film covek bas mora biti ljubitelj zanra (u koji god on spadao), a ja nemam zeludac za takve stvari, u prvih 15 minuta sam 3 puta pauzirao film premisljajuci se da li da odustanem. Na kraju sam resio da izdrzim i odgledam, cisto radi opste kuture, ali meni je uzasan, mada ja sam neko ko ne podnosi SF i nista sem cistog logickog sleda mi ne prija (zato uglavnom volim samo trilere), a toga u ovom filmu nema ni trunke, sve je masta, akcija i prenosenje neke ideje. Koliko sam pod utiskom odgledane cuvene serije Zica, toliko je ovo sve suprotno od toga. Zaista mi nisu jasne tolike pohvale i brutalna ocena na IMDb, u mojoj knjizi ovo nije ni za 6, ali razliciti smo ljudi i razliciti su nam ukusi.

E bas si lepo objasnio 🙂 Jedino sto je meni prva sezona HoTD bila bas dobra. Druga je bezveze. Elem odlicna cetvrta epizoda. Peta ce biti vrunska. Svidja mi se kako lepo grade okruzenje gde se vidi da Targovi ne samo da nisu omiljeni, nego ih se vise i ne boje kao ranije. Vi koji gledate, a da niste citali imajte u vidu da je prica koju sada gledamo dosta relevantna za postavljanje scene za ono sto se desava u prici koja je ispricana u Game of Thrones

Ognjen je pokazao ozbiljnu igru na vrucem terenu, nisam ocekivao iskreno taj nivo. Ima 18 godina vec, ide vreme. U top 500 je trenutno, sto nije lose.

Eto odes u Juznu Ameriku u 36.godini da igras Dejvis kup za svoju drzavu i ovo ti se desi, umalo glavu nije izgubio. Inace u kakvoj su formi Kecmanovic i Medjedovic bolje im je bilo takodje da zapale u Juznu Ameriku da igraju seriju ovih turnira na sljaci koji generalno imaju dosta slabiju kobkurenciju nego ovi indoor turniri u Evropi, jer ovde u Evropi ce ispadati u prvim kolima kako su vec i krenuli. A sta je sa Laslom, pojma nemam, nije nista ni igrao od Ao. Inace Čile vec vodi 2:0 i vrv ce danas u dublu da zavrse pricu jer igraju Jarry/Tabilo protiv brace Sabanov i bice favoriti i tu. Opet treba spomenuti i Ognjena Milica koji je uzeo i set Tabilu ali nije mogao vise od toga.

Ova zadnja ep napokon dobra... Scena na kraju sa Baelorom za najezit se (iako sam znao iz price sta ce se desiti ona got muzika u pozadini bas daje stimung)... Trunkicu malo zbrzana potraga za borcima...

odgledao snowfall svih 6 sezona u prethodnih mesec dana sve vreme dok sam gledao mislim kako jbt nisam cuo za ovo ranije, odlicna serija, vozi sve vreme, ne pada kvalitet bas sam bio odusevljen…samo su mi poslednje 2 epizode malo pokvarile utisak ne smeta mi toliko sudbina glavnog junaka, vec naprasni izlazak iz karaktera i njega i drugih likova bas mi nekako deluje neprirodno i nasilovano kraj mi deluje ili isforsirano, ili kao da su mozda imali tu ideju, ali nisu napravili put tih likova tako da smisleno evoluiraju u to sto su na kraju opet, vrlo dobra, 8,5/10 da je bolji kraj bila bi i 9

