oldie but goodie

[Devil In My Pants]

12 minutes ago, uini said:

 

 

nisam ja to izmislio. mislim da bi i jordan rekao da je pippen najbolji a i mnogi drugi koji nisu vezani za njega

 

već sam kačio ovo al' ajde

 

https://www.theringer.com/nba/2020/4/19/21225904/scottie-pippen-bill-simmons-book-of-basketball-hall-of-fame-pyramid

Nema sanse da bi ovo Dzordan rekao ne za njega, nego za bilo kog drugog.  Kazem samo neko svoje misljenje. Pipen je odlican igrac, ali ne treba preterivati sto se vidi i van Dzordana i posle Dzordana.Cikago je svakako bio jedna od najboljih deafanzivnih ekipa svih vremena sa dosta kvalitetnih defanzivaca. Imali su jednog odlicnog  napadackog individualca ali su bili tim vodjen od odlicnog trenera, jednostavno im se poklopilo dosta toga sa Dzeksonom, Dzordanom itd...Trazili su, sto i nije tesko da nadju kad imas igraca kao Dzordana kao osnovu.

 

Bez Dzordana, mozda nikad n bi culi za vecinu igraca pa i trenera, to je jednostavno tako ili bi bili samo igraci koji su igrali u toj eri. Ovako u po noci ih zna svaki zaljubljnik u kosarku pa cak i oni koji to nisu. Za Dzordana bi se svakako znalo. Oni su dobri zacini u Dzordanovoj corbi

[didžej hel]

@Pavaroti

 

rekao si da je "pippen bio prosečno dobro krilo u oba pravca", pa sam ti priložio onaj link više zarad činjenica nego nekog literarnog zanosa simmonsa. 

 

igrač koji je 10x all nba defense, od toga 8x u prvoj postavi, ne može biti tek dobar, pošto to mogu samo najbolji. 

 

što se statsa u napadu tiče, naveo sam a imaš i ovde u tekstu brojke u 4 najbolje sezone. to sve bez da gledamo tekme a ima tamo još stavki, merljivih i nemerljivih. 

 

dakle, ne da je prosečno dobro krilo, nego je u top 30-40 igrača svih vremena (moje mišljenje je daleko bolje ali se trudim da budem ekstremno unbiased). 

[Devil In My Pants]

1 minute ago, uini said:

@Pavaroti

 

rekao si da je "pippen bio prosečno dobro krilo u oba pravca", pa sam ti priložio onaj link više zarad činjenica nego nekog literarnog zanosa simmonsa. 

 

igrač koji je 10x all nba defense, od toga 8x u prvoj postavi, ne može biti tek dobar, pošto to mogu samo najbolji. 

 

što se statsa u napadu tiče, naveo sam a imaš i ovde u tekstu brojke u 4 najbolje sezone. to sve bez da gledamo tekme a ima tamo još stavki, merljivih i nemerljivih. 

 

dakle, ne da je prosečno dobro krilo, nego je u top 30-40 igrača svih vremena (moje mišljenje je daleko bolje ali se trudim da budem ekstremno unbiased). 

Sto ljudi sto cudi. Mozda dobro ne prosecno, mislio sam na ta bolja krila i igrace. Bzvze se nesto duri na Dzordana, jbs sve pare ovog sveta i taj ugovor, ali njegovo ime i prezime ce svi da pamte a da ije bio u tom Cikagu, bas tesko da bi se mozda i spominjao ovde sem u par navrata npr.

 

Svako ima svoje misljenje, tvoje postujem, to je i stvar ukusa npr. Navijao sam tih godina za Sijetl i mislio sam da su tih godina bili ekstra i da je Kemp bolji igrac npr od Melouna ali to je isto stvar ukusa, vecina bi mi se smejala 🙂

[Chaos Is Me]

Pa jedna stvar je da li ti se neko sviđa kao igrač ili ne, a sasvim druga objektivan kvalitet potkrepljen jelte objektivnim kriterijumima.

 

Meni se više sviđa kako igra Nick Young nego Giannis, al ne mogu da kažem da je bolji.

