Proizvodnja u SFRJ

[Darth Bane]

Kad vec neko pomenu kafu - seca li se neko "Divke" ??? ja je nisam nikad pio ali sam cuo od mojih starijih: divka, pa divka!!!

 

[mrd]

4 hours ago, Beonegro said:

Zašto bi trebalo dokazivati da je ta država bila extra uspješna? 

Ja stvarno nisam u fazonu da veličam tu državu, u mojoj knjizi nikada i ničim neće moći da se opravda zatiranje kritičke svijesti, kult ličnosti/personalizacija moći i taj maloumni militarizam, što nas je sve zajedno super pripremilo da se koljemo srdačno kao prava braća.

Sa druge strane, ako govorimo o ekonomskom razvoju, koliko na svijetu ima država koje nisu extra uspješne, nemaju svoje izume, ničim nisu zadužile čovječanstvo, pa opet idu naprijed korak po korak i ljudi u njima žive živote vrijedne življenja? Jesu li, da lupim, Portugal, Maroko, Poljska ili Kolumbija države koje treba da propadnu zato što naučno i tehnički ništa bitno nisu dale svijetu u poslednjih 50 ili 100 godina?

Ne misliš li da je neki mali uspjeh to što je jedna poljoprivredna zemlja bez infrastrukture i bez obrazovane radne snage u iole smislenom broju za manje od jednog ljudskog vijeka uspjela da počne bar da izdaleka liči na zapadnu Evropu?

Ja ni jednom nisam rekao da je zivot u exYU bio bezvredan, ali samo ne prihvatam ideju da je ono sto je tamo/ovde bilo bilo mnogo dobro, ili uopste dobro. Misljenja sam da bi bilo mnogo bolje da je postojala odgovornost i da nije bilo pljacke na svim nivoima. 

Na pitanje da li je computer Galaksija bio dobar? Odgovor je jeste, ali je Sinclair ZX Spectrum bio mnogo bolji i nije mi palo na pamet da razmisljam o nabavci Galaksije.

Da li je Jugo 45 bio bolji od Opela corse? Odgovor je nije. Znaci da dolazimo na to da je gotovo svaki proizvod exYU bio losiji od slicnih u okruzenju. To ipak nesto govori. Ni sibice nismo mogli da izvezemo u paketima po 50 com u kutiji, vec su nam ih vracali arapi, kad po slucajnom uzorku prebroje i zakljuce da ih "pljackamo", a u stvari nismo imali nikakvu kontrolu.

To je eto moje znanje o exYU. 

Da li je bila lepa? Naravno da je bila lepa, ne mogu da zaboravim one divne sate, kad sam camcem plovio oko velikog ratnog ostruva i uziavao na Dunavu i Savi. To ne menja cinjenicu da su proizvodi exYU bili na odredjenom nemerivom nivou.

:)

[Beonegro]

8 minutes ago, mrd said:

samo ne prihvatam ideju da je ono sto je tamo/ovde bilo bilo mnogo dobro, ili uopste dobro

Pa ako porediš sa SAD, Britanijom, Njemačkom, Kanadom, Japanom ili Australijom, nije bilo uopšte dobro. A ako porediš tu bankrotiranu SFRJ iz sredine osamdesetih sa Kraljevinom Jugoslavijom iz 1939.?

Edited August 18, 2019 by Beonegro

[mrd]

8 minutes ago, Beonegro said:

Pa ako porediš sa SAD, Britanijom, Njemačkom, Kanadom, Japanom ili Australijom, nije bilo uopšte dobro. A ako porediš tu bankrotiranu SFRJ iz sredine osamdesetih sa Kraljevinom Jugoslavijom iz 1939.?

Upravo tako, sili smo Albaniju za pet klasa. 

Tu se slazemo i exYu je bila zelja za sve albance, sto se i pokazalo prebegavanjem preko granice. 

[Beonegro]

9 minutes ago, mrd said:

sto se i pokazalo prebegavanjem preko granice

Čuo sam za Rumune sa plinskim bocama preko Dunava, ali za bježanje Albanaca u SFRJ nisam čuo, prosto je bilo previše opasno čak i za najdešperatnije.

[Darth Bane]

23 minutes ago, Beonegro said:

Pa ako porediš sa SAD, Britanijom, Njemačkom, Kanadom, Japanom ili Australijom, nije bilo uopšte dobro. A ako porediš tu bankrotiranu SFRJ iz sredine osamdesetih sa Kraljevinom Jugoslavijom iz 1939.?

Evo u cemu je razlika : pre svega u mentalitetu i pogledu na zivot , izmedju nas i ostalih nabrojanih razvijenih zemalja. 

Japan i Nemacka su posle II sv rata bili sravnjeni sa zemljom gore nego Jugoslavija. A gde su oni bili 70-tih a gde mi?

Australija i Kanada - prakticno do pre 100 godina nenaseljene zemlje ( izuzev Aboridzina) bez ikakve proizvodne i industrijske 

podloge stigli su tu gde su danas.

