Jump to content

KK Crvena zvezda 2023/24 - Zadovoljština


didžej hel

Recommended Posts

Veliki sam fan Nede, Miki. Nase dete, talent Bogom dan, lepota od napadackih resenja. Uvek cu biti uz njega.


Ali sto ljudima smeta i nije nuzno ispaljivanje u napadu nego nonsalancija u odbrani, Shabazzovski jogging na nasu polovinu uz pogled ka parketu dok se ostatak tima u sprintu vraca u odbranu i igra 4 na 5 mu jednostavno nije potreban. Malo fali samopouzdanja ali treba i da grize malo vise trenutno, to je po meni nesporno.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

U upravi rade neki ljudi koji misle da je u 2023 moguće nešto zauvek skinuti sa neta

 

 

CRVENA ZVEZDA NA NOVOGODIŠNEM SKENERU: Decenija proseka, uz rekreativno igranje elite bez želje za stvaranjem ozbiljnog evropskog sistema!

HotSport

Objavljeno: 31.12.23 u 11:00

Najjednostavnije rešenje nije uvek najbolje, zato i postoje turbulencije bez inča napretka.

 

Košarkaški klub Crvena zvezda je praktično začetnik košarke na ovim prostorima, imala je svoju zlatnu deceniju po osnivanju, a potom je potisnuta, najpre od hrvatskih i slovenačkih klubova, da bi se potom devedesetih godina palo u senku Partizana, uz sporadične uspehe, a poslednjih deset godina koje su takozvano zlatno doba, su zapravo dekata stagnacije i proseka, koja je mogla biti daleko bolja da se radilo kako treba.

 

Ipak, puna decenija neuspeha, promašenih uprava i investicija dovela je klub do ivice egzistencije, kada su početkom prošle decenije odnošeni koševi, igralo se bez sponzora, sa tinejdžerima, što je dovelo do gotovo klinički smrti kluba i izvršenaj UPPR.

 

 

 

Nebojša Čović, čovek koji se danas koristi kao sinonim za uspehe crveno-belog u modernom dobu, došao je na čelo kluba, i kroz dve godine po svom dolasku, uspeo da se plasira u Evroligu, i tada već ustanovio modus operandi za narednu deceniju, koji je uz sporadične uspehe, sistemski užasan.

 

Naime, u premijernoj sezoni u Evroligi, kada se u Zvezdu slio do tada neviđen budžet za taj klub, dovedena su, malo je reći diskutabilna rešenja, pa je tako ponajbolji igrač Blejk Šilb oteran u sred sezone, a crveno-beli su u sezoni koja je trebala da znači preuzimanje trona od Partizana, doživela potpuni debakl, a zamena za ključnog igrača bio je užasni Oleksandr Lipovij, koji i dan danas služi kao mim navijačima crveno-belih.

 

 

 

Naime, crveno-beli su u Evroligi ispali u prvoj rundi, potom su ispustili ogromnu prednost u Evrokupu od strane Uniska, na čijem je čelu bio Andrea Trinkijeri, dok je sramotno u Areni izgubljeno od Cibone, koja je realno imala svega šest ozbiljnih igrača, u sred Beograda, eliminisala ubedljivo prvi tim regiona nakon regularnog dela.

 

Debakl je potvrdilo razaranje od strane Partizana u finalu lige Srbije, gde je jedina pobeda ostala onih ozloglašenih 3 na 5, a pitanje je da nije bilo tuče, da li bi radila metla za Zvezdu u tom momentu.

 

 

 

Dogodine, na samu sreću se ušlo u Evroligu, što je dovelo do povećanja budžeta, dok je stanje u Partizanu postajalo sve gore, praktično eliminišući i poslednjeg ozbiljnog rivala u regionu, pa je dovelo do toga, da se istorijska sezona u ABA ligi, poklopi sa sjajnim partijama u evropskoj eliti, što je dovelo do istorijske sezone, gde je izboren plasman u TOP16, uz određene tragedije, ostaje gorak ukus što Galata nije pala u Beogradu, a moglo se upisati barem šest trijumfa u toj drugoj fazi i pored teške grupe.

 

Sa druge strane, u ABA ligi, Partizan je u polufinalu uzeo brejk, sve je slutilo na još jednu propalu godinu, ali je na krilima Đenke, Kaline, a u poslednjem meču i Markusa Vilijamsa, srušen crno-beli klub, pa je rival u finalu bila nedorasla Cedevita, čime je uspostavljena hegemonija na Jadranu.

