Jump to content

Yokoso! Welcome to Japan


Yoyogi

Recommended Posts

Naše omiljeno selo, Magome.

 

Nema kablova i žica, sve je ispod zemlje. Izgleda kao pre 100 godina.

 

2019magome240801.jpg

 

Imaju ovaj onsen i bazen, sve vulkanski zagrejana prirodna voda.


2019magome240802.jpg

 

Isti bazen sa kiselom vodom, Nakatsugawa onsen. Žene to vole, dobra voda sa kožu, kao da si namazan uljem za sunčanje.

 

2019anamagome240803.jpg

 

Ovo mi je palo u oči: mladi parovi, na vikendu, niko ne pije alkohol, ni pivo

 

2019magome240805.jpg

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Nagashima Resort, mesto je na flight path pri sletanju u Nagoju

 

2019nagashima01.jpg

 

2019nagashima00.jpg

 

Ima parking za 10,000 automobila + za autobuse.

 

2019nagashima02.jpg

 

Ulaznica je 3,300 dinara.

 

Locker room, samo što nema ulice i saobraćaj

 

2019nagashima03.jpg

 

Najviši broj, toliko lokera ima

 

2019nagashima04.jpg

 

Sve staze su pod ovim kao tepihom, da ne bi zagrejani pločnik palio tabane

 

2019nagashima05.jpg

 

Ovo je najveći bazen, video se iz vazduha u prvoj slici

 

2019nagashima06.jpg

 

Urnebesni tobogani, čeka se po sat vremena da se spusti

 

2019nagashima07.jpg


Lazy river, 600m. Svi imaju gume, reka ih nosi, nije dosadno

 

2019nagashima09.jpg

 

Već upareni momci i devojke tu dođu na dnevni izlaz, plutaju u istoj gumi. Neupareni, krstare i udaraju čežnju


2019nagashima10.jpg

 

 

 

Najveća gužva koja može da se zamisli, japanski školski raspust i odmori po firmama.

Na svakih 10 minuta pre punog sata, svi napolje iz bazena.
Kada se opet otvori na puni sat, "Juriiš". Ovo nije jedini bazen.

 


Velika gužva na mestu gde su najveći talasi (nema čekanja ali zato nema ni limita koliko može da ih bude na tom mestu)

 

2019nagashimacrowd01.jpg

 

2019nagashimacrowd02.jpg

 

A tek ovo, prava gužva na talasnom bazenu. Dve nedelje, vikendima, bude ovako inače nije baš toliko

 

 

 

Nova atrakcija, ekstremna reka. Onaj red iza, to se čeka da se uđe, 120 minuta je bilo tog dana.

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Kimono, verovatno najprepoznatljivija nošnja na svetu.

 

Košta to, retko ko ih poseduje, za baš velike ceremonije se iznajumljuje. Žena ne može sama da ga obuče, mora neko da joj pomogne.

Cene, kao u dinarima. Dodaj 10% VAT i eto te na 5,000 dolara, ako baš hoćeš da ga imaš.

 

2019kimonoforest00.jpg

 

Kyoto, prestonica kimona, ovo su laki i jeftiniji (max 3,000 dinara), "Yukata", letnji kimoni. Skup ili jeftin, naglašava ženske obline, a mi, drugovi, znamo šta nam znače lepo naglašene naše drugarice

 

2019kimonoforest01.jpg

 

U "Kimono Forest", Arashiyama, Kyoto, ove tri žene su mi pozirale. Rekoše, zato su se tako i odenule, da privuku pažnju. Rekoše, bar 10 turista iz Kine se slikalo sa njima, ok da ih i ja slikam.

 

2019kimonoforest02.jpg

 

Ove tube platna su ta "Kimono Forest". Dezeni za tkaninu. Kako te tri žene odoše, dođoše nove

 

2019kimonoforest03.jpg

 

A noću, još je spektakularnije

 

2019kimonoforest04.jpg

 

2019kimonoforest05.jpg

 

2019kimonoforest06.jpg

 

 

 

 

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Mislim da je pola studenata u ćerkinoj školi iz američkih porodica koje rade za Boeing, Lockheed Martin, Raytheon.

 

Na panou se vidi da je 35% Boeing 787 (DreamLiner) napravljeno u Japanu (Aichi, Nagoya). Stavio sam i prevod ko ih i gde pravi. Kada se izuzmu motori (koje pravi Rolls Royce) onda je to sa elektronikom 55%.

