Taktika: formacije i stilovi

[Мџе]

Zanimljiv kratak video Beniteza gde priča o razlici izmedju Engleza i Španaca/Italijana. Pogotovo je zanimljiv ovaj deo oko POMO i da to zna. Ja sam na temi “R.I.P.” napisao jedan malo duži post o ovome i pomenuo kako je Čarls Hjuz sa svojom FA trenerskom školom osamdesetih isškolovao more nazadnih ostrvskih trenera, nešto kao naš Milovan Ðorić. 
 

Engleski fudbal su spasili stranci, da nije njih bila bi peta/šesta liga u Evropi.

 

 

[Мџе]

Vejn Harison, bivši trener i direktor Blekpulove akademije, je napisao knjigu koja se zove "Coaching 4-2-3-1". Jedan od zanimljivijih delova knjige je kako on vidi poziciju šestice u ovom sistemu gde je naziva najbitnijom pozicijom u timu. Po njegovom mišljenju svi napadi kreću od ovog igrača i jako je bitno da je igrač tehnički potkovan jer njegova uloga u građenju napada je ogromna. To nas vraća na dilemu da li bi u timu trebalo da imamo klasičnu šesticu tj. igrača koji samo služi da osvoji loptu nazad. Inače i Paskval Kaza koga sam citirao na prošloj strani je isto crtao akcije u kojima igrač sa ulogom zadnjeg veznog šalje duge lopte na krilo gde krilni igrač igra 1 na 1 sa čuvarom. 

 

 

 

 

 

Neko moje razmišljanje je da ova pozicija ne mora biti toliko tehnički obučena ako imaš obučenog štopera koji će odraditi sličan posao. Za vikend sam gledao utakmicu Lokomotive protiv Krilja Sovjetov i domaćin je skoro doveo 195cm visokog meksičkog štopera koji ima odličan pas i kontrolu lopte. Čudo na tu visinu i baš dobar ubod Lokomotive, platili su ga 5 miliona Almeriji. Dole, jedna od sekvenci Cezara Montesa gde šalje odličan dijagonalan pas. Inače Loko igra sa dva pivota koji se baš i ne snalaze sa loptom i samim tim značaj štopera postaje veći u organizaciji njihovog napada.

 

 

 

 

[Мџе]

U knjizi ima dosta priče o tome na koji način ofanzivni igrači treba da se kreću kako bi se oslobodili čuvara. Na dva primere dole vidi se kako se levo krilo (11) kreće u jednom smeru i brzo menja pravac u drugom kako bi se oslobodio čuvara, primio loptu i napao gol. Većina primera je ipak više vezana za napadača i tu se vidi koliko je u 4-2-3-1 jako važno da imaš pokretnog centarfora koji dobro čita igru.

 

 

 

Sa druge strane, kretanje je bitno kako bi se prostor oslobodio za drugog igrača. Kao na primeru dole, sedmica ulazi u sredinu kako bi odvukao čuvare i ostavio prostor beku na krilu da sam napadne gol. Ono što je Šerif uradio loše na derbiju kada je upao Silasu u putanju i navukao celu odbranu Partizana dole pa je lopta morala da ide nazad na sredinu.

 

(Isprekidana strelica - pas, puna - kretnja igrača)

 

Takođe interesantno iz primera dole a isto vezano za derbi, uvek kada build up krene sa jedne strane akcija se u velikom slučaju završava na drugoj strani. Ako Seol igra desnog beka i napad se gradi odatle, normalno da će prostor na levom boku, gde je igrao Olajinka, biti prazniji i da će on imati više prostora za napad od Silas. Zato je bitno imati oba beka na visokom nivou.

 

 

Dve dobre akcije i gola gde se vidi kako igrač odvlači čuvara da bi napravio prostor za saigrača. Prva je gol Vojvodine protiv Ajaksa gde Andrija Radulović odvlači levog beka Ajaksa i pokazuje Seriju rukom da odigra za Lazara Nikolića. 

 

Druga je čuvena akcija Mančestera protiv Arsenala 2010. godine. Runi započinje akciju u šesnaestercu (ne može da se vidi na gifu) i onda sa Nanijem odigrava nekoliko dodavanja i akcija se završava u golu Arsenala. Ključnu ulogu je odigrao Park koji je navukao jednog od čuvara i otvorio Runiju prostor.

[Мџе]

Ah brate, mogao bih Beniteza da slušam po ceo dan. Najzanimljiviji trener za slušanje o taktici.

 

Ali ovaj deo gde priča kako je zamenio pozicije Alonsu i Masćeranu zato što je na desnom krilu igrao Roben, shvatiš koliko je Arjen svima zajeban igrač bio.

 

 

[Мџе]

Nema ništa lepše nego videti štopera koji ume da pošalje dug pas. Pogotovu kada ti je protivnik direktni rival i kada stoje u srednjem bloku pokušavajući da ti ograniče prostor. 

 

Sergej Semak je ruski Gvaridola. 

[Мџе]

Zanimljiv isečak iz knjige o Pepu koji je napisao Marti Perarnau.
 

