Jump to content

Centralizacija vs Decentralizacija


Constantin

Recommended Posts

9 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

NIje lepo čupati iz konteksta i zaista ne znam kako neki Pera Perić sa Zvezdare  može da kazni nekog Miku Mikića iz tih Rakita. Isto kao što Žika Žikić iz Šapca ne može da utiče na izgradnju puteva u Svilajncu ili zemljištu za fabriku kod Užica. Uostalom, zna se ko je na vlasti u svim tim opštinama koje se žale, a vlast im nije došla sa neba.

To je do karaktera :classic_tongue::lol_2:

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, DJ_Vasa said:

 

NIje lepo čupati iz konteksta i zaista ne znam kako neki Pera Perić sa Zvezdare  može da kazni nekog Miku Mikića iz tih Rakita. Isto kao što Žika Žikić iz Šapca ne može da utiče na izgradnju puteva u Svilajncu ili zemljištu za fabriku kod Užica. Uostalom, zna se ko je na vlasti u svim tim opštinama koje se žale, a vlast im nije došla sa neba.

Završila se košarka, pa sad može i ozbiljnije.

 

Nisam ja rekao da Pera Perić kazni Miku, njega će kazniti Gangula i Žvala. Peru stavrno ne mora da zanima zašto od Babušnice do Rakite, rupa do rupe i nema signalizacije na putu. Nek lomi auto, ako ne pazi. A Miku Mikuća iz Rakite ne interesuje zašto se zapušila kanalizacija u Borči. Ali...Mika iz Rakite plaća taksu za TV sa nacionalnom frekvencijom i možda bi hteo da zna kad će te rupe da se popune, ali ne, njemu pustaju vest samo o Borči, a istovetnu taksu plaćaju i Mika i Pera. Pera može s punim pravom da kaže Miki, Miko pa imate Fond za bezbednost saobraćaja, od naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje, te su pare za to, pa popunite rupe, postavite znakove. Ali Mika, šta da kaže, uzeli mu pare iz tog fonda Gangula i Žvala, a i Čale je poDpisao da je to po zakonu....a to Mika nije čuo tamo, za šta je plaćao taksu, i gde je trebao da čuje...

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Constantin said:

Završila se košarka, pa sad može i ozbiljnije.

 

Nisam ja rekao da Pera Perić kazni Miku, njega će kazniti Gangula i Žvala. Peru stavrno ne mora da zanima zašto od Babušnice do Rakite, rupa do rupe i nema signalizacije na putu. Nek lomi auto, ako ne pazi. A Miku Mikuća iz Rakite ne interesuje zašto se zapušila kanalizacija u Borči. Ali...Mika iz Rakite plaća taksu za TV sa nacionalnom frekvencijom i možda bi hteo da zna kad će te rupe da se popune, ali ne, njemu pustaju vest samo o Borči, a istovetnu taksu plaćaju i Mika i Pera. Pera može s punim pravom da kaže Miki, Miko pa imate Fond za bezbednost saobraćaja, od naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje, te su pare za to, pa popunite rupe, postavite znakove. Ali Mika, šta da kaže, uzeli mu pare iz tog fonda Gangula i Žvala, a i Čale je poDpisao da je to po zakonu....a to Mika nije čuo tamo, za šta je plaćao taksu, i gde je trebao da čuje...

 

Pa onda ne treba izjednačavati grad kao geografski pojam i kao mesto odakle se vrši vlast. OK, stavio si 'Beograd' pod navodnike, ali ja sam pisao u drugom kontekstu i ne izjednačavam nekog anonimnog Peru sa Zvezdare sa bilo kojim političarem, ne smatram da je kriv za bilo šta, a evidentno je da se i ne pita za rad bilo kog drugog grada ili opštine čak ni na papiru. Od kanalizacije u Borči na televiziji koja se gleda u Rakiti, Kikindi ili Apatinu je još veći problem što neko i ne gleda PTC, kao npr. moja malenkost, a moram da platim kroz račun za struju ono što ne koristim, pa samim tim ne bih video ni vest o kanalizaciji u sopstvenoj zgradi.

