Jump to content

Recommended Posts

Znas,
mogla si da odlucis da otputujes u Pariz
ili u Lenjingrad da setas mostovima
i provociras hiljade godina umetnosti
ili da pokisnes u Hajd parku
na koncertu Rolingstonsa
ako nisu previse mlaki za tebe
ili da pijes pivo u nekoj taverni u Portugalu
gde pred ponoc pocinju da ti nedostaju nepoznati ljudi
nepoznata muzika i hrapavo more
a umesto toga
zaglavila si u mojoj glavi, bez mnogo buke
dzepareci mi snove i smisao..

  • Thanks 1
Link to post
Share on other sites
  • 3 weeks later...

LJUBAVNA PESMA - Mirjana Bobić Mojsilović

Pošto me nikad nisi voleo

da bi me držao za ruku,

il’ odveo na more

u neku daleku luku,

da me hraniš

prstacima,

da,

za mene,

ubereš morsku zvezdu;

Da se spuštamo niz ulicu

sa tvojom rukom,

na mom struku.

Ili, da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije,

na nekom grčkom ostrvu

ili na kopnu,

ako ti je milije.

I, pošto nikad nismo

imali

našu plažu;

ni naš sto

u omiljenoj kafani;

i, pošto hroničari,

uglavnom, lažu;

ni uspomene sa letovanja,

ni sa zimovanja,

herbarijum bez cveća

i bez lokvanja.

I, pošto se moji smrznuti prsti

nikada nisu grejali

u tvom džepu,

u dugim šetnjama

na keju;

i, pošto ti moje šale

nisu bile smešne,

dok im se svi drugi smeju.

I, pošto sada,

odjednom,

posle toliko vremena,

odjednom,

posle toliko vremena

kada ionako

više ništa nije smešno,

Ti, želiš da znaš

kome sam posvetila

onaj sonet lanjski,

i da li me još uvek

opčinjava Crnjanski,

i da li sve ovo ,

sa tobom ima

neke veze?

Bar malo?

Jer, vidim da ti je stalo,

hajde,

da ne izigravamo Engleze:

Sve što sam ikada uradila

bilo je samo zato,

što me nisi mogao voleti

onda,

kada sam čeznula

da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije

na nekom grčkom ostrvu.

Ili, na kopnu,

ako ti je milije.

Tako da znaš:

Da,

bio si

sa mnom

u svakoj pesmi!

U knjigama,

u brigama,

u tortama,

u akvarelima,

i drugim bojama!

U porubima na haljinama,

u svim blizinama,

i daljinama!

U razgovorima,

u jezerima

i morima!

U usponima,

i u stvaralačkim

krizama,

izvor inspiracije

i eufemizama!

Ubila te

i ljubila,

i ponovo te

oživela,

da bih te srela

na kraju

neke priče.

Ili,

za potrebe male strofe,

da,

stavljala sam ti

tačke,

zareze

i apostrofe!

Kao što vidiš

ja ništa ne krijem.

Stvarno nemam

za čim da žalim:

Jer,

ja sam hodočasnik,

i ljubav je moj Jerusalim.

 
  • Like 3
Link to post
Share on other sites
  • 1 month later...

Kristalni brod- Dzim Morison.

 

Pre nego što pređeš granicu svesti,
poljubi me još jednom
da okusim blistavo blaženstvo
još jednog poljupca.

Dani su vedri i prepuni bola.
Obavij me svojom mekom kišom,
dani bez tebe su ludilo bez kraja
sve dok se ne sretnemo ponovo.

Reci mi gde se krije tvoja sloboda,
ulice su polja koja nikada ne umiru,
oslobodi me razloga zbog kojih
ti radije plačeš, a ja radije letim.

