Niš - glavni grad Južne Srbije

[Constantin]

Mnogi kažu da su Nišlije poseban soj. Veseli, gostoprimljivi, čudni, brzi, ljuti, posebni… Teško je opisati običnog Nišliju, ali je sigurno da su bili i ostali meraklije. Nišlije su volele dobru hranu, a mnogima se životna filozofija svodila na glavni cilj – da se što bolje pojede i popije.

 

Početkom prošlog veka Niš je važio za trgovački centar i grad boema. Sa više od stotinu kafana, slovio je za prestonicu gurmanluka gde su svraćali kraljevi, domaće i strane diplomate i drugi koji su držali do dobre hrane.

 

Pored nezaobilaznog šereltuka, meraklijama je bio svojsten i mezetluk. Nišlije su ponosne na svoj burek, koji je ostao do današnjih dana nešto što ne zaobilazi niko ko dođe u grad.

Tradicija ove turske poslastice datira od uspeha Ameriga Vespučija i pronalaska američkog kontinenta. Te daleke 1498. godine u Niš je stigao majstor bureka Mehmed Ogluh iz Carigrada.

Tri godine kasnije bilo je u Nišu na desetine majstora, a grad je imao isti broj stanovnika kao i London. Od tada do danas sve meraklije burek jedu isključivo rukama, jer, kako kažu, viljuška i nož predstavljaju skrnavljenje kulta.

 

Svesni da se Niš po bureku poznaje Nišlije su inicirale da legendarna „poslastica“ postane i gradska robna marka. Dobijanje ovakvog sertifikata od zvaničnih republičkih institucija zatražilo je niško Udruženje zanatlija i preduzetnika, a generalni sekretar ove asocijacije Blagoje Stanisavljević je podsetio da je prvi burek u Nišu napravio pre više od 500 godina Tučin Ogluh.

A koliko se u gradu na Nišavi ceni „najukusnija poslastica“, pokazalo je i zagovaranje grupe niških boema. Uz konstataciju da nema ništa lepše na svetu, kada posle neprospavane kafanske noći, ujutru sedneš i zalogajiš četvrt bureka sa sirom i jogurtom, boemčine su pre nekoliko godina predložile Skupštini grada Niša da se na gradskom grbu obavezno uvrsti i nezaobilazni – burek.

U svom predlogu, niške noćobdije su istakle i “obrazloženje” da je burek simbol grada na Nišavi još od pamtiveka, odnosno da se u nekadašnjoj kasabi pojavljuje u istoriji još 1498. godine, baš kada je otriven i američki kontinent.

 

– Više od pet vekova se ova „poslastica“ održala na našim prostorima i, bez obzira na to što je turski “izum”, obavezno bi morala da se nađe na gradskom grbu – poručili su u svom predlogu niški boemi.

 

NIŠLIJE

[Constantin]

 

218 miliona će biti potrošeno iz budžeta Niša na kompletnu rekonstrukciju Trga kralja Milana, centralnog gradskog trga, koja je započeta krajem prošle nedelje. To je samo osnovna cifra. Tu nije uračunata, kako su rekli nadležni, prekopotrebna rekonstrukcija Tvrđavskog mosta, postavljanje rasvete i izgradnja još jedne fontane.

To će, dakle, biti dodatni troškovi koji će uvećati postojeću sumu.

 

Arhitekte i stručnjaci kažu da će novi trg podsećati na Trg Svetog Marka u Veneciji, jer će biti slične površine.

Tako će Niš dobiti venecijanski trg, a više od 60% Nišlija će i dalje svoju kanalizaciju sprovoditi u septičke jame. Jer zvanična statistika Fiskalnog saveta iz 2017. godine kaže da svega 38% domaćinstava u Nišu ima priključak na kanalizacionu mrežu.

 

Očigledno da za aktuelnu vladajuću garnituru koja upravlja Gradom nije prioritet smanjenje broja septičkih jama, već stotine miliona treba utrošiti na rekonstrukciju trga čiji je jedan deo izgrađen pre svega nekoliko godina. Laički gledano, ništa tu i nije toliko bilo “zrelo” za tako hitnu i sveobuhvatnu obnovu.