 

A i u svim tim krajevima je problem što se i na lokalnom nivou glasa za iste. Ne može niko da me ubedi da npr. ceo Paraćin, Čačak ili Vršac zavise samo od nekog lokalnog buzdovana koji dobija glasove na lepe oči.

Link to comment
Share on other sites

20 hours ago, Drug Crni said:

Vidi,ovo autorski tekst tvog Nišlije..tako da.. Neću da protivrečim njemu. Ni tebi

 

To je tekst jedne ozbiljne budaletine, ego manijaka i grobara proevropske politicke opcije u nasem kraju. Lik koji je ugasio demokratsku stranku, a istovremeno se ispromovisao kao veliki politicar. 

Covek koji sasvim sigurno radi za SNS, a predstavlja se kao veliki opozicionar. Ideoloski je kombinacija teske radikalcine i komunjare. 

Njegove tekstove ne treba uzimati za ozbiljno, njihova jedina svrha je da skrenu paznju na samog autora. 

  • WOW 1
Link to comment
Share on other sites

Pretpostavljam da je reč o Dikiću. Rusofil i nacionalista koji je "žestoki" DS-ovac. To moram priznati nisam do sada nigde video, mada i ovaj Jeremić je bio u DS i tu je negde.

 

Jel on u nekoj stranci trenutno ? Ne sećam se da sam ga viđao da nastupa u tom formatu. Prema neistomišljenicima je prilično grub i prekida ih non stop. Ja inače podržavam da se gost prekine kada ne odgovara na pitanja nego priča šta hoće ali on je prvi voditelj koji prekida gosta koji direktno odgovaraju na njegovo pitanje 🙂

 

Link to comment
Share on other sites

On 9/8/2023 at 7:14 PM, DJ_Vasa said:

 

Pa onda ne treba izjednačavati grad kao geografski pojam i kao mesto odakle se vrši vlast. OK, stavio si 'Beograd' pod navodnike, ali ja sam pisao u drugom kontekstu i ne izjednačavam nekog anonimnog Peru sa Zvezdare sa bilo kojim političarem, ne smatram da je kriv za bilo šta, a evidentno je da se i ne pita za rad bilo kog drugog grada ili opštine čak ni na papiru. Od kanalizacije u Borči na televiziji koja se gleda u Rakiti, Kikindi ili Apatinu je još veći problem što neko i ne gleda PTC, kao npr. moja malenkost, a moram da platim kroz račun za struju ono što ne koristim, pa samim tim ne bih video ni vest o kanalizaciji u sopstvenoj zgradi.

 

A i u svim tim krajevima je problem što se i na lokalnom nivou glasa za iste. Ne može niko da me ubedi da npr. ceo Paraćin, Čačak ili Vršac zavise samo od nekog lokalnog buzdovana koji dobija glasove na lepe oči.

Polako počinješ da pratiš red vožnje .....

Gradonačlnicu Niša, birale su Nišlije :smiley26:

A kako su ostali birani....to je već državni problem...a Pera sa Zvezdare možda i pljuje političara, ali je kao onaj razvodnik u "Kad porastem biću kengur", pa kaže....pare mu ne smrde.

Link to comment
Share on other sites

Jedan parizer "predsednički" obrok za 3 osobe 585 din. 3 obroka dnevno za 3 osobe 1.755 dinara. 30 dana x 1.755 = 52.650 din. samo za Vučićev parizer obrok za tročlanu porodicu!

Prosečna plata bez poreza i doprinosa stanovnika Bojnika bila je u februaru svega 54.729 dinara, zaposleni u Preševu u proseku su primili 55.414 dinara, a zaposleni u Svrljigu 56.504 dinara. Ukoliko gradjani ova tri grada, varošice, šta god da su, izbace po jedan obrok dnevno, možda bi mogli da plate struju, vodu, komunalije....

 

Medijalna neto zarada u februaru iznosila je 62.239 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa. Znači, "ekonomski tigar" je obezbedio polovini stanovništa parizer...lepota.

 

Nije sve tako crno....Prosečna februarska neto plata u Starom Gradu bila je 141.082 dinara, na području opštine Vračar 137.524 dinara, a na području Novog Beograda 133.914. dinara. Ovaj deo pučanstva može da obezbedi sebi i užinu, neki desert, a može i u bioskop, ili na utakmicu Crvena zvezda - Mančester City....