Kristalni brod se sprema na putovanje,
sa hiljadu devojaka, sa hiljadu drhtaja,
vreme se ubija na milion načina.
Kada se vratim, napisaću jedan stih.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

 PISMO GOSPODINA SERGEJA TATJANI

 

Znate li draga Tatjana,da ulicama kojima više ne prolazite
rađaju se nove kuće?
Ponekad haluciniram zbog Vas.
Skupljam neke pare za novogodišnje priče.
A Vi, Tatjana??
Ubijate vrijeme na papiru?
A i nemate više nijednog Cigana da Vam bude inspiracija?

Ponekad svratim do groblja.
Proljeće na groblju zaista ubija mrtvace.
Ali valjda Vam je jasno zašto šetam takvom zemljom.
Osjećam Vas,Tatjana..
I Vašu veliku smrt.
Čak su i oni dječaci koji su pušili magiju pobjegli od Vašeg lica.
Da,Tatjana.
.Bili ste dražesni dok ste se zgražali nad slabošću
onih koji trče u drogirane stvarnosti.

Griju me šetnje,Tatjana..
A i pune su mi oči tema koje su injekcija u mozak.
I lakše živim.
A Vi, Tatjana?
Vi baš niste imali sreće u životu.
Psihijatri su rekli da takvu snagu nikad nisu vidjeli.
A Vama je muka od njihovih slabosti i diploma.

Nemam više iluzije.Nemam ni problema.
Opet sam u centru sebe
.Tu stanuju neki sumnjivi tipovi i stranci.
A tko je u Vašem centru draga moja Tatjana??
Nekakva želatina aorisna?
Okupajte je kupkom od ruže
Namažite je mašinskim uljem.

Ne sjećam se Tatjana koliko sam Vam putao rekao da Vas volim.Nemam nijednog svjedoka osim Vaše matematičke sumnje.Vi ste jurili za rekordom u mojim emocijama .
Vi ste govorili da Vam je težak taj minimalizam.

Mogućnost da ostanete sa mnom,upala je u duboku krizu.
Iako ste rekli da sam posadio korijen u Vaše klijetke
Iz kojih je izrastao pepeo.

Vi ste u stvari običan žicaroš,Tatjana..
Vi i čipku pretvorite u metal
I morao sam paziti da se ne ozlijedim i ne poludim
Vi mrzite mala kupatila
U kojima ne možete plesati gola
Vi mrzite gužvu u mojim mislima koja smrdi.
Željni ste čistoće,Tatjana??
Glumite maramicu koja može obrisati svijet
Koji mi kuca u mozak
I govori svinjarije.
Ja nisam Kafka,Tatjana..
Ali sam htio da budete naslovnica mojih godina
I da bombe prestanu padati
Sad se gušim i lažem da sam prehlađen
Lažem da sam alergičan na stabla lipe
Koja su preživjela Vaše ratne čistke.

Što Vas grije sada,Tatjana??
Znam da Vam se steglo srce
Da su Vam atrofirale zjenice
Da ste pojačali vitamine za ljepotu.
Ne bi me iznenadilo da nikad više ne nađete ljubav
Kao političku silu koju zovete Veliki Zmaj.

Bacio sam toplomjer,Tatjana..
Bacio sam i godine sa Vama
Iako čujem da ste se odrekli Staljina
I onog svijeta koji stanuje u Vašoj obitelji
Poput proteinske jezgre koju prezirete.

Tatjana!!!
Vi ste moja posljednja pjesma
Iz koje pričaju krizanteme.
Vi ste stih kojeg ste sakrili od geometrije.
Vi ste glupa ruska djevuška
Koja je izgrizla meso koje je živjelo na kostima mog sunca.
I mrzim Vas.
Mrzim Vas Tatjana i to je poštena emocija
od idiota kao što sam ja.

Pietra Fon Tillen

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...

Milan Kundera

Zašto si tako lepa?
Ne budi tako lepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege
da ih večno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog bih života na kolenima
ubedjivao razroko oko.
Ali, ti si lepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živeti s tobom.
Suviše si lepa.

  • Like 2
Link to post
Share on other sites

Jebi se, Nina. 

