In Vino Veritas

[lekoviti]

Imali smo odlična vina...

 

https://slikemogdetinjstva.wordpress.com/about/vina-sfrj/

[Constantin]

28 minutes ago, lekoviti said:

Imali smo odlična vina...

 

https://slikemogdetinjstva.wordpress.com/about/vina-sfrj/

Ova Tikveška su odlična i dan danas.

[lekoviti]

+1

 

Samo njihov lepo rashlađeni roze cepam otkada su krenule vrućine. I Rubinovu ružicu, kad uspem da nađem. Do prvih hladnih dana omiljeni sport. 

 

(Severna) Makedonija je ozbiljno zalegla u posao sa vinom jer zna da se ta priča ne može uspešno ispričati dok država ne pomogne. Vinarija Stobi takođe odlična vina pravi, njihov Merlot je izuzetan.

[A sad]

Danas se u svim exYU drzavama proizvode znatno kvalitetnija vina nego sto su se proizvodila u bivsoj nam drzavi. 

[Janne240]

46 minutes ago, Constantin said:

Ova Tikveška su odlična i dan danas.

Izgleda da su se tada vina pravila od tih odabranih sorti grozdja...danas se jos poneko pravi od starih sorti grozdja.

 

Rubin, Hepok, Badel,....

Ja sam sačuvao 30-tak boteljki,žilavke (1982-84) u originalnim koferčićima koji su bile namenjene u svrhu reprezenracije diplomatama i državnicima.Otvaram po neku boteljku u specijalnim prilikama i svi imaju isti komentar:“Jb te ovo Tito pio“.I niko nije prokomentariso,ovo vino je mrtvo,nego svi očekuju prigodnu priliku da ponovo budu u mogućnosti da isto degustiraju.

 

Stara smederevka takodje ne postoji vise.

[lekoviti]

@A sad

 

Moja sećanja su drugačija, mnoga vina su mi bolja iz SFRJ perioda. Danas mi je previše konfekcije iako je nesporno da ima i mnogo kvalitetnih vina. Ali OK, ovo je moja subjektivna ocena i kao takva ne pretenduje™ da bude bilo šta više od toga.

 

Ono što je objektivnije je još jedan paradoks iz vremena Jugoslavije, tada si mogao odlično vino da kupiš za relativno male pare kao što je recimo bio Kosovski burgundac krajem osamdesetih. Danas npr. sjajni Dingač košta €200. Drugim rečima, pristupačnost kvalitetnih vina je tada bila mnogo veća.

 

@Janne240

 

Svaka čast, žilavka je mamojebačko vino. Mostarska mi je i danas neprevaziđena. Ništa čudno, autohtona hercegovcačka sorta.

 

Edited June 9, 2019 by lekoviti

[A sad]

Danas ima veliki broj manjih vinarija koja prave sjajna vina, ne samo u Srbiji, vec sirom cele exYU. I danas se mogu naci odlicna vina za male pare, plus je ponuda mnogo veca.

[lekoviti]

@A sad

 

To je tačno ali ne mogu svakog vikenda do Sremskih Karlovaca. 

 

Nekada je samo trebalo da odeš do prve samiške i voilà! Good ol' days.

 

Edited June 9, 2019 by lekoviti

[A sad]

2 minutes ago, lekoviti said:

@A sad

 

To je tačno ali ne mogu svakog vikenda do Sremskih Karlovaca. 

 

Nekada je samo trebalo da odeš do prve samiške i voilà! Good ol' days.

 

 

Pa dobro, ima i po prodavnicama. Ja zivim u malom mestu pa je izbor mali,  ali kad odem u grad uvek nakupujem. Ali blizu su mi i Karlovci i Ilok i Erdut, uvek ima dobrog vina, a i sam pravim. 🙂 

[mrd]

20 minutes ago, A sad said:

 

Pa dobro, ima i po prodavnicama. Ja zivim u malom mestu pa je izbor mali,  ali kad odem u grad uvek nakupujem. Ali blizu su mi i Karlovci i Ilok i Erdut, uvek ima dobrog vina, a i sam pravim. 🙂 

Cek, cek, kad smo kod vina, videcu kako mi rodi grozdje ove godine, pa te pitam za recept. :)

[Amigo]

3 hours ago, lekoviti said:

Dingač košta €200.

 

😮  ja sam to redovno pio za nove godine, kao i 0.7l bombice zilavke, vrhunska vina, ali kakvi 200 evra. 

[Vjekoslav]

10 hours ago, lekoviti said:

Imali smo odlična vina...

 

https://slikemogdetinjstva.wordpress.com/about/vina-sfrj/

 

na stranu sad što ova lista uistinu djeluje kao neki SSSR hororac (pogledaj samo na šta te etikete liče), međutim nije spomenuta Kutjevačka vinarija. a kada govorimo o odličnim vinima, upravo je Kutjevo sa svojim vrhunskim bijelim vinima jedino imalo izvoz na Zapad.

 

...

 

9 hours ago, lekoviti said:

Danas npr. sjajni Dingač košta €200.