A izgradnja kanalizacione mreže u gradu je i te kako neophodna, jer pobogu, 21. je vek. Već pomenuta statistika kaže da je Niš daleko od srpskog proseka. U srpskim gradovima i opštinama čak 60% stanovništva ima kanalizaciju, što je znatno više od niških 38%.

 

I nije samo to gorući gradski problem. Niš ima deponiju “Bubanj” koja je prepunjena i koja prema rečima stručnjaka predstavlja potencijalnu ekološku katastrofu. Smeće se odlaže na poslednjem polju, a svi planovi oko izgrdnje regionalne deponije “Keleš” su, izgleda, u njemu i zaglavljeni.

O broju neasfaltiranih ulica u gradu i okolini nećemo da govorimo. Iluzorno je.

 

Lista čekanja za niške vrtiće je svake godine duga. Mnogi roditelji nezadovoljno dočekaju objavu rezultata o prijemu dece u vrtić. Oni bi sigurno više voleli neku novi zgradu sa vaspitačicama u koju bi išla njihova deca, nego fontanu na “bugarskom parkingu”.

 

Ne moramo da se upoređujemo ni sa kim izvan granica naše države. Samo jedan Novi Sad, koji ima sličan broj stanovnika, imao je u 2017. godini 16.000 mališana u vrtićima, a Niš svega 6.500 i 2.200 na čekanju.

 

Zašto ovo nisu bili prioriteti? Zašto se niško rukovodstvo odlučilo da stotine miliona uloži u trg, a ne u neke druge, infrastrukturno bitnije stvari?

Jedan odgovor se krije u “orbanizaciji”, tom populističkom i megalomanskom trendu o kojem sam pisao pre nekoliko nedelja. Jer ipak smo mi u predizbornoj godini i 2020. na proleće trebalo bi da budu raspisani lokalni izbori.

 

Drugi se najlakše objašnjava takozvanim pijačnim rečnikom. Kada preprodavci kupe neki auto po nižoj ceni sa željom da ga prodaju skuplje, prvo što urade je “šminka”. Zakrpe od novina, najlon čarapa, kitovanje, farbanje, pranje i poliranje. Retko ko do njih se bavi motorom, jer važno je, kako vele niški majstori, da “tera”.

“Šminka” je ono što diže cenu. To prodaje auto, iako je on suštinski i dalje truo, a motor mu štuca.

 

Tako ćemo i mi u Nišu, zbog pomešanih prioriteta, živeti u jednoj groteski. Dobićemo, kako kažu, najlepši, moderan evropski trg i delovaće da je sve super, ali ćemo i dalje gumama otpušivati WC šolje, zvati nekog “čika Peru” koji prazni septičke jame i moliti Boga i džedaje da deponija ne eksplodira.

[Doorn]

[Kronostime]

[Kinik]

...

 

Kada se govorkalo o NS kao 'glavnom gradu Vojvodine' - digla se poprilicna vriska / dreka.

 

'Juzna Srbija' ima drugu istorijsku / politicku konotaciju.

 

Tako da je borba za higijenu po ulazima u 'glavni grad juznu_srbiju' - vise nego ostvariv cilj.

Samo treba na tome raditi.

 

Od trenutka kad su u mom ulazu stavljene 2 kamere (skromna investicija - no ovde niko nije dzimrija) - higijena se drasticno poboljsala, a vlasnici cetveronozaca su cesto zabelezeni sa priborom

 

 

...

Edited July 5, 2019 by Kinik

[Kronostime]

12 hours ago, Kinik said:

...

 

Kada se govorkalo o NS kao 'glavnom gradu Vojvodine' - digla se poprilicna vriska / dreka.

 

'Juzna Srbija' ima drugu istorijsku / politicku konotaciju.

 

Tako da je borba za higijenu po ulazima u 'glavni grad juznu_srbiju' - vise nego ostvariv cilj.

Samo treba na tome raditi.

 

Od trenutka kad su u mom ulazu stavljene 2 kamere (skromna investicija - no ovde niko nije dzimrija) - higijena se drasticno poboljsala, a vlasnici cetveronozaca su cesto zabelezeni sa priborom

 

 

...

