Aimez-vous B?

[Mama_mia]

 

vristacete od smeha zbog danasnje kolumne,  dobro mozda i necete...

kopiracu

 

 

 

[Mama_mia]

Političko dupe

Ne znam za vas, ali za mene je svaki utorak mali praznik kuhinjske političke analitike. Pogađate da je to dan u koji u mojoj omiljenoj žutari izlazi kolumna krleta22.

Jučerašnji utorak bio je poseban jer je u kolumni jedan od junaka bila i moja malenkost, koju je krle22 velikodušno uzeo u odbranu od JexS-a i naše vodeće influenserke, Vesne Pešićke.

Ne treba valjda ni pominjati da je i ovoga puta krle22 bio polovično u pravu. Vaistinu je u pravu kad kaže da za JexS-a – da sam počem krenuo influenserkinim stopama i proglasio ga „i dalje najboljim političarem“ – ne bih bio „beznačajan pisac i Bebin i Vučićev potrčko“, nego velikan pisane reči i ličnost od integriteta, možda i „moralna gromada“.

Ali to je, da kažemo, otkrivanje rupe na saksiji. Opštepoznato je da je u Srbiji „veličina“ pisca (lekara, pekara, apotekara) obrnuto proporcionalna dubini piščeve (lekarove, pekarove, apotekarove) uvučenosti u ovo ili ono visoko dupe. Zato nam pisaštvo, lekarstvo, pekarstvo i apotekarstvo i jesu takvi kakvi jesu.

Krle je, međutim, imao i primjedbe.

„Zar Basara zaista misli da je 2008. bilo bolje da vladu naprave SPS i SRS kojim u tom trenutku šefuje Šešelj iz Haga.“

Da, Krle, zaista tako mislim.

Tako sam mislio i 2008. i ne samo da sam mislio, nego sam sa ovog mesta JexS-a huškao da se odvaži na taj čin, da ode u opoziciju, da se reši „mangupa iz svojih redova“, konsoliduje DS, pa da se – nakon što se SPS i SRS grandiozno olupaju i sebi i drugima o glavu – 2012. ojačan vrati na vlast.

Čak sam i baba-Kuranu animirao da JexS-u šalje apele iz Stopića pećine i da mu proriče da će – posere li se na program DS-a i uortači li se sa Dačićem – završiti u ropotarnici istorije. DŽaba, džaba, džaba.

Idemo dalje.

Piše krle22 da mu je floskula „politička pozadina atentata oduvek delovala kao da nema nikakve veze sa željom da se otkriju nalogodavci za ubistvo Đinđića“.

Ono, fakat, „politička pozadina“ zaista zvuči rogobatno, nekako asocira na dupe, ali i treba da asocira na dupe, jer je onovremeno upadljivo nepreduzimanje mera da se istraži Đinđićevo streljanje direktna posledica razmišljanje dupetom (i straha za dupe).

Đinđić nije ubijen zbog kockarskog duga ili zbog krvne osvete, nego zato da bi politika koju je započeo bila obezglavljena, a ta je politika nakon neuspeha puča mogla biti nastavljena samo odlučnim DS-ovim distanciranjem – uključujući odlazak u opoziciju – od svih politika i političara koji su od streljanja videli vajde.

Nisam post festum otišao tako daleko da JexS-a optužim za zlu nameru i predumišljaj, daleko od toga, konformizam je bio u pitanju. I još nešto – naivna nada da se sa đavolom može orati, a ne drljati guzicom i da se sa pomenutim mogu tikve saditi, a da ti se ne olupaju o glavu.

Edited January 15, 2020 by Eddard

[Atreid]

 

[Mama_mia]

On 1/26/2020 at 11:45 PM, Atreid said:

 

 

 

 

Pešićka je izdala tviter katil ferman.

„Basara je“, kaže, „dobio presudu vrhovnog sudije. Corax ga nacrtao kako gura Vučićev auto, e tu nema žalbe. Presuđeno mu je.“

 

Presuda će, pretpostavljam, biti izvršena nokširom.

 

(deo kolumne zastrasujuceg naziva `Nocni sudovi`,

i tek na kraju se ispostavilo na nije rec o nekim tajnim nocnim politickim radnjama, vec o vesni p. i obicnoj noshi)

 

 

[Plavi Golub]

Ovo Octavia na karikaturi 😂? Lici vise na Fabiu ovako iz profila.

[Mama_mia]

11 minutes ago, Plavi Golub said:

Ovo Octavia na karikaturi 😂? Lici vise na Fabiu ovako iz profila.

meni ni na sta ne lici, ili na nesto sto jadni basara jedva gura uzbrdo

 

 nisam znala sta vozi av ali

dozvoli coraxu umetnicku slobodu narod da se raduje sto ima istomisljenike

[Plavi Golub]

34 minutes ago, Mama_mia said:

meni ni na sta ne lici, ili na nesto sto jadni basara jedva gura uzbrdo

 

 nisam znala sta vozi av ali

dozvoli coraxu umetnicku slobodu narod da se raduje sto ima istomisljenike

Mislim da je nekog novinara vozio u nekoj Octavii, ali bolje zna narod koji je tu.