 

2019dreamliner00.jpg

 

ANA (All Nippon Airways) je bila prvi kupac, 55 primeraka. Evo ga, prvi, napušta Everett, kolega koji se zadesio u Seattle, poslao mi sliku ekrana iz hotelske sobe 27. septembar 2011.

 

2011boeing787-27092011.jpg

 

Napravili su atrakciju od prvog 787 ikada proizvedenog. Oko njega (hala je obrnuto  konusna, zbog krila) 

 

2019flightofdreams01.jpg

 

Unutra, Seattle, Amerika, restorani i hrana u njihovom stilu, egzotika za Japan. Većinom dolaze ljudi koji i ne putuju, samo da vide i uživaju. Naravno, udarni je Starbucks kome je Seattle rodni grad, kao i Microsoftu, Boeingu pa i rokeru Džimi Hendriksu.

 

2019flightofdreams02.jpg

 

2019flightofdreams03.jpg

 

Američki restorani

 

2019flightofdreams04.jpg

 

Tu možeš da vidiš taj vazduhoplov iz uglova i u celini kao što nikada nigde ne možeš (osim ako si aviomehaničar). Celo krilo, do ispod nosa

 

2019flightofdreams05.jpg

 

Šank radi, ručkovi

 

2019flightofdreams06.jpg

 

Ovi u prvim redovima, čoveče, da sam ja u SFRJ mogao devojku da izvedem na ovakvo mesto (bio sam pre faksa aviomehaničar u JAT)

 

2019flightofdreams07.jpg

 

Kada sam prvi put bio, 12. decembra 2018 (otvoreno je 20. oktobra 2018) bili su redovi da se uđe u avion, po pola sata čekanja. Sada nema. Od tada sam bar 10 puta  putovao tim aparatom.

 

2019flightofdreams08.jpg

 

Imena kapetana koji su taj prvi (ne komercijalni nego prvi proizveden) dovezli u Japan, baš ovaj izložen i podignut na pijedestal..

 

2019flightofdreams09.jpg

 

Mesto je dobro, sa ručkom, za dva sata.

 

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

U Japanu se održava već drugu nedelju Rugby World Cup. 

 

Nagoya CentrAir Airport (u Nagoji se igraju neke utakmice, baš na stadionu u Toyota City koji je bio dom našeg Piksija i njegovog kluba "Nagoya Gurampasu") ima ovu postavku u centralnom holu

 

2019rugby01.jpg

 

Restorani (da, ovo je komercijalna unutrašnjost aerodroma, kao staro japansko selo)

 

2019rugby02.jpg

 

Ovaj restoran je stavio kako prigodno servira čips (nisam siguran da li je ragbi polulopta jestiva ili samo dekoracija)

 

2019rugby03.jpg

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Jedan od 5 najlepših pogleda u Japanu, Miyajima . U stvari, to je ostrvo Itsukushima, odmah uz Hirošimu. (Ime "Hirošima" znači "puno ostrva" kojih stvarno ima).

 

Na slikama i prospektima je uvek ovako. Postoji čitav mali ekosistem brodića koje te do nje odvezu pa i ispod nje provezu:

 

2019miyajima01.jpg

 

Međutim, svaki dan, kada je oseka, "torii" koji je u vodi 160cm, se pojavi na suvom i do njega može da se došeta. Tu se ide preko škole, turisti samostalno tu dođu možda jednom u životu.
Nije blato a pesak se ne lepi za obuću. Mnogo lepo mesto.

 

2019miyajima02.jpg

 

Je li tako? Tako je!

 

2019miyajima03.jpg

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Naruto,  

 

2019narutomap01.jpg

 

 

Otsuka Museum of Art.


Prošle godine je bio zatvoren, zbog proširenja.


"Otsuka" je firma (ime osnivača) koja se bavi hemijom. Oni su razvili tehnologiju da mogu 100% da reprodukuju bilo šta na keramičkim pločama. Umetnička dela, da i veštaku pokažeš fotografije originala i njihovu reprodukciju iz Otsuka muzeja, ne bi znao da kaže šta je šta.

 

Ideja je - sačuvati umetnost za buduće generacije. Originalne slike na platnu, već sada stare stotinama godina, neće preživeti još 2,000 godina. "Guernica", slika koja je bila poslata i izložena u Sydney, Australia, za Olimpijadu 2000-te, više ne sme da se pomeri sa mesta, raspala bi se.