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ovog puta moram da branim predsednika. Ako bi ceo dan jeli ovaj dorucak iz cene treba iskljuciti jogurt jer oni su kupili 2L sto je dovoljno sa sva tri obroka, ne znam koliko je ovaj njihov, ali ako je 100 dinara onda racunicu treba umanjiti za 400*30, dakle oko 12.000, sto nas dovodi do oko 40 hiljada za parizer dorucak po ceo dan, mada bi trebalo korigovati i za hleb, jer i ako jedu pola hleba a ne cetvrtku to bi za ceo dan bilo 4.5, tj 5 hlebova umesto 6.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Romantik said:

Ovog puta moram da branim predsednika. Ako bi ceo dan jeli ovaj dorucak iz cene treba iskljuciti jogurt jer oni su kupili 2L sto je dovoljno sa sva tri obroka, ne znam koliko je ovaj njihov, ali ako je 100 dinara onda racunicu treba umanjiti za 400*30, dakle oko 12.000, sto nas dovodi do oko 40 hiljada za parizer dorucak po ceo dan, mada bi trebalo korigovati i za hleb, jer i ako jedu pola hleba a ne cetvrtku to bi za ceo dan bilo 4.5, tj 5 hlebova umesto 6.

Brani ga, a ako 'oćeš o kući ga vodi :s_d: znači ovaj u Bojniku može čak i struju da plati, ako prištedi. Cipele, patike, gaće, čarape, vodu...cigare neće spominjemo. Neće da ide nigde, gledaće TV Happy i biće Happy....bem te takva državo. :s_w:

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Romantik said:

Ovog puta moram da branim predsednika. Ako bi ceo dan jeli ovaj dorucak iz cene treba iskljuciti jogurt jer oni su kupili 2L sto je dovoljno sa sva tri obroka, ne znam koliko je ovaj njihov, ali ako je 100 dinara onda racunicu treba umanjiti za 400*30, dakle oko 12.000, sto nas dovodi do oko 40 hiljada za parizer dorucak po ceo dan, mada bi trebalo korigovati i za hleb, jer i ako jedu pola hleba a ne cetvrtku to bi za ceo dan bilo 4.5, tj 5 hlebova umesto 6.

 

A ni kesu ne moras kupiti svaki dan... 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Constantin said:

Brani ga, a ako 'oćeš o kući ga vodi :s_d: znači ovaj u Bojniku može čak i struju da plati, ako prištedi. Cipele, patike, gaće, čarape, vodu...cigare neće spominjemo. Neće da ide nigde, gledaće TV Happy i biće Happy....bem te takva državo. :s_w:

 

Ne moze se boriti protiv ovog rezima lazima, podmetanjima i neistinama, to je sustina mog komentara, jer ne mozes majstora pobediti u njegovoj igri. Ako ne insistiras na cinjenicama vec preterujes na stranu koja tebi odgovara i izvrces cinjenice da doprinose tom narativu onda to dovodi do onog "svi su isti".

 

1 hour ago, ters said:

 

A ni kesu ne moras kupiti svaki dan... 

 

Eto to mi promaklo, ako ujutru kupis sve za ceo dan, to su i dve kese dnevno dodatne ustede 🙂 , plus koliko videh malopre i jogurt je skuplji od 100 dinara, cak i na popustu, tako da kad se sve stavi na papir spusti se konacna cifra na 30 i neku hiljadu. Uzasna je i ona, tu jedino nema spora.

Link to comment
Share on other sites

 
Ne moze se boriti protiv ovog rezima lazima, podmetanjima i neistinama, to je sustina mog komentara, jer ne mozes majstora pobediti u njegovoj igri. Ako ne insistiras na cinjenicama vec preterujes na stranu koja tebi odgovara i izvrces cinjenice da doprinose tom narativu onda to dovodi do onog "svi su isti".
Uh bre druže Romantični....olako prosipaš optužbu da neko laže. Npr. ja.....šta sam ja slagao ? Matematika je neumoljiva, a da neko jede svaki dan, tri puta dnevno jede parizer, majonez i pola 'leba.....jbm li ga. Ima ona "gradska priča", možda se čak i u Nišu dogodilo....prilazi mali prosjak, nac.manjina i nekom gradskom mangupu kaže "Daj neki dinar, gladan sam, a nemam za 'leba"...a ovaj neizanteresovan za njega, i njegovu muku, odbrusi mu "Pa jedi bez 'leba".....Ja od likova koji ne menjaju šta jedu, znam mog brata od rodjene tetke...taj je četiri godine jeo svako jutro četvrt bureka sa sirom i jogurt u čaši. Bio je nekoliko meseci u Beču...pitam ga kako je tamo..kaže "Majke im ga glupe, nigde burek nisam mogao da nadjem"...i odvikao se...