Sta cu nema boljeg linka nego iz Novosti.
 

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:795487-VUCIC-SVOJOM-SKODOM-OKTAVIJOM-VOZIO-KROZ-KORIDOR-10-Srbija-mora-nastaviti-da-se-takmici-sa-samom-sobom

 

Moje misljenje je da narod ne razume Basaru, nazalost, svoju i njegovu. Sve ostalo je nesrecan sticaj okolnosti. Ukljucujuci i ovog «paklenog» vozaca.

Edited January 29, 2020 by Plavi Golub

[Prijatelj Mitar]

On 1/26/2020 at 11:45 PM, Atreid said:

 

 

Deka Palpatin gura mladog Dart Vejdera u triciklu, kolorizovano.

[Darth Bane]

Bravo Basa!

[Mama_mia]

13 hours ago, Darth Bane said:

Bravo Basa!

 

sada nista ne moze da te `opere`

 

jasno si izjavio da navijas da basara uspesno izgura taj produvani auto na vrh

 

 

[Mama_mia]

 

ono kad guras auto u `politicki strmopizd`, ili:

 

Auto-put niskih pobuda

30. januara 2020

Proputovah, naime, najnovijim hitom u sumornom svetu srpske niskogradnje – auto-putem Miloš Veliki. I – šta kažem?

Kakvi su mi utisci?

Odlični, šta drugo da kažem.

Rastojanje od Beške do Preljine savladah za 1h, 50 min.

Nije mi, međutim, promaklo da saobraćaj od Surčinske petlje do pred Čačak, nije nešto naročito „intenzivan“, jedva je pokoji automobil/kamion promicao u oba pravca, što me navede na pomisao da je ili putarina previsoka ili je – stigmatizovan neimarom, Vučićem – i auto-put pod bojkotom.

Toliko o niskogradnji.

Prelazimo na niske pobude kojima, za razliku od auto-puteva, u Srbiji tradicionalno dobro ide.

Evo, recimo, na otvorenom prvenstvu Srbije u bulažnjenju onomad se u oštroj konkurenciji za žutu majicu izborila prvi fikus Vlade Srbije, Ana Brnabićeva, antologijskim lupingom da se TV N1 pretvara u političku, krv ti jebem, stranku.

Ono, fakat, upadljiva naklonost N jedinice prema Đidu, Guzijanu i Boškiću nije sporna, ali šta je, koji Sebastian, u tome loše i do kad će više Srbije (svih boja) – od kojih je svaka ogrezla u žestoki nadsaharski tribalizam – insistirati na „objektivnom izveštavanju“.

Tako nešto naprosto ne postoji, davno smo apsolvirali da je i ono najobjektivnije u čemernom svetu medija – objektivi fotoaparata/kamere – podložno manipulaciji fotografove/kamermanove/urednikove subjektivnosti.

Nije, dakle, problem u informatičkoj pristrasnosti i subjektivnosti – neka svako nudi svoj medijski espap, a cenjeni publikum neka bira – problem je u neskrivenoj težnji (svih boja) ka srpskom informatičkom imperijalizmu i hegemonizmu, što će reći ako je ikako moguće onemogućavanju ispoljavanja svih subjektivnosti osim one koja se smatra bogomdana, za šta, uostalom, vladajuća ima i sertifikat NJ. S. Irineja.

Koliko sam razabrao iz dostupnih (smušenih) informacija, vladajuća subjektivnost je pribegla nekakvim provajderskim marifetlucima ne bi li smanjila gledanost konkurentske, N jedinice. Što je, ako mene pitate, ćorav posao, kao što je ćorav posao preterano uzdanje u opštedostupnost informativnih programa RTS-a.

Iz sledećih razloga: smanjena gledanost N jedinice neće ni za promil smanjiti rejting Trija Fantastikus, opozicije uopšte, kao što RTS-ova sveprisutnost neće ni za „i“ podići Vučićev rejting, čak mi se čini da će se dogoditi suprotno jer medijska preeksponiranost pre ili kasnije dovodi do političkog strmopizda, na šta sam vaktile upozoravao JexS-a.

DŽaba sam, naravno, krečio.

Ali Brnabićkina ideja o televizijama kao političkim strankama uopšte nije loša.

Ne mora se gacat po blatu, a može se glasati SMS-om, nema laži nema prevare.

Ko zna.

Možda se Brnabićka pokaže kao vizionar.

[Darth Bane]

9 hours ago, Mama_mia said:

 

sada nista ne moze da te `opere`

 

jasno si izjavio da navijas da basara uspesno izgura taj produvani auto na vrh

 

 

"Bravo Basa " ne zbog "guranja auta" - vec zbog svega napisanog i objavljenog do danas.

[Mama_mia]

22 hours ago, Darth Bane said:

"Bravo Basa " ne zbog "guranja auta" - vec zbog svega napisanog i objavljenog do danas.

