EVROPSKA UNIJA

[djura.net]

1 hour ago, Barkley#34 said:

Interesantan članak:

https://news.err.ee/1609935941/19-highlights-from-estonia-s-foreign-intelligence-service-report-2026

posebno mi je zanimljiva sesta tacka:

Marginalized from respected Western political and cultural circles, Russia is constructing a parallel universe in which it awards its own peace prize on its own terms. The initiative illustrates how the Kremlin hopes covert influence can help shed its image as an aggressor state.

[Nek grmi jako]

U vreme dok američka privreda dodaje novih 130.000 radnih mesta u januaru, nadmašivši sumorne projekcije iz levo-liberalnih i antitrampističkih krugova koji su najavljivali poraz američke administracije na tržištu rada, najvažniji igrači nemačke privrede, okupljeni u udruženje Made in Germany, pozvali su Evropsku uniju da reformama poveća konkurentnost svojih članica u tržišnoj trci sa globalnim silama poput SAD i Kine (https://finance.yahoo.com/news/german-businesses-warn-eu-falling-102828138.html).

 

Reč je, naime, o potpuno realnom i očekivanom apelu velikana nemačke ekonomije, od koji se već godinama čuje ista priča, samo što ona sada postaje još glasnija i urgentnija.

 

Nemačka, i šire EU, industrijski stvarno gube tlo pod nogama u odnosu na SAD i Kinu, a to nije više samo statistika, nego svakodnevna stvarnost za mnoge kompanije. I kada kompanije zakukaju da ih tišti preterana regulacija i birokratija, tu su sto odsto u pravu, jer EU ima najviše regulativa na svetu u područjima ESG, hemikalija, podataka, zelene tranzicije, due diligence... 

 

To sve košta vreme i novac, a u Kini i SAD, naročito u njenim pojedinim saveznim državama, posao cveta puno brže i fleksibilnije. To, naravno, ne znači da treba ukinuti sve standarde, ali tempo i obim regulative su jednostavno postali kontraproduktivni.

 

Tu je energija posebni ubica briselskog sneška i smeška, jer cene struje u EU su do tri puta više nego u SAD, a četiri puta u odnosu na Kinu. A bez jeftine i pouzdane energije nema konkurentne industrije, što nas dovodi do činjenice da je Nemačka sama sebi pucala u nogu gašenjem nuklearki i prebrzim prelaskom na zelene izvore bez dovoljnog zamenskog kapaciteta.

 

A najjače od svega je to što EU i nema pravi jedinstveni kapitalni market, dok se istovremeno sa Merkosurom i Indijom pregovara evo već 20 godina za neke stvari, što je presporo.

 

Zato Siemens i Dojče banka nisu slučajno na čelu ove kolone koja ukazuje na loš briselski kurs jer je, recimo, Siemens klasičan primer kompanije koja je globalna, ali joj je matična Evropa sve teža za poslovanje, dok Dojče banka trpi zbog svih aktuelnih negativnih trendova.

 

Njihov apel je opravdan jedan kroz jedan, dijagnoza je tačna, ali rešenja koja nude su još uvek prilično opšta mesta i na dugom su štapu. 

 

A i pitanje je hoće li EU lideri na tom svom samitu stvarno shvatiti šta se u stvari događa i učiniti nešto konkretno, ili će opet samo reprodukovati još jedan lepi dokument koji obično ne služi - ničemu. 

[Barkley#34]

4 hours ago, Nek grmi jako said:

U vreme dok američka privreda dodaje novih 130.000 radnih mesta u januaru,

Odakle je ovaj podatak?

[Nek grmi jako]

22 minutes ago, Barkley#34 said:

Odakle je ovaj podatak?

 

BLS je zvaničan izvor https://www.bls.gov/news.release/pdf/empsit.pdf a medijske kuće su objavile vest:

https://www.cbsnews.com/news/jobs-report-january-2026-economy-hiring-layoffs-bls/)

https://www.washingtonpost.com/business/2026/02/11/jobs-report-labor-market/

https://www.businessinsider.com/jobs-report-january-data-live-updates-2026-2

https://www.nbcnews.com/business/economy/january-jobs-revisions-trump-rcna258398

 

Ekonomisti su prognozirali znatno slabiji rast od oko 70.000 radnih mesta, pa je ovaj broj od 130.000 bio prijatno iznenađenje za tržište. Stopa nezaposlenosti je ostala stabilna na 4,3%, što je pad u odnosu na decembarskih 4,4%.

 

Sektorski dobitnici su zdravstvo (+82.000) i građevinarstvo (+33.000), dok je federalna vlada izgubila oko 34.000 radnih mesta.

Edited 19 hours ago by Nek grmi jako

[Barkley#34]

Hvala. 

 

To je podatak samo za jedan mesec, tek ćemo da vidimo kretanje trenda ker u istom članku kažu sledeće:

Quote

At the same time, the report showed weaker hiring in 2025, with major revisions that reduced the number of jobs created last year to just 181,000, the lowest since the pandemic year of 2020. It's also less than half the previously reported 584,000.

"January's jobs report was better than expected, but it doesn't change the bigger picture," Gina Bolvin, the president of Bolvin Wealth Management Group, said in an email. "The addition of 130,000 jobs shows the labor market is stabilizing, yet the downward revisions to 2025 confirm growth slowed meaningfully last year."

