Aimez-vous B?

[Selina]

14 minutes ago, Mama_mia said:

 

 

Biti fin i uljudan moze da deluje sablasno.

....Molim vas lopove, ostavite ukradene stvari jer nisu vase i Lopov preplaseno pobegne zbog finoce (iako znamo da nas Guzijan ume da izadje na `ferku`)

  uključujući porodičnu srpsku svetinju, ikonu Sv. Vasilija Ostroškog.😀 

[Mama_mia]

...samo deo danasnje kolumne, zasto deo - to vec ne znam, tek onako...

 

.................................Najtugaljivije u svemu tome, iako je nevidljivo - ali samo zato što to niko ne želi da vidi - jeste to što davači i naručioci podrški (svih boja) biračko telo posmatraju - doduše ne sasvim bez razloga - kao uplašenu, beslovesnu masu koju iz letargije treba da trgne poziv ovog ili onog uglednika.

Ali to ne biva.

 

Ako nisi dorastao političkom mišljenju - a tome nije doraslo ni 99% ovdašnjih politikanata - nema tog autoriteta koji će ti ga promeniti. U takvom ambijentu se glasa guzicom, zbog džaka brašna i litre zejtina ili za smenu trenutnog distributera brašna i zejtina.

Osim toga, autoritete uglednih davača podrške (svih boja) ozbiljno podriva poveliki broj slučajnih prolaznika koji potpisuju podršku čisto da bi bar na trenutak „izašli u javnost“ iz anonimnosti. Imperativ kvantiteta! Samo da nas je više (ako baš ne mogu svi). Ali više nije uvek i bolje. Luter je, štaviše, tvrdio da je gore. Ali šta zna Luter šta je predizborna kampanja u Srbiji.

Tako se, po principu da nas je više, ProGlas nije ogradio od podrške Matije i bratije, ali to ne treba da ih brine, neće se to odraziti na izborni rezultat. O tome ne odlučuje Matija, nego guzica. Vidimo se u sledećem ratu - pardon, lapsus - u sledećem broju.

 

...Basara AVa cesto naziva Visokim Dupetom, tako da ne znam na sta je mislio kada je rekao da `o tome (o izbornom rezultatu) ne odlucuje Matija vec guzica` 

 

ps. cim sam otkucala ono poslednje javilo mi se na sta je mislio....pa na ove koji glasaju za brasno i parizer....A ja mislila zar bi AV bio AV da ne odlucuje o izbornom rezultatu ....

 

 

 

 

Edited December 14, 2023 by Mama_mia
it

[Mama_mia]

U danasnjoj izbornocutackoj kolumni, basara je napisao jedan demanti i uporedio sa onim sto ga mesaju sa svetomirom arsicem basarom i izmedju ostalog kaze:

 

..................Pre dve-tri godine SANU je upriličila izložbu SAB-ove drvenarije u galeriji - u kojoj za Ljubu Popovića za života nije bilo mesta - što ne bi bio nikakav problem da galeristi preko celog staklenog zida nisu zapandrčili ogromna slova BASARA, bez specifikacije koji tačno - Svetomir ili Svetislav, što je poslužilo kao povod za žestoku zajebanciju ekipe iz moje kafanice, a mene dovelo na ivicu odluke da presavijem tabak i utužim SANU zbog zloupotrebe mog prezimena.

Jbg. Stigle godine. Kao što sam pre mnogo godina zbog lenjosti odustao od sjajnog projekta da Koštunici podignem bronzani spomenik visine 9,5 cm na Kalemegdanu tako sam odustao i od utuživanja SANU.

 

 

....bilo je jos par smesnih stvari u danasnjem tekstu oko demantija, ali spomenik kostunici od 9,5 cm na kalisu ....tu sigurno niko ne bi pomesao imena svetomir arsic i svetislav basara, jer tacno bi znali ko je spomenik podigao

 

[Mama_mia]

..........Uhvatilo me da se s pravom izvinjavam kako zbog svog pisanja tako i zbog drugih pisanja - izvinjavam se zbog basarinog naslova ali tako je kako je

 

GLAS IZ DUPETA

 

Završeni su bez žrtava u ljudstvu, s prihvatljivim žrtvama u materijalu u vidu jednog razlupanog Crtinog auta, još jedni izbori, rezultati su pokazali da Srbija ponovo „ne sme da stane“, da se nije „probudila“, „razbila strah“ i „upalila svetlo“.

Prema podacima sa sajta žutare, Blica, Visoka Lista je osvojila 47, Srbija protiv nasilja 22,85, SPS 6, Nada za Srbiju, 4,98, Glas iz naroda - ja bih pre rekao „glas iz dupeta“ - 4,63. Sve ostale liste su gromoglasno prdnule u čabar.

Vladeta Janković sigurno ima drugu računicu. Mora da doajen cincarsko-kalburske čaršije ovako konta: „Da ‘oni Basarini’ (Srbija na zapadu) i Čedomirovi (LDP) nisu osvojili po 0,2%, Visoka lista bi imala 7,8%, SPS 3,1 i sve bi bilo drugačije, demokratskije i građanskije“. Upamtite ovih zbirnih 0,4%, trebaće nam za kasnije, idemo dalje.

Stekao sam utisak da je u čabar najgromoglasnije prdnuo spoljni Dačić, što je u mojoj optici dobro - uvek je dobro kad SPS prdne u čabar - da je sledeći na listi gromoglasnosti uprda Guzijan Jeremić - što je u mojoj optici još bolje - potom koalicija Boškić-Mica, što je na duge staze takođe dobro, mada sve to skupa nije dobro, sve su to svetlije nijanse lošeg, a kako stvari stoje, bolje i ne može. Niti će skorih dana moći.

 

Poglavito zbog mračnih uprdnih radnji Vladetinog karajoldaša, Koštunice - Miloševića u pričuvi - koji je opstruirao sve napore na poslu dovršavanja države Srbije, a čija uloga u pripremama i izvedbi streljanja Zorana Đinđića nikada nije rasvetljena, niti će ikada biti.

Sledstveno se, tvrd vam stojim, Srbija nikad - osim možda u dalekoj budućnosti - neće „probuditi“, „razbiti strah“ niti „upaliti svetlo“. U zemlji u kojoj se na samom početku prvih stvarnih reformi u istoriji, usred bela dana, maltene u kancelariji, strelja premijer, u kojoj potom u mardelju - i to na jedvite jade - završe samo pucači, a politički pozadinci izvuku guzice, naprosto se ne može računati na nenasilje, bolji život, paljenje svetla i demokratske standarde.

Pogotovo se na to ne može računati sa ovakvim opozicionim krčmarima, za koje je čak i Kalember-Švarm u postizbornom osvrtu napisao - pa brže-bolje povukao sa sajta to što je napisao - da bi ova garnitura opozicionara možda trebalo da otpeva „labuđi poj“. (Otpjevaće ga qwrz moj.)

 

Najveći pobednici ovih izbora - tačnije najracionalniji neučesnici - jesu onih 40 zarez nešto procenata punoletnih građana/ki koji se nisu udostojili dizanja dupeta i čekićanja u redovima pred glasačkim mestima. Da li tih 40 zarez nešto posto nije izašlo iz lenjosti, nezainteresovanosti ili nekog drugog razloga - npr. zato što su mrtvi - to ništa ne bi promenilo u nepromenljivosti srpskih fabričkih podešavanja. Da su izašli, Visoka Lista bi dobila 58%, Srbija protiv nasilja 38, SPS 15, Guzijan, Boškić i Mica bi prešli cenzus. I to bi bilo to. Tj. isto to. 

Zbog iscurelosti karaktera traktat o napred pomenutih 0,4% odlažemo za sutra, a našu današnju kolumnu završavamo ličnim utiskom izbora, nadrealnim prizorom mehanizacije JP „Beograd put“ koja sajlom izvlači Ljilju Smajlovićku iz Visokog Dupeta 

 

 

...zgrazavam se nad sobom sto mislim isto ovako  pritom nisam jedina nego ljudi u strahu nece da priznaju

 

ps. ovo kad sam rekla `nad sobom` setih se svog traktata o sebi, jos na pocetku ovog foruma, predivno je, covek se opusti i uziva citajuci, jedino sto ne mogu da setim sta ili tko me je inspirisalo da nesto takvo srocim

 

 

Traktat o Meni

Legnem sa mnom, uspavljujem se sa mnom, sanjam sebe, a budim se sa kim?