 

košta taman koliko je neko spreman platiti za njega. mada ja nisam čuo da je netko platio baš 200 eura. dakle ni za ferragosto, u špici turističke sezone, kada se po lokalnim pjacama u Dalmaciji uistinu svašta (urnebesno) događa. inače, standardna cijena butelje Dingača i Postupa  u Osijeku i Zagrebu je 15-20 eura. mada se vrlo lako mogu pronaći i za 10 eura. razlika u odnosu na period socijalizma je u tome što danas ima nekoliko vinarija koje proizvode Dingač i Postup. prije je to bio samo Badel. 

 

...

 

Slavonija i Srijem su svojim povratkom na crna vina napravili poveliki skok u kvaliteti vinske karte ovog dijela Evrope. posebno ako govorimo o Erdutskom (daljskom) i Đakovačkom (Mandićevac) vinogorju. u socijalizmu je Baranja bila određena za proizvodnju crnog, a Slavonija i Srijem za proizvodnju bijelog vina, s naglaskom na masovnu proizvodnju vusrane graševine (talijanskog rizlinga). takva imbecilna politika trajala je 45 godina, a posljedice se osjećaju i danas, posebno u vinskoj (ne)kulturi lokalnog stanovništva.

 

...

Edited June 10, 2019 by Vjekoslav
tipfeler

[lekoviti]

7 hours ago, Bilo je to vrijeme ruza said:

😮  ja sam to redovno pio za nove godine, kao i 0.7l bombice zilavke, vrhunska vina, ali kakvi 200 evra. 

 

https://www.vinotekabeograd.com/vina-iz-hrvatske/3846-matusko-dingac-superior

 

Ima i jeftinijih verzija Dingača, ne sporim.

[Vjekoslav]

15 minutes ago, lekoviti said:

 

https://www.vinotekabeograd.com/vina-iz-hrvatske/3846-matusko-dingac-superior

 

Ima i jeftinijih verzija Dingača, ne sporim.

 

ovo s tvog linka je polusuho, i neki kive barik. ja tako sta nikada ne bih kupio ni da mu je cijena 1 euro.

 

...

 

hoces vrhunski Dingac u Beogradu? izvoli:

 

 

https://www.idea.rs/online//#!/products/60049772/dingac-50-vrhunsko-vino-0-75l

[Kronostime]

Ima u podrumima pica i jeftinije, a i veci izbor: Mostarska Zilavka, Plavac, Postup, Istarska Malvazija......

[Vjekoslav]

11 minutes ago, DJORDJE said:

To mu je cena i u SAD, negde oko $30, mada moze i jeftinije da se nadje. U Kanadi nisam jos naleteo Dingac.

 

pa dobro, ovo je 23 eura. skuplje nego kod mene. u biti poprilicno skuplje, jer ja mogu identicni Badelov Dingac na akcijama (a one su stalno negdje) kupiti i za 70ak kuna (dakle ispod 10 evra). nema Dingaca u Kanadi (osim u nekim restoranima gdje ja osobno nikada ne bih zalazio) zato sto je to ipak premalena proizvodnja za velika svjetska trzista. cudi me da ga uopce ima i u USofA.

 

 

3 minutes ago, srbija do tokija said:

A gde se to gdin Bane dere?

 

u svojim postovima.

pogledaj koliko taj usklicnika proizvede po jednom postu.

[Down With The Sickness]

1 hour ago, DJORDJE said:

To mu je cena i u SAD, negde oko $30, mada moze i jeftinije da se nadje. U Kanadi nisam jos naleteo Dingac.

 

Od Poljaka sam cuo da je to u vreme socijalizma bio gospodski posao, a kupci su bili ti koji su radnicama " govorili ljubim ruke gospodicna". Posto su kod njih nestasice bile jos gore nego kod nas, prodavci u marketima bi sklanjali robu i prodavali onom ko im se svidja, naravno po visoj ceni. Onda se desio sunovrat , da ti moras musteriji da pakujes kese i da mu kazes dobar dan kada ti udje u radnju.

 

Nisam nikakav "vinolog" jer me u mladosti vino mucilo sa gorusicom, danas ne vise, retko, ali sam jednostavno propustio tu zivotnu skolu.

 

Secam se svih zilavki, blatina, postupa, dingaca, malvazija, vranaca, grasevina i ostalih skupoca koje sam studentski uvek odmeravao i ponekad kupovao na ustrb kvantiteta srpskih industrijskih navipa i rubina(?).

 

Eto, danas cujem da se i u Srbiji prave vrlo pristojna vina.

 

Bila su nabrojana vina kvalitetna, jesu .... Vinska karta sveta se jako promenila ..... A sve je pocelo iz Kalifornije, pa Australije..... Drze se jos Italijani I Francuzi, ali im mnogi disu za vrat. Posle fantasticnih Cilea I Argentine, vidim da je danas to Portugal. Sva ta vina od 10-15 $ su izgleda u klasi ostalih od 20-25$.

 

E sad, da li su 2x HR (Hrvatska I Hercegovina) vina vredna 30 $ ja ne bih smeo u tu procenu da se upustim ....... To je teritorija nekih proizvodjaca sa zayebanom tradicijom I imenom, sto je kupcu prilicno vazno, zar ne? Cini mi se da je cena malo nategnuta. Ali trziste to samo regulise. Ipak se radi o stranim, ali "domacim" kupcima, a nostalgija ima svoju cenu, visoku!