 

 

 

Nakon te pobede, prvi put smo svedočili, užasnom radu uprave crveno-belih, koja je to leto uradila katastrofalan posao na tržištu, dovedeni su Sofo, rekordni ugovor, koji je posle tri utakmice evidentno dokazao svima da nije više za ozbiljnu košarku, Mekel plejmejker iz NBA lige koji nije razigravao nikoga, Rajan Tompson šuter koji se mučio da pogodi vazduh, ali i ozloglašeni Stefan Nastić, kome je mandat u Zvezdi ostao upamćen kao nekome ko je zadužen za sakaćenje svojih igrača na treninzima.

 

Potom je došlo do kockanja, doselekcije koja je spasila sezonu, jer da Kvinsi Miler i Majk Cirbes nisu odigrali šest meseci životne košarke u tom periodu, uz dirigentsku palicu Stefana Jovića koji se profilisao kao ponajbolji plejmejker Evrope u tom periodu, izvukli su godinu i do današnjeg dana ostvarili najveći uspeh u istoriji kluba, sa plasmanom u najbolih osam ekipa Evrope.

 

 

 

Potom je došlo do godine pomešanih osećanja, kada je na krilima mizernog budžeta, koji ponovo uprava nije uspela da obezbedi Radonjiću, došlo se do šesnaest pobeda, i najboljeg skora u istoriji novog fromata Evrolige, kada je Crvena zvezda u pitanju, čišćenje svih trofeja, uz pretežno domaći roster, ali magija Deja nije ispoštovana, jer umesto da se nadogradi na fantastičan roster, Čović i ostatak uprave, dopustili su da ode deset igrača, razmontirali su tim, doveli nedorasle zamene, trenera početnika (Alimpijević je danas i više nego zreo za Evroligu, sa neupitnim kvalitetima).

 

Kulminacija katastrofalnog rostera je bila, i pored 11 pobeda u Evroligi, koje su se tada doživele tragično, a kasnije će se uspostaviti kao granica do koje Zvezda generalno može, poraz od Evrokup ekipe Budućnosti, iako je postojala prednost domaćeg terena, što je i do dana današnjeg neponovljen scenario, da je tim sa tri utakmice pred svojim navijačima doživeo poraz u finalnoj seriji.

 

 

 

Potom se ušlo u godine monotonije, nakon što se revanširalo za svaku bruku Budućnosti i njihove uprave u Podgorici, gde je crnogorski tim ispraćen sa trocifrenom razlikom u Beogradu, došlo se do faze, gde Zvezda ni santim nije napredovala. Iz godine u godinu se ulazilo u Evroligu sa rekreativnim ciljevima, diskubitalnim odlukama uprave došlo se to toga da klub varira gotovo pola decenije između pretposlednjeg i 12 mesta, gde je par godina uzastopno gornja granica pobeda bila tih 11 trijumfa.

 

Nakon kratke retrospektive praktično prošle decenije Zvezde, zaista je pravo čudo kako je pored navijača velikog kluba kao što je Zvezda, u tom periodu ostalo neopaženo besciljno vođenje kluba, gde čak ni navijački šop nije bio dostupan veliku većinu vremena, parkitčno dresovi nisu mogli da se kupe, dok ljudi u upravi, osim Nebojše Čovića, deluje kao da više vole da rade retvitove, i nose diskutabilna odela, nego da se trude da nađu pojačanja koja će doneti klubu novi level, skladan eksponencijalno rastućem budžetu velikana.

 

 

 

Kulminacija katastrofe u upravnom odboru, dovela je do toga da je vrlo verovatno najbolji igrač u istoriji kluba, a trenutno najkvalitetniji igrač Evrope, Fakundo Kampaco, tri meseca po Evroligi vođen od gostovanja do gostovanja, kao cirkuska atrakcija, gde se apsolutno neprofesionalno poslovanje kluba izvuklo na videlo, a čovek koji je kasnije, ispostaviće se, gulio kolena po parketu za svaku loptu, uskraćen prava na tri meseca košarke u eliti, a kada se vratio, bilo je prekasno, iako je pet vezanih pobeda na kraju sezone, bila mala demonstracija njegovih kvaliteta.