...Opet sa mnom! Za mnom!

Glupaci ste jedni koji nista ne znate ako ste ocekivali da u Mom zivotu ima mesta za jos nesto ili nekoga osim?

 

Mene!

 

Zasto je tako… Hah! Da. Zasto?

...Tako je jer sam preemotivna!

 

Prema sebi. Prema sebi sam preemotivna...i prema drugima sam ali prema sebi malo vise, kao svaki humanista.

 

Necu da lazem, iskrenoljubiva sam... necu da lazem da se ponekad pretvaram da mi znace ovi ljudi koji prolaze usput,

bavim se njima, slusam njihove smorne zalopojke cekajuci da zacute da mogu da se posvetim sebi I svojim tuznim mislima o sebi.

Svi oni drugi, ti drugi, te jadne dosade kao da sluze samo da me odvrate od mojih misli o sebi i meni.

 

Dosadni su mi drugi.

Dosadni su mi njihovi suvise obicni problemi u odnosu na moje vanvremenske i jedine relevantne muke.

 

Niko ne zna sta prezivaljavam ovako opsednuta Sobom.

Pomislicete da sam opsednuta svojom sobom zato sto je lepo sredjena ima udoban kanabe,

par takvih slika kakve niste mogli da sanjate da neko moze da naslika (ja slikala) I debeo dlakav tepih (ja tkala).

 

Da tako je glupaci nijedni. Opsednuta sam sobom.

 

Mislite sta hocete! Ne zanimate me tako sebicni i gladni sopstvenih prica, ovo je o meni.

I sto je najlepse od svega - nije kraj...nema kraja kada je o meni ...kada je o meni pa to je nekako kao put u svemir.

 

Kad kazem svemir, mislim o Sebi kao jedinoj putnici da je vredna tog putovanja.....

 

Svaka slicnost sa stvarnim osobama tj. sa mnom, je slucajna

[Selina]

40 minutes ago, Mama_mia said:

.......

 

 

 

Niko ne zna sta prezivaljavam ovako opsednuta Sobom.

Pomislicete da sam opsednuta svojom sobom zato sto je lepo sredjena ima udoban kanabe,

par takvih slika kakve niste mogli da sanjate da neko moze da naslika (ja slikala) I debeo dlakav tepih (ja tkala).

 

Za dlakav tepih♥️

[Mama_mia]

NOVOGODIŠNJA AGENTURA

Prođe još jedan doček nove godine bez žrtava u ljudstvu i materijalu, ali nekako depresivno, na silu boga i bez praznične atmosfere.

Moja neznatnost svakog 31. decembra kupuje novine - nekada su to bili naramci, sada je novinska knjiga spala na dva slova - i pretpraznično popodne provodi čitajući intervjue poznatih ličnosti iz svih oblasti života i rada koje supsumiraju proteklu godinu i iznose smatranja o perspektivama koje nam otvara sledeća.

Tako je bilo i ovog puta. Između ostalih, pročitah i (vrlo dobar) intervju Milana St. Protića, u kom Milan na jednom mestu kaže, citiram: „Neko je bio dovoljno ‘pametan’ u toj zemlji iz vremena Koštunice da širom otvori vrata ruskom uticaju.“

 

Prosto ne mogu da poverujem da Milan ne zna - tim pre što i vrapci znaju - da je taj „neko“ bio Vojislav Koštunica, a da je ceo vrh DSS-a, uključujući Vladetu KaraJankovića, bio ruska agentura, pa bi bilo baš zanimljivo da neka novinčina pošalje reportera u Belanovački Pičkovac, u kome „neko“ već decenijama piše knjigu o ujaku četniku, i da ga priupita kakve je to i s kim razgovore vodio u ruskoj crkvi u Budimpešti (datumi poznati redakciji).

U Srbiji uvek „neko“ zabrlja stvar, brljotina se uvek zabašuri, prenese se s kolena na koleno sledećoj vlasti i onda se očekuje ona neočekivana sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.

Pisac hoće da kaže da je Visoki Vučić nasledio rusodupeljublje - zajedno sa evropskim integracijama  (smeh vrabaca iz offa) i stubovima naše spoljne politike - od kohabitacionog režima Koštunica-Tadić (ili obratno, svejedno). I Vučić po prirodi stvari jeste rusofil, ali za razliku od pomenutog tandema - koji je antišabrirao pred Putinovima kapidžikom i tukao se koji će prvi da uđe da poljubi Najviše Slavjansko Dupe - on uviđa da od gvozdenog bratskog zagrljaja mogu popucati i kosti. Ali nema kud.

I ne samo on. I posle Nove godine sve se nastavlja po starom, lepo se vidi - tabloidi bi rekli „iz svemira“ - da ni Srbija nema kud i da su u njoj na snazi samo zakoni Braunovog kretanja. (Vidite na Vikipediji šta je to.)*

Što nije nikakva prepreka za Karavladetu Jakonovića da se seli s televizora N1 na televizor Nova S i da drži filipike o „nezakonitostima“, „zarobljenim institucijama“ i „neslobodnom pravosuđu“, što nailazi na topao prijem u građanskoj javnosti plemena mog koje snom mrtvijem spava, pa ne može - ili neće - da se seti da su pravosuđe i tužibapstvo serbsko temeljno sjebani za Koštuničinog i Vladetinog vakta.

Čini mi se sa ove istorijske distance da je jedan od glavnih zadataka koji je legalista dobio u ruskoj crkvi u Pešti bio upravo raspičkavanje tek započetog procesa formiranja sudstva nezavisnog od izvršne vlasti - što je bio prvi, najvažniji korak u pravcu dovršavanja države Srbije - jer naredbodavcu iz ruske crkve nikako nije odgovaralo da država Srbija bude dovršena i uljuđena. Kužite, stari moji. Kužite qwrz.

 

Btw:

*Braunovo kretanje je način kretanja malog tela zaronjenog u fluid, gde telo ima manju specifičnu težinu od sredine u kojoj se nalazi.[1] Pod takvim uslovima, doći će do haotičnog kretanja tela, uzrokovanim sudarima sa molekulima sredine 

 

[Mama_mia]

SHIT HIT THE FAN

 

Na čestim turnejama po Srbiji i srpskim zemljama, Nj. s. Porfirije svaku svoju motivacionu govoranciju završava pokličem „znamo ko smo i šta smo“. Nikada, međutim, ništa ne precizira. Računa valjda na „podrazumevanje“, tj. na pretpostavku da svako zna da smo ono što priviđamo da jesmo.

Moja neznatnost je u intervjuu za praznični broj Nove iznela nešto drugačije smatranje na temu ko smo i šta smo, pak je koristeći imunitet pesničke slobode blagoizjavila „da smo govna, krpe, lažovi i prevaranti“. I šta? Govno je pogodilo ventilator. Intervju su prenele regionalne novine i portali, a moji poverenici za društvene mreže su izvestili da su zbog praznika i krkanluka ibretenije i moralna panika u Euromahali, Krugovima Dvojke i Slavskom - bili relativno niskog intenziteta. Postupili su kao Miki Aleksić, koji je zbog „krsne slave“ odustao od štrajka glađu.

Ako stvar posmatramo s tačke gledišta hrišćanstva, moja neznatnost je dibidus u pravu, ali uopšte nije originalna. Svi drevni teolozi - doduše nešto uglađenijim jezikom, mada ne svi - poslepadne ljude opisuju kao govna, krpe, prevarante i lažove.

Biti, dakle, govno, krpa, prevarant i lažov nije naš ekskluzivitet. To je conditio humana. To se ne može promeniti, ali se može donekle ublažiti (i namirisati) kultivisanjem, samokontrolom, društvenom organizacijom i poštovanjem pravila. Ali naš ekskluzivitet jeste dupetom ne mrdati na poslu kultivisanja i ostalog pomenutog, i onda odgovornost za to što smo govna, krpe, prevaranti i lažovi svaljivati na 1. Vatikan, 2. Brisel (ranije Kominternu) 3. kolektivni Zapad kao spoljašnje krivce i 4. na trenutnog Vladajućeg Alfa Mužjaka kao unutrašnjeg neprijatelja.