[Devil In My Pants]

1 hour ago, Chaos Is Me said:

Pa jedna stvar je da li ti se neko sviđa kao igrač ili ne, a sasvim druga objektivan kvalitet potkrepljen jelte objektivnim kriterijumima.

 

Meni se više sviđa kako igra Nick Young nego Giannis, al ne mogu da kažem da je bolji.

Pa ako hoces objektivne kritierijume ne moze Pipen biti najbolji defanzivac ni u svom timu. Cak ni u prvih pet u svojoj eri pre Mutomba, Robinsona,Pejtona, Hakima, Dzordana i  Rodmana. Objektivno su svi bolji na papiru. Pipen ima ADT i jednu u ukradenim loptama. Svi ostali su iznad u najboljim defanzivcima lige, blokovima, skovima, kradjama itd..

 

Tesko je biti objektivan a jos teze subejktivan. Svi imaju neke svoje argumente.

[Marko]

3 hours ago, uini said:

i za lebrona ima smisla samo zbog toga što je izuzetno moćan igrač, neviđenih karakteristika do tada a i sada. 

ipak, uz sve mega kvalitete, čovek (kiborg, lebron) je imao i ima očigledne mane, šut (koji je usput popravljao) i tu nekakvu rešenost da završi tekmu (koja je opet usko vezana za nepouzdan šut).

sama činjenica da se za lebrona najlakše i u kontinuitetu nađu izgovori (sranje cavsi, spursi i dubsi neprejebive dinastije) & taj stav da titule nisu bitne (osnosno da % uspešnosti nije važan), govori takođe ponešto. što neko reče, mnogo je lakše naći izgovore nego snage da obaviš nešto do kraja.

plus, meni je nekako, uz sav lebronov nesporni grejtnes, bilo vazda preforsirano svo to zapišavanje jordanove teritorije: king james, broj 23, javne priče da juri jordana (kao da je na njemu da se pozicionira kao contender i da su svi osim jordana definitivno ispod njega a tipa ušao u 30u godinu), pa sve do space jama 2.

ne znam ne znam.

imam veliki rispekt za lebrona od kada je uzeo prvu titulu sa majemi pefkohori a još veći nakon onog 2:4 poraza od dubsa kada si on i pippen delavedova pružali junački otpor. i na kraju, ta titula protiv dubsa od valjda 4:2 nakon 0:2. 

 

Zato sto niko nije imao ni iole slicnu karijeru, takav put, zato se i toliko prica o tome, i nalaze se izgovori. U idealnom scenariju, godinama najbolji igrac lige treba da bude najbolji igrac u playoffu, i da vodi tim do titule, i da sa solo nosenjem svog tima zavrsi pre svojih najboljih godina, onda kad se draftuje ili dovede najpre sposobni no2,  pa onda no3 i nadalje. Nista od toga, u vecini sezona, mu ni blizu nije dato, bilo da se radi o legendarnom front office, ili da iako si u Big 3, opet u finalu ostanes sam na terenu, ili da moras da igras 5 tekmi finala bez svog no2 i tri runde playoffa bez svog no3, ili da igras protiv The Superteama od svih Supertimova. Mozes reci da se najlakse nalaze izgovori za njega, ali naravno da to nije ni najmanje slucajno. On samo za finale sa Dallasom zaista zasluzuje kritike, i to velike. Sva ostala izgubljena finala, (i onih par serija na istoku) su do toga kako i protiv koga, pa biraj koje ti je najjinteresantnije iz ovog ili onog razloga. Titula protiv GSW nije bila nakon 0-2, nego nakon 1:3 (prvi put da se neko u finalu vratio tako), Lebron u obe ekipe bio prvi u pts, rbs, asts, stl i blk (jedini put da se to desilo u playoff seriji). Histerija i hype oko offcourt desavanja, price, izjave itd, j***s sve to,  bilo da dolaze od njega, bilo od medija i raznoraznih bukaca i analiticara, i koga sve ne. NBA je trebala da retire No23, velik previd, glupost ili sta vec, je sto to nije uradjeno blagovremeno.

