Zivot i standard u SFRJ

[demag]

Jedna su vaša osobna sjećanja, bila loša ili dobra a nešto sasvim drugo je stvarno stanje.

 

 

 

[Angelia]

1 minute ago, Jonnhy Clash said:

To jeste. Ali na selu niko nije gladovao. Zivelo se skromno ali je bilo čvaraka, sira, mesa, jaja. Tako da je i tada a i sada mnogo bolje biti nezaposlen na selu nego u gradu. 

Aaa pa da, nije se gladovalo, mislim da ja to rekoh, samo se nisu kupovale adidas patike i islo 15 dana na more, jbg morao da se bere kukuruz da se ne bi gladovalo 

[demag]

Ne želim nikog povrijediti, brojke jasno pokazuju da ste srljali u propast.

 

Ako to niste znali prije, znate jako dobro danas, nakon svih sranja.

Edited November 21, 2019 by demag

[Drug Crni]

4 minutes ago, Angelia said:

Znas sta ti osecas u mom "glasu"? Iritaciju kad se idealizuje nesto sto uopste nije bilo idealno, a ne tezinu nekog zivota. 

Ja sam se vodio stavkama koje si sama taksativno nabrajala. One su bile tako srocene da su asocirale na tezak zivot i siromastvo. Svakako cu ti se izviniti ako si se nasla uvredjenom.

Inace - ja ni SFRJ ni zivot u njoj ne idealizujem. Samo odbijam da je bila "tamnica naroda i zivota" kako joj se,obicno posthumno, spocitava.

[Amigo]

14 minutes ago, Angelia said:

ovako:

SFRJ je 1971. imala 27.568 naselja, od čega su 127 bili gradovi veći od 10.000 žitelja. Od toga, samo je 21 grad imao više od 50.000, devet više od 100.000 a dva grada (Zagreb i Beograd) više od 500.000 stanovnika. U šest glavnih gradova republika i dva glavna grada pokrajina bilo je sveukupno 2.382.000 žitelja ili 11% ukupnog stanovništva države.

 

Bolje da si se vratila u 1948  a ni za 1971 nisam siguran, nema nikakvih podataka.

Po popisu iz 1991, sto je valjda najrelevatnije, u glavnim gradovima je zivjelo skoro 20% stanovnistva, sto opet ne mora da znaci da je tu bilo bolje, nego u Vjekinom Osijeku, Splitu, Mariboru, Ohridu, Constantinovom Nishu.

Ispade da ja nisam nikada bio na selu i da ne znam kakav je bio zivot u provinciji, kao i da sam bio u JNA i sreo se sa ljudima iz cijele drzave, svih profila.

Ovih koji su zivjeli kao sto ti pricas bilo je odoka jedno 5%, ne vise, ako i toliko. Ljudi sa sela iz Srbije su generalno bili bogatiji od mene.

Najveca prednost zivota u univerzitetskim gradovima, koji nisu bili samo glavni gradovi, je lakse skolovanje. Moj faks je bio 20 minuta pjeske od mjesta gdje sam zivio, sta sad da se osjecam krivim zbog toga.

 

SFRJ su dali da organizuje olimpijske igre, a treba malo proguglati koje drzave su mogle to da odrade.

Edited November 21, 2019 by Amigo

[mrd]

Da se razumemo, posto se ovde mogucnost kupovine Adidas patika smatra uspehom. 

To blago receno nije normalno razmisljanje, da se ne ulazi u bilo koju dublju analizu!

[Kinik]

...

 

     Posleratno titoisticko ludilo je bilo inspirisano staljinizmom i idiJotskom idejom o ubrzanoj 'industrializaciji', za koju nije bilo apsolutno nikakvog osnova. 
     'Radnika' saka jada, 'tehicke inteligencije' ni toliko, no 'zartipansko_idbaskih' manijaka - koliko ti dusa hoce!

Posle '48. a pogotovo pocetkom '50-ih, Zapad je ne manje od sovjeta bio zgranut suludim jugo idejama, pokusao da ih malo koriguje / usmeri, no uvideo da se sa ideoloskim ludakom ne moze.

     Zapad je bio svestan da ako ne pruzi pomoc, da ce se titova tvorevina zarusiti usled ekonomskih problema, otpora naroda, policijske represije i preteranog (apsolutno nerealnog) ulaganja u vojsku / vojnu industiju.