Opozicione novine ne propuštaju da intervjuisanima - ili bar meni - postave pitanje od 1.000.000.000 tona parizera - „a do kada će Vučić biti na vlasti“ - što me uvek podseti na pitanje jednog slučajnog prolaznika tokom bombardovanja iz 1999. koji me je - misleći valjda da sam dobro obavešteni izvor - pitao: „a jelte, gos’n Basara, kad će prestati bombardovanje“.

Slučajnom prolazniku sam ovako odgovorio: „25. maja“. Belo me je prolaznik pogledao, uopšte mi nije poverovao. A zašto me je to pitao, to pitajte njega. Odgovarajući na pitanje Nove, nisam bio tako precizan. Rekao sam, citiram po sećanju: „Biće ne vlasti dok se protiv njega budu ‘borili’ amateri iz beogradskih kafića i kupleraja.“

Zašto kažem „amateri“? Zato što su samo amateri - ili nešto još gore - u stanju da odu u Berlin i da tamošnjim sagovornicima, koji se slomiše oko rešavanja pitanja Kosova, kažu: „A ne, mi nipošto nećemo dati Kosovo“ - pa da posle apeluju na Berlin da im vadi postizborno trnje iz mindže. A čak ni amateri ne bi napušavali američkog ambasadora zato što je - sledeći politiku svoje zemlje - „podržao“ Vučića. A znate li zašto ga je podržao? Zato što Amerika ne radi sa amaterima. Što će reći da je ventilator pogodio govno.

 

 

 

 

...mrzi me da komentarisem vise, to bi bilo kao da se smejem samoj sebi ili samoj sebi nesto pricam kao i naravno gospodinu potpisniku kolumne. Ko to ima vremena da cita sve te stvari danas kad nemamo vremena ni da se umijemo.....

 

ps. ovo kazem da nemamo vremena da se umijemo jer sam procitala neko istrazivanje kaze da se veliki broj mladih, nisam zapamtila kolika je to gomila u procentima ali velika je, nikada ali nikada ne umiva ....pa zato, ako nemaju vremena da se umiju nemaju vremena ni da citaju, nebitno sta a posebno nekog basaru 

 

 

[Mama_mia]

...u danasnjoj kolumni g.Basara pise o namestaljkama. Kaze da je sve najgore pocelo tako sto babe svojim unucima od pamtiveka namestaju da pronadju paricu u cesnici ...tako se stiglo i do namestenih izbora - upravo zbog namestanja iz ljubavi 

 

Pa šta tu ima loše, zagrajaće mešoviti hor Euromahale i Slavskog pojasa. Zar svaka baba ne želi sreću svom unuku? To je nesporno. Stvar je u tome što srpske babe - u nameri da prejebu slučaj koji je jedini zadužen za ovozemaljsku sreću - svojim unucima u stvari donose nesreću i što ih mic po mic navikavaju na ideju da se do zemaljske sreće dolazi tako što će im je - umesto da je sami potraže - „namestiti“ neko drugi.

 

Kada je dvehiljadite u Srbiji nastala druga sudija - i kad su stvari počele da se (sporo i traljavo) postavljaju sa dupeta na glavu - od premijera Đinđića se očekivalo da postupi ko božićna baba koja će unucima - a legion im je bilo ime - nameštati parice, nacionalne frekvencijice, bespravne stančiće, a u ekstremnim slučajevima i mindže.

Budući da Đinđić nije bio bolećiva slavjanoserbska baba i da nije hteo da namešta česnicu, unuci su se pridružili horu difamatora i pozivara na ubistvo - predvođenih glavonjom Tijanićem - stvar je završila kako je završila, a unuci su seli za božićnu sofru političkog pozadinca Koštunice i JexS-a Tadića. Koji, doduše, nisu bili s raskida da nameste poneku paricu (u ekstremnim slučajevima i mindžu), problem je bio što nije bilo dovoljno parica (a bogme ni mindži), pa su razočarani unuci graknuli da „ovo ovako nikad nije bilo“, pokrenuli akciju „beli listići“ i ubrzo je usledio (zasluženi) kraj Carstvija Koštuničinog i Tadićevog.

 

A gde su danas unuci? 

 

.... parafraziracu odgovor na ovo pitanje: I dalje cekaju da im neko namesti paricu. 

[Mama_mia]

...Basara se osvrce na poslednji Utisak nedelje sa najjacim utiskom emisije:

 

Utisak plavetnila

 

......Osim toga, Protić propast (oduvek nepostojeće) srpske demokratije locira u 2015. ili 2016, iz nekih razloga prećutkujući da je propast začetaka stvaranja demokratskog poretka počela 12. marta 2003. i potom se nastavila serijom državnih udara i restauracija starog režima zlatnog doba srpske demokratije.

Inače, na moju neznatnost je najjači utisak ostavilo to što se Borko ofarbao u plavo.

 

 

[Mama_mia]

...vec nekoliko dana basara a danas sam procitala i kisjuhas takodje se osvrcu na izjavu Mikija Aleksica da je nasilje u Srbiji pocelo ubistvom Olivera Ivanovica....

....Lepo je secati se i podsecati se svakog politickog ubistva i svacijeg zivota koji je nestao zbog razlicitosti uverenja i sl. Nije lepo ako se delimicno secas a pritom se javno obracas javnosti jer si javna licnost pritom ocekujes veliku podrsku. Takodje nije lepo da se nikada ni posle svakodnevinih prozivki Aleksic nije ispravio ...ili mozda ne zeli da se ispravi jer ne zeli da navlaci na sebe onu istu omrazenost koja je odnela Djindjica...ili kako je rekao kolega na temi o Izborima - zasto bi neko rizikovao da dobije dva metka....

 

E zato postoje razne Basare i Kisjuhasi i slicni....

 

deo basarine kolumne 

IDENTITETSKI RECTUM

18.01.2024. 

........................Kad smo već kod kulture, pogledajmo kako stoji stvar sa famoznom kulturom sećanja. Evo, recimo, šta je preko Tvitera (ili neke druge društvene mreže) uoči protesta upriličenih na dan ubistva Olivera Ivanovuća izjavila nova zvezda na pretpolitičkom nebu Srbije Miki Aleksić. U Srbiji je, tvituje Miki, nasilje počelo 2018, na dan streljanja Olivera Ivanovića.

Koje se najverovatnije ne bi ni dogodilo da su blagovremeno organizovani protesti protiv serije pokušaja ubistva Vuka Draškovića i ubistava Ivana Stambolića i Zorana Đinđića.

 

...ili opet basara:

NAJVEĆA SRAMOTA

 25.01.2024. 

......................nabijem na nos kratkoću pamćenja. Kao što je Đidov koalicioni partner Miki Aleksić početak nasilja u Srbiji smestio u 2018, što je desetine hiljada vrabaca oteralo u preranu smrt od smeha - tako i Đido iz prebogate ponude sramota informativnih programa Nadzemne septičke jame u Takovskoj 10 ...............

 

[Edinburgh]

A u stvari je nasilje  u proslom veku pocelo divljackim ubistvom kralja Aleksandra u kraljice Drage, zatim delovanjem Crne ruke, koja posle WWII dozivljava  analognu  reinkarnaciju i preobracenje u zlo koje su olicavali Ratko Drazovic i Krcun, koji su i napravili operativni  i ideoloski okvir za sve sto se desilo Stambolicu, Djindjicu, Curuviji i svim ostalim. Neke sam verovatno preskocio, ali sustinski to je to. Mi smo zemlja zlih.  Kada pogledamo spisak istaknutih lidera u Srbiji, samo je knez Milos uspeo da umre prirodnom smrcu, i to zahvaljujuci svojoj prepredenosti  - da se okruzenje pitalo, tesko da bi dobacio do svoje 30-te.  Misllim da je i ovo prepricana jedna stara Basarina misao. 