Pokusacemo, naravno ne pratim samo ja ovaj sport pomno ali znacajnije sam ucestvovao i fakticki i prisustvovao Svetskom kupu i takmicenjima. Ovo je jako potcenjen i neplacen a pritom skup sport ako se gleda sa pozicije individidue da ucestvuje na vrhunskom profesionalnom nivou. Zato je to prvi razlog sto mnogi sportisti ne mogu da se izbore sa pritiskom treninga i opstanka u vrhu duzi niz sezona, *slicno nekim drugim individualnim sportovima. Postoji lista i postoji statistika u raznim pravcima koja nam daje parametre i podatke pracenja uspeha i karijera svakog pojedinacnog takmicara izvori su zvanicni FIS podaci sa sajta i drugi sajtovi, Berkutschi-austrijski ili pak nacionalni savezi i njihove statistike. U tom smislu, svake sezone ali nisu svake sezone isti takmicari na vrhu, vec prema formi, faktorima konkurencije i svakako srece uspevaju da ostvare niz pobeda nekada dvocifren (Malis, Ahonen, Slirencauer, Granerud, Prevc i jedan i drugi i) a nekada niz od 5-7 pobeda...sad nije mi u glavi a ne zelim ni da konsultujem uvek statistiku ali recimo Morgenstern, Jakobsen, Janda iostali i drugi pobednici Svetskog kupa. Drugi bitan faktor svakako je ono sto je svakome skakacu izrazita osobina- tesko spojiti dva sjajna skoka i automatski biti u top tri. Prodor ka vrhu traje sezonama a neki skakaci bukvalno tokom citave karijere ne mogu u top ten iako vredno i uporno takmice i njima zaista treba skinuti kapu i odati priznanje kao i svakome ko je makar jednu sezonu proveo u Svetskom kupu ili takmicio u Kontinetal pa i FIS kupu. Treci razlog je svakako tehnicko takticke i situacione prirode zavisi od izbora tima, opreme i tipa skakaonica. Domen Prevc je od starta karijere izraziti letac a letaci nisu dominantni u Svetskom kupu i ovaj niz pobeda svakako je posledica tempiranja forme za Olimpijadu i kod mnogih drugih takmicara, tako da izostaju neki ozbiljniji kandidati u borbi za titulu-kristalni globus. Opet bitan razlog svakako je zasicenost takmicenjima skokovima, motivacije i ponajvise zdravstvenih faktora jer je stabilno zdravlje uz izrazite dijete vrlo osetljivo tako da pored povreda postoji opravdan i objektivan razlog da skokovi ugroze i zdravlje takmicara, mada svakako to nije presudan razlog zasto je forma slabija. Taj psiholoski momenat- da je sve "u glavi skakaca" dakle mentalna snaga je izrazitiji faktor odnosa prema uspehu i takmicenju od fizicko kondicionog stanja ili forme takmicara. Kako se nositi sa time individualan je odgovor kod svakog od njih. I na posletku, osvajanje vrha ide godinama, postepeno, u krug spiralno kao i penjanje na Mont Everest, slicno tome. Iza uspeha svakog od njih kakav god, mora da postoji tim, platforma i jaka voljna motivaciona snaga. Treninzi i nacin života su vrlo zahtevni.

Kad pomenuste Rutgera Hauera, koji je jedan od meni gotivnijih glumaca, odmah se setih jednog od njegovih najboljih filmova Split second iz 1992 https://www.imdb.com/title/tt0105459/ Ova ocena na imdb veze s mozgom nema. Bruka dobar film.

Nedavno, ima tome nepuna 2 meseca, odlucila sam da se povucem sa drusttvenih mreza jer sam dozivela potpunu mentalnu iscrpljenost. Privatno, izgubila sam 2 drage osobe, njihov odlazak, koliko god da je bio i ocekivan s obzirom na nase pozne godine, ostavio je prazninu koju sam , u kontekstu mog angazovanja u politickim dogadjajima u Srbiji, popunila besom nemocnog, neslobodnog bica, osecajem da sam, verovatno prvi put u zivotu, u poziciji zrtve, izgubljena u bespucima stvarnosti, pesnik bi rekao "Mene sve rane moga roda bole". Osecala sam se izranavljeno, porazeno, nesto slicno nekakvoj cudnoj drustvenj smrti bica. Svi parametri mentalne higijene su me upucivali na zakljucak da se menjam na ruzan nacin, umesto da negujem vrline, prepustila sam se svojim manam, nekad sa takvim sladostrascem da sam bila (onaj zreliji, odraslijii deo mene) zapanjena. Mrzeti je nekako slatko, daje osecaj moci. A to je varka jer sam, zapravo, gubila moc nad sobom. Pa sam odlucila da se sklonim, da ne sirim to zlo i da se, prvo, obracunam sama sa sobom. Vratila sam se praksi Thai Chi Chuana, dodala sam lagane vezbe dva puta nedeljno po pola sata sa fizioterpeutom koji je brinuo da tokom vezbanja ne povredim vec rasklimatanu kicmu, hodala sam satima sa rancem na ledjima po okolini grada, odamarala se na meni dragim mestima u prirodi. Kod kuce sam se vratila praksi da uvek imam u pozadini instrumentalnu muziku koju volim. Vratila sam u kuci zapostavljeni red na svakom milimetru prostora, oslobodila sam se nekoriscenih stvari tako sto sam ih poklanjala i eto, mislim da sam danas malo jaca, malo jasnija sama sebi. U redu je sto ja sama ne mogu nista da promenim koliko god da sam ubedjena da sam na pravoj strani, u redu je sve dok vladam sobom, dok negujem u sebi mir, stalozenost, bez emotivnih excesa. Mozda ja, kao jedinka, necu dobiti bitku dobra i zla koja se kao nocna mora nadvija nad vrstom kojoj pripadam, bitku koja nam je nametnuta. Ali verujem da mogu da pobedim u bitkama koje ja biram, to je u mojoj nadleznosti i zato biram da pobedim zlo u sebi, za pocetak. Damas se osecam kao kap vode sa kojom pocinje i najvece more i nalazim u tom osecaju svoju moc: sve dok sam ja sama jasna, bistra, doprinosim jasnoci i bistrini onog opsteg a gde ce to opste, globalno, da zavrsi, to je vec u nadleznosti neceg sto je vece od mene.