[didžej hel]

11 minutes ago, Marko said:

 

Zato sto niko nije imao ni iole slicnu karijeru, takav put, zato se i toliko prica o tome, i nalaze se izgovori. 

 

niko nije imao iole sličnu karijeru kao jordan. niko nije imao iole sličnu karijeru kao kobe. niko nije imao iole sličnu karijeru kao duncan, hakeem, bird, magik johnson, tako možemo da ređamo do sutra. svako je imao specifičnu karijeru, durant npr.

 

 

 

...al pazi samo sa  mavsima finale zaslužuje kritike zato što je imao mnogo jaču ekipu. ako su ti ekipe egal ili slabije, okej je da ne opravdaš taj goat status kojem težiš

 

 

šta ima lebron osim banane u finalima? sjajan je igrač ali to što je radio lebron, radili su i bird, magik, russell, chamberlain i još neki

izgovori.

[didžej hel]

....

 

niko ne ide i prića kako je bird bolji od lebrona, ne-daj-bože jordana

 

a ja recimo ne vidim u čemu je tačno lebron ispred birda ukupno. najatletičniji igrač svih vremena vs najneatletičnijeg superstara svih vremena.

[Shunsuke Nakamura]

Zasto je recimo Leri Bird bolji igrac od Duranta?

[Malkolm Brogdon]

12 minutes ago, uini said:

a ja recimo ne vidim u čemu je tačno lebron ispred birda ukupno.

Bird:

3x champ, 12x all-star, 10x all-nba, 3x MVP, 2x Finals MVP, 3x all-defensive

Bron:

3x champ, 16x all-star, 15x all-nba, 4x MVP, 3x Finals MVP, 6x all-defensive

 

Duza karijera, bolje brojke overall, znatno bolje brojke u plejofu.

 

Ne vidim kako je Bron mogao da pokaze svoj greatness protiv Spursa 2007. recimo ili protiv Warriorsa 2018. Tu jednostavno nije bilo nikakve sanse da se dodje do titule.

 

Cak je u prvoj utakmici finala 2018. postavio 51-8-8 na 19/32 iz igre pa je sve to uspeo da mu usere JR Smith.

 

Smesno je koliko nije cenjen u odnosu na ono sto je uradio, tj. jos uvek radi.

 

 

[riviera]

lebron ima i dosta olaksavajucih okolnosti. imao dosta vise olstar saigraca i pojedinacno a i u jednom timu samo sto nije uspeo da to pretoci na terenu u titule. svi timovi protiv kojih je igrao posle dolaska u majami su bili pobedivi sem gsw sa durentom. dalas, sparsi (sa majamijem je to i sam pokazao), gsw prva verzija  isto igrajuci u klivlendu  pokazao, proslogodisnji toronto, medjutim timovi koje je vodio nisu bili u stanju da izdominiraju i vezu veci broj osvojenih trofeja.

Quote

Michael Jordan's all star teammates

Scottie Pippen: 6 times (1990, 1992, 1993, 1995, 1996, 1997)

LeBron James' all star teammates

Dwyane Wade: 4 times (2011, 2012, 2013, 2014)

Chris Bosh: 4 times (2011, 2012, 2013, 2014)

Kyrie Irving: 2 times (2015, 2017)

Kevin Love: 2 times (2017, 2018)

Mo Williams: 1 time (2009)

Zydrunas Ilgauskas: 1 time (2005) + ove i u buducim sezonama entoni dejvisa

 

igrao celu karijeru bez handchecking-a u dosta meksoj ligi. imao prednost u tome sto je sport napredovao, medicina, analitika... prednost da je od pocetka imao svoju metu koju je pokusao da preskoci sa osvojenim titulama dok je dzordan imao manje zahtevne prethodnike pa nije ni forsirao da (pokusa) da napadne i osvoji 7, 8, 9.... titula kad je vec i sa ovim dostignucima bio javno obelezen kao koza.