Edited January 29 by Edinburgh

[Mama_mia]

....inace ovo sto zovemo kolumnom, vodi se kao Licni stav da ne ispadne nedajboze nesto sire zato je`licni` :

 

Zastavnikova recenzija

LIČNI STAV - 12.02.2024. 14:00h

 

Godinama se sprdam sa onim penzionisanim zastavnikom iz Bloka 21 koji je ušao legendu tako što je na davnom partijskom sastanku, upriličenom prigodom neke književne afere, izjavio da on „inkriminisanu knjigu nije čitao, ali da je najoštrije osuđuje“. Iako je „najoštrije osudila“ zastavnikovu kritičku metodu, moja neznatnost je od pre izvesnog vremena krenula zastavnikovim stopama pa, s vremena na vreme, najoštrije osudi poneku TV seriju pre nego što ju je pogledala, pogotovo ako je u produkciji RTS-a.

Na prethodni RTS-ov shitstorm, „Stefan Nemanja“, osrao sam se tek posle gledanja triju epizoda - za više nisam imao snage - zato ću se na novi pompezno najavljeni shitstorm, seriju „Sablja“, osrati unapred, ali ću pomno pogledati sve epizode i po svakoj se - uz izvinjenje ni krivim ni dužnim glumcima - podrobno osrati.

Pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da će RTS-ova „Sablja“ biti grandiozni pokušaj cementiranja zvanične verzije mračnih događaja koji su prethodili streljanju Zorana Đinđića u organizaciji duboke cincarsko-kalburske čaršije, privremenom fijasku državnog udara, policijskoj akciji „Sablja“, koja je pokrenuta pukim slučajem, nesnalaženju Živkovićeve vlade, prljavoj ulozi novindžija (svih boja) i prljavoj ulozi kolektivnog Zapada, koji je - kad je istraga došla maci na vratanca - stopirao stvar, i time utro put Macinom carstviju i „ovom što nikada nije ovako bilo“.

Kad sam pročitao rečenicu iz najave - „dok se u očima javnosti (koju retroaktivno nabijam na qwrz, prim. aut.) čini veoma jasnim ko su atentatori, mlada novinarka u usponu, Danica Mandić, pokušava da otkrije pravu pozadinu atentata“ - kondukter nije stigao da mi doturi kesu pa sam se ispovraćao po tastaturi, a desetak hiljada vrabaca je momentalno pocrkalo od smeha.

 

Gvozdeno je pravilo da u Srbiji „mlade novinarke koje pokušavaju da otkriju prave pozadine pičvajza mnogo manjih od dvanaestomartovskog atentata“ završavaju tako što im složna braća izvrše samoubistvo, kao Dadi Vujasinović. Sledstveno, ukoliko „mlada Danica“ preživi prvih nekoliko kadrova - a sva je prilika da će preživeti do kraja serije i da će nam priopćiti neka „otkrića“ - budite sigurni da će serija „Sablja“ biti veće sranje od „Stefana Nemanje“, koji je izgledao nenadserivo.

Ko su persone dramatis koje su se očima javnosti pogrešno učinile kao atentatori i koju to „pravu“ pozadinu atentata - koja je poznata i malopre pocrkalim vrapcima - pokušava da otkrije mlada Danica, zasad možemo samo nagađati, ali ne treba ni trena sumnjati da će Daničina otkrovenija biti niska govnavih cincarsko-kalburskih mistifikacija, muljavina i masnih lagarija.

 

Kondukter je stigao taman na vreme da mi doturi kesu kad sam pročitao da se u seriji pojavljuje i Vojislav Koštunica, koga igra odlični Predrag Bjelac, mada držim da bi bilo efektnije da je angažovan Bred Pit  a najefektniji bi bio kasting iz mog romana „Rekapitulacija“, koji je ulogu Koštunice dodelio Beli Lugosiju. 

 

Smisao filmova i TV serija svakako nije dokumentovana rekonstrukcija istorije - to da - ali je to još manje seljačka sprdačina sa istorijskim činjenicama. U iščekivanju prve epizode, koristim priliku da se idejnim tvorcima i protuvetinama najebem majke lažljive.

 

 

[Mama_mia]

...samo citat iz danasnje kolumne koji zelim da ne zaboravim jer je takav kakav jeste taj pogubni uticaj Basare 

 

 ....................čitajući u Danasu tekst Nikole Krstića, koji je ispravno uočio da su i Miloševićevo i Visoko Carstvije samo nužna posledica jednog procesa (pre)dugog trajanja kretenizacije širokih narodnih masa, koju iz senke sprovode čaršijski sarmojedi i paraziti, tzv. nacionalno odgovorna inteligencija, koja neprestano upumpava u javnost osećanja ugroženosti, resantimana, istovremeno i nadmoći i totalne nemoći.

 

Trajanje kretenizacije sirokih narodnih masa je najuzbudljivija recenica ove godine u srb rekla bih ako ne i sire i vremenski duze.

 

(za dan zaljubljenih - pa kretenizacija, stvarno basara) 

 

 

[Mama_mia]

Propast y hromozoma

(u prevodu - muskom polu je odzvonilo)

 

Prilikom redovne inspekcije ovdašnje medijske deponije pažnju mi privuče naslov u žutari Blicu, koji se postepeno pretvara u preklapaću - od koga mi se, malo je reći, odsekoše noge. Pravi izraz je: od koga se strunih.

„Šta će biti sa muškarcima“, pisalo je u naslovu. „Nestaje hromozom Y, evo šta to može da znači. Ako neko u budućnosti poseti Zemlju, možda zatekne nove ljudske vrste.“

Krv ti jebem, šta drugo reći. Mada ne vidim zašto bi iko ikada - ne samo u budućnosti - od svih lepih mesta u vaseljeni posetio baš Zemlju, ako bi se takva budala i našla, garantujem da bi zatekla istu vrstu tupsona koja, radi privlačenja dvesotinak klikova, mlati praznu slamu i kenja na besmislene teme, pa se posle čudi zašto dr Nestorović-Pulomologović na istu priču dobija 5% glasova.

Kao i Nestorović, i Blic tvrdi da to nije bulažnjenje nego prava naučna teorija. Poslušajte sažetak.

„Svi embrioni su tehnički ženski do oko 12. nedelje, kada se aktivira gen na Y hromozomu i kada počinje razvoj muškaraca (zbog čega muškarci imaju bradavice).“ Zašto onda nemaju i piqku, nije precizirano.

„E, ali vraga“, upozorava neka američka Nestorovićka, izvesna Dženi Grejvs, „broj muških hromozoma je za poslednjih 166 miliona godina spao sa oko 9.000 na bednih 55, što znači da će, nastavi li se propast Y hromozoma ovim tempom, poslednji muški hromozom nestati za oko 11.000.000 godina. A šta će biti posle? Biće izgleda kao u onom vicu šta je bilo prije - kokoška ili jaje, na šta je Mujo mudro odgovorio Hasi da je prije bilo svega.

 

Evo već ima tome nekoliko dana otkako ko ozebo sunce čekam, demanti četvrtog po važnosti srbskog Slobodana Antonića na moju dokazima (i Antonićevim svojevremenim priznanjem) potkrepljenu tvrdnju da je bio član komisije Mire Marković za pisanje Analize ideološke orijentacije časopisa Vidici.

Čudo jedno koliko bivši marksisti ne vole da ih se podseća na marksističku prošlost, ali je nešto manje čudna lakoća sa kojom marksistički internacionalizam prekonoć zamene zatucanim etnonacionalizmom. Ono što je konstanta kod takvih - Antonić je samo jedan od legiona - jeste zilotizam s kojim se odaju cinkarenju neprijatelja - ranije naroda i socijalizma, posle konverzije - dušmanima srpstva i svetosavlja.

U tom smislu skori nestanak muškaraca bar u Srbiji neće biti neka naročita šteta jer osobe koje nose qwrza bez pokrića i koje tokom karijere promene tri-četiri ideologije - u suštini i nisu muškarci, nego ženski polni organi muškog pola.

Ako ne znamo šta će biti kad se iscrpu zalihe hromozoma i muškarci nestanu s lica sveta, možemo donekle naslutiti šta će biti kad u Srbiji nacionalisti izgube pozicije i kad ih zamene Navaho Indijanci. Samo su oni preostali. Evo šta: Antonić će staviti perjanicu na glavu i namazati se ratničkim bojama. I neće biti usamljen u tome. Biće jedan od mnogih. Kao što je uvek i bio.