 

>> ... Jugoslovenske oružane snage, koje su se po gabaritu nalazile između španskih i turskih (Turska – c.ca 285 000, Jugoslavija c.ca 385 000 i Španija c.ca 485 000 vojnika), koštale su svoju državu neuporedivo više od pomenutih ekvivalenata. Dok je Turska izdvajala oko 163, a Španija 150 miliona dolara godišnje za svoju vojsku, Jugoslovenski vojni troškovi su, po američkim procjenama, dostizali i 500 miliona. ...<<

 

     Tako da je nastalo istinsko jugo_titoisticko loodilo. 
     Znao je da nema para za vojsku, znao je da mu savetuju da smanji apetite - no beskrajno je kukao, zapomagao, lagao, mastio - samo a iskamci pare. Svaki put kad bi ih dobio - trcao je da popravi odnose sa 'soc.lagerom'. Nevidjeno djubre!
     Tpeli su ga kao Causeskog, no kad su mu tvorevinu pustili niz vodu - to je bio The End.

     Zajmovi, dugovi, inflacija, beskrajna nesolventnost na rubu bankrota, kuknjava za reprogramiranjem / otpisom dugova - to je pratilo pomijaru do kraja. Na kraju su je sutnuli. Titoisticki likovi su bili obicna, smrdljiva qurava koja se davala svakom, i lagala kako je mogla. To su one podbule likinje koje se mogu videti po vasarskiim kafanama - uvek u ljubicanstvenim podlivima / ubojima. Taj ideoloski / civilizacijski qurvarluk je bio u osnovi citavog sistema, a i sada je. 
I proci ce isto tako.

 

>> ...  Staljin je, iz razloga širih odnosa sa zapadnim saveznicima, tokom rata upućivao Tita ne samo na saradnju sa Britancima, već i na smanjivanje akcenta na revolucionarnom karakteru borbe. U prvim posleratnim godinama, on je brzo shvatio da Ždanovljeva koncepcija širenja komunizma u Evropi nije u skaldu sa mogućnostima SSSR, a posebno ne sa ekonomskim rastom na evropskom zapadu (53). To je značilo i korake ka konsolidaciji prilika u okviru svoje sfere, a u jugoslovenskom slučaju, onemogućavanje njenih planova za pripajanje Trsta i Koruške. Izgledalo je da se to „stanje nesporazuma“ stalno širi; Jugoslavija je, na svoju štetu, odbacila Maršalov plan, pokušala da, po uzoru na SSSR, uvede kolektivizaciju seoskih poljoprivrednih gazdinstava, podržavala generala Markosa u grčkom građanskom ratu i nije prezala od vojnih demonstracija i incidenata prema SAD, Velikoj Britaniji i Italiji. Kada je ograničavanju njenih planova prema zapadu pridruženo i blokiranje pokrenutih projekata unutar bloka, bilo je evidentno da stvari ne idu željenim tokom. ... <<

 

>> ... Međutim, suša je 1950. godine uništila usjeve i imala za posljedicu gubitak od 30% u poljoprivrednoj proizvodnji. Što je još gore, Jugoslavija je ostala bez oko 80% hlebnog žita, a još gore je prošla sa kukuruzom, krompirom, pasuljem i graškom. Uslijedila je lančana reakcija, na primjer, gubitak dvije petine planiranog kukuruza je rezultirao u forsiranom klanju svinja (većinom ispod odgovarajuće težine), smanjujući stočni fond na nivo manji od onog iz 1939. godine. Osim toga, neposredna posledica je bilo nezadovoljstvo i opasnost od pobune seljaštva, što je amortizovano direktnom pomoći u hrani od strane SAD i drugih NATO zemalja. U svakom slučaju, prevazilaženje predratnih poljoprivrednih rezultata je odloženo za nekoliko godina.183