A evo razlike u mentalitetu: Australija - koja je pojam uspesne ekonomije za bivsu Jugoslaviju, je pre koju godinu odlucila ( tj.

australijska vlada) da ce prestati sa subvencionisanjem domacih proizvodjaca automobila! I sve 4 fabrike su u medjuvremenu 

zatvorene. i tamo je bilo protivljenja sindikata i levicara , ali ljudi su jasno rekli: "mi u proizvodnji automobila ne mozemo

biti konkurentni Nemackoj, Japanu i Koreji. Ne znamo da pravimo dobre automobile . Zato cemo da razvijamo industriju 

 u kojoj cemo biti uspesni i konkurenti na svetskom trzistu". 

Eto to je primer jednog zdravog nacina razmisljanja. A ne po svaku cenu raditi nesto sto na kraju krajeva ne donosi profit.

Primer je taj nesretni "Fico" : umesto sto su razvijali automobilsku industriju, mogli su da razviju neki poljoprivredni proizvod koji bi postao brend

- I to uspesan brend koji bi se i dan -danas prodavao! A bez domacih fabrika automobila , bez tarifa na uvozne automobile - "njegovo velicanstvo potrosac"

bi mogao da bira koji ce auto voziti! 

U redu je mozda bilo pokusati, ali kada se videlo da to ne ide - zatvaraj!!!

Ali to su bili komunisticki "metuzalemi u mozgovima"!

Edited August 18, 2019 by Darth Bane

[Kinik]

6 hours ago, Darth Bane said:

... seca li se neko "Divke" ??? ja je nisam nikad pio ali sam cuo od mojih starijih: divka, pa divka!!! ...

 

 

'Divka', 'Kneipp', 'Cigura' su zamene za kafu.

(kod nas je to proizvodio / proizvodi zagrebacki 'Franck', u svetu 'Nestle')

 

Ili je od preprzenih zitarica (jecam / barley), ili od korena cikorije.

Vrlo su zdrave, ne sadrze kofein, no kafopije ih smatraju za djubre.

 

Docim, bolja je jedna solja 'Divke' sa mlekom, nego solja kafe, jer je mnogo zdravija.

Te se zamene koriste u mnogim zemljama, i tradicionalno, i iz religioznih razloga, kao i zdravstvenih.

 

...

[Kinik]

7 hours ago, mrd said:

... samo ne prihvatam ideju da je ono sto je tamo/ovde bilo bilo mnogo dobro, ili uopste dobro ...  

... dolazimo na to da je gotovo svaki proizvod exYU bio losiji od slicnih u okruzenju ...

--------------------------

... da li je bila lepa? ... naravno da je bila lepa, ne mogu da zaboravim one divne sate, kad sam camcem plovio oko velikog ratnog ostruva i uziavao na Dunavu i Savi ... 

 

I u danasnjoj rusiji se vode slicne rasprave (ima kod pok. B. Crncevica o 'srpskim i ruskim bolima' koje jedni drugima pokazuju) - da je za vreme 'eseseserije' bilo bolje, pa mnogi navode neke sulude cene (nerealne), razne kataloge ministarstva gde je svega bilo (osim u prodavnicama), pa ima cak i grotesknih stvari.

 

Neka nakaza iz sadasnjeg ministarstva, u zelji da zapusi usta kriticarima sovjetskih lazi izvali: mekusci, setite se kako su lenjingradjani uspeli da prezive blokadu!

Mislim da nista monstruoznije nisam procitao.

Toliko su neki spremni da idu daleko u odbrani ideoloskog ludila.

 

---------------------------------------

 

Oko toga - 'da li je bila lijepa'? - (videti kod Dragana Stojnica)

>> ... Bila je tako lijepa / uvijek se sjecam nje / bila je tako lijepa / kao tog jutra dan 

... Divna je ona bila / kada sam ostao sam / vise se nismo sreli / jer nju je odnio dan ...<<

 

Btw, 'lepote' i danas postoje, nisu se pomerile sa mesta, malo su se promenile. I ja se secam voznji camcem po Savi i Dunavu, kupanja na Savi / Adi (Dunav je zahebat!) pa i odlaska po hladno pivo do 'slepa u Zemunu'. Dodjes, napunis portabl frizider i lagano klipsas nazad. Moras da se cuvas guraca / tegljaca - prave veliki talas, i moras da pazis na uscu Save u Dunav. Mostly, uvek izbegavas marticu Dunava.

 

Ili, recimo, Kornata.

Kad sam konacno stigao, ukampovao se, seo u camac i malo se izvezao od obale.

Obukao prsluk, vezao se uzetom za camac, bacio u more ... i plutao. Narednog dana, neki mi likovi rekli - komsija, gledali smo vas sinoc / nocas.

 

To ostaje, kao i bes / ljutina zbog raznoraznih budalasa sa kojima sam morao da se fajtam.

Vec pred kraj, samo bih ustao i napustio razgovor / kancelariju / pa i pregovore.

