POLJOPRIVREDA

[Div]

On 6/11/2019 at 1:46 PM, Darth Bane said:

Njemu nije bio problem da proda - prodavao je sve sto je proizveo. Ali ipak kad je podvukao crtu nije mu se isplatilo. 

 

Očito nije prodao po dobroj ceni, ili nije proizveo po dobroj ceni. To je vrlo prosto, moraš da prodaš skuplje nego što tebe košta, složenije je kako da isplaniraš i izračunaš sve to, koliko će te to koštati, nije isto ako kupuješ hranu i ako je sam proizvodiš, tu su i mnogi drugi imputi, a moraš i znati koliko vredi tvoj proizvod, koliko ga možeš unaprediti da dobiješ veću cenu ili veću količinu. 

 

 

[sasa965]

Po kojoj ceni je prodavao sir.

[Doorn]

Sa Twittera

U Slovačkoj je svečano otvoren market, sa praznim rafovima. 
Vlasnici su samo hteli da pokažu kako bi izgledao svet bez pčela

 

 

 

 

 

 

[Vince Carter]

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/vlasnici-zapustenih-njiva-bi-mogli-da-placaju-veci-porez_1034493.html

 

Oni koji donose ovakve propise nikada u životu nisu videli selo, osim u TV serijama i na filmu. Ali, šta drugo očekivati od države čiji predsednik nema ni dan radnog staža van politike?

 

A ministar poljoprivrede je posebna priča. Taj je promenio više stranaka nego Maca Diskrecija partnera. Jadna nam poljoprivreda sa njima.

[Vince Carter]

Neke mutne radnje se odvijaju oko otkupa šljive. Kod mene u Mačvi otkup ranih sorti je trajao dva-tri dana i to su hladnjačari otkupljivali samo od odabranih proizvođača. Izgovor je bio da je stao izvoz u Rusiju. Cena je bila 12-15 dinara po kg što je vrlo malo. Naravno, većina šljive će završiti u rakiji. Ljudi su ih prodavali po 10 din/kg, neki i po 8. Ovo je loš nagoveštaj za stenlej koga ima najviše. Nema sumnje da će ovakva situacija uticati na mnoge ljude da uzmu motorne testere u ruke i pokrče šljivike.

[Doc Holiday]

Zova kao buducnost ?

 

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=03&nav_id=1585945

 

pre 10ak godina sam citao o rakiji od zove ... i probao sam  sa drugarom da je ispecemo, medjutim nesto nije bilo kako treba i nije nam uspelo...

 nakon toga sam googlao po ex yu govornom podrucju , nisam previse toga nasao...  medjutim posto znam madjarski jezik  progooglao sam i na njemu i tamo nasao mnogo vise interesantnih podataka...

 U Madjarskoj se u srednjem veku i u vreme AU monarhije rakija od zove prodavala kao lek... prava rakija od zove ume da dostigne i 100e za litar... u Madjarskoj ima za oko 20 evra pola litre verovatno ne skroz ciste zove....  citanjem sam dosao i do razloga zasto je tako skupa....  pre svega zbog toga sto na 100 kila voca da jedva samo 1 litar rakije...  U Holandiji se prvo gajila kultivisana ... a evo sad i ovde...

 

ovo sam ja slikao nedaleko od sela Horgos ...  Slucajno sam tu stao i video ovu malu plantazu ...

 

 

[Eddard]

Sirup/Sok od zove, omiljeno piće mog detinjstva. Sećam se kako sam sa bakom i dekom išao da berem cvetove, a kasnije u godini i zovu za rakiju, deda pekao...

[40Wins]

Meni je deda pravio pucaljke i štrcaljke od zove. Iako je tad već bilo ''available'' 300 hiljada modela plastičnih pištolja/pušaka/zolja/tenkova, momenat pravljenja nečeg upotrebljivog je bila najveća draž. Bukvalno povratak iz 2000. u 1938.

[Constantin]

On 5/27/2019 at 2:32 PM, Denis Jasharevic said:

Stocarstvo u Srbiji, zna li neko ...... Je li konacno crklo ili je jos na samrti?

