Elif Shafak:
Drugi naslov knjizevnice koja mi je zarobila srce.
Uvodne recenice su brutalne, odlozila sam knjigu i progutala knedlu velicine bejzbol loptice. Pobogu!
Verovala sam Shafakovoj, prvi njen roman koji sam procitala, Istambulsko kopile, ukazao je na autora koji zna sta radi, pise dobro, pise o vaznim temama na tako naizgled lak i jednostavan nacin, verova sam joj i nakon nekoliko dana, vratila sam se ovom cudnom naslovu.
Ukratko, ako ste se ikada osetili kao marginalna, skrajnuta, neprihvacena osoba, kao drustveni bogalj, ova knjiga je lek. Za one druge, roman je opomena, nauk da je svaciji zivot vredan postovanja.
Bez obzira na ruznocu sveta u kojem junaci knjige zive, roman je lisen patetike, naprotiv, na trenutke je zabavan, ohrabrujuci, lekovit. Meni je knjiga dosla u ruke u pravom trenutku i znacila mi je.
Srecom, Eli Shafak neumorno pise i ja ostajem u drustvu njenih junaka, sa njima mi je dobro.
Zaboravila sam kako se pravi spojler, na YOUTUBU imate intervju bas povodom promocije ove knjige i videcete kako je Elif slatka, pametna i hrabra.