      Što se tiče lične potrošnje, ona je u Jugoslaviji održavana na veoma niskom nivou, a njen udio je bio naročito mali u poređenju sa sredstvima koja su odlazila na vojni i program investicija. Produktivnost jugoslovenskog radnika je ocjenjivana veoma nisko, upola manjom od njegovog ekvivalenta na Zapadu, ali je i pored toga zapaženo da se njemu ostavlja svega 45-55% ostvarenog radnog rezultata za ličnu potrošnju, nasuprot zvaničnih 65-70% u zapadnoj Evropi. Kroz visoke poreze (više od polovine nacionalnog dohotka je dolazilo iz budžeta), striktnu kontrolu šta se i koliko proizvodilo, uvozilo i izvozilo, kao i stalnu inflaciju, jugoslovenska vlada je održavala relativno nizak životni standard stanovništva. Takođe, iako je pitanje smještaja bilo urgentno, svega 2% cementa je trošeno na civilnu upotrebu (oko 25% je izvoženo a 73% odlazilo na projekte iz investicionog  plana). Isto je bilo i sa drvetom, gdje je manje od 15% bilo namijenjeno potrebama stanovništva, a ostatak skoro jednako podijeljen na izvoz i izgradnju iz IP. 

     Iako je Jugoslavija bila tradicionalni izvoznik poljoprivrednih proizvoda, njeno stanovništvo je odlikovala neredovna i nedovoljna ishrana, koja je u prosjeku iznosila oko 2800 kalorija po stanovniku dnevno. Na grijanje je odlazilo svega 7% ukupne godišnje proizvodnje gorivnih materijala, dok je 93% bilo namijenjeno industriji, transportu i izvozu. Po pitanju odjeće i obuće je vladao isti trend, na primjer, prosječan Jugosloven je na novi par cipela mogao računati tek svake druge godine. Posledica ovakvih okolnosti je bio i podatak da je 10% mortaliteta otpadalo na posledice tuberkuloze.185  

 

     Okolnost da ovakva nemaština nije prouzrokovala ozbiljnije političke turbulencije je pripisivana Titovoj političkoj vještini, efikasnosti policijskog aparata, ali i činjenici da je istorijsko iskustvo naroda, koji je pamtio malo šta drugo osim siromaštva, rezultiralo i prilično niskim očekivanjima u vezi ukupnog nivoa životnog standarda. Kako su u ECA rezonovali, Titu nije bilo teško da sadašnji težak materijalni položaj opravda sušom, blokadom i potrebom za snažnom vojskom. Problem se očekivao u 1952. godini, kada je trebalo da dođe na red popravljanje stanja kao obećane posledice investicionog programa, a što nije bilo ni malo realno da može da se dogodi. Zato je i očekivano da se, u tom periodu, poveća proizvodnja i uvoz robe široke potrošnje, vjerovatno nauštrb daljih investicija u industriju. ...<<

 

*pdf: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd, 2012
Ivan laković - 'Vojni odnosi Jugoslavije i SAD 1948-1961.g.'
Doktorska disertacija

...

[Drug Crni]

1 minute ago, mrd said:

Da se razumemo, posto se ovde mogucnost kupovine Adidas patika smatra uspehom. 

To blago receno nije normalno razmisljanje, da se ne ulazi u bilo koju dublju analizu!

Aj' sa sad lepo vrati na post Angelie,pa pokusaj da shvatis zasto sam to i napisao.

Ako imas dobru volju. Ako nemas - da ne gubimo vreme jedan s drugim.

[Jonnhy Clash]

34 minutes ago, Angelia said:

Aaa pa da, nije se gladovalo, mislim da ja to rekoh, samo se nisu kupovale adidas patike i islo 15 dana na more, jbg morao da se bere kukuruz da se ne bi gladovalo 

Ništa nije falilo ni Simod patikama. Belim. 

[GlennGould]

Život i standard SFRJ je bio loš, ali komparativno bolji od života i standarda koji je nastao njenim raspadom. 
Dalje, Jugoslavija je bila u komparativnoj prednosti u odnosu na istočnu Evropu i druge komunističke tvorevine. 
Takođe, globalizam i njegove propratne pojave (masovni turizam, instant komunikacija, socijalne mreže) razvijen je uporedno sa raspadom zemlje, pa nas je ”poštedeo” poređenja sa razvijenom okolinom. 
Svako ko je imao tu “nesreću” da poživi u normalnoj sredini tih godina (e.g. V.Britanija, SAD) je doživeo pravi šok u susretu sa civilizacijom i blagostanjem razvijenog društva. 
 