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis manji je broj goveda, svinja, koza i živine.

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na početku 2019. godine u Srbiji je zabeležen pad broja stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto).

Goveda na istorijskom minimumu

Broj grla goveda u Srbiji je 878.000 i to je istorijski minimum.

Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu.

U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda.

 

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju.

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje.

Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona “bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina:

U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”;
U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”;
U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”;
U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa”;

Najmanji broj svinja još od 1955. godine 

Na početku 2019. godine Srbija je imala 2,79 miliona svinja.

To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini.

Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine.

Porast broja ovaca

Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca.

U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto.

Broj koza se kreće oko 235.000 grla.

Srbija poseduje 16,2 miliona živine.

 

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. U odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto.

Prema podacima RZS proizvodi se manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje.

Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!

Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri decenije.

Prema studiji “Poljoprivredno zemljište u Republici SRbiji“, od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor.

A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina.

 

Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija?

A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država da ne bi snosila posledice povraćaj prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. TO JE NAJVEĆI EKONOMSKI GENOCID NAD SRPSKIM SELjAKOM!

 

Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre isplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava!?

U EU seljaci imaju podsticaje od 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 35 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna.

[Vince Carter]

Quote

 

Raspisan konkurs za kupovinu traktora do 60 kW - Država daje pola novca za nabavku mehanizacije proizvedene u Srbiji

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

 

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

 

Pored ovih opštih uslova neophodno je da u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane:

 

-površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

 

-do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;

 

-do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;

 

-do 2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;

 

-do 3 ha povrća (na otvorenom polju);

 

-od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);

 

-do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;

 

-do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

 

– u zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.

 

 

Šta da radimo mi koji imamo preko 2 ha žitarica? Mi smo tajkuni, nama ne trebaju subvencije? A šta su ovi sa 30,40,50 ha npr. ruža? Da nisu oni siromašni, sitni poljoprvrednici kojima treba pomoći? A to je cilj ove uredbe - subvencije za mala poljoprivredna gazdinstva.

 

Bravo, ministre, zaslužio si medalju za glupost.

 

Edited January 4, 2020 by Vince Carter
space

[A sad]

3 hours ago, Vince Carter said:

 

Šta da radimo mi koji imamo preko 2 ha žitarica? Mi smo tajkuni, nama ne trebaju subvencije? A šta su ovi sa 30,40,50 ha npr. ruža? Da nisu oni siromašni, sitni poljoprvrednici kojima treba pomoći? A to je cilj ove uredbe - subvencije za mala poljoprivredna gazdinstva.

 

Bravo, ministre, zaslužio si medalju za glupost.

 

 

Imate Ipard. Konkurs obuhvata one koji ne mogu da konkurisu za Ipard. Ovo je dobar potez ministra. 

[Constantin]

U četiri opštine u Srbiji napuštena 501 parcela - Niko ne obrađuje više od 370 hektara zemlje

[Div]

1 hour ago, Constantin said:

U četiri opštine u Srbiji napuštena 501 parcela - Niko ne obrađuje više od 370 hektara zemlje.

 

Na prvo čitanje mi nije bila jasna poruka teksta, onda videh na istu temu, sa istim podacima,
U četiri opštine u Srbiji 501 napuštena državna parcela
dakle, radi e o državnom zemlkištu koje se ne obrađuje a za koje neko možda uzima subvencije jer se formalno nalaze u zakupu.

 

[Constantin]

4 minutes ago, Div said:

 

Na prvo čitanje mi nije bila jasna poruka teksta, onda videh na istu temu, sa istim podacima,
U četiri opštine u Srbiji 501 napuštena državna parcela
dakle, radi e o državnom zemlkištu koje se ne obrađuje a za koje neko možda uzima subvencije jer se formalno nalaze u zakupu.