 

[Doorn]

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited July 8, 2019 by Doorn

[Constantin]

Quote

 

Da trend pada broja putnika koji lete sa niškog aerodroma i dalje traje pokazuje i najnovija statistika - prethodnih 6 meseci je oko 10.000 ljudi manje letelo iz Niša nego u prvoj polovini 2018. godine. I dok je maj popravio ovogodišnju statistiku, prošlog meseca je opet zabeležen neznatan pad, ali je više ljudi letelo ovog nego juna prošle godine.

Maj ove godine je "osvetleo obraz" niškog Aerodroma "Konstantin Veliki", jer je otpočetka godine tada bilo najviše putnika. Ipak, juna se ponovo manje letelo iz Niša i prema zvaničnoj statistici opsluženo je 29.832 putnika, što je 1.194 putnika manje nego što ih je bilo u maju.Pad broja putnika i dalje aktuelan; foto: printskrin/nis-airport.com

Juna ove godine je ipak više ljudi prošlo kroz nišku vazdušnu luku nego što je to bilo u istom mesecu 2018. godine - njih 783.

Šestomesečna statistika ne ide u prilog prognozama nadležnih da će nakon što je država preuzela aerodrom "procvetati". Zvanični podaci koje su objavili pokazuju da je broj putnika i dalje u padu - 4,85 % manje ih je bilo u prvih 6 meseci ove nego u istom periodu prošle godine što je u brojkama 8.458 ljudi manje.

U maju je vraćanje avio-linije Wizz Air-a do Malmea koja je ponovo pokrenuta 17. aprila doprinela da se statistika poboljša, a narednih meseci bi slično moglo da se očekuje, jer će Air Serbia uskoro leteti do 12 evropskih destinacija.

Podsetimo, nedavno je obeležena godišnjica poklanjanja niškog "Konstantina Velikog", a godinu sa novim vlasnikom je osim pada broja putnika i 12 novih linija, obeležio i novi direktor, novi Nadzorni odbor, novo preduzeće, nešto nove opreme, jedna destinacija manje, povratak letova za Malme i neobjavljen ugovor sa francuskim Vansijem.

 

 

Fala na "prestonicu" što ni pomaže, i što i ono što smo malo dobro napravili, otme i zasere. 'bali gi procenti i provizije. Fala na ovu našu lokalnu vlast, mulerćarsku, u koju i nema neki Nišlija, što ne izlazu iz Vučićevu guzicu i sve aminuje što psihopata naredi. Da mi je da samo malo za pertle uvatim ovog našeg vojnog penzionera, što "vodi grad",  i da mu, kad ga izvučem iz gizice žvalavog, iznapunim dupe s cipele. "Moj si grad došao da rušiš"

 

 

[Constantin]

I Nišlije potpisom na peticiju osudile Vučićevu podelu na "elitu i krezubu stoku"

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti

 

 

Dve nedelje od autorskog teksta predsednika Aleksandra Vučića u kome govori i o tome ko je elita, a ko krezuba stoka, traje potpisivanje peticije kojom se takav rečnik osuđuje. Među 3. 500 potpisnika su i brojne Nišlije koje kažu da su u rukopisu predsednika prepoznali poruke koje dele društvo i kojima se ponižava akademska zajednica, nezabeleženu agresiju prema sopstvenom narodu i prekor prema svima koji drugačije razmišljaju.

“Elita i plebs” je autorski tekst predsednika Srbije i Srpske napredne stranke koji je izazvao polemiku da li Vučić rečnikom prelazi granicu političke učtivosti i elementarne pristojnosti da bi upravo, kako je napisao, to osudio.Vučić pisao o tome ko je elita, a ko krezuba stoka; foto: Vanja Keser

Što su nepismeniji i neobrazovaniji, to snažnije napadaju, a posebno sladostrašće pokazuju kada se obračunavaju sa diplomama i njihovim nosiocima, jer, koga briga za znanje, diploma je sve, forma je najvažnija, zato su oni elita, a mi ostali krezuba stoka. I džabe što su naše diplome najčešće ispisane višim ocenama, progoniće vas dok ste živi, jer vi, u stvari, nemate pravo na diplomu - piše Vučić.

Ovakav rukopis predsednika najveće stranke, ali i predsednika svih građana, nije prošao bez reakcija. Akademik Dušan Teodorović ocenjuje ga kao govor mržnje zbog čega je tražio širu osudu i pokrenuo onlajn peticiju.