 

znam da nisi mislio na guranje auta, nego ja kao da se nasalim 🎪

 

htela sam da prenesem danasnju kolumnu ali mi se ne da zbog pominjanja i pokazivanja nekih zenskih gacica,

nisam ni procitala sve

 

zato cu, `zbog svega napisanog` - ovu:

 

Spin doktorat

Po kafanama se, čujem, prosula paranoidna priča da ja u ovoj kolumni šatro kritikujem prezidenta, a da sam u stvari jedan od „spin doktora“ koji srpskom narodu i senatu saopštava njegove misli i namere koje on, bajagi, ne želi (ili ne sme) otvoreno da kaže. Paranoici imaju i ubedljiv dokaz: indikativno je, prduckaju uokolo, to što ja prezidenta nazivam „Jego Sijatelstvo“ i tako utirem put njegovom samodržavlju. Najzagriženije abronoše idu tako daleko i tvrde da odavde povremeno najavljujem nepopularne poteze vlasti. Sve nešto mislim, možda i ne bi bilo loše da smo prezident i moja malenkost zavereničko društvo; u tom slučaju bi neki politički kriminalci odavno završili iza brave i mnogih pičvajza ne bi bilo. Ali stvari stoje drugačije: prezidenta viđam isključivo na sajmovima knjiga.

 

I ne može se – tvrd vam stojim – na njega vaninstitucionalno uticati. Načisto se odao demokratiji, ogrezao u proceduralnost.

A imam , brate, i ja dokaz. Nisam li ga pre neki dan posavetovao da pozove šefa Ozne i da ga pripita ko to već godinama finansira demoliranje Beograda, a danas vidim – on potegao kod šefa Ozne. One sa Banjice, ne sa Trga Republike. Bio, valjda, Oznin rođendan na kome se pojavljuje tout Belgrad i svako ko u Srbiji nešto znači. Nemam ja puno poverenja u tu umivenu Oznu iz prostog razloga što bi – da hoće da radi svoj posao – morala da pohapsi najmanje jednu trećinu zvanica okupljenih na rođendanskom prijemu. Možda bi ona i apsila, ali više ne može zbog demokratije i proceduralnosti. Nema više pravo da apsi.

Šef BIA, Vukadinović (hvala bogu, nije Đorđe, neki drugi), u izvesnom smislu Tadićev Ranković, blagoizvoleo je izjaviti da je „Srbija bezbedna i stabilna zemlja“. Kako su gordo zazvučale te reči u Srbiji u kojoj ni oklopljena i naoružana policija nije bezbedna; tu nedavno, dvestotinak je policajaca završilo u Urgentnom centru zbog „stabilnosti“, a ako se derbi ipak održi, ranjenih će belćim biti više. Da bi pojačao utisak Vukadinovićevih reči, prezident je takođe progovorio na rođendanu. „Srbija“, istakao je Jego Sijatelstvo, „neće biti plen kriminalaca.“ A šta će biti, pitamo se mi, sirotinja raja. Ako je verovati prezidentovim rečima, biće proročica jer će – citiram – „ona (država, prim. a.) određivati njihovu sudbinu, a to je zatvor i izdržavanje kazne.“ Sudeći po tome što kriminalci godinama nesmetano i nekažnjeno divljaju, izgleda da ti svati nisu sujeverni i da ne veruju u proricanje sudbine. Ja, odavno zatrovan opijumom za narod, verujem i zbog toga često gledam u kristalnu kuglu. I retko kad u kugli vidim išta dobro. Evo šta sam večeras video: završi li se sve na gatkama i vradžbinama, ne daju li se policiji odrešene ruke, ne ukine li se huliganima politička podrška i logistika – i sve to pod hitno – neredi i nemiri će se ponavljati sve češće i biće sve žešći.

 

A zašto sam rekao da bi trebalo pohapsiti trećinu zvanica sa Ozninog rođendana. Zato što učestali pičvajzi nisu znak huliganske snage, nego posledica slabosti države ogrezle u bezidejnost, besprincipijelnost i korupciju.

 

 

....inace napisano davne 2010. oktobra

[Mama_mia]

 

dugo nismo ...

(procitala sam samo prvu recenicu, zvucalo obecavajuce bezobrazno, pa cemo videti sta kaze dalje...)

 

Kabir Be(d)ni

Guzijan Jeremić odavno nije gostovao u Famoznom, osim, naravno, grupno – umal, grešna mi duša, ne napisah u „grupnjaku“ – sa Đidom i Boškićem.

Ne bih, međutim, pogrešio sve da sam napisao „u grupnjaku“ jer se poslovi i dani pomenutog trojca (plus Samardžić) – koji se svode na uzajamno guženje ludih i zbunjenih – odlično uklapaju u definiciju političke pornografije.

Elem, videh juče da se Guzijan požalio Danasu da ga je vest da će „čelnici“ Šapca i Paraćina (pod uslovom da stisnu muda) izaći na „lažne“ izbore – „neprijatno iznenadila“ jer je to, objašnjava Guzijan, za Narodnu stranku „neprihvatljivo“.