Nije loše prelistati Platonovu alegoriju o pećini. SFRJ je bila ta naša udobna pećina  u kojoj smo bili srećni u okovima, a Svet nam je bio nedostupan (more or less). 

[mrd]

23 minutes ago, Crni Bombarder said:

Aj' sa sad lepo vrati na post Angelie,pa pokusaj da shvatis zasto sam to i napisao.

Ako imas dobru volju. Ako nemas - da ne gubimo vreme jedan s drugim.

Imam ja dobru volju. Nevezano sa @Angelia postove, ovde se provlace teske tvrdnje, cak se igra sa decenijama, kako bi se stvari omeksale u neku oblandu. Ne pristajem da se slozim, da je uspeh kupiti polovna kola, za koja se skuplja crkavica godinama. Patike ne posmatram, kao nesto sto je luksuz. Prosto je neverovatno, da se na neciju izjavu da je zivot bio tezak pokrene drvlje i kamenje objasnjavajuci mu da nema pojma. 

Ja sam bio jasan, za mene nikada nije bio prblem da kupim patike, ali sam itekako morao da razmisljam koliko dugo cu to morati da nosim, sto mi govori da sam imao problema sa finansijama. Znam vrlo dobro da je u mom okruzenju bio veliki dogadjaj kupovina bicikla! Ovde neki pisu kako je to bilo kao da kupujes jednu zvaku. To nije tacno!

 

[Angelia]

1 hour ago, Crni Bombarder said:

Ja sam se vodio stavkama koje si sama taksativno nabrajala. One su bile tako srocene da su asocirale na tezak zivot i siromastvo. Svakako cu ti se izviniti ako si se nasla uvredjenom.

Inace - ja ni SFRJ ni zivot u njoj ne idealizujem. Samo odbijam da je bila "tamnica naroda i zivota" kako joj se,obicno posthumno, spocitava.

Ma jok nisam se ja nesto nasla uvredjenom, savrseno sam svesna da sam odrasla u vukojebini.

Nego da ne mislis da sam ja nesto ogorcena na to, jbga rodis se gde se rodis, tough luck. Smatram i da mi je to dalo neke prednosti u daljem zivotu, ako cemo pravo izgradilo karakter koji imam.

 

Ono sto mene iritira, je da neko pokusava da me ubedjuje kako se lepo zivelo, ko na razglednici - zato sto imaju zal za mladost.

I zato bi pomoglo da ovi koji bi da se odusevljavaju kako se lepo zivelo u SFRJ, osveste i skontaju da su i oni kao ja - odrasli u vukojebini.

 

 

1 hour ago, Amigo said:

 

Bolje da si se vratila u 1948  a ni za 1971 nisam siguran, nema nikakvih podataka.

Po popisu iz 1991, sto je valjda najrelevatnije,

Sto bi popis 91 bio relevatniji nego onaj iz '71? izmedju ostalog pomoglo bi da znas da je stanovnistvo gradova raslo u toku godina, tako da 20% 91, je verovatno 10% sedamdesetih. A mi pricamo o SFRJ.... u kojoj ti tvrdis da si bio prosecan.

Ne mora da znaci da je u Sarajevu bolje nego u Osijeku, ali definitivno znaci da ne mozes zivot u Sarajevu uzimati za prosek cele SFRJ, samo uzmi u obzir nedostatak infrastrukture van vecih gradova. Ti si do univerziteta setao, a neko ko je dosao iz unutrasnjosti, je morao da plati stan (dodatno) ili bi na fax dolazio sa tri dana jahanja i dva dana puzanja (jer je naravno javni prevoz bio odlicno organizovan )

[Amigo]

13 minutes ago, Angelia said:

Ti si do univerziteta setao, a neko ko je dosao iz unutrasnjosti, je morao da plati stan (dodatno) ili bi na fax dolazio sa tri dana jahanja i dva dana puzanja (jer je naravno javni prevoz bio odlicno organizovan )

 

To nema veze sa SFRJ. Tako je u svakoj drzavi na svijetu. Ja i sada zivim 20 minuta od univerziteta, druga drzava, ista stvar.

[mrd]

1 minute ago, Amigo said:

 

To nema veze sa SFRJ. Tako je u svakoj drzavi na svijetu. Ja i sada zivim 20 minuta od univerziteta, druga drzava, ista stvar.