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Romantik said:

Ovog puta moram da branim predsednika. Ako bi ceo dan jeli ovaj dorucak iz cene treba iskljuciti jogurt jer oni su kupili 2L sto je dovoljno sa sva tri obroka, ne znam koliko je ovaj njihov, ali ako je 100 dinara onda racunicu treba umanjiti za 400*30, dakle oko 12.000, sto nas dovodi do oko 40 hiljada za parizer dorucak po ceo dan, mada bi trebalo korigovati i za hleb, jer i ako jedu pola hleba a ne cetvrtku to bi za ceo dan bilo 4.5, tj 5 hlebova umesto 6.

 

Pa nije dovoljno ako jedeš sendvič od pola leba i 150g parizera. Da se to propisno zalije treba bar 3 šolje. Ali njemu u odbranu ja bih rekao da je dovoljno i sendvič od četvrt hleba što bi moglo da se zalije sa 1 šoljom, sirotinjski ali šta da se radi, kriza je. No čak i sa jednom šoljom  2l neće dotrajati ceo dan tročlanoj porodici. Osim ako ne pređu na one manje čaše od 2 dl ali to je baš socijala u socijali onda a mi ipak moramo da budemo na nekom nivou zlatnog doba.

 

🙂

 

Edited by Klotzen
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Romantik said:

Upravo je problem u matematici. Ja nisam sporio ideju da se ceo mesec za sva tri obroka jede ovaj dorucak, vec samo koliko to kosta, sto sam i obrazlozio u prvom upisu.

Pa..možda pogrešim, ali da lažem i podmećem, jbg ne ide baš. I to sam računao za "samca", a ako ima ženu i dete ? Verujem da bi ti trebao da sve to podelim bar na tri dela, jel tako...ne može da bude matematika konkretna ? Sve to nije suština...suština je da bitanga laže i radi ono u šta su Radikali uvek bili neprevazidjeni, seje demagogiju. Njupa parizer u pola leba, a onda uveče ode u kafanicu i naliva se vinom od 7000 €...Suština je i u količini parizera u Bojniku i na Starom gradu....

Link to comment
Share on other sites

Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave utvrđeno je da se od 19 devastiranih opština - 15 nalazi na jugu Srbije. Najviše ih je u Pčinjskom okrugu, čak 6. Iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju ističu da nove procene nisu vršene skoro 10 godina, te da bi uredba bila ažurirana u skladu sa prošlogodišnjim popisom inflacija devastiranih opština na jugu zemlje bila još veća.

 

Ako se okrenemo ulaganjima u regione, situacija je nešto drugačija, naročito kada su u pitanju ulaganja u istraživanja i razvoj, gde se Beogradski region investira 72,8% ukupnih ulaganja u istraživanja i razvoj, dok se u ostalim regionima značajno manje ulaže u ovu oblast: u regionu Vojvodine 19,2%, u regionu južne i istočne Srbije 4,5%, dok se u regionu zapadne Srbije i Šumadije u istraživanje i razvoj ulaže 3,5% 

 

Stanovnici 11 beogradskih opština imaju prosečnu platu od 109.127 dinara, kaže Mitić i dodaje da je to 65,6% iznad republičkog proseka.