[Malkolm Brogdon]

1 minute ago, riviera said:

lebron ima i dosta olaksavajucih okolnosti. imao dosta vise olstar saigraca i pojedinacno a i u jednom timu samo sto nije uspeo da to pretoci na terenu u titule. svi timovi protiv kojih je igrao posle dolaska u majami su bili pobedivi sem gsw sa durentom. dalas, sparsi (sa majamijem je to i sam pokazao), gsw prva verzija  isto igrajuci u klivlendu  pokazao, proslogodisnji toronto, medjutim timovi koje je vodio nisu bili u stanju da izdominiraju i vezu veci broj osvojenih trofeja.

 

igrao celu karijeru bez handchecking-a u dosta meksoj ligi. imao prednost u tome sto je sport napredovao, medicina, analitika... prednost da je od pocetka imao svoju metu koju je pokusao da preskoci sa osvojenim titulama dok je dzordan imao manje zahtevne prethodnike pa nije ni forsirao da (pokusa) da napadne i osvoji 7, 8, 9.... titula kad je vec i sa ovim dostignucima bio javno obelezen kao koza.

Spursi 2014 >>> Spursi 2013

 

GSW 2015. jeste pobediv ali ne sa onim sto je Lebron imao za saigrace, cak i tako je pruzio fantastican otpor. 

 

Ono sto je mogao i morao je 2011. 

 

Imao je i Jordan taj illegal defense pa cak i skracenu tricu jedno vreme, tako da nije samo Bron imao olaksavajuce okolnosti.

[Marko]

17 minutes ago, uini said:

 

niko nije imao iole sličnu karijeru kao jordan. niko nije imao iole sličnu karijeru kao kobe. niko nije imao iole sličnu karijeru kao duncan, hakeem, bird, magik johnson, tako možemo da ređamo do sutra. svako je imao specifičnu karijeru, durant npr.

...al pazi samo sa  mavsima finale zaslužuje kritike zato što je imao mnogo jaču ekipu. ako su ti ekipe egal ili slabije, okej je da ne opravdaš taj goat status kojem težiš

šta ima lebron osim banane u finalima? sjajan je igrač ali to što je radio lebron, radili su i bird, magik, russell, chamberlain i još neki

izgovori.

Niko nije imao tolike i razlicite prepreke na putu do vise titula nego sto ima, na to sam mislio, malo morgen su pomenuti velikani imali kroz tolike godine shitty front office na pocetku, par titula, pa onda na kraju da igraju protiv onakvog superteama, i jednom shittiest luck in between (2015). A nijedna karijera nije ista naravno, tako mozemo da razvodnjimo pricu sa svakim. Za finale sa Mavsima naravno, sve ostalo, ko god je gledao, nema sta da se prigovori, bar ne ako gleda neutralnim ocima. I naravno da nije bas svaki pomenuti HOF radio to sto i on. Volis takeovere, kazes, imas i kod njega ponesto na tu temu, gde 2016 finals speaks loudest. Rekao sam vec jednom da mi je GOAT prica sad vec zesci trip, mozda bi se nekada i upecao i tezio da analiziram, poredim i bistrim, ali ne vise, as far as I'm concerned - Fuck that. Jeste zanimljivo medijima da se malo malo podgreje ta prica.

 

[didžej hel]

25 minutes ago, Shunsuke Nakamura said:

Zasto je recimo Leri Bird bolji igrac od Duranta?

 

upravo tako. 

 

tier 1: jordan 

tier 2: bird, magik, lebron, curry, durant...

[Marko]

Eureka, ovo treba da se razresi ova i sve slicne rasprave, samo insert Tier 1, Tier 2

 

[Malkolm Brogdon]

Tier 1: Jordon, Bron

[gggggggg]

kaj > james

[Chaos Is Me]

Sad sam video sledeći podatak:

 

                                  MJ             LBJ+Steph+Durant

Titule                         6                             8

Finals MVP               6                             5

MVP                          5                              7

Najbolji strelac       10                            6

[Shunsuke Nakamura]

Najbolji strijelac i nije toliko vazna kategorija. Iverson je 4 puta osvajao, pa nesto nijesam primijetio da se cijeni toliko puno na ovom forumu. 