Naravno Canada i SFRJ su iste!

Citas li ti sta pises?

[Kinik]

...

 

Nema potrebe generalizovati i kriti se iza 'Mi'!

 

'Komparativno' nekome je bilo bolje u majcinoj utrobi - no trebalo je ziveti RL, ma kakav bio.
Nista nekom ondasnjem nesretniku nije davala 'komparativna prednost' nad ist.evr. nesretnikom, jer normalni ljudi se bore da zive od rada i zelje za boljim, a ne od utehe kako je komsijska krava mrsavija!

 

Btw, sta bi sa tim 'komsijskim kravama'?

 

To nije bio 'globalizam', vec je tih '60-'70-ih godina to je bio cist strah da situacija unutra zemlje ne eksplodira.
Kao sto je eksplodirala.

 

Ne radi se o 'imati srece, pa poziveti u normalnoj sredini', radi se o tome da je nesretnicima bio silom nametnut jedan monstruozni ljudozderski sistem, gde su ih 'kupili na kilo', korumpirali za mizerne tene, 'dzirlo andramolje' i lazni osecaj pripadnosti palanackoj eliti iz shitholisnih kasaba. Plus 'paradajz turizam'.

 

Ja sam u kampu ustajao u 04h, odlazio gumenim camcem na pecanje i vracao se sa 10-15 gira ostrulja i par arbuncica. To bih ocistio, pa u m.ulje persun i b.luk, i u frizider. Dok bi se moji posle kupanja tusirali i presvalicili - riba na gradele je vec bila gotova, a krisom sam pogledavao u koliko lonaca se kuvao pasulj. Nisam ti video 'komparativnu prednost', vec sam ponekom liku iz komsiluka ponudio da ujutro krene sa mnom na pecanje. Brzo bih ga naucio - pa su i oni imali malo ribe za rucak.

Neki su me odbijali, pa i sa gadjenjem.

 

A mogle su sresti debilne izjave tipa: mi smo sretni, sto imamo tu cast da studirano ma univerzitetu 'Dz. Bijedic', ili idiJotizme tipa - kako nas prepoznati (upisi bilo koju kasabu) - 'po tajanstvenom osmehu!', dok drljaju svaki dan prazan burek i jogurt.
Toga sam se vise puta setio gledajuci ratne hronike Ex_Yu ratova, granatiranje i razaranje tih istih kasaba.

 

Problem je u tome sto i dan-danas mnogi svesno biraju da zive u toj smrdljivoj pecini.

 

I sve to zbog jednog kenjca - kumrovečkog staljineka, civilizacijske protuhe i komicnog bonvivana. 

 

Zato sto nemaju nista drugo (mnogi nikada nisu ni imali!) 
Zato sto su socijalisticko-samoupravni mankurti kojima je u glavu usadjen cip!
Pa decenijama crkucu isto - kao 'japanka iz sekretarice'.

 

Samoupravna bolescina.

... 

Edited November 21, 2019 by Kinik

[Angelia]

4 minutes ago, Amigo said:

 

To nema veze sa SFRJ. Tako je u svakoj drzavi na svijetu. Ja i sada zivim 20 minuta od univerziteta, druga drzava, ista stvar.

Nemam sta reci na ovu izjavu 

Ako mislis da u svakoj drzavi nekom kao meni trebalo 4 sata da predjem 50-60 km do faxa .... i tebi je to ista stvar.

[Amigo]

1 minute ago, Angelia said:

Nemam sta reci na ovu izjavu 

Ako mislis da u svakoj drzavi nekom kao meni trebalo 4 sata da predjem 50-60 km do faxa .... i tebi je to ista stvar.

 

Sad se sjetih, ti rece negde da si sa Dorcola 

16 minutes ago, mrd said:

Naravno Canada i SFRJ su iste!

Citas li ti sta pises?

 

Ja to nisam rekao, nego si ti to intElEgentno zakljucio 

 

[Angelia]

8 minutes ago, Amigo said:

 

Sad se sjetih, ti rece negde da si sa Dorcola 

 

 

 

 S kime si ti to mene pomesao? Jedini forumas koji je, koliko znam sa Dorcola je Kinik.