„Izbori se ne mogu bojkotovati dopola“, decidiran je Guzijan. A zašto? Zato što, kaže, ne postoje „slobodni uslovi“. Ma je li, bogati?. Da li bi možda „sloboda uslova“ – Guzijanov doprinos teoriji srpskog političkog kretenizma – bila veća ako bi postojala – sloboda izbora.

Zbog kog bi Sebastiana Zelenović – ili bilo ko drugi – bio u obavezi da prijatno iznenađuje Guzijana i da vodi računa šta je prihvatljivo za Narodnu stranku, a šta ne.

Eeeee, još kako ima razloga.

Moglo bi se, naime, dogoditi da uprkos strašnom esenesovom čivijašu Sandokanu – novoj zvezdi na nebu srpske političke beslovesnosti – Zelenović ipak dobije šabačke izbore, što bi, po Guzijanu, navratilo vodu na Vučićevu vodenicu jer bi to „bio direktan dokaz da su oni koji su izbore bojkotovali napravili kardinalnu grešku“.

Ako i ostavim po strani što je podnaredničko razmišljanje (ako se to razmišljanjem uopšte može nazvati) dominantno i za DS-ovog vakta širom otvorilo vrata svim Vučićevim Pirovim pobedama, ne mogu se otrgnuti utisku da bi Trio (Kvartet?) kako god da postupi napravio kardinalnu grešku iz prostog razloga što je labavi savez totalitarizmu sklonih siledžija, grabežljivaca i jurodivaca, sam po sebi jedna kardinalna greška.

Guzijan je, da ne dužim, Zelenoviću dao „opomenu pred isključenje“ , što će, ako do isključenja dođe, biti nešto najbolje što se Zelenoviću dogodilo poslednjih godina.

Ja sam, recimo, Zelenovića prošle godine u Šapcu huškao da se sam isključi iz Đidovog kozaračkog kola, da se okane zanošenja muda kradljivim šarlatanima, da se udruži sa još nekolicinom mlađih, sposobnih političara i da osnuje pravu političku stranku.

Zelenović je tada na ta huškanja odgovarao nekim tuc mucovima, ali sad će – ako se odluči da neprijatno iznenađuje Guzijana i da krene u izbornu borbu protiv Sandokana – doći u situaciju u koju je crnogorska nezavisnost dovele Srbiju – da se osamostali, što mu toplo preporučujem da učini.

NJegov starogradski kolega, Bastać, koji se takođe bio nešto (prividno) uskurobecao, moraće izgleda da se do (vrlo) daljeg odrekne koverata i organizovanjem Šešeljevih promocija.

 

[Darth Bane]

Ziveo gospodin Basara, dobitnik Nino-ve nagrade! Zivelo urednistvo dnevnog lista Danas! 

[Mama_mia]

...procitah ovo i sta sad?

pa uverena sam da je danas cedomirov dan:

 

Bledilo utiska

 

Obavestivši se da će u društvu Siniše Kovačevića i Marčela, u Utisku nedelje gostovati i Čeda Jovanović, pretpostavljajući da će pred Bećkovićkinom ideološkom komisijom potonji biti optužen za veleizdaju, živ nisam bio da sačekam zvuke špice „Utisaka puna glava“.

Kad ono – jok.

Osim ako ga ozloglašeni „gospodin iz Novog Sada“ nije pohvalio za „konstruktivan i objektivan pristup Vučiću“ – što ne znam, jer kad smorovi počnu da se javljaju, momentalno gasim TV – ispalo je da (te večeri malčice indisponirani) Čedomir u pogledu korisnosti po Vučića i život nije bio ni prismrdeti mojoj malenkosti i Lazi Ristovskom, čiju su, opet, sramnu slavu odnedavno pomračili Zelenović i Paunović.

Bez obzira na indisponiranost, Čedomir je bio Čedomir, dakle najobdareniji političar na ovdašnjoj histeričnoj političkoj sceni, koji – tek se to sada vidi – naprosto nije imao šanse u društvu orijentalne letargije, seljačkog konceptualizma (svih boja), zasenjivanja prostote, nemrdanja dupetom i čekanja da se neko zlo dogodi, pa da se – ne mrdajući dupetom – oštro protestuje protiv toga.

Budući da živim u dobrovoljnom TV mraku i da se o tekućim pičvajzima uglavnom obaveštavam iz Utiskovih predloga, novost je za mene bio zvezdani trenutak ovdašnje razobručne tupoumnosti – isturanje JexS-a Tadića kao „stožera borbe protiv Vučića“.

Ostavimo po strani sublesastost primisli o JexS-u kao stožeru borbe protiv bilo čega – čovek naprosto nije borac – pa obnovimo gradivo. Nije li to isti onaj Tadić – čija vladavina jeste bila drljava ali srazmerno podnošljiva – na koga je imalo i te kakvog smisla vršiti pritisak da se okane češljanja baba i poradi na institucionalnosti? Ali osim Čedomira i Pokreta za preokret, nikome od ožalošćene drugosrbijanske porodice nije na pamet padalo da vrši pritisak nego se išlo na – rušiti, pa rušiti. I Referendumski Lopov im je u tome išao naruku.