 

U međurvremenu, u najmanje amatersko rađenje posla oko Nikole Topića, koji je morao da igra KLS zbog uprave je samo trešnjica na torti, a ulazak u ovu sezonu je samo dodavanje upitnika, kako se i dalje Zvezda svodi na ziheraško poslovanje, bez i malo rizika, i pored istorijskog budžeta prema rečima Nebojše Čovića.

 

 

 

U suštini, kako je rastao budžet, tako su rasla i očekivanja, selektovana je ekstremno fizički nedorasla i mlitava ekipa za evropsku elitu, pa je ishod bio identičan kao i pre četiri godine, kada je u prva četiri kola oteran trener koji je radio prilično dobar posao sezonu pre, a nakon njegovog učestvovanja u selekciji tima, oteran je i dovedeno potpuno novo ime, što je možda dokaz da se za dovođenje igrača, nezavisno od resursa, najmanje pita stručni štab.

 

Bilo kako bilo, Ostoja Mijailović i Partizan su pokazali najljućem rivalu, kako se u Srbiji može iz godine u godinu generisati veći budžet, pa su tako na sve teze iz tabora crveno-belih kako je nemoguće za klub sa ovih prostora da juri završni turnir Evrolige, stavili veliku crno-belu tačku, i pored realno manjeg broja navijača (što se ne vidi u halama), i apsolutno svaki izgovor ovoj upravi ukinuli, koja je i nakon još jedne rekreativne sezone u eliti i dalje netaknuta u klubu, a crvene lampice ne da su se davno upalile, nego je kritična letargija u klubu, a po sistemu Okamove oštrice ide se na manji rizik, što je dovelo do stanja u kakvom se klub sada nalazi, i pored deset godina dominantnih uslova u odnosu na ostale, koje se ama baš nikako nisu iskoristile.

 

 

 

Zvezda Nebojše Čovića je pokazala da je dominantna (uglavnom), kada nema realnu konkurenciju, a kada se pojavi teškaš u regionu, poput Partizana, u jedinom finalu gde su rukavice s jednakim uslovima bile skinute (bez ograničenja stranaca u finalu ABA lige), definitivno logistički kaska za konkurentom, što svim Zvezdašima koji vole košarku itekako bode oči. Trofeji bez pravih rivala ne pokazuju pravu sliku, a ovo je poslednja godina da klub sa Malog Kalemegdana pokaže da nije neozbiljan, pa da tu postoje ambicije za dizanje nivoa i nedopuštanje prelaska hegemonije regiona u tuđe ruke.

 

Epilog svega je, da se na krilima srećne doselekcije, kada se gasio požar u poslednjim trenucima, bankrotom nekih ekipa koje su trebale da igraju elitu, istorijskim problemima u najvećem rivalu, Crvena zvezda je izostavila građenje ozbiljno sistema rada, sa copy-paste greškama, gde su treneri prerano terani, što je bacalo sezonu u haos, gde je nemogućnost da se najbolji igrači zadrže iz sezone u sezonu (NIKADA NISU ZADRŽANA BAREM DVA NAJBOLJA IGRAČA U DESET GODINA EVROLIGE), došlo se do toga da se elita igra rekreativno veliki procenat sezona, a koliko je teško raditi u Zvezdi govori podatak da u najtrofejnijem periodu kluba u istoriji, Delije uvek hoće nivo više.

 

  • Like 25
  • Love 3
  • Thanks 20
Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, paxxx said:

U upravi rade neki ljudi koji misle da je u 2023 moguće nešto zauvek skinuti sa neta

 

 

CRVENA ZVEZDA NA NOVOGODIŠNEM SKENERU: Decenija proseka, uz rekreativno igranje elite bez želje za stvaranjem ozbiljnog evropskog sistema!

HotSport

Objavljeno: 31.12.23 u 11:00

Najjednostavnije rešenje nije uvek najbolje, zato i postoje turbulencije bez inča napretka.

 

Košarkaški klub Crvena zvezda je praktično začetnik košarke na ovim prostorima, imala je svoju zlatnu deceniju po osnivanju, a potom je potisnuta, najpre od hrvatskih i slovenačkih klubova, da bi se potom devedesetih godina palo u senku Partizana, uz sporadične uspehe, a poslednjih deset godina koje su takozvano zlatno doba, su zapravo dekata stagnacije i proseka, koja je mogla biti daleko bolja da se radilo kako treba.