Jebi se ti i tvoje zelene oči i tvoj Beograd i sve u što se mogu zaljubiti. 

Neka se jebu tvoje ruke i trbuh i kosa. 

Jebo te tvoj fakultet. Samo 30 slova, a tolike knjige. Jebo nas oboje smisao za kombiniranje. 

Jebala te košava i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za muda, a nikad nije bila ni do Pančeva. 

Jebo te tvoj dečko, vjerojatno neki hipster koji misli da je maslačak najbolja salata na svijetu i obožava prirodu. 

Jebalo te svako slovo koje si napisala. Bilo bi pošteno da boli. 

Jebo te ormar u koji se sakrivaš kako bismo razgovarali. 

Jebo te tvoj mazni glas. Jebala te nova godina na vikendici. 

Jebo te način na koji se krećeš između kafanskih stolova. 

Jebalo te izluđivanje koje to izaziva. 

Jebala te zahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da potpuno poludiš. Pravi, jebi se, salatu od maslačka na vikendici.

Jebo te tvoj broj telefona. 

Jebalo mene što pomislim da je ključ od raja. 

Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao dahtanje pod prstima. 

Jebali te ranojutarnji razgovori s muškarcima koje ne poznaješ. 

Jebo želju da budemo sretni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to pokušamo.

 Jebo opet novu godinu. 

Jebem svaku misao o tebi i to što znam nešto o rasparenim čarapama u kojima stojiš dok režeš meso za večeru. 

Jebi se, Nina, jer nikad se nećemo voljeti dok nas ne zaboli. 

Jebale te električne instalacije u tvom stanu i prošli životi koji nas plaše. 

Jebo Lisabon, treba ga bombardirati da vidimo hoće li tada biti romantičan.

Jebeš mene, jer mogu biti lud toliko da mi nedostaješ, a da te nikad nisam dodirnuo, da čak ne znam ni kako izgledaš na dnevnoj svjetlosti. 

I jebeš dnevnu svjetlost. Tad su ljudi budni a ja želim da nema nikoga. 

Jebeš i to što ipak želim da si ti ovdje. 

Jebeš to što si moguća iznimka. I, opet, jebeš mene jer mogu vjerovati u sve to.

 

Marko Tomas.

Link to post
Share on other sites

Kako Ana rešava ukrštene reči - Brana Petrović

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!

Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Jovana je kisa
koja polazi od mora i ide ka veceri.
Magla s korenjem ispod zemlje.
Jovana je reka.
Ona je oblak iza nekog glasa.
Ona je dim od trave sto sagoreva.
Ona je sekunda ekstaze izmedju dve opasnosti.
Jovana je reka.
Jovana je prozor otvoren ka Jugu.
Ona - deca koja su otisla sa pustoga trga.
Jovana je lik ispod neba.
Ona je reka.
Svetlost zemlje i tama joj ocrtavaju smeh.
Kada se kuca srusi Jovana napusta svoje telo ipeva drugde u noci.
Jovana je reka.
Jovana je prekjuce juce danas. (Danas ponovljeno do beskraja.)
Lagana je kao pospana glava cveta.
Teska je kao zatvorena knjiga.
Ona je stalna najava noci.
Sa Jovanom gubis samog sebe a ponovo se stices u snu.
Jovana je reka.
Jovana je obala reke.
Ona je trska na obali reke.
Ona je sen iznad te reke.
Ona je reka.
Jovana je drvo sa ocima
san sa ustima
zvuk sa usima
oblak sa nogama.
Reka zlatnih kosa cija svezina smiruje more.
Reka.
Jovana je mesto koje smo videli pa nikad vise.
Stanica gde cemo se jednom sresti ubadajuci jauk u prah putovanja.
Jovana je granica koja se stalno mice.
Ona je paperje koje odnosi vetar.
Ona je krilo u vremenu. Krilo
na praznom prolecu.
Jovana je reka.
Neka reka.

Ne znam odredjeno da vam kazem sta je Jovana.