 

Kao što rekoh, potrebno je sačekati još koji mesec da taj podatak zaista znači nešto veliko. Recimo, u decembru:

Quote

Broj slobodnih radnih mesta u SAD (JOLTS Job Openings) u
decembru je smanjen sa 6,928 mln na 6,542 mln (revidirano sa 7,146 mln), što je najniži nivo od septembra 2020, dok se očekivalo da se poveća na 7,250 mln.

I nezaposlenost je i dalje veća nego pre par godina.

 

U pomenutoj Nemačkoj, kao i u Evrozoni, rast bdp-a je bio nešto veći od očekivanog što opet ne znači previše jer različiti zvaničnici iskazuju ista upozorenja kao ti u vezi budućeg razvoja privrede. Naravno, ni deregulacija nije sveto pismo jer se sećamo kako je ista ta Dojče banka, zajedno sa još nekim igračima prošla 2008. na deregulisanom tržištu. O spuštanjima standarda u oblasti hrane (što Trampa zanima), hemije i slično nadam se da se ni ne razmišlja u EU.

 

Naravno, ocena o energetskom samoubistvu Nemačke i dalje bolno stoji.

[Klotzen]

Nezaposlenost Januar 2025. = 3,7% , januar 2026 = 4,3% ali ako cherry pikujemo ono što nam se sviđa iz statistike ovo postane pozitivno 🙂

 

[Nek grmi jako]

Sagledavši situaciju iz prizme superteškaša nemačke privrede, koji od EU očekuju da im omogući bolje uslove za tržišnu utakmicu sa SAD i Kinom, dolazimo do lagane spoznaje da nisu samo ekonomski parametri oluja koja preti briselskom brodu, već je to u najvećoj meri ironija istorijskog obrta po kojoj kontinent koji je izmislio moderni imperijalizam sada pokazuje simptome slabosti koje je kod drugih i sam nekada eksploatisao.

 

Evropljani su dugo, naime, bili uljuljkani u uverenje da su večna pravila koja su oni postavili, poput međunarodnog prava i institucija sistema, zaboravljajući da su ta pravila bila podržana njihovom sirovom moći. Sada, kada ta moć bledi, ostaju ogoljeni u svetu koji se vraća makijavelističkim principima.

 

Jer, Evropa je od subjekta u međunarodnoj politici stigla do vremena kada postaje objekat istorije, čak dotle da ne dobija poziv za pregovarački sto u najvećem ratu koji se vodi na njenoj teritoriji još od 1945. godine. Vekovima je, dakle, Evropa bila geopolitički subjekt i ona koja odlučuje gde se povlače granice u Africi ili Aziji, a danas, međutim, Evropa rizikuje da postane objekt oko kojeg se dogovaraju drugi.

 

I tu nije samo reč o završetku agresije Rusije na Ukrajinu. već i o ostalim aspektima evropske bezbednosti koja se rešava na relaciji Vašington–Moskva ili kroz ekonomsko odmeravanje snaga na trasi Vašington–Peking, dok Brisel pokušava da pronađe svoj glas.

 

Jedna, dakle, lekcija iz prošlih imperijalnih vremena koje bi Evropljani sada trebalo da se sete jeste koliko je lako postati žrtva moćnije sile, i to u trenucima kada je evidentno da je kontinent u najmanju ruku kao digitalna kolonija Amerike. 

 

Jer ako kolonijalizam definišemo kao kontrolu strane sile nad resursima i infrastrukturom, onda je digitalna zavisnost Evrope očigledna. Evropski podaci teku kroz američke kablove i čuvaju se na američkom klaudu, evropska tržišta su izvor prihoda za Silicijumsku dolinu, dok Evropa zadržava ulogu regulatora koji kažnjava, ali ne stvara inovacije koje bi omogućile digitalnu suverenost.

 

U isto vreme svedočimo i povratku prava jačega u politici, koje je bilo i više nego očigledno tokom akcije SAD u Venecueli, kao i prilikom uspona Kinorusije poput žabe koja se lagano kuva, što zbirno predstavlja povratak na transakcionu moć.

 

Ironijom sudbine, dok su u 19. veku evropske sile nametale ugovore Kini, danas je Evropa primorana na slične kompromise kada je reč o kineskim i američkim nametanjima, pod pritiskom trgovinskih ratova ili uskraćivanja bezbednosnih garancija.

 

Najteži deo ove tranzicije nije onaj o kome pričaju Siemens i Dojče banka, iako je i njihov deo dovoljno težak, već je prava težina psihološke prirode. Jer, Evropa se bori sa transformacijom iz globalnog policajca i globalnog učitelja u - globalno poluostrvo. A doba imperije vraća im se kao bumerang, jer metode koje su Evropljani koristili, poput ekonomske ucene, tehnološke dominacije i vojnog prisustva, sada drugi primenjuju protiv njih.

 

Pa ako je Evropa zaista na udaru novog imperijalizma, ona ima samo dva puta. Da postane skup vazalnih država koje se takmiče za naklonost velikih sila, ili što bi belgijski premijer rekao - srećni vazal, ili da prihvati realnost povratka imperija i sama postane koherentan pol moći, što zahteva jedinstvo kakvo trenutno ne postoji, a i tehnološku supremaciju koja je takođe na dugom štapu.

 

Neko će možda sad pomisliti: okej, ali istorija se ne ponavlja baš uvek. I to je istina, ali se istorija često barem rimuje, a sadašnja rima piše se na štetu Brisela, Berlina i Pariza.

Edited 1 hour ago by Nek grmi jako