Ako dizem charter avion (za firmu, a to je kostalo 2-3 tisuce necega) i pregovara se, gledam kako se kamion sa sajamskom konstrukcijom tovari u vojni transportni avion (tada je svasta moglo), a tockovi propadaju u trap od tezine; da idem po polupustinji ispred kamiona da vozac vidi gde je put (zamelo ga), da ne upadne u pesak - a ti da mi drndas o 'teslinom tajnom oruzju'!?

Mrrsh, bRe!

 

A onaj lik kupovao 'ukusnu konfekciju & tene', prvi u palanku?

 

PS.

Moj apsolutno najbolji fazon je bio posle jednog od putovanja po sovjetskoj Centralnoj Aziji.

Neko me zamoli, kako se na lokalnom kaze 'dobrodosli', pa se raspitam na recepciji. A vec pocela 'nova vremena', sve manje rusa, sve vise lokalaca od kojih sam bolje govorio ruski. Tek ih pasos iznenadi.

 

I prodje par meseci, ovde, normalno. barabe pohrlile da kupuju tamosnji pamuk (mislili - 'brza zarada'). No, to je berzanska roba, ide za Evropu i USofA, i svaka bala se evidentira. Pa da se umile, smisle neku pricu, rece mi sef - daj nadji neku pricu, ako ima, koja bi nas povezala. Setim se i kazem - ima. Bio neki lik koji je napisao uspomene, iz doba Timur-Lenka (gvozdenog copavca) pa i opisao zarobljene Bajazitove srbe koji su gradili po Timurovom carstvu, koje je i tamosnji hronicar zapamtio po otegnutim pesmama, sto ih je pojeo pesak istorije. Gde se i oni nasi, a i oni tamo iznenade - nisu znali.

Prodje par mececi, kad opet sef sa tim 'drzavnim likom' - daj vidi na Net-u kako se kaze 'dobrodsli!'

Hush kelibsiz!

Ovi pali na doope.    

 

Sve ovo samo da se podvuce - koliko lutanja, bulaznjenja, sibicarenja da se opravda nesto sto je u startu bilo osudjeno na propast. Mislim - 'tvorevina' a ne neki ljudi.

Sta fali 'hvaliteljima' propalog sisterma u zivotu?

Nista.

Sta fali 'kriticarima'?

Nista.

 

Pa u cem je onda problem? U propaloj pomijari?

Pa i neka je propala.

 

...

Edited August 19, 2019 by Kinik

[Beonegro]

11 hours ago, Darth Bane said:

A evo razlike u mentalitetu: Australija - koja je pojam uspesne ekonomije za bivsu Jugoslaviju, je pre koju godinu odlucila ( tj.

australijska vlada) da ce prestati sa subvencionisanjem domacih proizvodjaca automobila!

Pokusavas da kazes da je bilo sasvim u duhu vremena to sto je bivsa Jugoslavija prije 30-40-50 godina subvencionisala domacu proizvodnju automobila? 😉 

Edited August 19, 2019 by Beonegro

[Darth Bane]

12 minutes ago, Beonegro said:

Pokusavas da kazes da je bilo sasvim u duhu vremena to sto je bivsa Jugoslavija prije 30-40-50 godina subvencionisala domacu proizvodnju automobila? 😉 

Ma vi ste neozbiljni. Vi se zajebavate! 

[Beonegro]

1 minute ago, Darth Bane said:

Ma vi ste neozbiljni. Vi se zajebavate! 

Ne, vi se zajebavate, a ja samo kolateralno uzivam u tome 😉 

[Yoyogi]

14 hours ago, Darth Bane said:

Evo u cemu je razlika : pre svega u mentalitetu i pogledu na zivot , izmedju nas i ostalih nabrojanih razvijenih zemalja. 

Japan i Nemacka su posle II sv rata bili sravnjeni sa zemljom gore nego Jugoslavija. A gde su oni bili 70-tih a gde mi?

Australija i Kanada - prakticno do pre 100 godina nenaseljene zemlje ( izuzev Aboridzina) bez ikakve proizvodne i industrijske 

podloge stigli su tu gde su danas.

A evo razlike u mentalitetu: Australija - koja je pojam uspesne ekonomije za bivsu Jugoslaviju, je pre koju godinu odlucila ( tj.

australijska vlada) da ce prestati sa subvencionisanjem domacih proizvodjaca automobila! I sve 4 fabrike su u medjuvremenu 

zatvorene. i tamo je bilo protivljenja sindikata i levicara , ali ljudi su jasno rekli: "mi u proizvodnji automobila ne mozemo

biti konkurentni Nemackoj, Japanu i Koreji. Ne znamo da pravimo dobre automobile . Zato cemo da razvijamo industriju 

 u kojoj cemo biti uspesni i konkurenti na svetskom trzistu". 

Eto to je primer jednog zdravog nacina razmisljanja. A ne po svaku cenu raditi nesto sto na kraju krajeva ne donosi profit.