 

--------

 

Sto se radnika iz komunistickih zemalja tice i njihovih "problema" ja sam imao prilike da se upoznam sa nekim prirucnicima za merenje/normiranje radnog ucinka iz SFRJ sa detaljnim opisom radnog dana, gde je za neke profesije kao inzenjer/doktor pisalo sledece: 8:00 dolazak na posao, pijenje kafe, citanje novina, 8:20 pripremanje za radne duznosti, 8:30 ......  

Edited June 10, 2019 by Denis Jasharevic

[Darth Bane]

12 minutes ago, Denis Jasharevic said:

 

Nisam nikakav "vinolog" jer me u mladosti vino mucilo sa gorusicom, danas ne vise, retko, ali sam jednostavno propustio tu zivotnu skolu.

 

Secam se svih zilavki, blatina, postupa, dingaca, malvazija, vranaca, grasevina i ostalih skupoca koje sam studentski uvek odmeravao i ponekad kupovao na ustrb kvantiteta srpskih industrijskih navipa i rubina(?).

 

Eto, danas cujem da se i u Srbiji prave vrlo pristojna vina.

 

Bila su nabrojana vina kvalitetna, jesu .... Vinska karta sveta se jako promenila ..... A sve je pocelo iz Kalifornije, pa Australije..... Drze se jos Italijani I Francuzi, ali im mnogi disu za vrat. Posle fantasticnih Cilea I Argentine, vidim da je danas to Portugal. Sva ta vina od 10-15 $ su izgleda u klasi ostalih od 20-25$.

 

E sad, da li su 2x HR (Hrvatska I Hercegovina) vina vredna 30 $ ja ne bih smeo u tu procenu da se upustim ....... To je teritorija nekih proizvodjaca sa zayebanom tradicijom I imenom, sto je kupcu prilicno vazno, zar ne? Cini mi se da je cena malo nategnuta.

 

--------

 

Sto se radnika iz komunistickih zemalja tice i njihovih "problema" ja sam imao prilike da se upoznam sa nekim prirucnicima za merenje/normiranje radnog ucinka iz SFRJ sa detaljnim opisom radnog dana, gde je za neke profesije kao inzenjer/doktor pisalo sledece: 8:00 dolazak na posao, pijenje kafe, citanje novina, 8:20 pripremanje za radne duznosti, 8:30 ......  

Sto se vina tice, objasnio mi je jedan Francuz: sto je vinarija starija- bolje vino! Npr australijska vina uopce nisu losa, ali ne mogu se meriti sa francuskim - koja su stara po 300+ godina, a australijska u najboljem slucaju 100-ak godina! 

Pod staroscu se misli na starost vinograda.

Edited June 10, 2019 by Darth Bane

[lekoviti]

5 hours ago, Vjekoslav said:

ovo s tvog linka je polusuho, i neki kive barik. ja tako sta nikada ne bih kupio ni da mu je cijena 1 euro.

 

Eto vidiš, ja Plavac ne mogu ako nije baš gust, odležao u barikiranom buretu, ako mu je količina alkohola manja od 15%, i ako je odveć suv (previše opor) ili suviše sladak (podseća na liker). Za ovo vino je polusuvo prava mera.

 

Quote

 

...

 

hoces vrhunski Dingac u Beogradu? izvoli:

 

 

https://www.idea.rs/online//#!/products/60049772/dingac-50-vrhunsko-vino-0-75l

 

Svaka čast za nagib vinograda od 50 stupnjeva (tri sunca upija!) ali nije dovoljno krepko i trpko. 

 

Pio sam, ne sviđa mi se. I to je OK, sve dok od ličnih ukusa ne pravimo opšta pravila. Svakako hvala na preporuci.

 

I da, uvek sam skeptičan kada vidim da vino nosi epitet vrhunsko a košta €20, posebno ako je još iz uvoza. To može biti sasvim korektno vino ali vrhunsko teško.

 

Edited June 10, 2019 by lekoviti

[Kronostime]

1 hour ago, lekoviti said:

 

Eto vidiš, ja Plavac ne mogu ako nije baš gust, odležao u barikiranom buretu, ako mu je količina alkohola manja od 15%, i ako je odveć suv (previše opor) ili suviše sladak (podseća na liker). Za ovo vino je polusuvo prava mera.

 

 

Svaka čast za nagib vinograda od 50 stupnjeva (tri sunca upija!) ali nije dovoljno krepko i trpko. 

 

Pio sam, ne sviđa mi se. I to je OK, sve dok od ličnih ukusa ne pravimo opšta pravila. Svakako hvala na preporuci.

 

I da, uvek sam skeptičan kada vidim da vino nosi epitet vrhunsko a košta €20, posebno ako je još iz uvoza. To može biti sasvim korektno vino ali vrhunsko teško.

 

Najbolje crno vino je ono iza koga casa ostane obojena kada ga popijes.

Domaca vina su najcesce takva.