 

Ipak, puna decenija neuspeha, promašenih uprava i investicija dovela je klub do ivice egzistencije, kada su početkom prošle decenije odnošeni koševi, igralo se bez sponzora, sa tinejdžerima, što je dovelo do gotovo klinički smrti kluba i izvršenaj UPPR.

 

 

 

Nebojša Čović, čovek koji se danas koristi kao sinonim za uspehe crveno-belog u modernom dobu, došao je na čelo kluba, i kroz dve godine po svom dolasku, uspeo da se plasira u Evroligu, i tada već ustanovio modus operandi za narednu deceniju, koji je uz sporadične uspehe, sistemski užasan.

 

Naime, u premijernoj sezoni u Evroligi, kada se u Zvezdu slio do tada neviđen budžet za taj klub, dovedena su, malo je reći diskutabilna rešenja, pa je tako ponajbolji igrač Blejk Šilb oteran u sred sezone, a crveno-beli su u sezoni koja je trebala da znači preuzimanje trona od Partizana, doživela potpuni debakl, a zamena za ključnog igrača bio je užasni Oleksandr Lipovij, koji i dan danas služi kao mim navijačima crveno-belih.

 

 

 

Naime, crveno-beli su u Evroligi ispali u prvoj rundi, potom su ispustili ogromnu prednost u Evrokupu od strane Uniska, na čijem je čelu bio Andrea Trinkijeri, dok je sramotno u Areni izgubljeno od Cibone, koja je realno imala svega šest ozbiljnih igrača, u sred Beograda, eliminisala ubedljivo prvi tim regiona nakon regularnog dela.

 

Debakl je potvrdilo razaranje od strane Partizana u finalu lige Srbije, gde je jedina pobeda ostala onih ozloglašenih 3 na 5, a pitanje je da nije bilo tuče, da li bi radila metla za Zvezdu u tom momentu.

 

 

 

Dogodine, na samu sreću se ušlo u Evroligu, što je dovelo do povećanja budžeta, dok je stanje u Partizanu postajalo sve gore, praktično eliminišući i poslednjeg ozbiljnog rivala u regionu, pa je dovelo do toga, da se istorijska sezona u ABA ligi, poklopi sa sjajnim partijama u evropskoj eliti, što je dovelo do istorijske sezone, gde je izboren plasman u TOP16, uz određene tragedije, ostaje gorak ukus što Galata nije pala u Beogradu, a moglo se upisati barem šest trijumfa u toj drugoj fazi i pored teške grupe.

 

Sa druge strane, u ABA ligi, Partizan je u polufinalu uzeo brejk, sve je slutilo na još jednu propalu godinu, ali je na krilima Đenke, Kaline, a u poslednjem meču i Markusa Vilijamsa, srušen crno-beli klub, pa je rival u finalu bila nedorasla Cedevita, čime je uspostavljena hegemonija na Jadranu.

 

 

 

Nakon te pobede, prvi put smo svedočili, užasnom radu uprave crveno-belih, koja je to leto uradila katastrofalan posao na tržištu, dovedeni su Sofo, rekordni ugovor, koji je posle tri utakmice evidentno dokazao svima da nije više za ozbiljnu košarku, Mekel plejmejker iz NBA lige koji nije razigravao nikoga, Rajan Tompson šuter koji se mučio da pogodi vazduh, ali i ozloglašeni Stefan Nastić, kome je mandat u Zvezdi ostao upamćen kao nekome ko je zadužen za sakaćenje svojih igrača na treninzima.

 

Potom je došlo do kockanja, doselekcije koja je spasila sezonu, jer da Kvinsi Miler i Majk Cirbes nisu odigrali šest meseci životne košarke u tom periodu, uz dirigentsku palicu Stefana Jovića koji se profilisao kao ponajbolji plejmejker Evrope u tom periodu, izvukli su godinu i do današnjeg dana ostvarili najveći uspeh u istoriji kluba, sa plasmanom u najbolih osam ekipa Evrope.

