Taktika: formacije i stilovi

[Мџе]

Zanimljiv kratak video Beniteza gde priča o razlici izmedju Engleza i Španaca/Italijana. Pogotovo je zanimljiv ovaj deo oko POMO i da to zna. Ja sam na temi “R.I.P.” napisao jedan malo duži post o ovome i pomenuo kako je Čarls Hjuz sa svojom FA trenerskom školom osamdesetih isškolovao more nazadnih ostrvskih trenera, nešto kao naš Milovan Ðorić. 
 

Engleski fudbal su spasili stranci, da nije njih bila bi peta/šesta liga u Evropi.

 

 

[Мџе]

Vejn Harison, bivši trener i direktor Blekpulove akademije, je napisao knjigu koja se zove "Coaching 4-2-3-1". Jedan od zanimljivijih delova knjige je kako on vidi poziciju šestice u ovom sistemu gde je naziva najbitnijom pozicijom u timu. Po njegovom mišljenju svi napadi kreću od ovog igrača i jako je bitno da je igrač tehnički potkovan jer njegova uloga u građenju napada je ogromna. To nas vraća na dilemu da li bi u timu trebalo da imamo klasičnu šesticu tj. igrača koji samo služi da osvoji loptu nazad. Inače i Paskval Kaza koga sam citirao na prošloj strani je isto crtao akcije u kojima igrač sa ulogom zadnjeg veznog šalje duge lopte na krilo gde krilni igrač igra 1 na 1 sa čuvarom. 

 

 

 

 

 

Neko moje razmišljanje je da ova pozicija ne mora biti toliko tehnički obučena ako imaš obučenog štopera koji će odraditi sličan posao. Za vikend sam gledao utakmicu Lokomotive protiv Krilja Sovjetov i domaćin je skoro doveo 195cm visokog meksičkog štopera koji ima odličan pas i kontrolu lopte. Čudo na tu visinu i baš dobar ubod Lokomotive, platili su ga 5 miliona Almeriji. Dole, jedna od sekvenci Cezara Montesa gde šalje odličan dijagonalan pas. Inače Loko igra sa dva pivota koji se baš i ne snalaze sa loptom i samim tim značaj štopera postaje veći u organizaciji njihovog napada.

 

 

 

 

[Мџе]

U knjizi ima dosta priče o tome na koji način ofanzivni igrači treba da se kreću kako bi se oslobodili čuvara. Na dva primere dole vidi se kako se levo krilo (11) kreće u jednom smeru i brzo menja pravac u drugom kako bi se oslobodio čuvara, primio loptu i napao gol. Većina primera je ipak više vezana za napadača i tu se vidi koliko je u 4-2-3-1 jako važno da imaš pokretnog centarfora koji dobro čita igru.

 

 

 

Sa druge strane, kretanje je bitno kako bi se prostor oslobodio za drugog igrača. Kao na primeru dole, sedmica ulazi u sredinu kako bi odvukao čuvare i ostavio prostor beku na krilu da sam napadne gol. Ono što je Šerif uradio loše na derbiju kada je upao Silasu u putanju i navukao celu odbranu Partizana dole pa je lopta morala da ide nazad na sredinu.

 

(Isprekidana strelica - pas, puna - kretnja igrača)

 

Takođe interesantno iz primera dole a isto vezano za derbi, uvek kada build up krene sa jedne strane akcija se u velikom slučaju završava na drugoj strani. Ako Seol igra desnog beka i napad se gradi odatle, normalno da će prostor na levom boku, gde je igrao Olajinka, biti prazniji i da će on imati više prostora za napad od Silas. Zato je bitno imati oba beka na visokom nivou.

 

 

Dve dobre akcije i gola gde se vidi kako igrač odvlači čuvara da bi napravio prostor za saigrača. Prva je gol Vojvodine protiv Ajaksa gde Andrija Radulović odvlači levog beka Ajaksa i pokazuje Seriju rukom da odigra za Lazara Nikolića. 

 

Druga je čuvena akcija Mančestera protiv Arsenala 2010. godine. Runi započinje akciju u šesnaestercu (ne može da se vidi na gifu) i onda sa Nanijem odigrava nekoliko dodavanja i akcija se završava u golu Arsenala. Ključnu ulogu je odigrao Park koji je navukao jednog od čuvara i otvorio Runiju prostor.

[Мџе]

Ah brate, mogao bih Beniteza da slušam po ceo dan. Najzanimljiviji trener za slušanje o taktici.

 

Ali ovaj deo gde priča kako je zamenio pozicije Alonsu i Masćeranu zato što je na desnom krilu igrao Roben, shvatiš koliko je Arjen svima zajeban igrač bio.

 

 

[Мџе]

Nema ništa lepše nego videti štopera koji ume da pošalje dug pas. Pogotovu kada ti je protivnik direktni rival i kada stoje u srednjem bloku pokušavajući da ti ograniče prostor. 

 

Sergej Semak je ruski Gvaridola. 

[Мџе]

Zanimljiv isečak iz knjige o Pepu koji je napisao Marti Perarnau.
 

“Next stop Anfield. Pep goes for a 'Yugoslavia game plan: our terminology for tactical discipline in defence, sharp, no-nonsense clearing of the ball when the opposition threatens, total concentration and tight marking.“

 

Defanzivna igra kod nas je usadjena kroz različite socio-istorijske okolnosti našeg podneblja. Džonatan Vilson je pisao da karakteristike različitih podneblja imaju efekta na to ko kakav fudbal odredjena nacija igra pa se percepcira da su se Italijani kroz istoriju uglavnom branili i zato igraju defanzivan fudbal, da Holandjani forsiraju presing zbog kontrole prostora jer im je država mala, da je Južnoamerikancima bitnija individualnost od timske igre, Nemcima disciplina a mi smo izgleda totalni defanzivci.