“Next stop Anfield. Pep goes for a 'Yugoslavia game plan: our terminology for tactical discipline in defence, sharp, no-nonsense clearing of the ball when the opposition threatens, total concentration and tight marking.“

 

Defanzivna igra kod nas je usadjena kroz različite socio-istorijske okolnosti našeg podneblja. Džonatan Vilson je pisao da karakteristike različitih podneblja imaju efekta na to ko kakav fudbal odredjena nacija igra pa se percepcira da su se Italijani kroz istoriju uglavnom branili i zato igraju defanzivan fudbal, da Holandjani forsiraju presing zbog kontrole prostora jer im je država mala, da je Južnoamerikancima bitnija individualnost od timske igre, Nemcima disciplina a mi smo izgleda totalni defanzivci.

[Мџе]

Dve sekvence sa čuvene utakmice 2023. kada su se Arsenal i Siti klali za prvo mesto. Pepov plan je bio da se u pozadini sačeka sa build up-om, da se forsira dosta kombinacija izmedju Stounsa, Dijasa i Edersona i da se lopta ne žuri napred kako bi se Arsenalovi igrači izvukli i navikli na visok presing. 
 

Sedmi minut, jak presing tobdžija i Ederson umesto da loptu pošalje nazad prema Dijasu, šalje je po navici Stounsu, ovaj dug precizan pas prema Halandu i pada gol preko KDB-a. Pep ljut, dere se na Edersona i objašnjava mu da mora da se čeka, da se rade duge kombinacije pozadi i da se seti šta je plan utakmice a ne da igra po automatizmu.

 

Kao rezultat, nekih 20 minuta kasnije, mesta pozadi koliko hoćeš i šanse se redjaju jedna

za drugom za Siti. Utakmica se završava 4-1 za domaćina i ostalo je istorija. Pep trenerski mastermajnd.

[Мџе]

Jedan od zanimljivijih finala Lige Šampiona, sa taktičke strane, se odigralo u Beču 1995. godine između Milana koji je predvodio Kapelo i Ajaksa koji je predvodio Luis van Gal. Bio je to sukob dve najdominatnije fudbalske škole 90-ih, italijanske i holandske. Kapelo je izašao u tada klasičnoj 4-4-2 dok je Luis izveo drugačiju, orignalnu holandsku formaciju 3-4-3 koja se razlikuje od italijanske 3-4-3 jer ne podrazumeva ving-bekove već ima dijamant u sredini. Inače tvorac te formacije je Krojf koji je bio zakleti protivnik Van Gala i njih dvojica se nisu podnosili ali Luis videvši koliko formacija odgovara holandskom mentalitetu, lako ju je usvojio. 

 

 

Cela bitka se simptomatično današnjem vremenu odigrala u zadnjoj liniji Ajaksa. Holandska škola, povezana sa društvenim i geografskim prilikama, je uvek bila oko kontrole prostora što je podrazumevalo da svi igrači budu tehnički potkovani kako bi taj prostor stvorio (počev od golmana). Zato je Ajaks sebi i mogao da dozvoli da igra sa tri štopera pozadi. Kako su sve druge ekipe igrale sa dva nadapača verovali da oni mogu da izađu na kraj sa njima defanzivno a ofazivno im nisu bili potrebni bekovi jer su i Blind i de Bur imali odličnu kontrolu lopte dok je Rajziger bio prosečan ali opet dovoljno dobar. U napadu je dijamant pravio dosta prostora jer je desetka funkcionisala kao shadow striker gde je dosta golova padalo iz drugog plana nakon što napadač odvuče štopere a desetka ostane sama. Taj prostor (opet o prostoru) izmedju defanzive i sredine je ova formacija odlično koristila i najprofilisanija takva 10ka iz Holdanije je Denis Bergkamp. Kada je igrao u Ajaksu njegova uloga je više bila oko postizanja golova iz drugog plana, kao kod Litmanena kasnije (nakon Denisa u Ajaksu) koji je u Erediviziji 90-ih na 179 utakmica postigao 96 golova, dok Denisova uloga će se u Engleskoj promeniti i on će više biti fokusiran na asistencije ali će taj prostor ostati rak rana klasičnoj formaciji.

 

Kapelo je tu zadnju liniju jako dobro zatvorio u prvom poluvremenu. Masaru i Simoneu je dao zadatke da pritiskaju Blinda i de Bura a da najslabiju kariku Rajzigera ostave samog da organizuje napad i to se otprilike završavalo ovako:

 

To je dovelo da Milan dominira tokom prvog poluvremena i zabrinuti Luis se odlučio na promene u pauzi. Spustio je Rajkarda niže sa pozicije zadnjeg veznog da skuplja loptu u zadnjoj liniji i aktivnije organizuje napad. Pored toga u toku drugog poluvremena izbacio je dva nedodirljiva igrača Sedorfa i Litmanena i ubacio Kanua i Klajverta koji su mu doneli brzinu i agilnost. Jedini gol na utakmici je postigao Klajvert i to tako što mu je Rajkard dodao loptu. Taktički masterpeice Van Gala nad Kapelom.

 

Preporučujem vam da pogledate celu utakmicu na ovom linku. U pitanju je klasik fudbala sa puno legendarnih imena.