Da se i ja upisem ovde, je suis overthinker 😆. Ranije mi je to skodilo jer sam grdno vreme provodila u nekonstruktivnom mozganju, posebno kad treba da se donese neka odluka, da se nesto uradi ili ne uradi. Onda sam u nekim godinama naucila da tu svoju osobinu overthinkera pretvorim u prednost. I dalje o svemu razmisljam vise nego prosecna osoba, analiziram ono sto je bilo, planiram ono sto tek treba da bude, ali to radim na konstruktivan nacin i bez suvisnog gubljenja vremena. To sam uradila tako sto sam promenila neke rutine u svakodnevnom zivotu i tako si napravila prostor za razmisljanje, bez da me to sprecava u delovanju. Prva promena koju sam uvela pre desetak godina jeste da sam pocela rano da ustajem, izmedju pet i sest ujutro, retko kasnije. U pocetku sam navijala sat i prisiljavala se da ustanem, sad vise ne. Naravno, to znaci da lezem s kokoskama, ali definitivno sam odmornija preko dana. Druga stvar je bila totalno izbacivanje alkohola iz mog zivota. Nije da sam i pre bila neka pijanica, ali je poneka casa uvece znala da mi pokvari naredni dan. To je nekako doslo spontano, nisam se posebno trudila. Prosto mi vise nije prijalo. Trece je pesacanje koje sam prvo uvela zbog linije, a kasnije shvatila da mi prija na vise nacina. Retko idem u setnju radi setnje, ali hodam i kad moram i kad ne moram. Poslednjih pet godina mi je Fitbit stalno na ruci i kaze da mi je prosek 13100 koraka dnevno. Hodam brzo, i ako me nesto nervira, to su ljudi koji se ispred mene razvlace i klate s noge na nogu 😝. Sve gore opisano znaci da mogu da se prepustam svojim mislima u vreme kad ionako ne mogu nista drugo da radim, znaci rano ujutro uz kafu ili dok hodam. To sam uradila za sebe i necu preterati ako kazem da mi je to promenilo zivot. Ne samo sto se fizicki bolje osecam, nego su i te misli jasnije i konstruktivnije ujutro dok je glava bistra i mozak odmoran, ili dok sam napolje na dnevnom svetlu i hodam. U ostatku dana sam fokusirana na ono sto radim. Nemam potrebu da zastajem i lupam glavu, jer znam da to mogu na bolji nacin da uradim i kasnije. I to mi daje onu neophodnu strukturu u danu - puna koncentracija kad se nesto radi, mozak na pasu kad je za to prilika. Tako sam dosla do svog balansa i ne verujem da bi islo bez promene nekih za mene losih zivotnih navika, samo na nekom misaonom nivou. Ne tvrdim da bi svakom pomoglo, ali kod mene radi.

Brz oporavak Duciju, uvek mi je delovao kao super tip. Neverovatno kakav maler jbt.