 

Na drugoj strani su svi oni koji primaju daleko manje od proseka. Čak 32 opštine primaju u proseku ispod 50.000 dinara, a ukupno 138 opština i gradova prima ispod 60.000 dinara. Kada uporedimo Vračar sa najvećom prosečnom platom u Srbiji i Bojnik sa najnižom 45.019 dinara, prosečna plata na Vračaru je skoro 2,5 puta veća 

 

Upoređujući budžete Beograda i Niša za prethodnu godinu, Tadija ističe da je beogradski bio 160,3 milijardi dinara i dodaje da je niški budžet iznosio svega 11,4 milijardi dinara, zaključujući da je to jedan od bitnih faktora zbog čega je potrebna decentralizacija Srbije.

 

Kao još jedan bitan faktor decentralizacije, ističe i to da se više od 50% ukupnih sredstava za sprečavanje nezaposlenisti “sliva” u region Grada Beograda, dodajući da je to region koji prema statističkim podacima ima najmanju nezaposlenost.

 

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Od-19-devastiranih-opstina-15-se-nalazi-na-jugu-Srbije.sr.html

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 9/2/2023 at 7:09 PM, Selina said:

Po meni samo izmestanje ministarstva i postojecih drzavnih sluzbi moze da stvori debeogradizaciju.

 

Sto u sustini nije nikakva prava decentralizacija niti dovodi do toga da se drugi gradovi i opstine razvijaju, vec je jos jedan oblik centralizacije gde je opet nacionalni nivo mocniji od lokalnog.

 

Prava pravcata decentralizacija bi bila ne da se ministarstva podele pa je jedno u Nisu, drugo u Novom Sadu, nego da svaka opstina ima takoreci sopstvena ministarstva i potpunu nezavisnost da radi na svojoj teritoriji sta god zeli, da prikuplja poreze kako zeli i da 99% tog poreza ostane i potrosi se unutar opstine, a da na nacionalnom nivou skoro da ne postoje nikakva ministarstva kakva postoje u sadasnjem obliku. Dakle da opstine bukvalno postanu mini drzave unutar vece drzave koja ih samo drzi zajedno i gde je nacionalnom nivou jedini zadatak da regulise odnose medju tim drzavicama i vodi racuna da one ne povredjuju ljudska prava svojih stanovnika (npr. da Vrsac kao opstina ne odluci da vesa ljude ili da im zapleni imovinu ili da oduzme ljudima slobodu veroisposvesti itd.).


Ovo mozda ovako napisano nekome moze zvucati nezamislivo, ali je zapravo vrlo jednostavno izvesti sa mnogo pozitivnih efekata. Kako bi izgledalo?

 

Svaka opstina bi bila skroz nezavisna u svojoj delatnosti. Npr. Loznica bi mogla da odluci da podigne PDV na 99% ako zeli, a Vrsac da ga spusti na 1%, Paracin moze sav svoj budzet da potrosi na zdravstvo i izgradnju bolnica, a Lazarevac da ukine skole i uvede privatno obrazovanje. Kako ce koja opstina da prikuplja novac i trosi iz budzeta je skroz na njoj. Ona definise sama sebi budzet, ne dobija nista od republike niti od drugih opstina, a isto tako odlucuje koliko ce novca dati na zdravstvo, skolstvo, policiju, komunalije, kulturne delatnosti i sve ostalo. Opstine takodje donose odredjene zakone za sebe, npr. Cuprija moze da donese zakon koji zabranjuje cigarete i alkohol potpuno, dok Jagodina moze da legalizuje koriscenje marihuane.

 

Sta opstine jedino ne mogu da rade? Da ugrozavaju zivot, slobodu i svojinu svojih stanovnika. Gradjani su uvek gradjani republike te stoga mogu da se sele iz opstine u opstinu ako zele i menjaju prebivaliste gde im padne na pamet, jedino to vezuje nekog za opstinu, prebivaliste i adresa stanovanja. Ukoliko opstina prekrsi neko ljudsko pravo, republicki nivo bi se time bavio i gradjani bi mogli opstine da tuze pred republikom. Takodje, republicki nivo bi resavao sporove samih opstina. Isto tako opstine bi mogle same da se udruzuju bez republike u zajednicke projekte npr. izgradnju auto-puteva gde ne bi republika to radila nego veci broj opstina koje rese da se spoje na taj nacin.