Pet se pritom sitnih para nije davalo što će na mesto Tadića doći Nikolić i Vučić, sedam i po dugih godina je bilo potrebno da Slaviša napravi „Vladaoca“ pa da se ibret efendije i hanume uvere kakva se politika i furtutma od te dvojice mogla očekivati.

Boriti se protiv takve politike (možda je stihija primerenija reč) JexS-om i bojkotom isto je (iako sa obrnutim predznakom) što i gasiti vatru benzinom. Čedomir je nešto tako i rekao; situacija jeste nenormalna (kad je pa bila normalna, prim. S. B.), ali odustati nema smisla, mora se raditi u skučenom manevarskom prostoru jer ako se ne bude radilo, i taj će prostor nestati.

Medijskog mraka što se tiče, odavno ovo nameravam da kažem, pa se stalno ugrizem za jezik. Dobro, de, ako je pristupu režimskim odštampotinama i televizijama onemogućen, zašto se onda tiraži ono malo slobodnih i nezavisnih medija – Danas, Vreme, NIN – vrte oko brojki koje me je sramota da napišem. I zašto bi ti tiraži, sve da se pomenute novine dele besplatno, bili jedva triput veći. Mislite o tome.

 

 

[Mama_mia]

 

basara u doba pandemije

Seljački maksimalizam

28. marta 2020.

 

Seljački maksimalizam jedan je od mnoštva zlih usuda ove zemlje.

 

Kao što je pre sto sedamdesetak zarez nešto godina pala (još uvek važeća) odluka da se po cenu pogibije svih Srba napravi velika Srbija – pogibenije je umalo i uspelo – tako je u osvit pandemije izdata fatva da se kovidu19 „stane na put“ pa taman svi Srbi pomrli. Koliko će ovo drugo uspeti, ostaje da vidimo.

Brojka od (za sada) petstotinak zaraženih govori dve stvari 1. da smo po običaju imali više sreće nego pameti i predostrožnosti, 2. da „izborna baza epidemije“ sticajem Bog sami zna kojih okolnosti nije bila „široka“ i 3. da je sanđama zatučena u fazi ekspres lonca.

 

Ja razumem histeriju i paničenje Vrhovnog Virusa i njegovog Kasperskog  Brnabićke – oni su brži, jači i bolji i panični i u redovnim situacijama – ali mi nije sasvim jasna tzv. „struka“ koja SNiS-u uteruje strah u kosti raznoraznim scenarijima katastrofe, pogotovo italijanskim.

Koji se, slava Bogu – osim ako lično Bog drugačije ne naredi – neće dogoditi. Taj scenario se ne odvija progresijom 47, 59, 98, 250, 280, 360 (cifre su nasumične) nego ovako 150, 300, 620, 1.800, itd.

Uopšte ne umanjujem problem niti opasnost i ovako ograničene zaraze, ali stičem utisak da su zbog ovdašnje urođene monomanije svi ostali problemi opasnosti – a legion im je ime – nekako odgurnuti pod onaj vekovni tepih.

A kakvo je stanje na terenu.

Ne znam za vas, ali meni većina antivirusnih dr-ova i profova – sa izuzetkom dr Predraga Kona – deluju kao Vučićevi botovi, iako to verovatno (bar većinski) nisu. To je naprosto neminovnost. Ko god – makar posredno, makar poslom – dođe u kontakt sa Vrhovnim Bićem neminovno biva kontaminiran njegovom harizmom.

Setite se kako sam ja ograisao kad me je u Utisku nedelje „N. N. stariji gospodin iz Novog Sada“ pohvalio za „izbalansiran odnos prema vlasti i opoziciji“.

Budući da je ovde manje-više sve mimo sveta i naopako, ne mislim na vreme povratka u normalno stanje – koje je po mnogo čemu bilo nenormalnije od vanrednog – nego na totalno odsustvo ideje kako ponovo krenuti kad korona utihne.

 

Ako budemo produžili tamo gde smo stali, zažalićemo za vanrednim stanjem, kao što smo zažalili kad je završena „Sablja“, jedno od najboljih vanrednih stanja „ikada“.

 

Što se tiče mojih huškanja na ukidanje zabrane kretanja za penzionere i „lica starija od 65 godina“, da to nije stvar principa ne bih prstom mrdnuo u odbranu staračkih prava, jer je upravo ta grupa građana/ki – od strane vlasti sada tretirana kao biološki otpad i javna opasnost – pogonsko gorivo svih ovdašnjih anahronih poluautoritarnih režima, počev od Miloševićevog, zaključno sa Vučićevim.

Mora da se Vučić, ako čita Famozno, slatko nasmejao kad sam mu u ime staraca/ica poručio da „nećemo glasati za njega“. Zašto se smejao. Zato što će to rešiti povišicom penzija za 5%.