[Vjekoslav]

20 hours ago, mladenvzz said:

...e da optimizam

 

nakon II. svjetskog rata postojao je optimizam. nakon ovog posljednjeg nije. kako to objasnjavas?

 

 

17 hours ago, Darth Bane said:

Sto se vina tice, objasnio mi je jedan Francuz: sto je vinarija starija- bolje vino! Npr australijska vina uopce nisu losa, ali ne mogu se meriti sa francuskim - koja su stara po 300+ godina, a australijska u najboljem slucaju 100-ak godina! 

Pod staroscu se misli na starost vinograda.

 

ma tisucu petsto godina minimum. jebes vinograd koji je mladji od cara Dusana. sto starije, i krzljavije, sa sto manje iskoristivog grozdja na trsu i sto vise podrumarskog kemijanja, to bolje vino. vidis kako se Srbin i Francuz dobro razumeju oko "tradicije". mada, da malo vise citas, a malo manjes koristis usklicnike, mogao je u toj tvojoj prici Srbin zajebati Francuza. mogao si mu reci (i pritom za razliku od njega ne slagati) da je koncem 19. stoljeca, u vrijeme kada su sve velike francuske vinske regije temeljito opustosene od filoksere, dakle u to armagedonsko doba za francusko vinogradarstvo, becki Dvor je narucivao, i dunavskim ladjama prevozio, vino iz jednog malenog seoceta na krajnjem sjeveroistoku Srbije. to seoce zove se Rajac, i zbog pjescanog sastava tla u vinogradima, bilo je postedjeno posasti filoksere.

 

ako nisi shvatio ovu pricu o srpskom Asteriksu, evo krace verzije: u cijeloj Francuskoj ne postoji vinograd stariji od 300 150 godina. postoje neznatne iznimke, na nivou statisticke greske, koje samo potvrdjuju pravilo. 

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Phylloxera

 

 

16 hours ago, lekoviti said:

I da, uvek sam skeptičan kada vidim da vino nosi epitet vrhunsko a košta €20, posebno ako je još iz uvoza. To može biti sasvim korektno vino ali vrhunsko teško.

 

ja sam pak vrlo skeptican kad mi netko kaze da je u stanju razlikovati kvalitetno od vrhunskog vina, a da taj netko nije profesionalni vinar ili pak dobro utrenirani sommelier. postoje takvi ogledi i na youtubeu, pa si pogledaj ako te zanima. fakat, vecina ljudi nije u stanju razlikovati bijelo od crnog vina, a kamoli jedan pristojni mali plavac s Korcule od vrhunskog malog plavca s Peljesca. vinski snobizam je poznata (ekonomska) stavka u formiranju cijene vina, i on podrazumijeva upravo ovo o cemu ti pises; veca cijena = bolje vino. i to fercera, posebno kada je prodaja historije i emocija (umjesto vina) u pitanju. medjutim, kalifornijski i australijski vinari (u suradnji sa vrhunskim znanstvenim institutima) dokazali su da proizvodnja vrhunskog vina ne kosta vise od 10 eura po jednoj litri. i hvala im na tome, jer su time zabili glogov kolac u visestoljetni shovenski teror famoznog francuskog terroira.

 

 

10 hours ago, Janne240 said:

`89/90.godina je bila tacka preokreta...izlazio sam iz JNA pozdravljao se sa generacijom drugara iz svih bivsih republika (iz HRvatske i SLovenije vec od marta nije dosla nova partija vojnika)

 

fulao si godinu. u ljeto '90. srbijanski DB organizira teroristicke akcije u Kninu (tzv. balvan revoluciju) i presijeca Hrvatsku napola (u jeku turisticke sezone). tek sljedece godine, iz JNA se pustaju kucama svi slovenski redovni vojnici (u maju 1991.), a posljednja tura rocnika iz Hrvatske u JNA stize, nota bene, u julu 1991. ja sam poznavao decka koji je iz Sibenika poslan na Vukovar u 7. mjesecu 1991. a i dvojicu Osjecana koje je gospodin ratni zlocinac Branimir Glavas (tadasnji sekretar Sekretarijata narodne obrane opcine Osijek) poslao u JNA u vrijeme kada je Osijek vec bio pod granatama. bizarno (i odvratno), ali istinito.

 

...

Edited June 11, 2019 by Vjekoslav

[Vjekoslav]

kada sam rekao da vecina ljudi ne razlikuje crno od bijelog vina, mislio sam na test sa povezom preko ociju. medjutim, na onom popisu "odlicnih jugoslavenskih vina" nalazi se Dingac iz 1985. koji izgledom (dakle vizualno) spada u bijela, a ne crna vina.

 

evo (moguceg) objasnjenja:

 

Glavni prirodni konzervansi u crvenom vinu su polifenoli. Tijekom starenja vina u boci oni reagiraju sa pigmentima i kiselinama te stvaraju nove spojeve. Neki od tih spojeva ostaju absorbirani u vinu "podižući" njegov okus, dok se ostali talože na dnu boce u obliku taloga ili sedimenta. Ovaj proces rezultira destrukcijom pigmenta te crveno vino finalno gubi boju. 