 

 

...dodje mi da ocenim ovo sto nam je dato na citanje kao da je umetnicko klizanje a klizac virtuoz ... slobodno provirite unutra ovo o nestanku izvesnog hromozoma. nije zarazno ali tko to zna... 

[Mama_mia]

POTREBNOST ETIKE

 

Osvanu i subota, dan za kulturu, koji ćemo ovog puta posvetiti promociji knjige upriličene u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta, sigurnoj kući za predstavljanje proser-uradaka nacionalnih mejnstrimdžija, „najmudrijih srpskih glava“ i „moralnih gromada“.

 

Kuriozitet ove promocije je to što - verovatno prvi put u istoriji Kolarca - zvezda večeri na bini - kažem „na bini“, jer je bilo i većih zvezda večeri i u publici - nije bio Srbin sa dna kace, nego „pošteni Alabanac“, Dritan Abazović, koji se, između ostalih aktivnosti, odao i pisanju filosofskih studija.

Naslov knjige, koja je privukla veliku pažnju Kolarčeve publike - Kritika globalne etike - gordo zvuči. Da li sam je pročitao? Ne! Nameravam li da je pročitam? Takođe ne! Zašto? Zato što je već u naslovu - Kritika globalne etike - sadržan luping globalnih razmera, jer pisati kritiku globalne etike u dlaku je isto što i pisati anatomiju globalnog dupeta, starijeg brata naše kolektivne bulje.

 

Ako knjigu nisam pročitao, pročitao sam na nekom portalu tzv. blurb iz pera N. N. autora, u kome piše, citiram: „U ovoj knjizi, dr Dritan Abazović tretira problem politike i etike - iz te perspektive detaljno analizira i kontekstualizira istorijske i aktuelne kompleksne teme koje obuhvataju istoriju političkih ideja, političku filozofiju, sociologiju, nacionalizam i globalizaciju. Posebno, kako već naslov sugeriše, naglašava etički problem globalizacije, ulogu, ali i potrebnost etike u politici, jer bez etike i čuvanja prava i slobode, proces globalizacije može postati opasan.“

Neki cinik bi se zapitao: da nije mnogo mačku goveđa glava? Jeste, ali Dritan voli da radi na veliko. No, dobro. Neka cveta hiljadu cvetova, što reko Deng Sjaoping. Uostalom, glavna zvezda večeri i nije bio kritičar globalne etike Abazović, nego publika. Moja neznatnost je u jednom svom romanu pisala o književoj večeri koja je otkazana zbog bolesti publike, ako bi sada ponovo pisala takav roman, sigurno bi napisala da je Dritanova promocija održana zbog promocije publike.

Šareno drujstvo - nije tipfeler, „drujstvo“ je prava reč - koje se okupilo u Kolarcu činio je krem de la krem svih čaršija i svih mahala beogradske Megakasabe, a „interesovanje“ je - izveštava Rotopalanka - bilo toliko da su „mnogi ostali van sale“ (zašto Kolarčev menadžment nije postavio video-bim). Možda bi prigodom izlaska sledećeg Abazovićevog kapitalnog dela promociju trebalo zakazati na stadionu Crvene zvezde. 

Za mene će ostati večna misterija šta je to u Dritanovoj knjizi - ili tačnije: u Dritanu - što je uspelo da ostvari vekovni srpski san o nacionalnom jedinstvu, doduše u malom, pod Kolarčevim krovom, ali od nečega se mora početi.

Visoki SNS-ovi dužnosnici, rame uz rame s Biljanom Stojković i admiralom Zelenovićem, akademici sedište do sedište s bokserima, mora da je Porfiriju, koji je sedeo u centralnoj loži, bilo puno srce. Falio je samo Matija i oni njegovi omladinci da Dritana na ramenima odnesu u restoran „Franš“.

 

 

....Da bi imalo smisla, trebalo je prvo Dritan da napise ovu `Kritiku globalne etike` a zatim Kant da napise `Kritiku prakticnog uma` (Kritik der praktischen Vernunft, 1788) 

a ne obrnuto....

 

 

edit: smajli

 

 

Edited April 20 by Mama_mia

[Mama_mia]

 

INTERVENCIJA ODOZDO

10.05.2024

 

Ima jedna pojava koja me dovodi na ivicu interne mizantropije - kažem „interne“ zato što se odnosi samo na populaciju Srbije (svih boja) - a to je grdno ibretenije, zgražavanje i moralna panika nad događajima/postupcima/ishodima koji su stopedesetprocentno predvidivi, koji se neprestano ponavljaju, a nije preterano reći: koji ne mogu da se ne dogode.

Apsolutna nemogućnost pribavljanja dokaza za milionima puta dokazane stvari i inače je jedna od najvećih od muka duha moje poluvekovne karijere džaba molera.

Jedan od takvih događaja - bolje reći prekida događaja - bio je prekid prenosa (valjda) polufinala Evrovizije zbog prenosa svečanog dočeka jednog od četiriju stubova naše spoljne (a sve više i unutrašnje) politike, predsednika Kine, brata Sija.

Sad ja vas pitam: da li je u Srbiji bilo naivčine/budalesine/imbecila koji je očekivao da prenos Evrovizije neće biti prekinut zbog prenosa svečanog dočeka brata Sija? Garantujem da nije, ali, kao što rekoh, ne mogu dokazati. Svejedno. Nije bilo nikoga ko je imao priliku da se „oglasi“, a da sav ozupnut i zgrožen nije uskliknuo: ju, ju, ju, prekinut prenos, na šta to liči.

Idemo dalje. Takođe garantujem za tačnost informacije da intervencija za prekid prenosa Evrovizije nije došla „odozgo“ - kako to ibret hanume i efendije insinuiraju - nego „odozdo“, iz RTS-ovog menadžmenta s bivšim Bujketom na čelu. Intervencija „odozgo“ bi došla da nije bilo intervencije „odozdo“.

Tako to funkcioniše. Kužite, stari moji.

Jedno pitanje pre nego što pređemo na pravu temu naše današnje kolumne: da li mi govorimo o istom RTS-u koji je - za vreme demokratske vlasti - vest o smrti Zorana Đinđića objavio sa dva i po sata zakašnjenja, tek kad su to objavili YV Burkina Faso i TV Tunguzija.

Naša današnja tema je stvar koja objašnjava mnogo toga, a koju mi je u uvodniku za Nedeljnik otkrio Veljko Miladinović, a koja mi je decenijama stajala pred očima, kao pismo koje se najbolje sakrije tako što se stavi na najvidnije mesto.

Radomir Konstantinović, piše Miladinović - i svaka mu je ka vladičina - nije pisao o palanačkom zloduhu Šešelja i kompanije, nego o „nama“ (jebo ja nas) uopšte, o palanaštvu Cincarsko-kalburske čaršije, „građanske Srbije“, Krugova Dvojke, Slavskog Pojasa i Kitaj Goroda, koji su Konstantinoviću iždžeparili pojam „druga Srbija“ i samoetablirali se kao arbitri elegancije.

U vreme izlaska „Filozofije palanke“ - 1968, čini mi se - nije bilo ni Šešelja ni Vučića. Bilo je, doduše, Ćosića, ali Ćosić je započeo pohod tek kada ga je Cincarsko-kalburska čaršija kooptirala u svoje redove i poverila mu ideologiju; posle ga je ljubila u dupe. Ali jbg, takav je život.

Da rekapituliram, što reko moj roman. I dalje tvrdim - i nastaviću da tvrdim - da su visokomoralni stav „neću da idem na koncert Nika Kejva u Beogradu na vodi“ i njegov brat, stav „neću da vozim auto-putem Miloš Veliki“ - rođena braća stava Tonge Nikolića „neću da stanujem na Bulevaru Zorana Đinđića“. U tom smislu Srbiju nastanjuju isključivo palančani mild i palančani strong. Pa vi vidite ko će tu odneti šnjur.

 

 

[Selina]

Jedan od takvih događaja - bolje reći prekida događaja - bio je prekid prenosa (valjda) polufinala Evrovizije zbog prenosa svečanog dočeka jednog od četiriju stubova naše spoljne (a sve više i unutrašnje) politike, predsednika Kine, brata Sija.