Oni koji su je potpisali, trenutno ih je više od 3.500, pozivaju da prestane sa širenjem govora mržnje, produbljivanjem podela u društvu i vređanjem građanki i građana Srbije.

---

Više od 100 Nišlija osudilo govor mržnje iznet u tekstu

Među potpisnicima iz Niša našao se i bivši dekan i profesor Medicinskog fakulteta Milan Višnjić, koji smatra da Vučić kao predsednik države mora da prihvati i one koji su glasali za njega, ali i one koji nisu.Profesor u penziji i bivši dekan Milan Višnjić jedan od potpisnika peticije; foto: arhiva MRCN

Ističe i da Vučić mora da bude iznad partije i da rečnik koji je koristio ne priliči predsedničkoj funkciji.

Rečnik poput ološ, lopov, to nije njegovo da kaže. Ako je neko ološ, ako je neko ukrao nešto, postoje državni organi, oni to treba da rade, a ne predsednik države. Mislim da je to ružna stvar, da stvara jednu ružnu sliku kod ljudi koji razmišljaju malo svojom glavom. Ljudi koji su zaljubljeni u jednog, drugog ili trećeg nije bitno, oni ne razmišljaju rezonski. Ja razmišljam rezonski, on meni ne smeta, ne koristi mi ništa, ali kao jedan intelektualac i slobodouman čovek smatram da to nije u redu - napominje Višnjić.

Koliko je obrazovanje, znanje i diploma važna Višnjić pojašnjava rečima - ako hoćete da uništite jednu državu, uništite školstvo.

Protiv govora mržnje u Vučićevom tekstu je i profesorka Fakulteta umetnosti Sonja Cvetković, koja ima i jednostavno objašnjenje o tome kako je razumela "Elitu i plebs".Profesorka Sonja Cvetković tekst ocenjuje kao još jedan u nizu kojima se ponižava akademska zajednica; foto: JV

Ja taj tekst prosto vidim kao još jedan u nizu brojnih aktova kojima se ponižava akademska zajednica. To je i razlog što sam potpisala. Ovo je samo još jedan znak degradiranja akademske zajednice - ističe Cvetkovićeva.

Katastrofalna je poruka da je pored znanja diploma nepotrebna, dodaje profesorka, jer to onda znači da je u Srbiji jedino važno biti odan i lojalan.

Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju i jedan od visokoobrazovanih Nišlija Danijel Dašić smatra da je tekst namenjen dodatnoj polarizaciji društva.

Poručuje da predsednik koji poštuje Ustav treba da bude predsednik svih građana i morao bi da ima rečnik koji ne pravi razdore i podele u društvu, već treba da teži ujedinjenju i držanju građana na okupu.Danijel Dašić (NKD) ističe da je tekst je bukvalno napravljen kao jedan prekor svima onima koji drugačije razmišljaju i svima onima koji ga kritikuju; Foto: JV/V. Milić

Ovaj njegov tekst je bukvalno napravljen kao jedan prekor svima onima koji drugačije razmišljaju i svima onima koji ga kritikuju. U principu, taj prekor, ako nekome ne priliči, ne priliči njemu koji je više puta toliko menjao svoj način razmišljanja i stavove, da bi u principu sam sa sobom bio u najvećem konfliktu, ako bismo gledali sve njegove izjave od devedesetih kada je došao na skupštinski kazan i kad su građani Srbije počeli da mu plaćaju platu - pojašnjava Dašić.

Pozorišnji kritičar i odbornik niške Skupštine Dejan Petković kaže da bi tekst trebalo da osude svi misleći ljudi u Srbiji, etiketirani kao neprijatelji naroda.Pozorišni kritičar i odbornik Dejan Petković ističe da je toliko agresije prema sopstvenom narodu u jednom tekstu dosad nezabeleženo; foto: JV

Napominje da je potpisivanje peticije moralna i ljudska obaveza svakog građanina koji "bezumni pamflet takozvanog predsednika Srbije doživljava kao uvod u terminalnu fazu jedne nezapamćene i civilizacijski sramotne kampanje političke devastacije i degradacije jedne male nacije koja ide ka svom potpunom moralnom, ekonomskom i biološkom uništenju".