 

Sta ostaje republici? Pre svega na republickom nivou se ne bi birali niti poslanici niti predsednik, gradjani o tome ne bi uopste glasali, nego bi na republickom nivou postojala vlada kakva je sada koju bi birala skupstina sastavljena od predstavnika svih opstina. Republici ostaje vojska, odbrana, medjunarodni odnosi, kao i sudstvo. Sve ostalo je na opstina.

 

Ono sto bi jos moglo da se ukine su okruzi, poseban status grada Beograda i pokrajine, ne bi bilo nikakve regionalizacije daj ovom ovakvu, onom onakvu autonomiju nego imate svoje opstine pa radite sa njima sta vam volja jer ljudi uglavnom i politicki i drustveno postaju aktivni iskljucivo na teritoriji u radiusu od oko 60 km (mada danas zbog Interneta to nije iskljucivo slucaj, ali je neka druga tema).

 

Koji je krajnji efekat toga? Kada se ovako uradi decentralizacija posle nekog vremena pocinju stvari da se kristalisu i tada se vidi koja politika ima vise smisla i gde. Posto gradjani mogu slobodno da biraju gde ce da zive, opstine da bi privukle stanovnike mogu recimo da smanjuju poreze ili da uvode nekakve socijalne politike ili da svakome daju 1000 evra mesecno ako imaju para za to, mogu da se ponasaju kao kompanije koje se takmice za svoje kupce. Gradjani Srbije bi mogli slobodno da idu iz opstine u opstinu, da menjaju prebivaliste i pripadnost nekoj opstini. Ako mi se ne dopada sto je PDV u Loznici 99%, idem u Vrsac jer je 1%. Ako u Lazarevcu ispadne da je obrazovanje bolje i kvalitetnije, preselicu se u Lazarevac.

 

Tako nesto bi moglo da dovede do debeogradizacije i prave decentralizacije.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Na stranu radikalna ideja koja ne predstavlja decentralizaciju nego stvara sjedinjene države Srbije, koja bi se raspala brže nego sfrj, kako zamišljaš finansiranje te odbrane i vojske kad republika ne prikuplja nikakva sredstva?
Takodje, kako zamišljaš da funkcioniše zdravstveni sistem kad lekare možeš da školuje samo u 4 mesta u Srbiji i kako bi se finansirale te studije za studente koji nisu iz mesta u kojima se nalazi medicinski fakultet. Tačnije, zašto bi gradjani npr Niša finansirali studiranje na svom fakultetu nekoga iz Vranja ili Leskovca koji nemaju fakultet pa deca odatle moraju da idu u Niš, KG, BG ili NS?


Sent from my SM-A525F using Tapatalk

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Podela nadležnosti, između države i lokalnih zajednica bila je, ne idealno, ali sasvim pristojno, uređena u SFRJ, s tim što je postojao nivo savezne države i nivo država članica federacije, republika. Opštine su imale izvorne prihode, od poreza na imovinu, poreza na lične dohodke, deo poreza na dohodak koji stvaraju firme, zdravstvo, školstvo, javna bezbednost, lokalna infrastruktura je bila u nadležnosti opština, ali su osnove uređivane republičkim i saveznim zakonom. Nisu mogle opštine da oduče da osnovna škola traje 7 ili 9 godina, bilo je svuda 8, fondovi za adravstveno osiguranje su formirani na nivou regiona, racionalnije je nego na nivou opštine jer neke opštine ne bi mogle da plate lečenje dva komplikovana i skupa slučaja. Mehanički, reneti ovlašćenja i sredstva sa jednog mesta na 300, bez dobrog balansa, procene racionalnosti, održivosti, približno jednakih mogućnosti, stvorilo bi 300 spahiluka, feuda. Uvek se može ići i u krajnosti, zašto bi finansijska moć bila na nivou opštine, zašto ne na nivou mesne zajednice, granice, kontrola moći, lako je smisliti idealan sistem koji kontroliše neka viša sila a koja se ne vidi, napravimo savršen mehanizam i on radi, a odakle energija, kako se mehanizam održava, popravlja, kako se menjaju delovi.