Pa i sam Muzej kaže: vidite ih ovde pa kada putujete vidite originale. Muzej je ogroman, 4 sprata, 1,000 umetničkih dela, 4km da ih se sve vidi. Ta 4km, na svaki metar slika, to je više nego Kalemegdan - Slavija.

 

2019otsuka01.jpg

 

Sada je kao nešto Francuska, mali deo postavke (koji već nije i bio).

 

2019otsuka02.jpg

 

Reprodukcija cele Sistinske kapele

 

2019otsuka03.jpg

 

Scrovegni kapela

 

2019otsuka06.jpg

 

2019otsuka07.jpg

 

Umetničke slike kroz milenijume

 

2019otsuka05.jpg

 

Sve poznate slike su tu

 

2019otsuka08.jpg

 

2019otsuka09.jpg

 

Za ovu sliku postoji kostim da se navuče i da se slika u toj pozi. Moja ćerka je umesto bisernih naušnica imala iPhone slušalice.

 

2019otsuka10.jpg

 

Ovde je najveća jagma za slikanje

 

2019otsuka11.jpg

 

Lepa stvar koju je ta, komercijalna firma, "Otsuka" uradila. Može u Muzeju da se provede ceo dan, pogotovo ko je u umetnosti angažovan, akademski ili iz hobija. Pa, 4km slika na jednom mestu, to nema nigde, ovo su desetine muzeja koncentrisane na jednoj lokaciji.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Japan, Gifu Prefecture, Shirakawa-go. selo na listi UNESCO kao World Herritage. Pre nego što uđemo u selo, u kojem sam bio tačno 26 puta, kada god sam mogao, nešto što je bitno.

 

Trava "susuki", besplodna, praktično korov "razmetla" se u novembru. 

 

2019susuki01.jpg

 

Raste svugde, pored puteva, nije parazit da ide u njive pirinča

 

2019susuki02.jpg

 

Ovo je jedno od famoznih mesta za prolaz, razgledanje i uživanje. Ljudi su kao mravi u tom prolazu kroz nju

 

2019susuki03.jpg

 

Šta se sa njom radi? U starim danima, bila je za krovove kuća "gashou zukuri"

 

2019susuki04.jpg

 

Jednom u 30 godina, moba, zamena krova (traje 3 dana)

 

2019susuki05.jpg

 

U tim kućama ljudi žive. UNESCO je rekao da je status dat da se sačuva vekovni način života a ne da se pretvori u suvenirnice.

 

2019susuki06.jpg

 

Ovo je najveća, Wada house    , jedna od 3 u koje može da se uđe (kao muzej, 500 dinara)

 

2019susuki07.jpg

 

2019susuki08.jpg

 

U celoj konstrukciji nema ni jednog jedinog eksera, klamfe ili metala

 

2019susuki09.jpg

 

Na gornjim spratovima se gajila svilena buba, za kimona

 

2019susuki10.jpg

Moraće iz dva posta, izgleda da je max 10 slika (ili linkova na slike). Nastavak od prethodnog.

 

Kuće stoje 300 godina. Drvo je "hinoki", japanski čempres, kao gvožđe. Ima limunkast miris koji insekti ne mogu da podnesu. Ko je video one kuglice od drveta koje domaćice stavljaju u ormare sa odećom protiv moljaca, to je baš taj hinoki.

 

2019hinokiballs01.jpg

 

Selo na dlanu, sa vidikovca

 

2019susuki11.jpg

 

Po snegu, tada je još atraktivnije

 

2019susuki12.jpg

 

2019susuki13.jpg

 

Imaju 4 vikenda u januaru i februaru osvetljenje od 18-20h, tada su kao kuće iz bajke. Ćerka drži jednu maketu kuće uz svoje uzglavlje u sobi.

 

2019susuki14.jpg

 

Međutim, šta se desilo. Turisti su pregazili mesto. Selo je zatvorilo 2 (od 3 restorana), parking koji je van sela mora da se isprazni pre 17:00, nema saobraćaja kroz selo.