 

 

 

Potom je došlo do godine pomešanih osećanja, kada je na krilima mizernog budžeta, koji ponovo uprava nije uspela da obezbedi Radonjiću, došlo se do šesnaest pobeda, i najboljeg skora u istoriji novog fromata Evrolige, kada je Crvena zvezda u pitanju, čišćenje svih trofeja, uz pretežno domaći roster, ali magija Deja nije ispoštovana, jer umesto da se nadogradi na fantastičan roster, Čović i ostatak uprave, dopustili su da ode deset igrača, razmontirali su tim, doveli nedorasle zamene, trenera početnika (Alimpijević je danas i više nego zreo za Evroligu, sa neupitnim kvalitetima).

 

Kulminacija katastrofalnog rostera je bila, i pored 11 pobeda u Evroligi, koje su se tada doživele tragično, a kasnije će se uspostaviti kao granica do koje Zvezda generalno može, poraz od Evrokup ekipe Budućnosti, iako je postojala prednost domaćeg terena, što je i do dana današnjeg neponovljen scenario, da je tim sa tri utakmice pred svojim navijačima doživeo poraz u finalnoj seriji.

 

 

 

Potom se ušlo u godine monotonije, nakon što se revanširalo za svaku bruku Budućnosti i njihove uprave u Podgorici, gde je crnogorski tim ispraćen sa trocifrenom razlikom u Beogradu, došlo se do faze, gde Zvezda ni santim nije napredovala. Iz godine u godinu se ulazilo u Evroligu sa rekreativnim ciljevima, diskubitalnim odlukama uprave došlo se to toga da klub varira gotovo pola decenije između pretposlednjeg i 12 mesta, gde je par godina uzastopno gornja granica pobeda bila tih 11 trijumfa.

 

Nakon kratke retrospektive praktično prošle decenije Zvezde, zaista je pravo čudo kako je pored navijača velikog kluba kao što je Zvezda, u tom periodu ostalo neopaženo besciljno vođenje kluba, gde čak ni navijački šop nije bio dostupan veliku većinu vremena, parkitčno dresovi nisu mogli da se kupe, dok ljudi u upravi, osim Nebojše Čovića, deluje kao da više vole da rade retvitove, i nose diskutabilna odela, nego da se trude da nađu pojačanja koja će doneti klubu novi level, skladan eksponencijalno rastućem budžetu velikana.

 

 

 

Kulminacija katastrofe u upravnom odboru, dovela je do toga da je vrlo verovatno najbolji igrač u istoriji kluba, a trenutno najkvalitetniji igrač Evrope, Fakundo Kampaco, tri meseca po Evroligi vođen od gostovanja do gostovanja, kao cirkuska atrakcija, gde se apsolutno neprofesionalno poslovanje kluba izvuklo na videlo, a čovek koji je kasnije, ispostaviće se, gulio kolena po parketu za svaku loptu, uskraćen prava na tri meseca košarke u eliti, a kada se vratio, bilo je prekasno, iako je pet vezanih pobeda na kraju sezone, bila mala demonstracija njegovih kvaliteta.

 

U međurvremenu, u najmanje amatersko rađenje posla oko Nikole Topića, koji je morao da igra KLS zbog uprave je samo trešnjica na torti, a ulazak u ovu sezonu je samo dodavanje upitnika, kako se i dalje Zvezda svodi na ziheraško poslovanje, bez i malo rizika, i pored istorijskog budžeta prema rečima Nebojše Čovića.

 

 

 

U suštini, kako je rastao budžet, tako su rasla i očekivanja, selektovana je ekstremno fizički nedorasla i mlitava ekipa za evropsku elitu, pa je ishod bio identičan kao i pre četiri godine, kada je u prva četiri kola oteran trener koji je radio prilično dobar posao sezonu pre, a nakon njegovog učestvovanja u selekciji tima, oteran je i dovedeno potpuno novo ime, što je možda dokaz da se za dovođenje igrača, nezavisno od resursa, najmanje pita stručni štab.

 

Bilo kako bilo, Ostoja Mijailović i Partizan su pokazali najljućem rivalu, kako se u Srbiji može iz godine u godinu generisati veći budžet, pa su tako na sve teze iz tabora crveno-belih kako je nemoguće za klub sa ovih prostora da juri završni turnir Evrolige, stavili veliku crno-belu tačku, i pored realno manjeg broja navijača (što se ne vidi u halama), i apsolutno svaki izgovor ovoj upravi ukinuli, koja je i nakon još jedne rekreativne sezone u eliti i dalje netaknuta u klubu, a crvene lampice ne da su se davno upalile, nego je kritična letargija u klubu, a po sistemu Okamove oštrice ide se na manji rizik, što je dovelo do stanja u kakvom se klub sada nalazi, i pored deset godina dominantnih uslova u odnosu na ostale, koje se ama baš nikako nisu iskoristile.