Toliko agresije prema sopstvenom narodu u jednom tekstu, toliko nekorektnosti političke i ljudske, to je nezabeleženo. To su osnovni razlozi zbog kojih sam ja potpisao ovo - dodaje Petković.

---

Akademik: Osnovna poruka je podela društva

Iako peticiju nije potpisao, akademik i predsednik Ogranka SANU u Nišu Ninoslav Stojadinović kaže da je čitao “Elitu i plebs”, a i njegov zaključak je da takvo pisanje predsednika pravi podele u društvu.Predsednik Ogranka SANU u Nišu Ninoslav Stojadinović kaže ovakve poruke nisu dobre, jer dele društvo; foto: JV

Pa više je poruka, na primer da ima 1.000 pametnijih od ne znam nekog profesora. To su poruke koje dele ovo društvo i narod, to nisu dobre poruke, jer dele narod. I ove poruke oko elite, lažne elite, ko je uveo definiciju elite uopšte? Ja iako sam akademik ne osećam da sam neka elita. Sve se svodi na te podele koje nam nisu potrebne - smatra Stojadinović.

Iako kaže da diploma ne znači i briljantno znanje, smatra da ona mora časno, pošteno i sa nephodnim znanjem da se zaradi, a da se kasnije i dokazuje.

Ne može da se dokazuje znanje ako nema adekvatne diplome. Bez te diplome ne možete ni da se kvalifikujete da dokažete znanje - dodaje Stojadinović.

I dok su komentari potpisnika da je "dužnost i obaveza svakog čestitog čoveka da se suprotstavi ovom ludilu", u Nišu ima onih koji su na to prećutali. Među njima je nekoliko dekana niških fakulteta koji su na naša pitanja kratko rekli da "nemaju komentar" ili su pitanja ignorisali, a na pozive i poruke da tekst prokomentariše nije odgovorio ni rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić.

[Stoned Laki21]

Direktor Javnog preduzeća „Aerodromi Srbija“ Mihajlo Zdravković rekao je juče da niško javno preduzeće „Aerodrom Niš“ prestaje da postoji i da bi do kraja sledećeg meseca trebalo da bude pripojeno „Aerodromima Srbije“, na koje je već prebačena imovina niške vazdušne luke.

[Doorn]

 

Quote

 

Novi cvetni paun u Čairu plaćen više od pola miliona dinara

Autor:V. M. R.Izvor:Južne vesti

 

Paun koštao 580.000 dinara bez PDV-a; Foto: J. C. M.

Krajem prošle nedelje čairski park je dobio cvetnog pauna, ispod koga je biljkama ispisano "Ja volim Niš". Dragoslav Pavlović, direktor JKP Mediana, preduzeća koje je kupilo ovu figuru, predviđa da bi paun vredan skoro 600.000 dinara, mogao da postane čak i simbol Niša.

Skulptura pauna koja je zasađena iza Dečjeg kulturnog centra, održava se sistemom kap po kap, osvetljena je tokom noći, a kako je rečeno iz preduzeća, pokrivena je i video nadzorom.

Anketa

Da li bi paun trebalo da postane simbol Niša?

 Da

 Ne

 Nemam stav

 

Prema tenderskoj dokumentaciji, cvetni paun koštao je 580.000 dinara bez PDV-a, a Mediana ga je nabavila od Ateljea za izradu topijarnih figura Kucljak.

Iz ovog preduzeća su preko javne nabavke upravo i tražili da kupe baš cvetnu skulpturu figuru pauna.

---

Paun simbol Čaira i Niša?

Iako je mnogima prva asocijacija na Čair zapravo puž, zbog česme koja se godinama nalazi u ovom parku, direktor Mediane Dragoslav Pavlović rekao je da će ovaj paun od sada predstavljati simbol parka Čair, a zapitao se zašto ne i čitavog Niša, upkos tome što je vekovima to bio vilin konjic.

Ovu pticu Pavlović je opisao i kao biblijsku životinju, pa on tvrdi da se paun jedini od životinja pojavljuje u Bibliji.

Paun simbolizuje duhovnost, prosperitet. Paun je životinja, koja se jedina od životinja pojavljuje u Bibliji i predstavlja po tim duhovnim normama i besmrtnost i večnost - rekao je Pavlović za Belami.