 

http://www.vinogradarstvo.hr/vinarstvo/podrumarstvo/423-vino-i-starenje-2

 

pronasao sam na netu jos jedan Dingac iz 1985, sa bolje ocuvanom etiketom (karakteristicnim magarcem), medjutim ne vidi se bas najbolje boja vina u boci

 

 

...

 

 

sibensku (autohtonu) plavinu sam tek nedavno otkrio, i postao veliki fan.

 

 

[Vjekoslav]

evo jos jedan prilog za buduci topic o vinima. 

 

22 minutes ago, Vjekoslav said:

(karakteristicnim magarcem)

 

"Negde sve to i nije daleko od istine, jer je etimologija reči somelijer poprilčno zanimljiva i nema velike veze sa onim čime se oni danas bave. Sama reč sommelier ima korene u latinskom jeziku, gde je reč sagma označavala natovareno sedlo. Kasnije u starom francuskom somijer (sommier) je označavao natovarenu životinju, najčešće magarca, da bi to do srednjeg veka u Francuskoj preraslo u soumijer (soumilier), što su bili sudski činovnici koji su bili zaduženi za transport kraljevskih tovara. Ovo je prva veza somelijera i vina jer su ona nesumnjivo imala veliku ulogu u tim kraljevskim dobrima. Danas je sve to evoluiralo do reči somelijer (sommelier). Uloga somelijera kroz istoriju veoma je prozaična, a vodi nas u Francusku XV veka. Ukoliko je neko hteo da poseduje tu titulu trebao je samo da plati određenu svotu novca plemiću ili kralju, a za uzvrat je imao pravo da vodi računa o nabavci i transportu kraljevskih tovara, tada nazivanim some (somme). Ubrzo im je međutim francuski kralj Luj XIV “natovario“ i nove dužnost. Za vreme vladavine “Kralja Sunca” oni su pored brige o tovarima, u kraljevskoj palati za vreme večere bili zaduženi za postavku stola i izbor vina. Pre nego što su kralj i plemići otpočeli večeru somelijer je morao da proba vino kako bi utvrdio da ga transport nije pokvario. Međutim to je samo bio loš izgovor, jer se kralj zapravo plašio trovanja i nije bio voljan da prvi proba vino. Ovaj ritual se održao i u doba manje popularnih monarha, posao somelijera je znao da bude opasan i veoma kratak. Sve do današnjih dana ovaj čin degustacije je ostao sastavni deo “teatra“. Danas somelijere najčešće vidimo u takozvanim fajn dajning restoranima. Do ovoga je došlo jer u želji da povećaju luksuznost svojih restorana kvalitetnim izborom vina, morali su imati osobu koja svojim znanjem i sposobnošću može da odgovori brojnim zahtevima koji se postave pred nju, od kontrole ležanja vina, preko kreiranja vinske karte, pa do preporuke vina gostu. Tako su somelijeri od pokusnih kunića kraljeva i plemića evoluirali do ljudi u sakoima i kravatama za 'svega' nekoliko vekova."

 

 

Edited June 11, 2019 by Vjekoslav

[lekoviti]

12 hours ago, Vjekoslav said:

ja sam pak vrlo skeptican kad mi netko kaze da je u stanju razlikovati kvalitetno od vrhunskog vina, a da taj netko nije profesionalni vinar ili pak dobro utrenirani sommelier. postoje takvi ogledi i na youtubeu, pa si pogledaj ako te zanima. fakat, vecina ljudi nije u stanju razlikovati bijelo od crnog vina, a kamoli jedan pristojni mali plavac s Korcule od vrhunskog malog plavca s Peljesca. vinski snobizam je poznata (ekonomska) stavka u formiranju cijene vina, i on podrazumijeva upravo ovo o cemu ti pises; veca cijena = bolje vino. i to fercera, posebno kada je prodaja historije i emocija (umjesto vina) u pitanju.

 

 

Tvoja skepsa je sasvim opravdana i vinski snobizam je nešto što nažalost prati vinsku priču. Ipak, ovde se ne radi o nečijoj enološkoj ili somelijerskoj potkovanosti, kvalitetu nečijeg nepca,  već pre svega o bazičnom poznavanju procesa nastanka vrhunskog vina. Tačnije, nepoznavanju.

 

Proces i tehnologija proizvodnje vrhunskog vina su skoro pa alhemijski. Savršeni balans kiselina, tanina, alkohola i šećera kao krajnji rezultat apsolutne posvećenosti. O smirivanju nefermentisanog soka, fermentaciji, maceraciji, odležavanju, dopunjavanju, kupažiranju, hladnoj stabilizaciji, klarifikaciji... svim tim suštinskim koracima ne bih ovom prilikom jer bih otišao preširoko. Poenta je da je proces proizvodnje kvalitetnog vina jednostavan na papiru ali je zato vrlo prefinjen i komplikovan u praksi. Svi ovi detalji dovedeni do savršenstva tokom vekova i dopunske finese karakteristične za istinske majstore proizvodnje vina su nešto što se odlučujuće odražava na kvalitet ali i cenu.