 

 

 

Zvezda Nebojše Čovića je pokazala da je dominantna (uglavnom), kada nema realnu konkurenciju, a kada se pojavi teškaš u regionu, poput Partizana, u jedinom finalu gde su rukavice s jednakim uslovima bile skinute (bez ograničenja stranaca u finalu ABA lige), definitivno logistički kaska za konkurentom, što svim Zvezdašima koji vole košarku itekako bode oči. Trofeji bez pravih rivala ne pokazuju pravu sliku, a ovo je poslednja godina da klub sa Malog Kalemegdana pokaže da nije neozbiljan, pa da tu postoje ambicije za dizanje nivoa i nedopuštanje prelaska hegemonije regiona u tuđe ruke.

 

Epilog svega je, da se na krilima srećne doselekcije, kada se gasio požar u poslednjim trenucima, bankrotom nekih ekipa koje su trebale da igraju elitu, istorijskim problemima u najvećem rivalu, Crvena zvezda je izostavila građenje ozbiljno sistema rada, sa copy-paste greškama, gde su treneri prerano terani, što je bacalo sezonu u haos, gde je nemogućnost da se najbolji igrači zadrže iz sezone u sezonu (NIKADA NISU ZADRŽANA BAREM DVA NAJBOLJA IGRAČA U DESET GODINA EVROLIGE), došlo se do toga da se elita igra rekreativno veliki procenat sezona, a koliko je teško raditi u Zvezdi govori podatak da u najtrofejnijem periodu kluba u istoriji, Delije uvek hoće nivo više.

 

Svaka čast brate. Hvala. Treba ostati zabeleženo. 

  • Like 13
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Miki28 Teoljub said:

Da se nadovezem na onaj post o Nedovicu.

 

Facu u Realu na poslednje 4 utakmice u EL ima 10 ppg/2.5 rpg/3.25 apg

Sut za 2 7/14 50%

Sut za 3 3/13 23%

 

Svi mogu da padnu u formi osim igraca Zvezde jer je to smrtni grijeh i nesto neoprostivo.

To je sve tačno. I drugi imaju padove forme i loše periode sezone.

Ali nije smrtni greh i neoprostivo kritikovati igrača Zvezde, a pogotovo ako zasluži.

Nemam potrebu da se pravdam što imam svoje mišljenje, samo hoću da stavim upitnik na taj stav da su naši igrači( a pri tom mislim baš “naši”) svete krave, i da nema mesta kritici.

Pa kako Nedović, tako i Teo ili neki sledeći.

Ništa mi od toga ne smeta da budem na svom mestu cele sezone( hvala bogu i cenjenoj upravi pa sada zaista imam “svoje” mesto na tribini) i svoje mišljenje doviknem javno svakome ko zasluži. 
Ja, znate, navijam za Zvezdu a ne za igrače lično.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Joker said:

Bojim se da je to bilo to od Nedovića. Ne bih ja tu više očekivao ono zbog čega je došao. Ovakve partije su već postale standardno izdanje, a bljeskovi sve redji. Ima tu malo do godina a malo i do stalnih povreda. A ako izgubi prednosti koje su mu fizikalije donosile mislim da nema bog zna šta više da ponudi. Izgubiće poene iz prodora, a onda će i ovako kilavi procenti šuta da padnu. 
Boli ga, doduše, baš briga. Ima ugovor na još jednu godinu, za sada. Možda dobijemo Kuzmić scenario, pu-pu, dalekobilo.

Jel ovo ta kritika o kojoj pricas?

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Ab1995 said:

Postaviću ti par pitanja:

1. Igra li Zvezda EL rekreativno 10 god? Ma šta god to značilo...iako smo za tu deceniju na oko 40-41% uspješnosti, za razliku od nekih 30ak% za vrijeme čuvene alhemije, sarmica, avangarde... 

2.Jel' činjenica da smo tu deceniju do prošle i ove sezone imali najmanje budžete zajedno sa Žalgirisom i da nikada nismo bili u finansijskoj mogućnosti zadržavanja najboljih igrača? 