U Bibliji se zapravo pominju mnoge životinje. Mrav, antilopa, majmun, krava, kameleon ili svakavac, deo su dugog spiska.

Pavlović je podsetio i da Gradska bašta u Tvrđavi ima nekoliko pauna, a kao razlog da se cvetna figura ove ptice postavi u Čairu, naveo je i to što je Niš grad investicija.

 

 

 

Koliko je ovo u evrima? 

[Stoned Laki21]

1 hour ago, Doorn said:

 

 

 

Koliko je ovo u evrima? 

malo manje od 5000, po kursu 118 dinara za 1 euro kovanicu.

[Constantin]

Nišlijski trrgovinski centar....

 

 

[Constantin]

Počeli 54. "Filmski susreti", ključevi grada predati glumcima

 

Tradicionalnim predavanjem ključa grada, dodeljivanjem nagrade "Pavle Vuisić", poklonom velikog broja glumaca i vatrometom, u Nišu su počeli 54. Filmski susreti.

Ključeve Niša predsednici žirija Neli Mihailović predao je gradonačelnik Darko Bulatović.

Vi ste pravi čuvari ovog festivala u našoj zemlji. Kolege glumci, Tvrđava je naša - rekla je Nela Mihailović.

Nagrada "Pavle Vuisić" uručena je Gorici Popović; foto: V. KeserGlumici Gorici Popović je, tokom svečane ceremonije otvaranja, uručena nagrada "Pavle Vuisić" Udruženja filmskih glumaca Srbije za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu, a nagradu joj je uručio umetnički direktor Festivala Vladan Živković.

Mnogo puta sam izlazila na ovu pozornicu i sa radošću se uvek vraćala. Još od prvog filma želela sam da postanem deo ovog filmskog praznika. Dok sam se okrenula, prođoše godine. Ovo je zaista kruna karijere i beskrajno se radujem ovoj nagradi. Hvala na vernosti, na ljubavi, na poštovanju. Ja ne stavljam tačku, stavljam zarez. Idemo dalje - rekla je Gorica Popović.

Ključevi grada uručeni predsednici žirija Neli Mihailović; foto: V. KeserFestival je zvanično otvoren projekcijom filma Delirijum tremensu kome glavnu ulogu igra Tihomir Stanić, a igraju još i Gorica Popović, Anita Mančić i Dragan Petrović, nakon čega će u Tvrđavi biti prikazan i film Reži.

Ovogodišnji žiri, koji će odlučivati o nagradama, među kojima su najznačajnije Gran-pri Naisa, Carica Teodora i Car Konstantin za najbolju žensku i mušku ulogu čine, pored predsednice Nele Mihailović, još i Goran Radaković i Tamara Aleksić.

Publika će na ovogodišnjem festivalu od večeras do 30. avgusta, u zvaničnoj konkurenciji moći da pogleda 12 filmova koji će biti prikazani u takmičarskom delu programa i oni konkurišu za jednu od 8 zvaničnih festivalskih nagrada.

[Kronostime]

On 7/24/2019 at 2:51 PM, Constantin said:

Nišlijski trrgovinski centar....

 

 

Fali Matrapaz.

[Constantin]

 

 

 

 

 

Hidroelektrana je počela da se gradi 1898, tri godine posle izgradnje hidrocentrale na Nijagari. Rađena je po nacrtima Nikole Tesle, sa delovima iz Austrije. I 108 godina kasnije, ovde ništa nije promenjeno.

 

“Ovo je instrument-tabla postavljena 1908, kada je elektrana počela da radi, i do danas je sve isto, ništa nije promenjeno. Samo je ljudstvo zamenjeno, generacijski, a oprema koja je ugradjena i počela da radi 1908, još radi.”

 

Kada je prestolonaslednik Đorđe Karađorđević svečano pustio u rad hidroelektranu Sveta Petka, na ulicama Niša prvi put se upalilo tri hiljade sijalica.