Primer je taj nesretni "Fico" : umesto sto su razvijali automobilsku industriju, mogli su da razviju neki poljoprivredni proizvod koji bi postao brend

- I to uspesan brend koji bi se i dan -danas prodavao! A bez domacih fabrika automobila , bez tarifa na uvozne automobile - "njegovo velicanstvo potrosac"

bi mogao da bira koji ce auto voziti! 

U redu je mozda bilo pokusati, ali kada se videlo da to ne ide - zatvaraj!!!

Ali to su bili komunisticki "metuzalemi u mozgovima"!

 

Bane, ovo ti nije baš tačno.

Kada sam došao u Australiju, početkom 1992. tamo je bilo 5 proizvođača automobila. Ford, GM, Toyota, Mitsubishi i Nissan.

Danas (već godinama) nema ni jednog.

Prvo su otisli Japanci, sa tog malog tržišta. Prodaju im oni ali bez lokalne proizvodnje.

 

Ako si mislio na lokalne proizvodne pogone, što su se oni zatvorili, razlog je bio da ako nema 3 fabrike da uzimaju delove , nema vise "economy of scale" kada bi delovi bili jeftini pa i kola kostala manje. To je drzava nekako pokušavala da očuva ali privatni biznisi nisu u tome videli ništa.

 

Danas, u Australiji, niko ne pravi kola. Za generaciju od danas, niko neće ni znati kako se uopšte prave.

[demag]

On 8/12/2019 at 7:36 PM, Vjekoslav said:

 

hmmm... uz duzno postovanje, ja mislim da ti uopce nemas predodzbu koliko su ovi palanacki prostori bili ekonomski i prometno zaostali nakon II. svj. rata. ocekivati izgradnju mreze modernih autocesta tamo gdje jos ni drumova ni automobila nije bilo potpuno je apsurdno. tu se u biti radi o klasicnom (nehistoricistickom) promatranju povijesti kroz postmodernisticke ocale. 

 

 

Slažem se, treba uzeti u obzir ekonomsku i prometnu zaostalost ovih prostora nakon WW2

Jednako tako treba uzeti u obzir i bacanje novaca na retardirane projekte u SFRJ

Tako SFRJ nije izgradila niti jednu autocestu u punoj dužini ali je zato pametno uložila u sulude projekte:

Aerodrom u brdima pored Bihaća, koji je koštao kao dvije moderne autoceste od Triglava do Vardara

Tvornica u Obrovcu, koja je približno koštala kao moderna autocesta Zagreb - Split 

Ili izgradnja tvornice automobila, koje si morao popravljati kada si ih kupio nove. (nije ti niti trebala cesta, nego alat i mehaničar u automobilu)

Ili 52km tunela ispod otoka Visa (toliko nije bilo tunela na kompletnoj prometnoj infrastrukturi SRH)

 

To su stvari koje su spriječavale SFRJ u izgradnji "modernih prometnica" i koje su rušile konkuretnost proizvodnje i usluga u SFRJ

 

On 8/12/2019 at 7:36 PM, Vjekoslav said:

 

 evo ti jedan (historijski) podatak, cisto da malkic dobijes siru sliku. za Josipa Juraja Strossmayera si cuo. cuo si vjerojatno i da je bio rodjeni Osjecanin, i da je kao biskup stolovao u Djakovu. znas takodjer i koliko se blizu Djakovo nalazi od Osijeka, toliko blizu da stignes za 2 maksimalno 3 sata super lagane (panoramske, sve s pauzama za kavu) voznje biciklom. medjutim posve sam siguran da ne znas koliko je Strossmayer putovao od Djakova do Osijeka u drugoj polovini 19. stoljeca.

 

nota bene, tada su Slavonija i Osijek u odnosu na Zagorje i tvoj Zagreb bili i ekonomski, i industrijski, i kulturno, i prometno daleko razvijeniji. pa ipak, kada uzmes citati zapise osjeckih franjevaca toga doba, onda saznas da je Strossmayer krenio kocijom (sa 8 konja) iz Djakova za Osijek, da je putovao skoro cijeli dan, i da do Osijeka uopce nije stigao, jer je od Cepina do Osijeka drum bio toliko blatnjav da se dalje nije moglo. pa je onda sastanak (sa Osjecanima) organizirao u nekoj birtiji u Cepinu. kada je pak Strossmayer isao za Bec, onda to svakako nije bilo kocijom i cestom, nego brodom (Dravom i Dunavom). dakle prometno gledano to je bila uistinu, ali uistinu teska pripizdina.

 

 

Ovo je manipulacija. 19st nije stoljeće ceste, nego željeznice

J.J.Strosmayer nije niti trebao putovati cestom do Osijeka, nego vlakom.

Isti taj J.J.Strosmayer se nije zalago za izgradnju ceste da bi mogao ugodno putovati kočijom do Osijeka, nego je podržavao HR obrtnike i poduzetnike u ideji izgradnje željezničkog pravca prema Zagrebu i Rijeci sa krakovima Osijek - Đakovo - Vrpolje

Biskup iz 19st je razumio što znači željeznica za gospodarstvo i proizvodnju, gdje je danas problem?