 

U Srbiji je program prekinut zbog kineskog prezidenta, a u Belgiji  se prekida program, odmah posle nastupa predstavnice

Izraela i drzavna televizija Belgije osudjuje Izrael.

 

 

 

Just before the semi-final of the Eurovision Song Contest, This is what VTR in Belgium broadcast: "This is a VRT Union action, we condemn Israel for Human rights violations and freedom of speech. Blocking image"

[Mama_mia]

33 minutes ago, Selina said:

 

U Srbiji je program prekinut zbog kineskog prezidenta, a u Belgiji  se prekida program, odmah posle nastupa predstavnice

Izraela i drzavna televizija Belgije osudjuje Izrael.

 

Just before the semi-final of the Eurovision Song Contest, This is what VTR in Belgium broadcast: "This is a VRT Union action, we condemn Israel for Human rights violations and freedom of speech. Blocking image"...

 

To je vrlo jednostavno jer democracy is demography...

 

Belgium will have 1.149 million Muslims in 2030, an increase of 80.96 percent compared to 2010 (population estimated at 638,000). Demographic dynamics work in favor of this population.

 

[Mama_mia]

...malopre izaslo:

UTISAK BESCILJNOSTI

 

Osnovano pretpostavljajući da će Utisak nedelje od 12. 5. tekuće godine biti posvećen razmatranju hamletovske dileme - izaći na izbore ili bojkotovati - oko 20.25 h PM otišao sam u Rim i namestio se pred televizor, čisto da vidim koga će Bećkovićka privesti na informativni razgovor.

Ovoga puta u studio su sleva nadesno privedeni Jelena Jerinić, pravnica i članica Zeleno-leve koalicije, Tanasije Marinković, pravnik i član RIK (politička pripadnost nepoznata), i profesorka Vesna Rakić Vodinelić. Suprotno mojim očekivanjima/nagađanjima da će Olivera lobirati za bojkot, to se nije dogodilo. Naprotiv. Troje od dvoje gostiju su lobirali za izlazak na izbore.

 

I šta kažem? Ko je od tolikih pravnika bio u pravu? Bez imalo ironije, svi su bili u pravu. Argumenti za i argumenti protiv izlaska na izbore bili su podjednako utemeljeni, ali i podjednako gubitnički. Za razliku od domaćice, gostiju i tvrdog jezgra opozicione klijentele, moja neznatnost to gubitništvo ne pripisuje raspadu koalicije Srbija protiv nasilja, nego pogrešno postavljenom cilju svih opozicionih kampanja posle 2012 - koji je u Utisku ponovio Tanasije Marinković - a koji glasi: „borba za rušenje Aleksandra Vučića“.

 

Ostavimo po strani što su „borba“ i „rušenje“ sami po sebi eksplicitno hajdučko-radikalski pojmovi, ostavimo po strani i to što opozicioni „prvaci“ (takođe radikalski pojam) nisu neki „borci“, ostavimo po strani i to što bi se, da je počem pobedila, koalicija Srbija protiv nasilja raspala mnogo brže i na mnogo više frakcija čim bi došlo do rasprave kome će pripasti građevinsko zemljište, kome ovo, kome ono, hajde mi da razmotrimo na šta moja neznatnost misli kad kaže pogrešno postavljen cilj ili - još crnje i gore - potpuno odsustvo cilja.

 

Moj omiljeni zajebantski politički filozof Alfred Žari je to ovako postavio: „Moramo što više graditi da bismo posle imali šta da rušimo“. Nije Žari, naravno, mislio na politiku - pogotovo ne na srpsku - ali se i na nju može primeniti. Šta bi, dakle, trebalo izgraditi, pre nego što se pristupi „borbi za rušenje Vučića“. Za početak bi, recimo, trebalo izgraditi solidnu političku stranku, kojoj „opoziciona“ nije jedini program, a tek nije jedina garancija kvaliteta.

Da bi se politička stranka izgradila i potom učvrstila, osim detaljnih analiza uvida u manjkavosti postojećeg stanja - kojih ne manjka - neophodno je napraviti i što precizniju projekciju (da ne upotrebim prezrenu reč ideologija) stanja koje politička partija namerava da uspostavi nakon što se uspentra na vlast.

Da bi se stranka izgradila, učvrstila i pridobila klijentelu za svoju stvar, osnivači i „prvaci“ stranke moraju imati jasne političke principe, preciznu predstavu o poslovima koje moraju uraditi kad se dokopaju vlasti i čvrstu rešenost da se bore za njihovo ostvarenje, ne obazirući se na to da li su na vlasti ili u opoziciji. Sve ostale parapolitičke muljavine ostavljaju utisak (i efekat) besciljnosti

 

 

...Da li ima nesto jasnije od ovoga, ovaj bold bi mogao da posluzi kao pocetak i zavrsetak svake polemike oko srpske i ne samo srpske, politicke scene, izbora i ucesca ili neucesca.

 

Pitacu (se) opet koliko decenija je potrebno da bi mentaliteti stigli na ovaj nivo? A onda, poskociti, kriknuti EUreka i sve to pripisati sebi kao da su upravo oni to smislili a godina je recimo u nekoj buducnosti. U onoj buducnosti u kojoj treba sa Djindjicem da se nadjemo. 

 

[Mama_mia]

....kad ovako ponekad `stavim` Basaru, to nije da se ljudi koji citaju ako su nakrajsrca i suprotnih `svetonazora`,  naljute ili iznerviraju i pomisljaju na najgore, vec da im postanu smesne neke mracne istine sa kojima ne znaju da se izbore, zbog kojih sebi i drugima postavljaju bezbroj komplikovanih pitanja, dok je odgovor lak, cesto smesan zbog toga sto je tako lak da bi svako mogao da se toga sa lakocom doseti a ipak nije se dosetio.

 

Ono - kad ti je neki odgovor ispred nosa a ti ga ne vidis a jos si sav nesrecan zbog toga, onda kad ti se taj odgovor ukaze - nasmejes se samom sebi sto ga nisi odmah video. (tako nekako, ako uopste ista uspevam da objasnim)

 

 

EPISTEMOLOGIJA UTISKA

 21.05.2024

 

Opoziciona vavilonska zbrka - koja je od 17. decembra naovamo zašla u psihodeličnu fazu - više je epistemološki nego politički problem. Šta bi mu bilo to - „epistemološki“. Da bih vas poštedeo brljanja po Vikipediji, evo kratke definicije: epistemologija je oblast filozofije koja se bavi istraživanjem mogućnosti i krajnjih dometa ljudskog saznanja. Džaba moler hoće da kaže da lošim politikama prethode loša saznanja o zbivanjima u okolnom svetu i još lošija obrada saznatih podataka.

Sad ćete se vi ko, božemeprosti, Buvar i Pekiše - koji su se oduševili kad su se obavestili da govore u prozi - uzoholiti kad vam kažem da se svako od vas - naravno svako u granicama svojih mogućnosti - bavi epistemologijom. Svako, naime, nešto saznaje i svako nastoji da proširi granice tih saznanja.

Srpska epistemologija je - po sopstvenom smatranju - ubedljivo najnaprednija u svetu. Svi sve znaju. U tom smislu sam u nedelju uveče otišao u Rim, namestio se pred televizor da pogledam „Utisak nedelje“, da se obavestim o najnovijim dometima ovdašnjeg sveznanja i da vidim koju li će bojkot-strategiju Olivera ovoga puta primeniti.

Strategija je bila sledeća: U studio su na saslušanje privedeni, sleva nadesno: Boro Novaković („ispred“ Udružene novosadske opozicije) Marina Pavlić („ispred“ Savovog Kreni-promeni) i Igor Avžner ispred vox populija.

Pred epistemološkim problemom koji je Olivera postavila gostima i samom Kantu, ocu epistemologije, podigla bi se kosa na glavi. Problem je bio sledeći: da li je izborni deo opozicije stopostotno siguran da će ubedljivo pobediti na gradskim i opštinskim izborima i može li bojkot-opozicija da pobedi u Beogradu, a i šire, a da ne učestvuje na izborima. 

Novaković i Pavlićeva su ustvrdili da je pobeda moguća - što je sušta istina, polje mogućnosti nema granica - ali da nije izvesna i da, osim toga, postoje i pobede koje nisu apsolutne, ali koje su ipak bolje od apsolutnog poraza. Što je takođe sušta istina. Izrečena je tu još jedna sušta istina: pobeda ne zavisi samo od učesnika izbora nego od broja glasova koje će dobiti.