3.O kakvom se sistemu priča kada taj isti nazovi sistem ne zavisi od samog kluba? 

Aaa vidio sam šta se može uraditi sa ozbiljnim budžetom u EL... Prošle sezone : Kampaco - ogromna plata, Vildoza - ogromna plata, dva dokazana EL igrača.. Skor 17/17...Dva trofeja, 2:3 u finalu protiv Partizana, najboljeg trenera Evrope, skupe ekipe... Ove sezone su okupljena ozbiljna imena, dokazani igrači, koji su došli zato što smo ih mogli platiti... To što nam skup tim igra slabo treba kritikovati, al' imali smo mi i jeftine timove koji su igrali dobro... Pa se kaže "REKREATIVNO SE IGRALA EL"... Takvo smeće od teksta treba izbrisati ovdje na forumu a ne u medijima...

Možeš da objasniš ovih 40-41% uspešnosti u EL? Mi smo za 10 godina imali samo jedan prolazak u Top 8. To je batice ni 10% uspešnosti u desetogodišnjem bivstvovanju u EL. 

U tekstu ima stvari koje su prenaglašene bespotrebno. Ali je suština amebinog vođenja kluba i funkcionisanja istog ubodeno u suštinu. Poslednje 2 godine i mi i Partizan imamo isti budzet i podjednako isto vremena da se napravi nešto. U drugu godinu Partizan ulazi sa realnim ambicijama za F4 a mi se borimo za 15to mesto. 

Tekst se može ne svideti samo Čoviću i njemu sličnima. Što je opet u duhu demokratije slobodan izbor. Ali doći ovde i pričati kako i šta se treba brisati je sramotno. 

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

Hahahahahahhaha kakav odron od teksta ahahahahha... Sve sam ono napisao na osnovu samog naslova, bolje da nisam ni čitao... Muka mi je.... Eee kuku nama kada zvezdaši na ovakve bljuvotine reaguju sa oduševljenjem...pa kaže: "Ostoja Mijailović je pokazao kako se u Srbiji generiše sve veći i veći budžet iz godine u godinu"... "trofeji koji su osvojeni nemaju težinu bez pravog rivala"... A šta ćemo sa 3:1 (5:1) u poslednje 2 sezone...? Mislim zaustavio bi se ja ovdje, nema smisla ... Kada neko spominje Rayana Tompsona, Sofu u kontekstu najvećih ugovora, a danas su aktuelni igrači od po 2 miliona i u Zvezdi i Partizanu, to je zaista loša namjera..lik se pravi lud... 

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

31 minutes ago, Čočo said:

Možeš da objasniš ovih 40-41% uspešnosti u EL? Mi smo za 10 godina imali samo jedan prolazak u Top 8. To je batice ni 10% uspešnosti u desetogodišnjem bivstvovanju u EL. 

U tekstu ima stvari koje su prenaglašene bespotrebno. Ali je suština amebinog vođenja kluba i funkcionisanja istog ubodeno u suštinu. Poslednje 2 godine i mi i Partizan imamo isti budzet i podjednako isto vremena da se napravi nešto. U drugu godinu Partizan ulazi sa realnim ambicijama za F4 a mi se borimo za 15to mesto. 

Tekst se može ne svideti samo Čoviću i njemu sličnima. Što je opet u duhu demokratije slobodan izbor. Ali doći ovde i pričati kako i šta se treba brisati je sramotno. 

Loše ti ide matematika:D... Nakon 8 kola u sezoni 2021/22 imali smo skor 77-114(od 2013)a to je 40,3%...sličan je trend je bio i do kraja te sezone, a prošla je na 50%...vidi brate, glupo je reći "treba obrisati"... Naravno da ne treba, nisam to ni mislio suštinski ako shvataš... I sam kažeš "bespotrebno prenaglašeno", a ja sam to shvatio kao zlonamerno od strane autora... Ja prošlu sezonu smatram relativno uspješnom, to što je ova sezona loša u EL nema nikakve veze sa omalovažavanjem trofeja i nazivanjem Zvezdine decenije u EL rekreacijom... Tebi ako je to ok... Uredu onda... 