Tako je J.J.S. mogao vlakom od Osijeka do Budimpešte, Beča, Zagreba, Rijeke...nije doživio željeznicu u Đakovu, dovršena je 1910god.

 

On 8/12/2019 at 7:36 PM, Vjekoslav said:

 

toliki shok da joj je ostao u sjecanju i pod stare dane. dakle za razliku od slavonskih i vojvodjanskih sela, to su bile kuce medjusobno nepovezane bilo kakvim plocnikom. infrastruktura na apsolutnoj nuli. automobil? autoput? 

 

isto tako treba znati da nitko SR Hrvatskoj nije branio da izgradi autoput Zagreb-Split za vrijeme SFRJ. ni Tito, ni Beograd.

 

 

Kakvo je stanje bilo u pojedinim selima, to nije niti bitno kada pišemo o proizvodnji. (SFRJ je poboljšala dosta stvari u životu ljudi ali ne proizvodnju)

 

Tito kada je umro, nije putovao od Ljubljane do Beograda cestom, nego vlakom.

Istom onom prugom, koja je izgrađena za vrijeme J.J.Strosmayera u 19st

Imao je vrašku sreću što su ljudi u 19st imali modernističke naočale, inače bi se usmrdio dok bi došao do Beograda.

 

Kičma proizvodnje u HR je stvorena prije WW2 i stvorili su je pojedinci sa modernističkim naočalama i privatnim kapitalom a ne Tito i Beograd.

Isto treba znati da nije proizvodnja SFRJ nosila devize, nego turizam i iseljenici. Toliko o autocesti ZG-ST i samoj proizvodnji.

 

Belišće, Belišće (1884.); Koestlin, Bjelovar (1905.); Čakovečki mlinovi, Čakovec (1893.); Čateks, Čakovec (1874.); Međimurska trikotaža, Čakovec (1923.); MTČ, Čakovec (1923.); Vajda, Čakovec (1911.); Belje, Darda (1911.); Dalit, Daruvar (1905.); Daruvarska pivovara, Daruvar (1893.); Pamučna industrija, Duga Resa (1884.); Dalmacija, Dugi Rat (1908.);Đakovština, Đakovo (1921.); DIK, Đurđenovac (1895.); Karlovačka pivovara, Karlovac (1854.); KIO, Karlovac (1903.); Lola Ribar (osnovana pod imenom Tulić Mlin), Karlovac (1932.); Cemex, Kaštela (1904.); TOP, Kerestinec (1922.); Podravka, Koprivnica (1934.); Brodogradilište Kraljevica (1729.); Mlinar, Križevci (1903.); Cetina, Omiš (1930.); Drava tvornica žigica, Osijek (1856.); Kandit, Osijek (1920.); Karolina, Osijek (1909.); Osječka pivovara, Osijek (1856.); Saponia, Osijek (1894.); Tvornica šećera, Osijek (1905.); Gavrilović, Petrinja (1690.); IGM Ciglana, Petrinja (1920.); Sardina, Postire (1907.); Zvečevo, Požega (1921.); Brionka, Pula (1942.); Brodogradilište Uljanik, Pula (1856.); Istra cement, Pula (1925.); Brodogradilište 3. Maj (osnovano pod imenom Kvarnersko brodogradilište), Rijeka (1892.); Torpedo, Rijeka (1853.); Tvornica papira, Rijeka (1821.); Viktor Lenac, Rijeka (1896.); Mirna, Rovinj (1877.); Tvornica duhana Rovinj, Rovinj (1872.); Div tvornica vijaka, Samobor (1884.); Segestica, Sisak (1918.); Željezara Sisak, Sisak (1938.); Ciglana IGM, Sladojevci (1900.); Đuro Đaković (osnovana pod imenom Prva jugoslavenska tvornica vagona, stojeva i mostova), Slavonski Brod (1921.); Brodosplit, Split (1931.); TAL, Šibenik (1937.); TEF, Šibenik (1897.); Brodotrogir, Trogir (1922.); Metalska industrija, Varaždin (1939.); Mundus, Varaždin (1892.); Varteks, Varaždin (1918.); Jadranka, Vela Luka (1892.); Zdenka, Veliki Zdenci (1897.); Dilj, Vinkovci (1922.); OPECO, Virovitica (1896.); TVIN, Virovitica (1913.); Pik, Vrbovec (1938.); Borovo, Vukovar (1931.); Maraska, Zadar (1768.); Badel, Zagreb (1862.); Cedevita, Zagreb (1929.); Chromos, Zagreb (1920.); Croatia osiguranje, Zagreb (1884.); DTR, Zagreb (1914.); Dukat, Zagreb (1912.); Elka, Zagreb (1927.); Franck, Zagreb (1892.); Gradske pekare Klara, Zagreb (1909.); Gredelj, Zagreb (1894.); INA, Zagreb (1882.) *; Jadran, Zagreb (1930.); Jamnica, Zagreb (1828.); Katran, Zagreb (1890.); Končar, Zagreb (1921.); Kraš (osnovan pod nazivom Union), Zagreb (1911.); Lipa Mill, Zagreb (1907.); Medika, Zagreb (1922.); Pastor, Zagreb (1930.); Pliva, Zagreb (1921.); Prvomajska, Zagreb (1936.); TEŽ, Zagreb (1929.); TOZ-Penkala, Zagreb (1937.); Tvornica duhana, Zagreb (1817.); Zagrebačka banka, Zagreb (1914.); Zagrebačka pivovara, Zagreb (1892.); Karbon, Zaprešić (1932.)