 

Curry je bio MVP sa 24 poena u prosjeku. I to je bila jedna od boljih napadackih sezona nekoga igraca u poslednjih 20 godina. 

Edited May 21, 2020 by Shunsuke Nakamura

[Chaos Is Me]

Ja sam samo ostavio čiste podatke, bez nekih zaključaka. 

[Marko]

 

[riviera]

44 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Spursi 2014 >>> Spursi 2013

 

GSW 2015. jeste pobediv ali ne sa onim sto je Lebron imao za saigrace, cak i tako je pruzio fantastican otpor. 

 

Ono sto je mogao i morao je 2011. 

 

Imao je i Jordan taj illegal defense pa cak i skracenu tricu jedno vreme, tako da nije samo Bron imao olaksavajuce okolnosti.

sparsi sezonu pre i posle te su pobedjeni ali svaki tim i igrac igra onoliko koliko mu dopustis ili nisu u stanju da sprecis pa su tako i ti sparsi izgledali kao supertim.

 

za gsw se slazem, bez kajrija i lava nije se moglo vise.

 

ne mislim ni ja da je trebao da uzme 10 prstenova do sada ali 1 ili 2 vise, uz vise strpljenja sa njegove strane a ne manijakalno jurenje za titulama i preslagivanje rostera i promena klubova bi ga stavilo u poziciju da sada sa  jednim top 5 igracem kao saigracem,  a. dejvisom, nista manje losijim igracem od pipena, uzme jos 2-3 titule u slabijoj konkurenciji bez supertimova i prestigne dzordana.

poenta je da nije svaku sansu za trofejom iskoristio, sto zbog svojih igrackih kvaliteta i karakteristika, sto zbog nekih psiholoskih manjkavosti, kvaliteta saigraca, igranja gm-a...,  ali cinjenica je da nije, kakvi god da se upotrebe razlozi.

Edited May 21, 2020 by riviera

[gggggggg]

 

evo jos nesto za divcev legacy

[didžej hel]

nisam skontao kakve veze imaju barkley, shaq i diki sa čuvanjem jordana. jedino ga je payton povremeno čuvao

mislim, zanimljivo je kod sir charles podatka što ga je zapravo verovatno najviše čuvao dan majerle, koji je bio super defanzivac

[Ne sam Safete]

Krešo u Americi

 

 

U posljednje vrijeme razbuktala se rasprava oko toga tko je zapravo najveći hrvatski košarkaš ikad. Mišljenja su podijeljena, ali gotovo svi se slažu da samo tri kandidata dolaze u obzir: Dražen Petrović, Toni Kukoč i Krešimir Ćosić. Dojam je da su pritom Šibenčanin i Splićanin u prednosti u odnosu na zadarskog velikana. Krešina karijera završena je još 1983., što znači 10, odnosno 20 godina ranije od Draženove i Tonijeve, što znači da u nastaloj raspravi sudjeluje nevelik postotak ljudi koji su ga imali prilike gledati. Drugi razlog mnogo je ‘teži’ u argumentaciji: Dražen i Toni ostvarili su impresivne epizode u NBA ligi koju Krešo nema u životopisu.

 

 

Međutim, ponekad se zaboravlja ili nedovoljno vrednuje da je on na drugačiji način ostavio trag u SAD-u.

I Petrović i Kukoč na neki su način trpjeli podcjenjivanje u Sjedinjenim Državama: tako Dražena svojedobno, usprkos sjajnoj statistici, nisu pozvali na All-Star susret, dok Tonija zaobilaze u odabiru za ulazak u Hall of Fame. S druge strane, Ćosić je postao počasni stanovnik košarkaške Kuće slavnih u Springfieldu još 1996. (prvi Hrvat u povijesti), dok je za vrijeme igračke karijere kao prvi Europljanin ikada bio uvršten u All-American postavu, što je najprestižnije priznanje za amaterske sportaše u SAD-u. Za takve počasti, jasno, zaslužne su njegove bravurozne izvedbe u dresu Cougarsa iz Prova, odnosno Sveučilišta Brigham Young u državi Utah.