Ajde da kažemo da nije problem da bi u slučaju potpune vlasti na nivou opština jedan broj odmah otcepio od Srbije, OK, kažemo pravo većine na tom prostoru, bojim se da bi veći problem nastao u opštinama gde su interesi oštro podeljeni a nema kritične većine ni za jednu opciju, što se ne bi teritorije delile na manje, eto bilo bi bliže čistoj demokratiji, neposrednoj, sve dok ne dođemo do pojedinca, pa svako naplaćuje porez svakom prolazniku, svakom ko je u nekoj iznudici, svakom ko je slabiji.

Ustavom iz 1974 i zakonom o udruženom radu je sasvim fino zamišljen jedam lep sistem, svi radimo, svi odlučujemo, na svim nivoima, šematski sam znao ko u moje ime odlučuje o školovanju moje dece na opštini, gradu, republici, državi, postojala je samo jedna mala greška, to nije moglo da funkcioniše u tadašnjim uslovima, održavano je neko vreme dok je postijala mapsolutna moć u jednom čoveku, posle se urušilo sve zajedno, voljom većine.

Trenutno, nama je daleko da vlada ima i koristi nekakva ovlašćenja, da ministarstvo saobraćaja gradi puteve, da ministarstvo zdravstva gradi bolnice, da ministar bilo čega može da ode na televiziju i da izjavu, može samo da pročita ili uzdekamuje šta mu je rečeno. Valjalo bi da policija otkriva i privodi tužilaštvu kriminalce, da tužioci odlučuju o podizanju optužnice, da sudije donose presude u nekom razumnom roku.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je da Korzika dobije ograničenu autonomiju, što bi bio mali korak u susret nacionalističkim osećanjima na tom mediteranskom ostrvu.

„Hajde da imamo smelosti da izgradimo autonomiju Korzike u Republici. To neće biti autonomija koja je protiv države niti autonomija bez države, već autonomija za Korziku i unutar Republike“, rekao je Makron u obraćanju lokalnoj ostrvskoj skupštini.

 

Francuski predsednik smatra da je ovo „ispružena ruka“, ali nije ulazio u detalje o tome koja bi ovlašćenja mogla biti prenesena sa Pariza na Korziku, preneo je AP.

https://n1info.rs/svet/makron-predlaze-ogranicenu-autonomiju-za-korziku/

 

Borcima , za nezavisnost Korzike, jedan od krucijalnih argumenata jer stav Francuske oko nezavisnosti Kosova, a glavni "kamen spoticanja" je stav Korzikanaca da promet nekretnina izmedju Korzikanaca i stranaca, pa i Francuza, bude onemogućen.

Link to comment
Share on other sites

On 10/3/2023 at 10:43 PM, shonke said:

koja bi se raspala brže nego sfrj,

 

Stim sto SFRJ uopste nije bila decentralizovana ni na koji nacin, pogotovo ne na ovaj koji sam opisao, vec je SFRJ bila tipicna vojno-hijerarhijska drzava sa najvecim mogucim obilikom centralizovanosti - da je vodi jedan jedini covek koji je na vrhu te hijerarhije. Cim imas tako nesto decentralizacije nema ni 1%, sve ostale price o republikama, samoupravi i slicnom su samo price. Drugi problem sa SFRJ je bio sto granice republika nisu pratile etnicke granice kao sto prate recimo kod kantona u Svajcarskoj koja vekovima nikakav raspad nije dozivela niti ikakve sukobe, i sto su te republike imale teritorijalnu povrsinu idealnu za razvoj nacionalizmaa, a opet spominjem da ljudi kao politicka bica najbolje funkcionisu na teritoriji od 20km do 60km u radiusu, sto je neka prosecna povrsina opstina skoro svuda u svetu. Etnicki sukobi u SFRJ su poceli da cvetaju jos u vreme Kraljevine Jugoslavije bas zbog tih takvih granica i bas zbog centralizacije svega u Srbiju i Beograd. Nesto vise o tome ovde npr. https://necsi.edu/ethnic-violence
 

 

On 10/3/2023 at 10:43 PM, shonke said:

kako zamišljaš finansiranje te odbrane i vojske kad republika ne prikuplja nikakva sredstva?