[mrd]

26 minutes ago, Amigo said:

Ja to nisam rekao, nego si ti to intElEgentno zakljucio

Ne moras da vredjas, posle ti je krivo. Nisam ja nista zakljucio ti si rekao da si na 20 minuta od fakulteta, sto je isto kao i u, kako ono bese, tvom mestu?

[Amigo]

28 minutes ago, Angelia said:

 S kime si ti to mene pomesao? Jedini forumas koji je, koliko znam sa Dorcola je Kinik.

 

Ok, sorry.

[Drug Crni]

23 minutes ago, Angelia said:

I zato bi pomoglo da ovi koji bi da se odusevljavaju kako se lepo zivelo u SFRJ, osveste i skontaju da su i oni kao ja - odrasli u vukojebini.

2015-te sam konkurisao za posao u svajcarskoj kompaniji i bio primljen.  Kompanija je bila prisutna i na nemackom trzistu i proveo sam nesto manje od godinu dana u Kelnu. Tamo nas je bilo oko 50.zaposlenih,iz raznih zemalja zapadne,srednje i istocne Evrope. Da bismo se malo bolje upoznali i zblizili, iz offica,iz HR-a, su s vremena na vreme,organizovali ono sto se danas popularno zove team building. 
Na prvom smo trebali da se predstavimo,da kazemo odakle dolazimo..bla,bla..uobicajene stvari. No,na sledecem je ostatak grupe "odredjivao"o cemu kolege/ice treba da pricaju. Sa prostora bivse Jugoslavije smo bili samo jedna cura,Rijecanka i ja. Zeleli su da cuju malo o raspadu drzave,ratu i tome slicno..
Zapadnjake je takodje vrlo interesovao zivot iza "Gvozdene zavese",a bilo je tu nekoliko ljudi iz Madjarske,par Slovaka,Bugara i jedan Rumun i troje Poljaka. 

Najpre je mikrofon u ruke uzela Nikoleta,Poljakinja iz okoline Varsave. Nikoleta je zena mojih godina,mozda tek koju godinu starija od mene (iako mi nije verovala zbog mog baby-fejsa). Ona je opisala svoje detinjstvo u komunistickoj Poljskoj. Kao odrastao covek koji je vec tada vec presao tridesetu znao sam vrlo dobro da je njihov rezim bio rigidniji,a njihov komunizam kruci. Pretpostavio sam sta ce reci,ali moram priznati da je ono sto sam cuo, prevazislo sve moje slutnje. Malo je reci da sam ostao zaprepasten dubinom i sadzinom njene price,s tim da moram reci kako to nije bio moj prvi kontakt sa ljudima iz Istocne Evrope (on se desio dosta ranije u drugim okolnostima). Svejedno..sokrala me spoznaja bede i nemastine u kojoj su Poljaci ziveli. 
I danas se secam dela te price kada je prepricavala anegdotu o narandzama i bananama koje je prvi put u zivotu videla sa svojih 10,11 godina i koje nije umela da oguli i konzumira..nisu imali toplu vodu u stanu..u predgradju Varsave duboko u 20.veku..Cokolada se smatrala ekskluzivnom robom koja se mogla nabaviti samo sverc-kanalima iz Nemacke..alkohol isto, Zabranjivana je svaka "zapadna propaganda" ukljucujuci i pop-kulturu..njeno izlaganje (a govorila je bar 45.minuta) samo je na trenutak prekinula moja unutarnja misao. 
Rekao sam sebi -Crni,ti si jos dobro prosao u detinjstvu..vidi u kakvoj nemastini je odrastala ona...a podsecam da je Nikoleta mojih godina i da je i ona,kao i ja,detinjstvo provela u istoj dekadi.



Prema tome..ja ne znam u kakvoj "vukojebini' si ti zivela Angelia,ali ja nisam. Nisam odrastao u izobilju,ali ni u nemastini. Da,imao sam dobre patike. Imao sam svoj kasetofon, gramofon,pa posle i walkman. Omiljenu fudbalsku loptu,pa onda i reket za tenis. Video-rekorder i Atari konzolu. Gledao sam Bajfordov "Neven", Brankovu "Kockicu" i "Muzicki tobogan",ali i Muppet Show,The Survival i "Pajtonovce".
U srednju skolu sam putovao busom,cirka 20.minuta medju-gradkse voznje. Tokom studija se preselio u Novi Sad iz kojeg sam se kuci vracao jednom mesecno za sta mi je trebalo oko sat i po vremena u autobusu (razdaljina 100 km)

Da li je ovo sve bilo sjajno i bajno? Nije.
Da li je bio raspad i katastrofa? Tek to nije.