 

 

 

 

 

[Yoyogi]

35 minutes ago, demag said:

...

Tako SFRJ nije izgradila niti jednu autocestu u punoj dužini ali je zato pametno uložila u sulude projekte:

Aerodrom u brdima pored Bihaća, koji je koštao kao dvije moderne autoceste od Triglava do Vardara

 

 

 

 

Implemetacija Zakona o udruženom radu 1976. je koštala kao autoput Jesenice - Đevđelija.

 

Ovo za Bihać nije ni u domenu realnog da je toliko moglo da košta.

[Amigo]

Podzemni aerodrom i ostala sklonista su bili trend u cijelom svijetu u vremenu hladnog rata i sve drzave su bacale pare na takve objekte, tako da bi se to radilo bez obzira kakav bi bio rezim na vlasti.

Mnogi takvi projekti su napusteni u cijelom svijetu i samo dokazuju sta znaci suluda politika velikih sila i koliko to utice negativno na cijeli svijet.

[mrd]

Just now, Amigo said:

Podzemni aerodrom i ostala sklonista su bili trend u cijelom svijetu u vremenu hladnog rata i sve drzave su bacale pare na takve objekte, tako da bi se to radilo bez obzira kakav bi bio rezim na vlasti.

Mnogi takvi projekti su napusteni u cijelom svijetu i samo dokazuju sta znaci suluda politika velikih sila i koliko to utice negativno na cijeli svijet.

Naravno, posebno SFRJ, koja je bila strateska sila, njih su svi hteli da osvoje, zbog teske industrije. Kako je ovo i moglo da dodje kao pitanje?

[Amigo]

16 hours ago, Darth Bane said:

Evo u cemu je razlika : pre svega u mentalitetu i pogledu na zivot , izmedju nas i ostalih nabrojanih razvijenih zemalja. 

Japan i Nemacka su posle II sv rata bili sravnjeni sa zemljom gore nego Jugoslavija. A gde su oni bili 70-tih a gde mi?

Australija i Kanada - prakticno do pre 100 godina nenaseljene zemlje ( izuzev Aboridzina) bez ikakve proizvodne i industrijske 

podloge stigli su tu gde su danas.

 

Ne znam za Australiju, ali Kanada nije bila nista losija prije 100 godina od prostora Ex-Yu, samo sto Kanada u proteklih 100 godina nije proslo ni kroz kakve ratove na svojoj teritoriji, nikada ni jedan grad nije srusen, niti jedna kuca. Niko ih nikada nije napao, dok je npr Beograd redovno bombardovan, stanovnistvo devastirano nekoliko puta, bez ratova bi u Jugoslaviji umjesto 20 bilo 30 miliona ljudi, tako da je jako glupo porediti Jugoslaviju sa Kanadom i Australijom, zemljama u kojima se od pocetka samo akumuliralo.

Edited August 19, 2019 by Amigo

[demag]

Prije 3 sata Yoyogi je rekao:

Provedba Zakona o pridruženom radu 1976. koštala je autocestu Jesenice - Gevđelija.

 

Ovo nije ni u bihaćkom carstvu, da bi moglo toliko koštati.

 

Za Željavu kažu da je ulupano cca.10 milijardi US dolara. Znači govorimo o 60ima 20st i spada u 3 najmodernija vojna aerodroma toga doba.

Znači nije ga imala Australija, Kanada, Njemačka, Engleska, Francuska, nego "jaka" SFRJ.

 

A da se i ne spominju ostali podzemni projekti za JNA i nema ništa sporno, uložite 100 milijardi dolara u obranu protiv SSSR-a ili SAD-a.

Sporna je tvrdnja da se nije moglo napraviti autoceste i moderne željeznice i sa time samu SFRJ svrstati među modernije države a proizvodnji dodati jaku dodanu vrijednost. (barem nešto)

 

Tu školu imamo danas u 21st i ne samo među običnim ljudima, nego među raznim stručnjacima koji sebe nazivaju ekonomistima.

[Kinik]

4 hours ago, demag said:

... 

 

Sve te firme koje si nabrojao, a hteo si verovatno da istaknes godinu - to su bile male tvrtke, akcionarska drustva, i pre bi se reklo da su bili pioniri u svom poslu, a ne neki  pokretaci 'industrijalizacije'. 

Bilo je toga i u Vojvodini, pa i u Srbiji i pre '18. i pre '41.