Ko hoće da dođe, parking 2km udaljen, imaju shuttle bus besplatan. I opet. Vidikovac kada je osvetljenje je zakrčen

 

2019susuki15.jpg

 

Dolaze od 9 ujutro i cupkaju do noći po zimi, ne može ni da se priđe

 

2019susuki16.jpg

 

Pre 3 godine su uveli ovo, da onemoguće baš takve koji sa profi aparatima dolaze da naprave sliku životno delo

 

2019susuki17.jpg

 

Ovo je bilo u maju 2018. Na parking se čeka 120 minuta. Uradio sam U-turn.

 

2019susuki18.jpg

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 9/5/2019 at 2:06 PM, Yoyogi said:

U "Kimono Forest", Arashiyama, Kyoto, ove tri žene su mi pozirale. Rekoše, zato su se tako i odenule, da privuku pažnju. Rekoše, bar 10 turista iz Kine se slikalo sa njima, ok da ih i ja slikam.

 

Nas trojica drugara vozimo biciklove po Kjotu, kad vidim te lepe devojke u kimonima da se slikaju sa turstima, pa kažem ovim mojima da stanemo da se i mi uslikamo. Kad kako smo stali i ostavili biciklove one dotrčale do nas, hoće ona sliku s nama. 😄

A mi im visoki, pa atrakcija. 

Drugari 196 i 202, a ja 193.

Okačiću i sliku kasnije kad izrovarim. 

Edited by uvrnuto
Link to comment
Share on other sites

20 hours ago, uvrnuto said:

 

Nas trojica drugara vozimo biciklove po Kjotu, kad vidim te lepe devojke u kimonima da se slikaju sa turstima, pa kažem ovim mojima da stanemo da se i mi uslikamo. Kad kako smo stali i ostavili biciklove one dotrčale do nas, hoće ona sliku s nama. 😄

A mi im visoki, pa atrakcija. 

Drugari 196 i 202, a ja 193.

Okačiću i sliku kasnije kad izrovarim. 

 

To su verovatno službenice  ili volonterke angažovane od strane Turističkog saveza Kyoto. Njima je posao da tako šetaju i da poziraju za slike sa turistima.

 

2019tskyoto01.jpg

 

Arashiyama, uvek su tu, kod mosta

 

2019tskyoto02.jpg

 

2019tskyoto03.jpg

 

Link to comment
Share on other sites

Fukuoka, uz Hirošimu jedno od najpoželjnijih mesta za život u Japanu. To je deo moje parohije, odem 1-2 godišnje da proverim da li je sve u redu.
1.6 miliona stanovnika, dovoljno kompaktno da sve možeš peške ili biciklom a ima sve. Državne univerzitete, vrhunske bolnice, restorane i shopping da ti stane pamet. Čak i dnevne letove za Bangkok, 4 sata.

 

Fukuoka Tower

 

2019fukuoka00.jpg

 

Slikano sa vrha, ima i plaže

 

2019fukuoka01.jpg

 

2019fukuoka02.jpg

 

2019fukuoka03.jpg

 

Aerodrom je, retko u svetu, na 1.5km od centra grada

 

2019fukuoka11.jpg

 

U prizemlju Fukoka tower, robotika i da deca probaju, besplatno

 

2019fukuoka09.jpg

 

2019fukuoka10.jpg

 

A grad čist i lep, odiše dinamikom

 

2019fukuoka05.jpg

 

2019fukuoka06.jpg

 

Nije Budimpešta a opet

 

2019fukuoka07.jpg

 

Restorani, najbolji su u centru, u samoj železničkoj stanici (shinkansen).

 

2019fukuoka12.jpg

 

U zgradi sa 100+ restorana

 

2019fukuoka13.jpg

 

Ima šta god ti padne na pamet. Buffet. Japanski

 

2019fukuoka14.jpg

 

Druga večera Indija

 

2019fukuoka15.jpg

 

Mnogo volim tamo da idem.

Link to comment
Share on other sites

On 11/16/2019 at 11:29 AM, Yoyogi said:

Fukuoka, uz Hirošimu jedno od najpoželjnijih mesta za život u Japanu. To je deo moje parohije, odem 1-2 godišnje da proverim da li je sve u redu.
1.6 miliona stanovnika, dovoljno kompaktno da sve možeš peške ili biciklom a ima sve. Državne univerzitete, vrhunske bolnice, restorane i shopping da ti stane pamet. Čak i dnevne letove za Bangkok, 4 sata.