Odlazak na studij u Ameriku danas nije neuobičajena praksa kada su sportaši u pitanju, ali početkom 1970-ih se to smatralo prilično uvrnutom idejom. Krešo nije bio tip koji bi svoje maštarije razglasio svima; štoviše, čak mu ni majka dugo nije znala što je naumio. Oni kojima se ipak povjerio uglavnom su ga pokušavali odgovoriti od takve avanture, ali ostajao je čvrsto pri svom stavu.

 

Tribine su bile preplavljene natpisima poput “Communist, go home!”. Samo se nasmijao: “Čega bi me bilo strah? Vidi se da nikad niste bili u Čačku ni u Skopju…”

 

“Želio sam da me netko dovede u red. To mi je bila prilika da pravilno spavam, jedem, treniram i učim”, naveo je u svojoj nikad dovršenoj autobiografiji. “Nisam želio da nakon kraja košarkaške karijere postanem trener lutalica ili bivši košarkaš s kojim ne bi imali pojma što učiniti.”

 

 

Međutim, mnogi nisu mogli ili željeli shvatiti takve namjere — u Zadru nisu htjeli ni čuti da ostanu bez svoje zvijezde, a dobro je poznato da u Jugoslaviji sportaši u pravilu nisu napuštali domaću ligu do svojih 27 godina. S BYU-a su ga zamijetili kad je bio na američkoj turneji s reprezentacijom te ga potom, tepajući mu da u njemu vide novog Billa Russella, nagovarali da prihvati stipendiju, ali to nije bilo moguće bez dopuštenja iz domovine. Frustriran što su mu odbijali izdati ispisnicu, odlučio je naprosto pobjeći. Plan je bio da se 1969. nakon Eurobasketa u Napulju ukrca na avion za SAD, ali i ta je opcija propala jer mu u američkom konzulatu nisu odobrili vizu.

Šokirao sve

 

 

Ludom ustrajnošću naposljetku je ipak uspio uvjeriti nadležne da mu omoguće odlazak te se s 20 na leđima posve sam zaputio u Provo, s minimalnim poznavanjem engleskog jezika. Budući da brucoši nisu imali pravo nastupa, dobio je cijelu godinu za uhodavanje: na treninzima je učio američki stil košarke, a izvan treninga se učio američkom stilu života. Ovo drugo predstavljalo mu je veliki kulturološki šok, zbog čega ga je često hvatala nostalgija za rodnim krajem. No, kako je vrijeme išlo, sve više je prihvaćao novi životni ritam, a jasno da je konce najbrže pohvatao na parketu. Najviše ga iznenadilo to što treneri mnogo pažnje posvećuju analizi suparnika u želji da posve izbrišu faktor iznenađenja, što je bilo u opreci sa zadarskom košarkaškom filozofijom.

“Ja sam uvijek igrao tako da se koristim iznenađenjem”, napisao je. “Amerikancima sam uvijek bio problem jer nikako nisu mogli predvidjeti što ću učiniti. A kako bi i mogli, kad to nisam ni sam znao?”.

 

 

Trener Stan Watts trenirao je Cougarse preko dva desetljeća i to vrlo uspješno, ali nikada nije u ruke dobio nekoga poput Kreše — centra koji prkosi svim postulatima te svojom svestranošću i improvizacijom pronalazi put do pobjede i u utakmicama u kojima joj se nitko ne usudi nadati. Osim bogomdanih igračkih vještina, za takve pothvate ključan je bio i Krešin karakter, pobjednički mentalitet koji je trebao prenijeti na suigrače.

Na početku njegove prve aktivne sezone analitičari su svrstali Cougarse na tek 135. mjesto po kvaliteti u SAD-u, a u njihovoj konferenciji, koja se sastojala od osam momčadi, na šesto mjesto. Krešo je uvidio da su se njegovi suigrači, pa i sam trener odlučili pomiriti s nametnutom sudbinom, stoga je odlučio oštro reagirati.