Bojkot-efendija Avžner nije bio tog mišljenja, pa je Novakoviću i Pavlićevoj postavio pitanja: a da li ste vi spremni da obećate da ćete, ako ne pobedite - a u propagandnim lecima tvrdite da ćete pobediti - zauvek napustiti politiku? Neko s manje dlaka na jeziku to bi pitanje postavio malo drugačije, a istinitije: zašto ne napustite politiku pre nego što izađete na izbore.

Neučestvovanje je, saglasno Avžneru - i Oliveri koja mu je diskretno sasluživala - najkraći put do pobede i Visokog Strmopizda. Jer pazite, epistemolog bez krčmara Avžner (a diskretno i Olivera) smatra da bi se - da opozicija udruženim snagama nije izašla na izbore - „pojačao pritisak Zapada na Visoko Mesto“.

Pritisak Zapada je politička alatka dobra kao i sve ostale. Pod uslovom da Zapad izvrši pritisak. Bila je to, uzgred, sjajna prilika da Novaković i Pavlićeva Avžneru i Oliveri postave kontrapitanje: da li ste vi spremni da više nikad ne bistrite politiku ako „pritisak Zapada“ izostane.

 

 

(Buvar i Pekse, Flober: Kada jednog vrelog letnjeg dana sredovečni činovnici Buvar i Pekiše slučajno odaberu istu klupu na kojoj će sesti da predahnu, otpočinje prijateljstvo kakvo se retko sreće u istoriji književnosti itd.)

[Mama_mia]

UTISAK HELIOGABALA

28.05.2024

 

U nameri da se obavestim o najnovijim pravcima razvoja srbske opozicione predizbornosti - i da pravovremeno i objektivno izvestim javnost o saznanjima - poslednjih nedelja redovno odlazim u Rim, nameštam se pred televizor i ko zapeta puška čekam početak „Utiska nedelje“.

Tako je bilo i preksinoć, kada su na teren poslednjeg prezibornog „Utiska“ istrčali Radomir Lazović, Miloš „A bomba“ Jovanović i Miki Aleksić. Predstavnika vox populija ovoga puta nije bilo.

Prednost na terenu su imali izbor-hadžije Lazović i Aleksić, ali ni bojkot-efendija Jovanović nije bio mačji kašalj. Olivera je na početku najavila razgovor o izlaznosti - hoće li biti velika ili mala - ali se rasprava (bez krčmara), kao i u nekoliko prethodnih „Utisaka, sve vreme vodila o pitanju svih pitanja: da li najkraći put do pobede vodi preko biračkih mesta ili preko bojkota izbora.

 

Da je umesto Olivere voditelj bio moj omiljeni rimski tirjanin Heliogabal - a prava je šteta što nije - lako bi presudio u tom sporu. Imperator bi uvaženim gostima naložio da povade qwrčiće, odmerio stvari i progasio pobednika. Po tom kriterijumu je birao i ministre i vojskovođe, zašto ne bi i pobednike lokalnih izbora u Srbiji.

Idem tako daleko i tvrdim da bi Heliogabalov metod bio najpouzadniji. U tom metodu nema prenemaganja, mrsomuđenja i mistifikacija. Kojih je bilo u ogromnim količinama. Stvari bi bile bar jasne.

Prvi je - kako mu famozni nadimak i insinuira - detonirao Jovanović, koji je odmah na početku požurio da se uvuče u dupe (eventualnim) bojkotašima najavom predloga skupštinske antigenocidne kontrarezolucije, a nije mnogo kasnio ni Aleksić, koji je put do biračkog dupeta pokušao da pronađe optužujući Visoku Adresu za „predaju Gazimestana“.

Lazović je - u retkim trenucima kad bi dolazio do reči - pokušavao (naravno, bezuspešno) da Jovanoviću (i legionu Jovanovića pored televizora) objasni da izlazak na izbore može imati dva rezultata - dobitak ili gubitak - a da bojkot može imati samo jedan, pogodite koji.

 

Pre nego što zađemo u sitnija crevca, odgovoriću na pitanje koje vas verovatno kopka: da li bi moja neznatnost - da je počem opoziciona stranka - izašla na izbore ili bi pribegla bojokotu. Odgovor je, da kažemo, kompleksan. Da sam (ne dao bog) opoziciona stranka, poput ovih koje su u opticaju, ne bih ni izlazio na izbore niti bi ih bojkotovao, nego bih digao ruke od politike i potražio drugu zanimaciju.

 

Posle dvanaest godina potucanja od poraza do poraza, utuvio bih bar neke stvari, npr. stvar 1 da biti prevaren u politici nije nikakav izgovor, stvar 2 da ću džaba krečiti - svejedno da li učestvovao na izborima ili ih bojkotovao - ukoliko ne budem organizovan i solidno disciplinovan. I - najvažnija, treća stvar - ukoliko se moja politika ne bude bitno razlikovala od politike koju bih da strmopizdim.

Organizovanost, sama po sebi, nije garancija kvaliteta - da ne pominjem kakve su sve sanđame uspevale da se odlično organizuju - ali je neorganizovanost garancija propasti.

 

 

 

[Mama_mia]

...danasnja kolumna: Pol Pot/ Pol Makartni (tako nesto)

Živo me čudi što u postizbornom postfestumu nijednoj majci opozicione invencije nije palo na pamet da usklikne: „Treba nam doktor Milić“, kao što su onomad usklikivale - i dobijale ovacije - „treba nam Krivokapić“, „treba nam Stanivuković“ - tim redosledom - i tim usklicima davale obilje građe za moje kuhinjske studije o ovdašnjoj političkoj (i svakoj drugoj) tupoumnosti.

Pretpostavljam da bi Srbija odjekivala i od usklika „treba nam dr Milić“ da su na niškim izborima dr Milić & Co dobili dobili četiri-pet odbornika više od Visoke Konkurencije, a ne tesnu većinu, koja mož da bidne, al’ ne mora da znači, kako to u Srbiji i inače biva.

Viđi sad vraga: Gotovo je izvesno da bi lista dr Milića dobila četiri-pet odbornika prednosti da se deo niškog pučanstva nije uzdržao od glasanja u strahu da ne ispadnu ovce. (Glasači Visoke Konkurencije su izašli svi do jednog.) I fakat, niške bojkot efendije nisu ispali ovce, ali su ispali moroni. I nisu jedini. I nisu prvi put.

 

Svojevremeno sam napisao seriju studija tupoumnosti na temu „uspeha“ akcije tzv. belih listića, koji su bili rešili da „kazne“ Tadića tako što će crtati čiča Gliše na glasačkim listićima ili glasati za Tongu Nikolića. Kakve li su nade polagali u Tongu - alternative nije bilo - zauvek će ostati tajna, velika maltene kao Srbija.

I ja sam odavde, dakle ni ja nisam imun na tupoumnost - daleko od toga - sledstveno sam godinama napušavao bele listiće da su, bajagi, reagovali uslovno refleksno, poslušali Koštuničin apel i strmopizdili s vlasti reparabilan (i smenjiv) režim JexS-a Tadića, da bi na vlast uspentrali ireparabilnog (doduše smenjivog) Tongu i - posledično - Visoko Mesto, za koje sada tvrde - ne podastirući dokaze, pogotovo ne izborne - da je nesmenjivo.

Odnedavno sam revidirao i po tom pitanju. Ne znam da li ste primetili: Toliko često „revidiram“ u poslednje vreme da ponekad pomislim da je pravo čudo da nisam zaglavio na Golom otoku. Verovatno bih i tamo zaglavio - snašao bih se za „visinu“ - nego mi tajming bio loš. Prekasno se rodio.

Ali to nije tema naše kolumne. Tema naše kolumne je revizija moje zablude da je JexS-ov režim bio reparabilan. Istovremeno i abolicija belih listića, kojima, uz izvinjenje, restituiram sve što su mi popušili.