P,S.da,imao sam i jedan fin trkaci bicikl,sesto-brziinac,ali da ne pominjem previse. Reci ce neko da je "dogadjaj"
 

[Klotzen]

Dobro se živelo u većim gradovima pogotovo u Vojvodini i BGD. Ali i tu je bilo dosta ljudi koji nisu dobro živeli. Primera radi ja imam u jednom selu dosta rodbine i oni more ne bi videli nikad da nisu išli kod drugih u vikendice. A i tako su išli svakih 4-5 godina. Moj najbolji drug iz osnovne škole nije ni jednom išao na more, imao je rodbinu u bosni pa je išao tamo na letnji raspust i to je sve što je on video od tog blagostanja. I ovo sve pričam o kraju 70-ih i početku 80-ih kada su bila "sretna vremena".

 

Kada se malo pogleda da je prosečna plata u Srbiji tada bila oko 500 maraka onda je jasno da većina stanovništva nije išla na more niti živela neke normalne živote. OK tih 500 maraka je imalo veću vrednost nego danas ali i da dupliramo to to nisu plate od kojih se dobro živi. Zato kad govorite uopšteno imajte na umu da je većina živela ispod proseka države odnosno tih 500 maraka. Kao što je danas prosek 500 evra a medijana 300 evra.

[mrd]

Ma imalo se.

Inzenjerska porodica, je mogla:

2 auta,

1 --2 vikendice

50 kg kiselog kupusa,

200 litra rakije za zimu,

1 stan u gradu,

tepih u svakoj sobi,

kristalne case

i sve one stvari, koje obicni ljudi u svetu imaju

Ko to kaze, ko to laze da se lose zivelo?

[Drug Crni]

Juga je bila sve,samo ne zemlja blagostanja i prosperiteta.
To nije sporno.

Samo sto koren tog zaostajanja i nerazvijenosti nije u Esefereji. I nije bila shithole kakvom je predstavljaju.

[Angelia]

15 minutes ago, Crni Bombarder said:

Prema tome..ja ne znam u kakvoj "vukojebini' si ti zivela Angelia,ali ja nisam. Nisam odrastao u izobilju,ali ni u nemastini. Da,imao sam dobre patike. Imao sam svoj kasetofon, gramofon,pa posle i walkman. Omiljenu fudbalsku loptu,pa onda i reket za tenis. Video-rekorder i Atari konzolu. Gledao sam Bajfordov "Neven", Brankovu "Kockicu" i "Muzicki tobogan",ali i Muppet Show,The Survival i "Pajtonovce".
U srednju skolu sam putovao busom,cirka 20.minuta medju-gradkse voznje. Tokom studija se preselio u Novi Sad iz kojeg sam se kuci vracao jednom mesecno za sta mi je trebalo oko sat i po vremena u autobusu (razdaljina 100 km)

 

Drago mi je zbog tebe, svaka ti cast da si tako lepo ziveo, nego mi nesto deluje da si nesto mladji , mislim po secanju kad su se te stvari pojavile.

Vidis ja nisam imala video-rekorder, nesto se mislim nemam pojma ni cemu bi mi sluzio posto bi verovatno po kasete morala da idem sat vremena prevozom (ne zato sto je velika distanca nego sto je prevoz takav), pa mi tako nije ni nedostajalo 

Vidis ja da bih stigla do svoje srednje skole u BGu morala sam da, idem prvo peske 3.5 km do prvog autobusa, koji ide jedno 20-30 minuta, pa onda da cekam autobus koji ide za BG svojim rasporedom naravno, uopste nije bilo neobicno da cekam i po dva sata na stanici, jos ako nije expres, eto ti ga da obidjes svaku banderu na putu. Ako sam htela da stignem na nastavu morala bih da krenem oko 4.30 ujutru da bi u beogradu bila nakon 8. 

 

 

I kao sto rekoh, nisam jedina.....