“Stan Watts doživio je pravi šok kad sam mu prigovorio zato što nas mentalno ne sprema da postanemo prvaci Amerike”, poručio mu je uz ilustrativni dodatak da je u Zadru s mnogo gorim momčadima osvajao državna prvenstva. Watts je ostao bez teksta, ali vrlo brzo shvatio je da Krešo misli ozbiljno.

 

 

U odlučujućem susretu Cougarsi su na gostujućem terenu u Salt Lake Cityju pred 15.000 gledatelja pobijedili Utah, svog najljućeg rivala, te osvojili konferenciju, što je značilo plasman među najbolje 32 sveučilišne momčadi. Krešo je tad ubacio 24 poena uz 19 skokova. Slijedio je okršaj za ulazak u Sweet Sixteen na vrućem terenu Utah Statea u Loganu. Domaćini su bili rangirani kao 11. najjača momčad u zemlji, stoga su slovili za velike favorite. Pokušajte zamisliti nevjericu na tribinama kada su Cougarsi autoritativno promarširali dvoranom, predvođeni Ćosićem koji je zabio 30 poena. Poslije toga ždrijeb ih je poslao na UCLA. Branitelji NCAA naslova prvaka su ipak bili prejaki i nisu bila dovoljna ni Krešina 23 skoka s kojima je oborio rekord svog sveučilišta.

Radije u Zadar nego u Lakerse

Sljedeće sezone u Provu se otvorio Marriott Center s kapacitetom od 22.000 mjesta, tada najveća košarkaška dvorana u SAD-u. Na tako glamuroznoj pozornici Krešo je nastavljao oduševljavati svojim predstavama, stoga se među navijačima vrlo brzo proširila popularna krilatica o dvorani koja se zadržala do dan-danas: “Watts built it, Marriott paid for it, Krešo filled it”.

Cougarsi su obranili naslov konferencijskih prvaka, ali nisu uspjeli ponoviti rezultatski doseg iz prošle sezone zbog poraza u produžetku od Long Beacha. Usprkos tome, sezona je ocijenjena vrlo uspješnom, a Ćosić je dominirao parketom bilježivši 22,3 poena i 12,8 skokova po utakmici. To mu je donijelo izbor u prvu petorku Zapada te All-American počasti, a k tome su ga na NBA draftu izabrali Portland Trail Blazers.

Odlučio je ostati na BYU još jednu sezonu koja je, pak, rezultatski završila nešto lošije nego prethodne. Krešo za Amerikance više nije bio iznenađenje nego dokazana vrijednost, ali i prava noćna mora za suparnike. Zato mu je 17.000 navijača u New Mexicu priredilo užaren doček: krcate tribine bile su preplavljene transparentima s natpisima poput “Communist, go home!”. Preneraženi suigrači, koji ništa slično nikada nisu doživjeli, upitali su ga je li ga strah.

Samo se nasmijao i odvratio: “Čega bi me bilo strah? Vidi se da nikad niste bili u Čačku ni u Skopju…”.

Svoju sveučilišnu karijeru Ćosić je završio kao najbolji strijelac, skakač i asistent u povijesti BYU, sa statusom božanstva među navijačima. Došlo je vrijeme za promjenu, a na novom NBA draftu izabrali su ga Los Angeles Lakers. Na stolu je imao unosnu ponudu koju je naposljetku odbio zbog toga što se ideja profesionalizma kosila s njegovim pogledom na sport, koje je u međuvremenu učvrstio i prihvaćanjem u Utahu iznimno raširene mormonske religije.

“Bilo mi je jasno da je čar igre u pravom, a ne u kupljenom nadmetanju. Osim toga, dao sam riječ Zadru.”

Često se ističe kako je Dražen otvorio vrata za Europljane u NBA, ali ne smijemo zaboraviti ni to da je Krešo imao priliku to učiniti mnogo ranije – u doba duboke skepse prema europskim igračima, Amerikanci su ipak vjerovali u Krešu naprosto zato što im nije ostavio drugog izbora.