[Mama_mia]

 

corona govori, tj. salje sms:

 

Covid 19 hoće da nam kaže sledeće – menjajte sebe, pa ću se i ja povući.

Ne budete li se promenili, vratiću su još mutiraniji pa ću vam tek onda nanu naninu.

[Darth Bane]

Zivio drug Basara! 

[Mama_mia]

ostavicu ovo kao zakljucak, recimo neke teorije o tome sta se dogodilo srb poslednjih decenija...godina, meseci i dana

 

....Eto to su sada već nepopravljive posledice podmuklog ubistva Zorana Đinđića, čoveka koji je pregao da u ljudima probudi uspavanu slobodu. Bilo je to u stvari kolektivno samoubistvo Srbije sa odloženim dejstvom.

[Mama_mia]

najsvezije od malopre:

 

Visoka odluka je, dakle, pala, izbori će biti održani na dan 21 junija tekuće godine, Visoki Raspisivač je blagoizjavio da izbornih radnji – čitaj skupova rulje svih boja – tokom meseca maja neće biti, ali da bi u junu moglo da ih bude, pod uslovom da se, je li, sa tim saglasi „struka“.

 

Sad sledi predizborno pitanje od 10.000 sendviča. Šta mislite (razmislite sekund dva) da li će, ukoliko se Visokom navije Visoki Sebastijan da upriliči predizbornu masovku – „struka“ dati saglasnost. Šta kažete? DA ili NE. Zaokružite.

 

Elem, ista tvrdoglavost sa kojom je Vrhovni Virus odlučio da još jednom više „nego ubedljivo pobedi“ – što će mu i poći za rukom, ali poslednji put (za tačnost informacije garantujem) – navela je tzv. pravu opoziciju da istraje u (od početka moronskoj) odluci da izbore bojkotuje.

Ne sporim ja (niti sam ikad sporio) da su famozni uslovi očajni, ali znate šta, u Srbiji je sve očajno, toliko očajno da samo politički analfabeti (da ih ne „imnetujem“) istrajavaju u nadi da će se jednom stvoriti „kritična masa“, da će negde planuti „iskra“ koji će prizvati vlažni srpski san svih vremena – neočekivanu silu koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.

 

Ne tvrdim da negde neće planuti „iskra“ – događalo se to povremeno – ne velim ni da se jednom neće stvoriti „kritična masa“, problem je što je u Srbiji ta masa, da se tako izrazim – nekritična.

 

Pisac hoće da kaže da lično poznaje popriličan broj ljudi iz „mase“ koji su vaktile klicali „za koga, za Tita“, pa arlaukali „Slobo, slobodo“, potom ćutke (Referendumski lopov nije voleo buku) urlikali „Vojo, državotvorče“ i da bi na kraju završili skandirajući „Aco, Srbine“.

Šta te i takve – a legion im je ime – sprečava da sutra (dobro, de, ne baš sutra, ali u dogledno vreme) počnu arlaukati „Guzijane, majstore“? Pre sedam dana bih napisao „Đido, delijo“, ali zbog divljaštva koje Đilas ovih dana trpi neću da mu stajem na muku. Nekritična masa se, kako vidimo, „prelije“ iz Tita u Slobu, a posle svakog prelivanja sve bude gore.

Godinama već pišem – i navlačim gnev „pravednika“ – da srpski tirjani ne bi ni bili mogući da nije beslovesne, nekritične mase – u kojoj ima iha ha doktora nauka i akademika – spremne ko zapeta puška da skine gaće, natrći se pred svakom šušom i radosno primi Sebastian, da bi sledećeg prvog primila platu – legendarnih šesto keka koje uturi u džep, pa joj sve ravno do Kosova.

Nakazne srpske politike proizilaze iz nakaznog kulturnog modela – za koji ovaj naraštaj, fakat, ne snosi krivicu, ali mu zubi svejedno trnu zbog đedovskih brljotina – i te se politike ne mogu promeniti spolja, nego isključivo iznutra, iz te i takve politike i iz ovakve (ruku na srce nikakve) kozačke skupštine.

 

Treba, dakle, izaći na izbore, osvojiti što je više moguće mandata i onda primeniti tehniku – koja se tokom epidemija pokazala vrlo efikasnom – dolaziti svaki dan u skupštinu, držati paralelne sednice u skupštinskom holu, a ako vladajuća većina vređa i tera u materinu, neka opozicija uzvrati žešćim uvredama i teranjem u tri lepe…

[Mama_mia]

 

Ju ju ju oteo nam drzavu

(malopre)

 

 

Podfamozna rasprava nije naišla na neki naročit odziv. Nekoliko komentatora jeste stavilo ruke na srca pa priznalo da Vučić takvog razloga nema, ali dobar deo njih je straćio karaktere na dokazivanje da krv pred mojim očima – utamničenje populacije 65 + – nije rasizam i da ja tu samo nešto kenjam, što me je dodatno učvrstilo u uverenju da Vučić ne samo da ne mora, nego i ne treba ništa da menja i da će, ako mu se ukaže takva potreba – ili ako mu dune – moći bez ikakvih problema da svima zabrani kretanje.