 

Fukuoka Tower

 

2019fukuoka00.jpg

 

Slikano sa vrha, ima i plaže

 

2019fukuoka01.jpg

 

2019fukuoka02.jpg

 

2019fukuoka03.jpg

 

Aerodrom je, retko u svetu, na 1.5km od centra grada

 

2019fukuoka11.jpg

 

U prizemlju Fukoka tower, robotika i da deca probaju, besplatno

 

2019fukuoka09.jpg

 

2019fukuoka10.jpg

 

A grad čist i lep, odiše dinamikom

 

2019fukuoka05.jpg

 

2019fukuoka06.jpg

 

Nije Budimpešta a opet

 

2019fukuoka07.jpg

 

Restorani, najbolji su u centru, u samoj železničkoj stanici (shinkansen).

 

2019fukuoka12.jpg

 

U zgradi sa 100+ restorana

 

2019fukuoka13.jpg

 

Ima šta god ti padne na pamet. Buffet. Japanski

 

2019fukuoka14.jpg

 

Druga večera Indija

 

2019fukuoka15.jpg

 

Mnogo volim tamo da idem.

Ne znas da rukujes ss` stapici?

Escajg bode oci/:default_coffee:

Edited by Kronostime
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Kronostime said:

Ne znas da rukujes ss` stapici?

 

Kako da ne znam, eno su na prvoj slici, japanska hrana.

 

Indijska hrana ne može da se jede štapićima. Ne može ni Thai.

 

Jednom sam prisustvovao sceni  u restoranu u Pataji gde Ruskinja zahteva štapiće a konobarice se zgledaju ne znaju šta uopšte hoće. Objasni joj šef da se Thai hrana tako ne jede i da u restoranu ne postoje štapići.  A ona, kao videla sveta pa misli da cela Azija jede štapićima ili je pred nekim htela da se pravi važna kako ona zna a ispala glupača.

Link to comment
Share on other sites

On 11/17/2019 at 6:00 AM, Yoyogi said:

 

Kako da ne znam, eno su na prvoj slici, japanska hrana.

 

Indijska hrana ne može da se jede štapićima. Ne može ni Thai.

 

 

Ja volim da upotrebljavam stapice za bilo koju hranu (ako je izvodljivo) i imam ih kuci jer sam utripov'o da 1. manje pojedem - brze se zasitim 2. bolje sazvacem hranu - sporije jedem.

Link to comment
Share on other sites

Koja hrana može da se jede štapićima zavisi pre svega od pirinča. Indijska ne može jer je njihov pirinač svako zrno za sebe. Isto ni Thai. Gde je pirinač od vrste čija se zrna lepe, kao u Japanu i u Kini gde se taj prinač gaji (većinom nije taj) tamo može. 

Hrana koja se jede štapićima može da se pojede brže nego viljuškom i kašikom.

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
Japan, Gifu Prefecture, Shirakawa-go. selo na listi UNESCO kao World Herritage. Pre nego što uđemo u selo, u kojem sam bio tačno 26 puta, kada god sam mogao, nešto što je bitno.

 

Trava "susuki", besplodna, praktično korov "razmetla" se u novembru. 

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki01.jpg

 

Raste svugde, pored puteva, nije parazit da ide u njive pirinča

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki02.jpg

 

Ovo je jedno od famoznih mesta za prolaz, razgledanje i uživanje. Ljudi su kao mravi u tom prolazu kroz nju

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki03.jpg

 

Šta se sa njom radi? U starim danima, bila je za krovove kuća "gashou zukuri"

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki04.jpg

 

Jednom u 30 godina, moba, zamena krova (traje 3 dana)

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki05.jpg

 

U tim kućama ljudi žive. UNESCO je rekao da je status dat da se sačuva vekovni način života a ne da se pretvori u suvenirnice.

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki06.jpg

 

Ovo je najveća, Wada house    , jedna od 3 u koje može da se uđe (kao muzej, 500 dinara)

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki07.jpg

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki08.jpg

 

U celoj konstrukciji nema ni jednog jedinog eksera, klamfe ili metala

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki09.jpg

 

Na gornjim spratovima se gajila svilena buba, za kimona

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki10.jpg

Moraće iz dva posta, izgleda da je max 10 slika (ili linkova na slike). Nastavak od prethodnog.