JexS-ov režim nije bio reparabilan. Bio je to pokušaj - koji je bogme potrajao - da se čemerna Ćosićeva doktrina sprovede u delo na građanski način, u rukavicama s white tieom, i to tako što će biti uklonjeni i mikroskopski ostaci reformatorskih napora Đinđićeve vlade.

 

Nezadovoljstvo „belih listića“ JexS-ovim režimom nije bilo „bez neke“, bio je to drljav i kradljiv režim. Ni moje nezadovoljstvo nije bilo ništa manje, ali nisam crtao (ili glasao) za Tongu zato što nikada nisam glasao - niti ću ikada glasati - za populističko-nacionalističke stranke, dočim sam za JexS-a glasao u jalovoj nadi da je reparabilan, iako je taj režim bio čist nacionalistički populizam, ali tako kao da ga je snimio Bjela, a ne Radoš Bajić.

Nama, u stvari, treba Pol Pot  A sve se nešto foliramo da nam treba Pol Mekartni.

 

[Jezebel]

Marko Vidojković

 

Srpske vođe okupile su se u Beogradu, da se saberu. Bio je tu, naravno, vođa svih Srba i meta baba sa svetom vodicom, Oskar, zatim glasač sa Dedinja, poznat i kao napasnik iz Republike Srpske, koji je naoružan mirisom parfema i pečene janjetine pokušao da poljubi Putina, te vođa srpske zvanične sekte, brat od tetke, koji ima toliku bradu da ga zovu i Brad od tetke.

Ah, da bio je tu i urasli nokat crnogorske politike, papilom crnogorske skupštine, ne bih znao kako izgleda niti kako se zove, ali bio je tu da podsjeti, kako je Crna Gora faktički već srpska, a još malo, pa formalno.

Nemojte da vas lažu da nije bilo predstavnika Srba iz Hrvatske, pa nije samo Pupovac Srbin iz Hrvatske. Bilo je onih, koji su stigli u Srbiju 1995, učlanili se u SRS, pa potom u SNS i eto ih na suncem okupanom Trgu Republike, kako saborno kliču Šešelju i Oskaru.

Bio je sigurno i neko s Kosova, u krajnjoj liniji, povod za ovaj veličanstveni skup bio je svečani rastanak s južnom pokrajinom, koja je, zahvaljujući Oskarovim mudrim potezima i vanrednim strateškim odlukama, napokon očistila sever od srpskih institucija i veselo, bez viza, bez Zajednice srpskih opština, samostalno krenula u Savet Evrope, UNESKO i tome slično. Naravno, jedan pravi kosovski junak vredi više od pola miliona kosovskih Srba, a postoji samo jedan kosovski junak i on je sigurno bio tu, možda čak i na bini.

 

Najpre je počelo zaklinjanje u mir. Brad od tetke, direktno povezan a silama mraka i pakla, govorio je, parafraziram: „Mi smo za mir, oduvek smo bili za mir, mir naših komšija nam je u najvišem interesu, preciznije njihov večni mir. I kad je delovalo da nismo za mir, mi smo i tada bili za mir, jer Srbi su uvek za mir, jer oni su tako mirotočivi.“ Pridružili su mu se Oskar i seksualni uznemiravač Putina, koji su skinuli odeću, zajahali jedan drugog (istovremeno, da, da, ipak su to svesrpske vođe) i počeli da pevaju „Mir, brate, mir“.

 

Zatim je, kao dar od švercera divljih životinja, stiglo krdo slonova, žirafa i nosoroga, koje su prisutni uzjahali i krenula je litija ka Beogradu na vodi, srpskom Mordoru, odakle se gledao veličanstveni vatromet / bakljada, boje krvi, u čast Republike Srpske i onoga to će se tamo dešavati. Bakljada je organizovana nečemu što se zove Park Repubike Srpske, a nalazi se vrata do vrata u odnosu na nekadašnji nacistički logor.

Na kraju, ono najlepše – gosti iz svih srpskih zemalja razmileli su se po beogradskim tržnim centrima, da kupe babi lek, detetu lušu, a sebi jak konopac. Dočekali su ih klovnovi na štulama, koji su trubicama svirali „Bože pravde“. Srpstvo je još jednom pokazalo kakve mu je boje duša, a Beograd zašto nikada neće biti slobodan. Ocena: 10 od 5.

[Mama_mia]

On 6/11/2024 at 8:41 AM, Jezebel said:

Marko Vidojković

Srpske vođe okupile su se u Beogradu................

 

Skoro sam sigurna da se Basara nece ljutiti sto se na temi pojavio njegov mladji kolega 

 

Inace on, Basara vec u nekoliko nastavaka prilicno hvali dr Milica. Ustvari ne hvali ga, mislim da je odusevljen covekom i prorice mu uspeh zbog ponasanja i nastupa koje odudara od vec vidjenog.....

 

[Mama_mia]

 

PROSER-SVEZNALICE

 14.06.2024. 14:00h

 

Ima mnogo muškaraca i žena u Srbiji koji su čvrsto uvereni da javne ličnosti iz svih oblasti života i rada (svih boja i oba pola) koje se proseravaju po novinčinama ili kenjaju na televizorima  imaju mnogo više informacija od tzv. običnih ljudi. Jedan deo tih muškaraca i žena - a nije ih baš malo - nije s raskida da sasvim u duhu srbske neposrednosti, presretne ovog ili onog javnog proser-efendiju i da od njega zatraži neku informaciju od javnog značaja, koja se iz misterioznih razloga krije od očiju javnosti. Uzmimo primer sačekuša postavljenih za moju neznatnost, koje su se, doduše, poslednjih godina proredile, ali samo zato što se zbog odrtavelosti sve ređe smuca po javnim mestima. Kad sam dobre volje, nisam s raskida da zastanem s presretačem/presretačicom, da malčice popričam, da „pojasnim“ stvar, pa čak i da saslušam drugarsku kritiku. Osnovni, međutim, utisak sa svih tih presretanja - među kojima je, doduše, bilo i vrlo prijatnih - jeste da presretači previše očekuju od presretnutih i da precenjuju njihovu obaveštenost. Antologijsko precenjivanje moje obaveštenosti dogodilo se (otprilike) petnaestak dana posle početka NATO bombardovanja, kad me je jedan hadžija zaustavio na ulici i najozbiljnije upitao: „Gospodine Basara, znate li kad će završiti rat?“ Na drugom mestu top-liste antologije presretačkih pitanja - učestalih u poslednjih nekoliko godina, a proređenih zbog napred pomenutih razloga - jeste pitanje od 1.000.000.000 svih famoznih valuta: „Gospodine Basara, ima li ovom kraja?“ Pretpostavljam da ste dokonali da se ovim „ovom“ misli na Visoko Carstvije i priključenija. Pitanje je vrlo kompleksno, donekle i filosofsko, pa - kad sam dobre volje - presretačima kažem „ne znam“, a kad sam nadrkan kažem „nema“. Naša današnja kolumna je neka vrsta saborne poslanice presretačima u kojoj ću pokušati da objasnim neke stvari, koje već godinama objašnjavam, tj. džaba krečim. Pa da krenem na posao. Pitajući se ima li ovom kraja, presretači, ali i antivučićevska javnost uopšte, polaze od nekih kardijalno pogrešnih premisa i „ocena“, poput recimo „ocene“ da je Carstvije Vučićevo anomalija koja je pokvarila sreću mnogih devojaka. Za razliku od svih tih dilbera/dilberki, moja neznatnost - i još nekoliko neznatnosti - smatraju da je Visoko Carstvije Vučićevo najnormalnije stanje Srbije, doduše na steroidima i prilagođeno post-truth dobu. Ne mislim da je to stanje dobro - naprotiv - ali sam siguran da je u datoj situaciji najoptimalnije, pa čak i jedino moguće. Da narodski rečem: srpsko društvo nema „visinu“ za nešto bolje. Kad je narečeno društvo dobilo priliku za nešto bolje, tu je priliku u rekordnom roku profućkalo, rame uz rame sa sadašnjim režimlijama koji su u to vreme bili opozicija. Neću da kažem da oni koji o toj stvari kažu drugačije kleveću i lažu, ali ću reći da misle guzicom. I to ću u sutrašnjem nastavku dokazati i dobiti karu jer ću biti u pravu.

 

...nije moguce ne sloziti se, ali sve je moguce pa cak i to