To je vise bio kuriozum.

 

Btw, secam se nekog godisnjaka iz BiH, iz doba K&K, valjda 1903, pa tamo reklama za rudarske parne bagere (Skoda?)

Da ne govorimo o 'Singer' masinama koje su bile pojam progresa i obavezni deo miraza svake udavace (uz dukate).

 

...

[demag]

1 hour ago, Kinik said:

 

Sve te firme koje si nabrojao, a hteo si verovatno da istaknes godinu - to su bile male tvrtke, akcionarska drustva, i pre bi se reklo da su bili pioniri u svom poslu, a ne neki  pokretaci 'industrijalizacije'. 

Bilo je toga i u Vojvodini, pa i u Srbiji i pre '18. i pre '41.

To je vise bio kuriozum.

 

Btw, secam se nekog godisnjaka iz BiH, iz doba K&K, valjda 1903, pa tamo reklama za rudarske parne bagere (Skoda?)

Da ne govorimo o 'Singer' masinama koje su bile pojam progresa i obavezni deo miraza svake udavace (uz dukate).

 

...

 

Veličinu tvrtke ne čini broj zaposlenih ljudi, nego ostvarivanje dodatnih vrijednosti.

Nije bitno koliko je tvrtka mala ili velika, nego njihovo znanje i profit.

 

Nisam sigurna da mi ispravno percipiramo industrijalizaciju

Možeš ti ugurati veliki broj ljudi u neku tvrtku ali to ne znači da je ta tvrtka "velika"

 

Opet ću navesti primjer Borova kao JAKE i VELIKE INDUSTRIJE.

po radniku je Bata proizvodio 4.030 pari obuće godišnje,

a Borovo je proizvodilo 803 para po radniku godišnje

Borovo je i dalje ostalo malo kao prije WW2, samo si povečao broj ljudi koji "kopaju nos" i vise po bolovanjima na račun kompletne države.

 

Zato SFRJ nije mogla u industriji ostvariti dodatnu vrijednost

i zato je u SFRJ konstantno padao broj radno aktivnog stanovništva 

povećavao se broj invalida, broj nezaposlenih i deviznih doznaka dijaspore

 

Marković je to prvi shvatio i pokušao vratiti sistem na prvatno vlasništvo i kapitalizam...debelo kasno

Da je 70ih krenuo, danas bi živili u YU. 

 

Bolje 100 malih  uspiješnih tvrtki, nego jedan ogroman gubitaš

 

 

Edited August 19, 2019 by demag

[Kinik]

...

 

Ne znam samo zasto je nekome palo na pamet da pravi multinacionalne gigante, kada je lepo mogao da radi u uslovima predindustrijske manufakture.

 

...

[Vjekoslav]

...

https://vijesti.hrt.hr/535935/na-pleso-sletio-antonov-124-dopremio-motor-iz-nuklearne-elektrane-smolensk

...

http://tehnika.lzmk.hr/jugoturbina/

...

 

[Yoyogi]

12 hours ago, Beonegro said:

Pokusavas da kazes da je bilo sasvim u duhu vremena to sto je bivsa Jugoslavija prije 30-40-50 godina subvencionisala domacu proizvodnju automobila? 😉 

Nije to bilo samo u duhu vremena, to je večito.

Evo, kako je Obama komunističkim metodama (kao kada su pekarski TAM-ići vozili keš za isplatu plata u Kragujevcu) spasio Detroit. Baš tako, džakovima para.

Kako su dosli do toga? Tako jer, kada nema Lade i Yuga, američka su kola najgore što pare mogu da kupe, i danas.

 

I eno ih, ćopaju usput i dalje.

[Darth Bane]

8 hours ago, Yoyogi said:

 

Bane, ovo ti nije baš tačno.

Kada sam došao u Australiju, početkom 1992. tamo je bilo 5 proizvođača automobila. Ford, GM, Toyota, Mitsubishi i Nissan.

Danas (već godinama) nema ni jednog.

Prvo su otisli Japanci, sa tog malog tržišta. Prodaju im oni ali bez lokalne proizvodnje.

 

Ako si mislio na lokalne proizvodne pogone, što su se oni zatvorili, razlog je bio da ako nema 3 fabrike da uzimaju delove , nema vise "economy of scale" kada bi delovi bili jeftini pa i kola kostala manje. To je drzava nekako pokušavala da očuva ali privatni biznisi nisu u tome videli ništa.

 

Danas, u Australiji, niko ne pravi kola. Za generaciju od danas, niko neće ni znati kako se uopšte prave.

Dobro, nisam bas ulazio u "sitna crevca" jer me bas ne zanima preterano automobilska industrrija Australije. Secam se da je vlada (LIberals) negde 2015-2016 predlozila njihovo zatvaranje upravo zato sto tamo nema ekonomike. I da je za potrosace bolje kupovati uvozne automobile, nego da drzava subvencionira domacu proizvodnju uz obavezne tarife na uvoz kako bi se ona zastitila. Potrosac u Australiji bi tu gubio. 