 

Stvar stoji ovako. Ovakvoj opoziciji i ovakvoj „demokratskoj javnosti“ sa kojom je opozicija, je li, potpisala sporazum, bilo ko može uraditi bilo šta, a da ne naiđe ni na kakav otpor osim usmenih i pismenih jadikovki tipa „ju, ju, ju, oteo nam je državu, vidite li šta nam radi“. 

Nemojmo se zajebavati – u Srbiji naprosto ne postoji famozna „politička volja“ da se Vučić, ako ne baš smeni, a ono bar privede poznaniju prava. Postoji, doduše, snažna (i prilično masovna) želja, ali želja nije volja.

 

U Srbiji, ogrezloj u tupoumnost, pojmovi „želja“ i „volja“ su maltene sinonimi, tu nekih površnih sličnosti fakat i ima, ali razlike su, štono se kaže, „drastične“. Da bih vam to „ilustrovao“ poslužiću se sledećom „muškom“ pričom. Jedna je stvar želeti porše – ko ga ne bi želeo – sasvim je druga stvar hteti imati porše. Momci koji porše žele živote provode sanjajući porše, a vozeći golfove dvojku, momci koji porše hoće ili 1. prilegnu na posao, namlate pare, pa porše kupe ili (naoko lakši put br 2) porše lepo ukradu.

Stvar slično stoji i u politici. Onaj ko samo želi da se postavka političkih stvari promeni, taj dolazi u mučnu situaciju srpske opozicije i „demokratske javnosti“, a kakva je ona dobro znate. Onaj pak ko hoće da se to stanje promeni, taj ili 1. prilegne na posao, namlati glasove, uspentra se na vlast pa stvari menja ili 2. ukrade vlast pa takođe krene da menja stvari.

Kao što proteklih godina gledamo, ovdašnjoj inertnoj opoziciji ne pada na pamet da prilegne na posao – s obzirom koliko je inertna „demokratska javnost“, džaba bi krečila i da prilegne – a da vlast ukrade, ne ume. Jedini opozicionar koji ima muda bar da pokuša – Boškić Obradović – nije ispekao zanat mažnjavanja poršea vlasti. Stalno ga savataju još na parkingu.

 

Našu današnju kolumnu privodim kraju citirajući misao velikih ljudi. „Ako želiš da pobediš, moraš da osvojiš glasove glupih, jer su oni većina u svakom narodu.“ Autor citata nije A. Vučić, nego H. Truman.

 

 

 

 

[Mama_mia]

 

Poklon otimacina

 

Kad god Borko Krvava Košulja Stefanović blagoizvoli nešto izjaviti, to po pravilu bude zvezdani trenutak političke filozofije.

Tako je u Pressingu N1 odvalio da Vučiću „rejting pada, da on to zna i da zato žuri na izbore“. Ne hajući, naravno, što će time Srbiju dovesti na prag istrebljenja od kovid čume.

Glede genijalnosti, Borkova izjava je sestra rođena Teodorovićevog lupinga da se „stranke na izborima bore za glasove“. Sijaset je sličih misli velikih ljudi među plejadom opozicionih stranačkih i vanstranačkih intelektualaca čiji je zajednički sadržalac beskonačnost otkrivanja tople vode i rupe na saksiji.

Povod da se osvrnem na Borkovu beznačajnost bila je rečenica da „mi“ – koji to „mi“, jebo ja vas – „protiv sebe imamo režim koji je oteo ovu državu, oteo medije i uništio sve institucije“. Ali viđi sad vraga. Garantujem za tačnost svega što je Krvava Košulja rekla, s tim što je (da se Vlasi ne dosete) upotrebila pogrešan glagol.

Sve što je Stefanović taksativno nabrojao Vučić nije OTEO – utuvite već jednom – nego DOBIO NA POKLON – na tacni, na izvolte, uz poljubac u dupe – od prethodne vlasti na čelu sa JexS-om Tadićem, u kojoj je Borko obnašao dužnost visokog zanosača muda Guzijana Jeremića.

I ne samo da je Vučić od JexS-a & Co dobio na poklon sve nad čijom „otimačinom“ Borko sada nariče, nego su, da bi Vućić to mogao dobiti, JexS & Co Vučića „prepravili“ tako da to može dobiti, a da se međunarodni Vlasi ne dosete.

Poslednjih meseci JexS ide od televizora do televizora i kao ludi Nasta (između ostalih palamuđenja) decidirano proriče bilo kakvu umešanost u stvaranju Golema, ali kao nevešt lažov ne veruje ni sam sebi. Viđi opet vraga. Nije taj manevar u mraku stvar koju sam zamerio JexS-u, nije on prvi (ni poslednji) koji se zajebao u računu.

Politika je krajnje fluidna i nepredvidiva rabota, to je u suštini pravljenje pite od govana.

Nevolje počinju kada politika involuira i počne praviti govna od ono malo pite, a upravo je to rabota kojom se tzv. bojkot opozicija bavi, a kojom se bavila i dok je bila vlast.