 

Taki Sinopulo- Buncanje Konstantinovo

Link to post
Share on other sites
  • 3 weeks later...
  • 3 weeks later...

Zamisli..
Pocetak
Tvoje prvo lice ujutru
Ono kad mi kazes da nemam misljenje ni o cemu
Da predugo spavam
a mozemo I da cutimo
da me kratko posmatras sa ivice pesme
kao da se samo sa mojim recima dobroslazes
ti bi promene? 
Da otpleses kroz zivot
Pa ti ne volis da pleses
A to je metafora
U redu,
Mozemo I tako
Provociramo mastu velikim planovima
Upalis kola,
vozimo se celunoc do neke italijanske obale ,
ujutru pivo na plazi, pokrenem leto za nekoliko tvojih osmeha unapred
kazem nesto lepo,kao
ti si frekvencija na kojoj uvek najbolje hvatam svoje snove
namignemo moru i nazad
dok stvarnost ne zauzme najbolja mesta u nasem zivotu
Ti ne bi da putujes
Ti bi da se volimo u mestu
Ljutis se 
Izvini,
Ne zelim te pukotine u osmehu
Ne zelim da se popravljamo
To bi znacilo da smo slomljeni
da nam ponestaje ideja
mrzim tvoju nesigurnost
kad poludis bezrazloga
mrzim sto te volim bez razloga
da 
volim
nemoj !
nije pravo vreme za takve razgovore
ne?
pusti neku muziku
tisina je previse mirna 
lepa si ,znas
ne smej se tako
kao da siznala da cu to da kazem
ne volim kad trcisi spred mojih recenica
Sve pesme koje ti pustim dok lezis u sobi
Postaju cist ,plesuci instrumental
I muzika je gledajuci te ostajala bezteksta
hajde dodji
pusti me u sebe
pokazi mi najbolje mesto da se smestim
hocu da iskocim iz ovog dana
iz rutine da te razumem
ljubav se ne trosi
ljubav moze samo da se prokocka
sve ili nista
slusaj
pocepali smo najbolje stranice ovog grada
sad koracamo neke nove
samo nase
zatvori oci
pusticu te da eksplodiras u meni...

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 1 month later...

Vasko Popa

 

КLINA

 

Jedan bude klin drugi klešta
Ostali su majstori

 

Кlešta dohvate klin za glavu
Zubina ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu
Teško je izvaditi iz patosa klin

 

Majstori onda kažu
ne valjaju klešta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor

 

Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi klešta
Ostali su majstori
 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 4 months later...
  • 2 months later...

U mračnim ulicama

nema ko da vidi trk kroz pubertet

nežnu lomljavu bora oko usana

svaki osmeh traje

dvanaest dana

svako malo sunce

nestaje u kutiji za šećer

ožiljci su polja ruža

na sanjivoj koži maturske večeri

pa ipak,

Jug je još uvek divalj

pod anestezijom krivice

papirno nebo industrijskog grada

gori nezaboravnom vatrom

i mitske slike

besmislene klanice snova

liče na krvavu džigericu u prašini

moje novo sklonište zove se TV

dok grlim prošlost

stereo je svedok

i priznajem

uvek sam se osećao kao Isusov sin

koji traži izgubljeni luksuz

jednom sam pitao

a gde spava doručak

jednom sam vodio ljubav sa sumo lepoticom

jednom sam našao utehu na velikom talasu konfeta

jednom sam sporo, sporo kao moron

otpakivao Marlboro

pripaljivao

i duvao dim u prolećni dan

 

Link to post
Share on other sites
  • 4 months later...
  • 3 weeks later...

Ja u slobodno vreme pišem pesme, ovo je moja autorska:

 

Porozan dah svoda vidim

Ciči noć u hladnom

Ruke peku od kristala,

Pahulja što vejaće

U nekim tamo daljinama,

zabeleće se grad

Bolest već u njemu je

Dok polako krizni štab,

imao je rezultat slab

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...