“Na svakom stubu je bila po jedna svetiljka u centru, a u sporednim ulicama na svakom drugom. Najzaslužniji je bio lični prijatelj N.Tesle, Đorđe Stanojević, a iz Niša pred. Opštine Todor Milovanović, on je bio inicijator, i on je uložio šest gradskih budžeta u izgradnju te elektrane”, rekao je Živojin Aleksić, šef službe u malim elektranama ED Niš.

 

Jedna od najstarijih hidroelektrana kod nas, ali i u Evropi, osim što još proizvodi struju, atrakcija je i za turiste koji prolaze Sićevačkom klisurom,a zbog istorijske i kulturne vrednosti, pod zaštitom je države.

 

U planu je revitalizacija ove hidroelektrane, ali nadležni kažu da će zadržati autentičnost i da će, uz manje tehničke intervencije, struju moći da proizvodi bar još pola veka.

[...]

On 7/24/2019 at 1:51 PM, Constantin said:

Nišlijski trrgovinski centar....

 

 

 

Mali off:

 

Рабаџија са запрегом, најчешће воловском ради „у надницу“. Иако спорији у односу на коњску запрегу, волови су далеко снажнији и више могу да повуку. Ово занимање је било у свом зениту на Балкану од средине 19. века до средине 20. века. Данас су рабаџије присутне нарочито тамо где су путеви лоши.

Рабаџије, на пример, извлаче грађу из шуме до пута. При томе волови праве далеко мању штету у односу на механизацију као што су трактори који захтевају какав такав пролаз међу дрвећем (макар просечен кроз шуму) и при томе уништавају све на свом путу а пре свега младице дрвећа.[1]

 

Dokon pa istrazujem razliku izmedju abadzije i rabadzije (nisam znao koji su to zanati) ali je interesantno da je karikaturista nasao za shodno da mu odredi poslovni prostor, valjda za kancelariju. 

 

Usput, da dam podrsku Nislijama, da se izborite za svoj aerodrom i da vam bude u korist grada. Od kako se tuzlanski aerodrom otvorio, grad ima visestruke koristi, a i vecini putnika Tuzla nije krajne odrediste, mnogi nastavljaju dalje... Od toga lokalci imaju koristi, kao sto su taksisti, prevoznici ili zalogajnice. Zadnji puta sam letio prosle godine i upoznao sam gospodju iz Slavonskog Broda i jednog djecka iz Bg. TZ - SB i TZ-BG ako i nije blize, onda je dosta jeftinije i izvodljivije.

 

Mnogo znace ovi provincijski aerodromi, nekako se ta provincija manje osjeca.

 

Sretno protiv mafije. 

 

[Constantin]

Dvodnevni festival posvećen zanatskom pivu u Nišu

 

Ljubitelji zanatskog piva imaće priliku da u petak, 6. septembra i subotu, 7. septembra probaju oko 50 vrsta ovog napitka u dvorištu Univerziteta u Nišu na četvrtom festivalu zanatskog piva.

 

Prema najavama organizatora, proizvode će predstaviti 12 srpskih mini-pivara: Kabinet, Dogma, Crow, Kors, Razbeerbriga, The Black Turtle, Tron, Salto, Crna Ovca, Dilemma, Zebrew, a čast domaćina brani niško Ministarstvo Beer Bar.

Na ovom dvodevnom festivalu posetioci će pored pedesetak vrsta piva moći da uživaju i u dobroj hrani. Uz pivo su neizostavne bavarske kobasice, a biće tu i burgera i drugih đakonija - kažu organizatori.

Tokom festivala od 19 do 1 sat biće i muzičkog programa, a tačna lista izvođača još nisu poznati.

Na osnovu prošlogodišnjih iskustava sigurni smo da će pravi ljubitelji piva uživati i ovog puta - dodaju organizatori.

Oba dana festival počinje u 16 sati.

[Jonnhy Clash]

2 hours ago, Constantin said:

Dvodnevni festival posvećen zanatskom pivu u Nišu

 

Ljubitelji zanatskog piva imaće priliku da u petak, 6. septembra i subotu, 7. septembra probaju oko 50 vrsta ovog napitka u dvorištu Univerziteta u Nišu na četvrtom festivalu zanatskog piva.

 

Prema najavama organizatora, proizvode će predstaviti 12 srpskih mini-pivara: Kabinet, Dogma, Crow, Kors, Razbeerbriga, The Black Turtle, Tron, Salto, Crna Ovca, Dilemma, Zebrew, a čast domaćina brani niško Ministarstvo Beer Bar.