Vučićev uspon (i rejting) ne počivaju ni na čemu osim na ideološkom i moralnom padu i posledičnoj propasti Demokratske stranke – koja se, kako vidimo, nalazi u terminalnoj fazi – jedine organizovane političke formacije u Srbiji (svih vremena) koja je – pre nego što je dopala JexS-ovih šaka – imala i volje i znanja i rešenosti da Srbiju od karavilajeta preobrazi u uljuđenu državu.

 

Odgovornost za trenutno (ali biće vrlo trajno) stanje stvari samo manjim delom pada na JexS-a, dobrim delom pada i na „demokratsku javnost“ koja je arlaukala protiv Đinđića, 👍 ćutke saučestvovala u njegovom streljanju, onda arlaukala i protiv JexS-a, koji se mogao popraviti i ubacujući bele listiće i crtajući na vlast dovela Vučića, pa sad tvrdi da je Vučić tu vlast oteo. Ma šio mi ga Đura. Udri, Vučiću. Kupi trostruku kamdžiju.

 

 

 

...ako nije do sada, od sada je gotov (ne av, vec moj ruzniji blizanac basara)

 

 

[freethrow]

Bas i Đuka kao Boro i Ramiz, zajednički tuku po neprijatelju... AKo, ako.

[Mama_mia]

Przi me nezno

07. avgusta 2020. 16.00

 

Proteklih nekoliko sedmica ljubitelji političkog sadizma imaju nesvakidašnju priliku da uživaju u prizorima prženja spoljnog popečitelja Dačića na postizbornom roštilju, koji je raspalio Visoki Ćevabdžija.

 

Leži tako Ivica na usijanim rešetkama, čim mu guza porumeni, Ćevabdžija ga mašicama okrene na stomačić (da guza ne zagori), pa ga prelije pivom, onda ga posoli Brnabićkinim pretećim izjavama i zabiberi Šormazovim najavama prekida saradnje.

Dačić šta će – kud će, ni mukajet. Samo trepće okicama i povremeno prozbori – „prži me nežno“.

Pretpostavljam da ste dosad već dokonali da je (jedna od) tema naše današnje kolumne mogućnost katastrofe da SPS na čelu sa Dačićem završi najpre u opoziciji, potom u ropotarnici istoriju u kojoj je, da je bilo pameti, trebalo da završe 6. 10. 2000.

Videli ste – i još uvek gledate – kolika je strmopizd u opoziciju bio muka duhu i kakva trauma za JexS-a & Co, ali vas uveravam da je to ništa u odnosu na muku duhu i traumu koje će sokoliti Dačića ako Visoka Volja odluči da njihovoj ljubavi dođe kraj.

Kada je birvaktile S. V. Tempo, takođe čovek posebnog kova, čije tradicije Dačić nastavlja, iz nekih razloga zglajzao, u svojim je memoarima napisao sledeće – „čovek bez funkcije nije ništa“.

 

Pisac hoće da kaže da biti vlast, na vlasti i „na vladi“ za ljude napred pomenutog kova nije samo zgodna prilika za uživanje u privilegijama i koferčićima, nego egzistencijalna potreba, deo metabolizma, možda nije preterano reći ni vitalni organ.

Razumljivo mi je što Visoki Ćevabdžija sadistički prži Dačića i što to Dačić mazohistički trpi, ali mi je dibidus nerazumljivo zašto sirotinja raja toliko pažnje posvećuje Vrhovnom Kadriranju, ne bi me začudilo da su se i kladionice serbske uključile u igru.

Lepo onomad reče Antonela Riha da je svejedno hoće li premijer biti Šapić, Brnabić ili Pera Detlić (koji bi po meni bio najbolje od najgorih rešenja) jer o tome odlučuje Vučić.

S tim nisam saglasan.

Odluku ko će biti premijer (i sve ostalo, uključujući čistačice) doneće determinizam, Vučić će samo saopštiti odluku.

Sigurno ste zaboravili lekciju iz proletošnje filozofske škole da na mestima gde nema slobode – a Srbija je lider među takvim mestima – stvar u svoje ruke preuzima determinizam iliti srpski sudbina iliti turski kismet.

To vam je kao kad uspravno poređate domine, oborite jednu, ta obori sledeću, sledeća sledeću… Znate priču.

Slobodni ste, dakle, da oborite prvu dominu, ali posle toga nemate više nikakav uticaj na pravce razvoja rušenja ostalih domina.

Upravo se to nama dogodilo.

 

Dvehiljadite su domine na jedvite jade uspravljene, Đinđićevo streljanje je zaljuljalo prvu, pravovremena reakcija ju je vratila u uspravan položaj, ali Đinđićevi nedostojni naslednici su se brzo vratili na stari put grešnika i domine su ponovo krenule u strmopizd.

Sada nam trnu zubi.

Ali ne zbog toga što su naši preci jeli kiseli grožđe – kamo sreće – nego zato što su jeli govna i što potomci nastavljaju da ih jedu i još traže repete.