Spomenuo sam da bi 99% poreza koji opstina sakupi otisao u samu opstinu, dakle 1% bi mogao da ide na republiku, sto ok nije mozda puno i taj broj sam onako lupio cisto da istaknem poentu toga gde bi najvise novca trebalo da se potrosi. Posto je Srbija mala zemlja trosak na odbranu i vojsku ne bi bio veliki i opstine bi mogle iz svog budzeta odredjeni % da daju za republiku recimo (ili bi mozda mogao da postoji i republicki porez kog bi placali svi gradjani, ali koji ne bi prelazio odredjenu granicu).

 

On 10/3/2023 at 10:43 PM, shonke said:

Takodje, kako zamišljaš da funkcioniše zdravstveni sistem kad lekare možeš da školuje samo u 4 mesta u Srbiji i kako bi se finansirale te studije za studente koji nisu iz mesta u kojima se nalazi medicinski fakultet. Tačnije, zašto bi gradjani npr Niša finansirali studiranje na svom fakultetu nekoga iz Vranja ili Leskovca koji nemaju fakultet pa deca odatle moraju da idu u Niš, KG, BG ili NS?

 

Pa vec sam opisao kako bi se to razvilo, dakle ako Vranje nema ni fakultet ni bolnice ni zdravstvene ustanove, a treba mu, Vranje moze da spusti PDV, spusti poreze, nekako privuce kompanije i ljude iz drugih opstina da tu otvore svoje kompanije i odatle da posluju, a onda bi Vranje vremenom nakupilo dovoljno poreza da ako zeli osnuje 5 fakulteta i napravi 20 bolnica vise nego Nis. Cela zamisao se vrti oko toga da se opstine medjusobno takmice u tome da privuku poslovne subjekte, investitore i obicno stanovnistvo i ponude im najbolje moguce uslove poslovanja, zivota, zdravlja i svega ostalog, kao i da opstine same odlucuje na sta ce novac da trose i sta hoce da izgrade. Mozda stanovnistvo Vranja ne zeli javno zdravstvo vec da sve bude privatno, pa ce onda uticati da se privatni zdravstveni sektor razvije, a mozda pak zeli da sve budu javna preduzeca, drzavni fakulteti i da privatno ne postoji nista. Vranje bi moglo biti libertarijanska anarhokapitalisticka opstina gde je sve privatno, a Leskovac drzava blagostanja koja svaki mesec ljudima uplacuje 1000 evra da ne moraju da rade. Kako god opstine zele.

Link to comment
Share on other sites

  • 9 months later...

Beograd je centar potrošnje državnog novca. „Javni novac se troši i u Beogradu na vodi i za Ekspo, a to se u suštini ponekad svodi na pranje novca. Zato je SNS-u strašno bitno i uradiće sve da ne ispuste iz ruku poluge kontrole vlasti u Beogradu. Tim pre što se u njemu generišu ogromni prihodi i po drugim osnovama, a oni koji drže vlast kontrolišu i preraspodelu tog novca“

 

budžet Beograda od oko 1,3 milijarde evra godišnje u budžetima svih gradova i opština u Srbiji učestvuje sa 40 odsto, kaže glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. „To je ubedljivo najveći lokalni budžet, što je i logično, zbog veće privredne aktivnosti, većih prosečnih zarada, manje stope nezaposlenosti, vrednije imovine, na koju se onda plaćaju i veći porezi. Zato su javni prihodi daleko veći nego u drugim gradovima i opštinama. Uz to, ni javni dug nije veliki, sada je oko 250 miliona evra, a pre desetak godina bio je 400-500 miliona. Ali, ako se malo zagrebe ispod površine, uprkos tim povoljnim karakteristikama, vidi se da Beograd dobija novac iz budžeta Srbije, često u vidu transfera iz tekuće rezerve, uz generičko objašnjenje da se to radi zbog nekih neplaniranih rashoda. To se ponavlja nekoliko puta godišnje, što baš i nije očekivano s obzirom na malu zaduženost i značajne prihode. Pri tome se većina velikih projekata na teritoriji grada ne finansira iz gradskog, već iz republičkog budžeta. I to ne važi samo za metro, podzemni tunel od Karađorđeve do Bulevara despota Stefana, novi Savski most, već čak i za kanalizaciju i prečišćivače otpadnih voda, što bi svakako grad trebalo sam da finansira“

 

https://radar.nova.rs/ekonomija/beogradski-izbori-bitka-za-milijarde/

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...