Na ovom dvodevnom festivalu posetioci će pored pedesetak vrsta piva moći da uživaju i u dobroj hrani. Uz pivo su neizostavne bavarske kobasice, a biće tu i burgera i drugih đakonija - kažu organizatori.

Tokom festivala od 19 do 1 sat biće i muzičkog programa, a tačna lista izvođača još nisu poznati.

Na osnovu prošlogodišnjih iskustava sigurni smo da će pravi ljubitelji piva uživati i ovog puta - dodaju organizatori.

Oba dana festival počinje u 16 sati.

Što više ovakvih manifestacija treba i Nišu i Srbiji. Da je sreće da Beer Fest u Beogradu traje bar 20 dana. 

[stefan81888]

Ja bio pre 2 godine, bilo OK. Prošle godine nisam, ortaci koji su bili nisu bili zadovoljni. Ovog vikenda nisam u Nišu ali moooožda dođem da obiđem festival, valjda će biti ok.

[Šomi BG]

On 7/5/2019 at 9:41 PM, Kinik said:

...

 

Kada se govorkalo o NS kao 'glavnom gradu Vojvodine' - digla se poprilicna vriska / dreka.

 

'Juzna Srbija' ima drugu istorijsku / politicku konotaciju.

 

Tako da je borba za higijenu po ulazima u 'glavni grad juznu_srbiju' - vise nego ostvariv cilj.

Samo treba na tome raditi.

 

Od trenutka kad su u mom ulazu stavljene 2 kamere (skromna investicija - no ovde niko nije dzimrija) - higijena se drasticno poboljsala, a vlasnici cetveronozaca su cesto zabelezeni sa priborom

 

 

...

 

Znam da je ovaj komentar bio pre više od 2 meseca ali me je lepo nasmejao kad sam se vratio s posla. Jbg ljudi kad ih niko ne gleda su stoka ali čim misle da ih neko gleda postanu gospoda. 

[Constantin]

U Nišu veliko interesovanje za rad u Sloveniji: Bilo šta, samo što dalje odavde

 

Više hiljada nezaposlenih iz Niša, Bora, Smederevske Palanke, Kraljeva Vranja i drugih mesta južno od Beograda posetilo je danas sajam zapošljavanja u niškom "Čairu" gde su firme iz Slovenije ponudile poslove.

 

Dvadesetak slovenačkih kompanija ponudilo je zapošljavanje 4.500 ljudi, uglavnom u proizvodnji, transportu, građevinarstvu i ugostiteljstvu što je izazvalo veliko interesovanje i već zaposlenih gradjana. U dugom redu se čekalo i pre otvaranja sajma u 12 časova, iako će priliku da predaju radne biografije imati svi koji stignu do "Čaira" večeras do 20 časova.

 

"Skoro mi je čovek nudio posao u proizvodnji plastičnih flaša. Nudio mi 27.000 dinara. Odmah sam rekao 'Dovidjenja!' i otišao. Kad bih ovde našao posao za 40.000, ostao bih, ali pošto nema takve prilike, odlazim", izjavio je Petrić.

 

Sandi Meke iz Zavoda za zapošljavanje Srbije rekao je da slovenačke firme rado zapošljavanju državljane Srbije zbog sličnog jezika i kulture i zato što se brzo adaptiraju na novu sredinu.

"Naš zavod je izdao prošle godine 10.000 radnih dozvola za državljane Srbije što je jedna četvrtina ukupno izdatih dozvola", naveo je Meke.

[Constantin]

Jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, auto od 40 000 € platila 100 000 €...

[Yoyogi]

Tu se neko lepo "ugradio". Pre svega, šta će Opštini takvo vozilo?

 

Ako su morali da kupe kola, onda Fiat 500L iz Kragujevca. Ili im je bilo hitno? Ma rastužio si me, Constantine.

[Amigo]

Klasican lopovluk vidjen bezbroj puta, vrlo prost, drzak, bezorbrazan. Naduva se cena i onda se to plati drzavnim parama, uz naravno ugradjivanje.

Nema tog drustva koje moze da izdrzi ovakvu pljacku.