Drugo, vremena se menjaju , sta ce recimo Australiji da proizvodi pegle I sl. Ona ima skupu radnu snagu I nikada ne bi mogla biti konkurenta (sto se tih proizvoda tice ) npr. jednom Bangladesu! Ali zato razvija industrije gde moze biti medju svetskim liderima: pre svega u rudarstvu - know-how, specializovane programme (software) za projektovanje u rudarstvu, rudarsku opremu; zatim tu je education, healthcare and medical sciences, ima ambicija da stimulise tzv biotech kompanije - pogotovo one koje se bave istrazivanjem terapija maticnim celijama (stem cell therapies). U tome je buducnost Australije a ne u proizvodnji pegli I sijalica.

Ovo vezanano za proizvodnju u bivsoj SFRJ: interesantno je da je I pored toliko pogona I velikog viska radnika u gotovo svim preduzecima, I dalje je visoka nezaposlenost bila hronicni problem?! Statisticki podaci pokazuju da je cak I u "zlatnim" 60-tim I 70-tim, I pored velikog odliva radne snage u inostranstvo (tzv gastarbajteri - oko 20 % aktivne radne snage) kada je "Tita otvorio granice" - nezaposlenost bila recimo 6-7 %??!?! 80-tih ona je dostigla nekih 15-ak procenata? Veca nego danas u vreme Vucica I kada je navodno sva industrija unistena - I opet je manji procenat nezaposlenosti nego tada? A kada bi se uzeo procenat onih koji su bili tzv "underemployed" - to su bili svi oni koji su bili "visak" -situacija bi bila jos gora! A interesantno je da je bilo ljudi koji su se samo vodili na spisku zaposlenih - dovoljno je bilo da dodju ujutru da se prijave da su dosli na posao I - odmagle te ih nema vise do kraja dana! I za to su dobijali platu??!?!! A bilo je "X" takvih slucajeva.

 

[Darth Bane]

7 hours ago, Amigo said:

 

Ne znam za Australiju, ali Kanada nije bila nista losija prije 100 godina od prostora Ex-Yu, samo sto Kanada u proteklih 100 godina nije proslo ni kroz kakve ratove na svojoj teritoriji, nikada ni jedan grad nije srusen, niti jedna kuca. Niko ih nikada nije napao, dok je npr Beograd redovno bombardovan, stanovnistvo devastirano nekoliko puta, bez ratova bi u Jugoslaviji umjesto 20 bilo 30 miliona ljudi, tako da je jako glupo porediti Jugoslaviju sa Kanadom i Australijom, zemljama u kojima se od pocetka samo akumuliralo.

Doduse ima I u ovome istine. Ali su obe zemlje ucestvovale u ratovima : u  I sv ratu, zatim u II sv ratu (Australija je cak bila I bombardovana od strane Japana) , zatim u Vijetnamskom ratu - a Kanada je cesto ucestovavla u vojnim intervencijama kao clanica NATO. 

Drugo, slazem se da su to zemlje sa velikim stepenom pre svega politicke stabilnosti, bez nekih previranja I revolucija od kako su nastale.

Zato ja kazem I ovima u Srbiji - koji bi sada da prave neku novu revoluciju protiv Vucica I co : manite se toga jer svaka revolucija donosi bedu I tri koraka unazad pre nego sto se polako krene napred. Imamo iskustvo nakon '45 u Jugoslaviji: sve do sredine 60-tih to je bila teska beda . Pa I skorija istorija: nakon pada Milosevica, trebalo je da prodje skoro 10-ak godina da bi se krenulo u neki skromniji oporavak.

Dakle, tacno je da je Srbija bila I rusena I bombardovana - ali pitanje je zasto se sve to dogadjalo? Eto imamo primeer naseg suseda - Bugarske , koja je mnogo manje rusena I stradala od Srbije. pa opet nije razvijena zemlja. A zatim primer Nemacke - devastirana nakon II sv rata da bi ubrzo postala industrijska sila. Ili primer Poljske. Ona je zivela u bedi za vreme socijalizma, njih su Rusi mnogo maltretirali - jer us bili vekovni neprijatelji. Ali, nakon sloma komunizma oni su se brzo oporavili. I sada ti mozes da uporedis npr Poljsku I Bugarsku: zemlje koje su prozivele relativno slicnu sudbinu, obe su vec duze vreme clanice EU, obe imaju pristup istim EU fondovima pod istim uslovima, pristup istom trzistu itd. … a jedna je razvijena dok je druga relativno nerazvijena ?!?!?!!? Dakle, po meni, sve je u glavcam ljudi. Moze I Srbija , odjednom da se trgne, desi se neki "zak" u glavama vecine ljudi, krenu da vise razmisljaju o ekonomiji nego o srednjovekovnim mitovima, oteraju u PM ove koji ih zamajavaju I - za 10-ak godina imaces potpuno drugaciju zemlju!!! Jeste da deluje pomalo kao SF ali je moguce. Sve je u glavama.