 

Kuće stoje 300 godina. Drvo je "hinoki", japanski čempres, kao gvožđe. Ima limunkast miris koji insekti ne mogu da podnesu. Ko je video one kuglice od drveta koje domaćice stavljaju u ormare sa odećom protiv moljaca, to je baš taj hinoki.

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019hinokiballs01.jpg

 

Selo na dlanu, sa vidikovca

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki11.jpg

 

Po snegu, tada je još atraktivnije

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki12.jpg

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki13.jpg

 

Imaju 4 vikenda u januaru i februaru osvetljenje od 18-20h, tada su kao kuće iz bajke. Ćerka drži jednu maketu kuće uz svoje uzglavlje u sobi.

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki14.jpg

 

Međutim, šta se desilo. Turisti su pregazili mesto. Selo je zatvorilo 2 (od 3 restorana), parking koji je van sela mora da se isprazni pre 17:00, nema saobraćaja kroz selo.

Ko hoće da dođe, parking 2km udaljen, imaju shuttle bus besplatan. I opet. Vidikovac kada je osvetljenje je zakrčen

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki15.jpg

 

Dolaze od 9 ujutro i cupkaju do noći po zimi, ne može ni da se priđe

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki16.jpg

 

Pre 3 godine su uveli ovo, da onemoguće baš takve koji sa profi aparatima dolaze da naprave sliku životno delo

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki17.jpg

 

Ovo je bilo u maju 2018. Na parking se čeka 120 minuta. Uradio sam U-turn.

 

http://<uklonjeno>/vox92/2019susuki18.jpg

Bio u istom selu 2003 godine....usput jos par stvari obisao na zapadnoj obali ( Toyama, Kanazawa, Himi, vodopad najvisi u Japanu a ime mi sad bezi no nebitno, itd...) utisak potpuno drugaciji....leto je bilo, turista ponesto i selo je bilo potpuno mirno i uzivanje za posetiti. Radili su rekonstrukciju par krovova u tom momentu i bilo je interesnatno za videti, popiti caj, uzivati u prirodi okolo :). Za guzvu koju sad vidim, ne znam sta bi rekao.... :/. Utisak bi bio dosta drugaciji ali svakako preporuka za obici...

 

Sent from my SM-N950F using Tapatalk

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, christofer said:

Bio u istom selu 2003 godine....usput jos par stvari obisao na zapadnoj obali ( Toyama, Kanazawa, Himi, vodopad najvisi u Japanu a ime mi sad bezi no nebitno, itd...) utisak potpuno drugaciji....leto je bilo, turista ponesto i selo je bilo potpuno mirno i uzivanje za posetiti. Radili su rekonstrukciju par krovova u tom momentu i bilo je interesnatno za videti, popiti caj, uzivati u prirodi okolo :). Za guzvu koju sad vidim, ne znam sta bi rekao.... :/. Utisak bi bio dosta drugaciji ali svakako preporuka za obici...

 

Sent from my SM-N950F using Tapatalk

 

Shomyo, najveci vodopad u Japanu, sa 350m visine pada 3 tone vode u sekundi. Imam sliku ali mi uprava ne da da stavljam. Vidi samo kako su nagrdili tvoj kvote.

 

Ja sam prvi put bio 2009. i ne samo da je moglo da se vozi kroz selo nego je u centru i bio parking. Ono što je danas parking je bilo samo za autobuse. Niti ima vožnje kroz selo niti parkinga od 2012.

Imaju svoju livecam (namerno su otupili sliku pre mesec dana, verovatno nisu mogli da opsluže sve zahteve, neki su verovatno držali neprestano kao CCTV) i tamo mogu da se vide horde turista. Ima se utisak da su se meštani zabarikadirali u svoje domove.

 

http://ml.shirakawa-go.org/en/livecam/

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, christofer said:

Jeste, Shomyo 🙂 kako se svari zaboravljaju.....bio sam bas u sred leta pa nije bio impozantan po pitanju kolicine vode, za to sam trebao da idem nesto ranije ali je svejedno bilo interesnatno.

 

Dobro da se i toliko sećaš posle 16 godina.

 

Tu se ide jednom u životu. Ne samo ti, putnik iz daleke zemlje, nego i sami Japanci. Ide se od 15. aprila do 15. maja, tada su one snežne gromade još velike.