 

Na visok kvalitet vina utiču mnoge stvari. Jedna od njih je svakako i terroir. Mesto i položaj vinograda prema suncu i stranama sveta, nadmorska visina, podloga na kojoj se gaji, koliko kiše padne godišnje, jačina i pravac vetrova, ukupan broj sunčanih sati, kao i generalno klima i geografski položaj terena na kome se uzgaja grožđe. Takve parcele su male, ne mogu se prostirati hiljadama hektara i tretirati industrijski, što podiže cenu krajnjeg proizvoda. Uz to bi trebalo dodati da se najkvalitetnije grožđe dobija na terenima na kojima se vinova loza "muči" da rodi (recimo, vinogradi na brdovitim područjima sa ne tako hranljivim zemljištem kao što je u ravnici pored reka), a mudri i kvalitetni uzgajivači dodatno smanjuju rod grožđa dodajući tako značajno na njegovom intenzitetu ali posledično i ceni.

 

I vreme je ono što utiče na visoku cenu vrhunskih vina, a svi se slažu da je vreme novac. Višegodišnje odležavanje u (barikiranim) hrastovim buradima, koja u zavisnosti od kvaliteta mogu biti veoma skupa, zatim skladištenje i čuvanje su esencijalne stvari koje uopšte nisu jeftine, naprotiv. To i te kako učestvuje u formiranju krajnje cene.

 

Zatim mi pada na pamet berba. Zar ti stvarno smatraš da se vrhunsko vino može dobiti berbom kombajnima usred dana, po vrućinčini, sa hiljada hektara, gde se ne vodi previše računa o lošim i oštećenim zrnima, gde se vinova loza prska avionima sve u cilju što masovnije proizvodnje? Grožđe za vrhunska vina se bere često noću, beru ga iskusni i kvalitetni - a samim tim i skupi - berači ručno, strogo vodeći računa da ne oštete plod, pažljivo pregledajući i odvajajući sve što ne valja. Ono se takođe iz vinograda transportuje noću da se ne bi grejalo i sušilo, dodaje se neretko i suvi led radi smanjenja kiseonika i temperature. Šta misliš, kolike su troškovi takvog branja u odnosu na industrijsko?

 

Onda je tu i muljanje grožđa, kod masovne proizvodnje ogromnim industrijskim presama, ponekad presama sa vazdušnim jastucima za razliku od starinskog, proverenog i dokazano najboljeg ali i skupljeg metoda presom sa vijkom i basket presom (i nogama devojačkim, naravno! ). I to treba ukalkulisati u cenu.

 

Onda, na primer, transport kao stavka. Vina iz Kalifornije prelaze pola sveta da bi došla do Evrope, tu su carine, takse, akcize na alkoholna pića ili šta se u kojoj zemlji već plaća i slične stvari koje se ugrađuju u cenu. A vrhunsko vino se ne transportuje kao cargo sa krompirom i paradajzom, već "vrhunsko" vino od €20.

 

U proseku, više od četvrtine zarade na vinu ide proizvođaču. Berba, pravljenje vina i skladištenje su do 40% cene. Transport sam već pomenuo kao bitnog činioca. Tzv. suvi materijali (boca, čep, kapsula, kutija, etiketa) nisu uopšte mala stavka - što kvalitetnije, to skuplje, naravno. Ne sme se zaboraviti i na marketing koji takođe košta. Svaki trgovac i distributer koji prodaje vino takođe hoće da lepo zaradi i sâm se ugrađuje što je više moguće u krajnju cenu.

 

Na svim nabrojanim stvarima se jednostavno ne može štedeti u proizvodnji i plasmanu vrhunskih vina jer, u protivnom, neće biti vrhunska.

 

Ovde sam neke stvari propustio da pomenem jer je i ovako post predug, ali je poenta ipak očigledna. Vrhunsko vino mora da bude skupo jer kvalitet košta, kvalitetna proizvodnja (i sve propratno) košta. Isto kao što je smatrati da se vrhunski automobil može kupiti za €12.000, tako je isto teška zabluda misliti da vrhunsko vino može da košta €20. 

 

Može se ponekad možda i desiti da je vino čija je cena €500 po boci lošeg ili bar nedovoljno dobrog kvaliteta, ali se sigurno nikada ne može desiti da je vino koje košta €20 vrhunsko.

 

https://www.inc.com/jim-schleckser/what-is-the-difference-between-a-10-and-100-bott.html

 

Quote

medjutim, kalifornijski i australijski vinari (u suradnji sa vrhunskim znanstvenim institutima) dokazali su da proizvodnja vrhunskog vina ne kosta vise od 10 eura po jednoj litri. i hvala im na tome, jer su time zabili glogov kolac u visestoljetni shovenski teror famoznog francuskog terroira.

 

Ne.

 

Ovo su samo wishful thinking i neinformisanost. Francuska vrhunska vina se prodaju odlično kao i do sada. Kalifornija, Čile i Australija se masovnom proizvodnjom prvenstveno bore za totalno drugačiju publiku. Oni prave sasvim korektna jeftinija vina pristojnog kvaliteta, to je ono gde dominiraju što i nije sporno. Međutim, time ne samo da nisu zabili glogov kolac (!) u francusku elitnu priču već su je dodatno potvrdili i afirmisali. I u Kaliforniji vrhunska vina koštaju poprilično. Recimo, najbolja vina iz Napa Valley su mnogo skuplja od ovih mitskih €10. Postoji čak i lista čekanja za najpoznatija od njih, ako me sećanje ne vara mislim da je u svakom trenutku oko 5000 čekača na toj listi.