Edited by Ab1995
  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

20 minutes ago, Ab1995 said:

Hahahahahahhaha kakav odron od teksta ahahahahha... Sve sam ono napisao na osnovu samog naslova, bolje da nisam ni čitao... Muka mi je.... Eee kuku nama kada zvezdaši na ovakve bljuvotine reaguju sa oduševljenjem...pa kaže: "Ostoja Mijailović je pokazao kako se u Srbiji generiše sve veći i veći budžet iz godine u godinu"... "trofeji koji su osvojeni nemaju težinu bez pravog rivala"... A šta ćemo sa 3:1 (5:1) u poslednje 2 sezone...? Mislim zaustavio bi se ja ovdje, nema smisla ... Kada neko spominje Rayana Tompsona, Sofu u kontekstu najvećih ugovora, a danas su aktuelni igrači od po 2 miliona i u Zvezdi i Partizanu, to je zaista loša namjera..lik se pravi lud... 

Pa ako cemo iskreno, i jeste tako.

Ne bi mi ni u 2023. godini presli u Arenu za stalno da nam nisu pokazali kako, realno bili su predmet podsmeha kad su se uselili tamo, a sad se smejemo sami sebi kad kukamo jer kukako za malom salom u Areni, samo zato sto je neko bio nesposoban i nije imao viziju.

Ko nam je branio da pre imamo ovoliko prodatih sezonskih?

Link to comment
Share on other sites

40% u takmičenju gde ti treba 50% da bi uopšte razmišljao o plejofu nažalost jeste rekreativno. I to bez da ulazimo u razloge za taj procenat. Mislim kome je 40% super taj će i na 45%-49% da se veseli, ali ja to ne smatram za uspešno. Isto kao što ne bi poželeo svom klubu da nastavi sa takvim uspešnim nizom i u narednih 10 godina.

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Sector said:

Kad je prije nestao tekst haha. 

 

Btw sve najbolje želim svim forumašima u novoj godini. Živjeli mi. 

 

Gazdi se serem u istu. 

 

Morao sam da quotujem jer imam dilemu  a ti izaberi koji ti se vise svidja :classic_biggrin:

Untitled.jpg

 

1 hour ago, Miki28 Teoljub said:

Da se nadovezem na onaj post o Nedovicu.

 

Facu u Realu na poslednje 4 utakmice u EL ima 10 ppg/2.5 rpg/3.25 apg

Sut za 2 7/14 50%

Sut za 3 3/13 23%

 

Svi mogu da padnu u formi osim igraca Zvezde jer je to smrtni grijeh i nesto neoprostivo.

 

Nije pravi igrac za usporedbu, KampaČo donosi nesto drugo sto retko koji igrac moze u Evropi.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, MarioKempes said:

Protiv Fenera ispada Mitrović, zbog povrede. Protiv Partizana ćemo videti.

Moje mišljenje je da će igrati Mitrović protiv Fenera. Nigde nije pisano da je povreda u pitanju. Nema oštećenja, otoka ni bolova. Preskočio i odmorio protiv Igokee. Ali voli Sferopulos da se razbacuje sa frazama,, videćemo na dan utakmice". A da ga,, čuvaju" za derbi ne vidim razlog ako nije povređen.  Poštedeti igrača koji nije povređen u ovakvom delikatnom trenutku je besmisleno. 

Edited by Čočo
Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Čočo said:

Moje mišljenje je da će igrati Mitrović protiv Fenera. Nigde nije pisano da je povreda u pitanju. Nema oštećenja, otoka ni bolova. Preskočio i odmorio protiv Mornara. Ali voli Sferopulos da se razbacuje sa frazama,, videćemo na dan utakmice". A da ga,, čuvaju" za derbi ne vidim razlog ako nije povređen.  Poštedeti igrača koji nije povređen u ovakvom delikatnom trenutku je besmisleno. 

Mornara??? 

Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, zemljoradnik said:

Da li neko moze argumentovano da mi objasni zasto Simonovic ima prednost nad Daliborom?

Послато са Redmi Note 8T помоћу Тапатока
 

Ima jačeg menadzera. Koliko znam Simonu je Miško a Iliću je Oktagon. 

Edited by Čočo
  • Like 2
  • Ha-ha 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Just now, zemljoradnik said:

Ako je to razlog, nek ide u q.

Послато са Redmi Note 8T помоћу Тапатока
 

Ne znam da li je to razlog. To je samo moje mišljenje. Jer bilo koji drugi razlog ne pije vodu. Igrački je Ilić bolji igrač od Simona. I tu se svaka priča završava. 

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...