Uzme se tura. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Molim te nastavi sa putopisima, stvarno su odlicni. Ja cu pokusati da nadjem fotke na serveru neke stare da ubacim na temu....a odavno mi se ide opet. Postoje zemlje gde bih se rado vratio...ali Japan spada u onu kategoriju "a question of when, not if". Za mene je bio uvek nesto posebno, i pre nego sto sam bio na putovanju tamo, a put tamo je samo zacementirao fascinaciju sa Zemljom izlazeceg Sunca.

Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

  • 5 months later...

Japan, učionica u državnoj školi. Primetimo krpe koje vise sa zadnjih prečnika stolova.

 

2020cleaning01.jpg

 

To je za čišćenje učionice i škole. "tetkice" i čistačice ne postoje. Deca sama čiste školu, svaki dan, posle ručka, 15 minuta čišćenja.

Mlađa deca, samo svoju učionicu

 

2020cleaning02.jpg

 

2020cleaning03.jpg

 

Malo veća deca, i hodnike. Isto, primetimo "unutrašnju" obuću, ništa sa ulice ne ulazi u školu, promeni se obuća

 

2020cleaning04.jpg

 

Veća deca, rade i zajedničke prostorije

 

2020cleaning05.jpg

 

I WC-e

 

2020cleaning06.jpeg

 

Samo prozore peru profesionalne firme, opasno za decu.

 

I šta imamo: neko ko je prošao od 1. do 12. razreda, sa tih 15 miniuta dnevnog čišćenja, 220 školskih dana godišnje, završi sa stažom od 6 meseci full-time čišćenja. U te škole ide i sin Akia Toyode (CEO Toyota Motor Company), ide i princ, naslednik emperora.

Nikakvo čudo da je Japan klinički čist, da ne pričamo o ličnim domovima. Čak i kažu, da je ta higijena doprinela relativno malom broju obolelih od ovog virusa.

 

Onda, bekpeker vidi ovu ženu (moja slika) da usisava pločnik. Pa tvrdi da se neko nad njom iživljava, kao nekada desetar u JNA.

 

2020cleaning08.jpg

Edited by Yoyogi
  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Opet o školi u Japanu. Biće posle još jedan post o ishrani u školi.

 

Pravilo je, ZABRANJENO je decu dovoziti u školi ili odvoziti. Moraju sama da idu.

 

Pridružuju grupi se na uglovima svojih ulica. Stariji razredi vode sve ostale, to im je dužnost

 

2020school04.jpg

 

Rain or shine

 

2020school01.jpg

 

Čak i prvaci moraju da idu sami do škole i nazad do kuće

 

2020school03.jpg

 

Stariji, srednoškolci, sme bicikl ali ne moped. Njihove škole mogu da budu dalje od kuće a opet nema razvoženja dece. To je ok po lepom vremenu, po lošem - isto. Sami đaci moraju da idu do škole i da se vrate

 

2020school05.jpg

 

2020school06.jpg

 

2020school07.jpg

 

Uz sve ostale stvari, time država demonstrira da je bezbedna da i najmlađi članovi društva mogu svoje dužnosti da ispunjavaju bezbedno.

Nikakvo čudo posle da Japanci, Koreanci, Singapurci, Thai, Kinezi veruju svojoj državi i pridržavaju se njenih uputstava, ako do toga mora da dođe.

 

Nekome izgleda kao drill? Rezultat je: među omladinom droge nepoznate, alkoholizam mladih nepostojeći, tučnjave nikada viđene, trudnoće u 16-oj samo iz stranih filmova.

 

Do pre virusa, moja ćerka je izlazila sa društvom kao na Terazije, ručak, zezanje, večera sa njima, vrati se kući a da nisam imao trunke zabrinutosti gde je, šta radi, da li je bezbedna.

 

Kada su imale 12 godina, ove dve devojčice (moja ćerka je desno) odoše same u Australiju. Promenile su 4 voza, uključujući i shinkansen, let je bio iz Osake do Cairns. 10 sati leta. 

 

2020gooz01.jpg

 

Zemaljsko osoblje, odvede ih do aviona, preda ih australijskim stjuardesama koje ih odvedu do njihovih sedišta, daju im crtanke i krejone. Pitanje je, da li be te australijske gospođe znale same da urade put koji su ove dve devojčice same uradile. Verovatno ne bi.

 

To je to, samostalnost i samopouzdanost dece u bezbednom raju.

 

Link to comment
Share on other sites

  • 1 year later...

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...