 

Ljudi sa ovih prostora bi se konačno morali naučiti da kvalitet ima svoju cenu i da se ona mora platiti. Za sve vredno na ovome svetu važi ono zlatno pravilo, koliko para toliko muzike. Vino nije nikakav izuzetak.

 

Edited June 11, 2019 by lekoviti

[Vjekoslav]

..

7 hours ago, lekoviti said:

Vrhunsko vino mora da bude skupo jer kvalitet košta, kvalitetna proizvodnja (i sve propratno) košta. Isto kao što je smatrati da se vrhunski automobil može kupiti za €12.000, tako je isto teška zabluda misliti da vrhunsko vino može da košta €20. Može se ponekad možda i desiti da je vino čija je cena €500 po boci lošeg ili bar nedovoljno dobrog kvaliteta, ali se sigurno nikada ne može desiti da je vino koje košta €20 vrhunsko.

 

vrhunsko vino

je vino s oznakom kontroliranog zemljopisnog podrijetla (k.z.p.) proizvedeno iz grožđa jednog ili više preporučenih kultivara za određeno područje, koje potječe iz jednog ili više vinogradarskih položaja u okviru jednog vinogorja s osobito izraženim kvalitetnim, specifičnim organoleptičkim i kemijskim svojstvima značajnim za ekološke uvjete položaja i sorte, odnosno skupine sorata grožđa. Prema Pravilniku o proizvodnji vina (NN 2/05.) mora biti i odnjegovano i punjeno u boce u vinogorju u kojem se nalazi dotični položaj, a ako se označava s imenom sorte, tada mora biti i proizvedeno od najmanje 85% sorte čije ime nosi. I vrhunsko se vino može proizvoditi od više sorata, ali se one smiju označiti na etiketi samo kada se takvo vino proizvodi iz dviju sorata, time da se navede i njihovo učešće u postocima. Uz odredbe koje se propisuju ZOV-om i cit. Pravilnikom, u pogledu uroda grožđa i sastava vina u proizvodnim vinogradarskim zonama, te koje određuju najmanje i najveće dopuštene količine pojedinih značajnih sastojaka u vinu, pojedine uvjete koje je dužan ispuniti proizvođač da bi stekao pravo i dobio odobrenje za označavanje vina vrhunskim, propisuje ministarstvo poljoprivrede. Vidi: zone proizvodnje u RH (i odredbe o urodu grožđa i sastavu vina proizvedenim u njima), kemijski sastav vina, (najmanje i najveće dopuštene količine pojedinih značajnih sastojaka u vinima), ekološko vinogradarstvo.

 

http://vinopedia.hr/wiki/index.php?title=vrhunsko_vino

 

...

 

http://www.akademijavina.hr/zlatna-medjalja-za-merlot-2008-iz-podjruma-belje-no4

 

 

 

...

 

Dingač

 

vinogorje Dingač (RG)

Grožđe plavca malog pred berbu na položaju Dingač.(Foto: Rino Gropuzzo)

 

ime ograničenog položaja u pelješkom vinogorju (položaj Dingač, poluotok Pelješac, podregija Srednja i južna Dalmacija) i zaštićeno vrhunsko vino (dingač). Na položaju Dingač i na površini od oko 60 ha proizvede se godišnje između 2.000 i 3.000 hl. vina. Položaj Dingač, iako nešto strmiji, u mnogim je pojedinostima usporediv sa susjednim položajem Postup, a i agrotehnika, ampelotehnika i tehnološki postupak preradbe grožđa i dorade vina međusobno se ne razlikuju. Vino dingač je tamnocrvene do ljubičasto tamnocrvena boja s modrim refleksima, skladno je i puno, ugodno gorkastog i trpkastog okusa. Aroma i naročito bouquet su mu izraženi i samo njemu svojstveni. Zbog nazočnosti prosušenih bobica u grožđu sorte plavac mali crni koja se jedina uzgaja na ovom položaju i iz koje se proizvodi ovo vino, sadržaj alkohola u nekim se godinama približi gornjoj mogućoj granici koju prirodnim putem uopće mogu stvoriti kvasci alkoholnog vrenja. Ponekad se vrenje zaustavi, pa u vinu zaostane neprevrela šećera, pa su za ovo vino, slično kao i za vrhunsko vino postup moguća dva tipa, suhi i polusuhi. Vino dingač je naše prvo zaštićeno vrhunsko (tada, 1965. god. kao čuveno) vino kojega dobar glas se opravdano pročuo po cijelom vinarskom svijetu. Nakon II. Svjetskog rata vino dingač proizvodila je PZ Dingač (s početka u suradnji s Istravinom iz Rijeke, zatim Dalmacijavinom iz Splita i na kraju samostalno), a nakon 1990. i nakon prelaska na tržišno gospodarstvo, vino pod nazivom Dingač na tržištu nude niže navedeni registrirani proizvođači:

Dingač, polj. zadruga i vinarija, 20244 Poromje, Potomje b.b. tel.; 020 742-010, fax: 020 742-019 
Vina Miličić d.o.o., 20244 Potomje, tel. 020 416-773 
Kiridžija Vedran, 20244 Potomje, Potomje 40, tel. 020 742-312 
BURA Nikola, 20244 Potomje, tel. 020 742-204 
Radović Ivica, 20250 Orebić, Nazorova 4, tel.: 020 714-313, fax: 020 714-314 
Dingač-Export d.o.o., 20244 Potomje, Pijavičino 7, tel. i fax: 020 742-211 
Matuško Vina d.o.o., vl. Mato Violić, 20244 Potomje,tel.: 020 742-393 
Vina Miličić d.o.o., 20244 Potomje, tel.: 020 416-773 
Poljanić Goranko, 20243 Kuna, Pijavičino, tel.: 020 742-050 
Lučić Eljmar, 20243 Pijavičino 
Madirazza d.o.o., 20244 Potomje, tel.: 020 742-016 
Violić Ivo, Indian, 20250 Orebić, J.b.Jelačića96A 
Matković Petar, 20244 Potomje, Gruda 5, tel.:020 742-201 
Vila mora d.o.o., za proizv., trg i uslugu, 20242 Donja Banda, Zakotorac 8, tel.: 020 742-322 i fax: 020 742 518 
Violić Niko, 20244 Potomje, tel.: 020 742-185 
Radović Antun, 21000 Split, Barakovićeva 18, tel.: 020 742-186 fax: 021 531-503 
Postir d.o.o., 20244 Potomje

 

...

Postup

 

je ime ograničenog položaja u pelješkom vinogorju (što se nalazi u podregiji Srednja i južna Dalmacija) i ime zaštićenog vrhunskog vina. Na položaju Postup i na površini od oko 50 ha vinograda, u dobroj se godini proizvede oko 3.400 do 4.000 dt grožđa (a uz randman od najviše 60 %), oko 2.400 hl vrhunskog vina postup. Naime, dobra je ona godina u kojoj zbog specifičnih mikroklimatskih uvjeta dio grožđa sorte plavac mali crni koja se uzgaja na ovom položaju (a jednako tako i na položaju zvanom Dingač) prijeđe u stanje prezrelosti, tako da najmanje oko 30 % bobica bude u stanju suška, čime se poveća šećer i stvore mnogi drugi sastojci od značajnosti za kakvoću budućega vina. Vino postup karakterizira visok sadržaj etanola (nerijetko i više od 14 % vol.) i suhog ekstrakta (kojega se sadržaj kreće više od 30 g/l). Vino ima boju ljubičasto-tamnocrvenu s modrim refleksima, ugodnu i samo tom vinu svojstvenu aromu i bouquet. Postup je na tržištu oduvjek bilo cijenjeno vino, o čemu govori i podatak da je prodavano i do četiri puta skuplje (8 forinti) od cijene što su je postizala druga dalmatinska crna vina. Nakon donošenja ZOV-a, Postup je drugo (odmah nakon dingača) po redu zaštićeno vrhunsko vino kod nas (1967.). Vrhunsko vino postup s oznakom kontroliranog zemljopisnog podrijetla proizvodi i stavlja u promet Udruga vinogradara i vinara Postup, u kojoj su registrirani slijedeći vinogradari i vinari:

Antunović Mato, 20247 Žuljana, Kraj 65 
Bubrig Nikša (Villa mora d.o.o.), 
Ladislav Kangjera (Philip vina d.o.o.),
Mrgudić Marija (Mokalo d.o.o. - Postup Mare), E-mail: bmrgudić@gmail.com, telefon 020 742 370, www.mokalo.hr 
PZ Dingač, polj. zadruga i vinarija, 20244 Potomje, Potomje b.b. tel.; 020 742-010, fax: 020 742-019, 
PZ Postup - Istravino d.d., proizvodnja i promet pića, 51000 Rijeka, Tome Strižića 8 
Roso Nada i
Tomašević Joško.

Uz navedene osobe i tvrtke, proizvodnjom grožđa (plavac mali crni) na ograničenom vinogradarskom položaju Postup koji je dio pelješkog vinogorja (podregija Srednja i južna Dalmacija), bavi se još četrdeset i dvoje kooperanta.

 

 

...

 

https://plavakamenica.hr/2019/01/03/novi-decanter-objavio-je-listu-najboljih-crnih-vina-na-balkanu-evo-kako-su-prosla-hrvatska-vina/

 

 

...

 

...

 

 

https://www.hnb.hr/temeljne-funkcije/monetarna-politika/tecajna-lista/tecajna-lista

 

...

 

7 hours ago, lekoviti said:

Ne.

 

How much does it cost to make great wine?

 

https://www.jancisrobinson.com/articles/how-much-does-it-cost-to-make-great-wine

 

...

 

 

Edited June 11, 2019 by Vjekoslav
tecajna lista