 

Da....i mali nagoveštaj o lopovisanju. Zakupiš parcelu npr. 10 ha, poseješ detelinu na 10 ari, i uzmeš kintu za celu površinu. Treba nas razbucati, da trpimo gladni. 😔

[A sad]

8 minutes ago, Div said:

 

Na prvo čitanje mi nije bila jasna poruka teksta, onda videh na istu temu, sa istim podacima,
U četiri opštine u Srbiji 501 napuštena državna parcela
dakle, radi e o državnom zemlkištu koje se ne obrađuje a za koje neko možda uzima subvencije jer se formalno nalaze u zakupu.

 

 

2 minutes ago, Constantin said:

Da....i mali nagoveštaj o lopovisanju. Zakupiš parcelu npr. 10 ha, poseješ detelinu na 10 ari, i uzmeš kintu za celu površinu. Treba nas razbucati, da trpimo gladni. 😔

 

Nije to u pitanju. To se ne isplati nikome. Skuplji je zakup od subvencije. Mada, nisam uopste siguran da li subvencije po hektaru  mogu da se uzmu za drzavnu zemlju. Ranije je moglo, pricalo se da ce ukinuti, sad da li jeste ili nije ne znam.

 

Tekst je konfuzan i ne moze se tacno zakljuciti sta su kontrolisali. Meni je logicnije da se radi o necem drugom. Nikad se ne izlicitiraju sve drzavne parcele, uvek deo ostane ne izlicitiran. Mozda su kontrolisali te neizlicitirane parcele i utvrdili da u stvarnosti samo deo tih parcela nije obradjen, tj, da je deo uzurpiran. 

 

Drzavne subvencije su previse male da bi se bilo kome isplatilo da radi to sto vi navodite. U 2019 su bile 5200 dinara po hektaru, a pre toga 2000+2000 dinara po hektaru. 

[Div]

32 minutes ago, A sad said:

 

 

Nije to u pitanju. To se ne isplati nikome. Skuplji je zakup od subvencije. Mada, nisam uopste siguran da li subvencije po hektaru  mogu da se uzmu za drzavnu zemlju. Ranije je moglo, pricalo se da ce ukinuti, sad da li jeste ili nije ne znam.

 

Tekst je konfuzan i ne moze se tacno zakljuciti sta su kontrolisali. Meni je logicnije da se radi o necem drugom. Nikad se ne izlicitiraju sve drzavne parcele, uvek deo ostane ne izlicitiran. Mozda su kontrolisali te neizlicitirane parcele i utvrdili da u stvarnosti samo deo tih parcela nije obradjen, tj, da je deo uzurpiran. 

 

Drzavne subvencije su previse male da bi se bilo kome isplatilo da radi to sto vi navodite. U 2019 su bile 5200 dinara po hektaru, a pre toga 2000+2000 dinara po hektaru. 

 

Čini mi se da je teks koji sam ja linkovao nešto jasniji, ne znam da li je i sve u njemu tačno. Između ostalog kaže:

 

Quote

 

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, a koja je upisana u katastru i na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

 

 

i 

Quote

Cilj programa je, između ostalog, da se utvrdi ko stvarno koristi poljoprivredno zemljište, a kako bi se subvencije države pravednije koristile.

 

[A sad]

5 hours ago, Div said:

 

Čini mi se da je teks koji sam ja linkovao nešto jasniji, ne znam da li je i sve u njemu tačno. Između ostalog kaže:

 

 

i 

 

 

Iz ovih linkova ispade tako, ali to nema nikakvog smisla zato sto je zakup zemlje skuplji od subvencija. Zato to niko i ne radi. Nekada se to radilo, za vreme DSa dok su subvencije bile velike, a intresovanje za drzavnu zemlju nije bilo toliko veliko pa su i cene bile nize. Sada se to nikom vise ne isplati. 

Jedino ima logike ono sta sam ja napisao, e sad sta je svrha tih tekstova ne znam. Mozda imaju cilj da skrenu paznju sa nekih stvarnih mahinacija na nepostojece, ne znam. Npr u mojoj opstini najniza cena drzavne zemlje, za neku jako losu zemlju i to za stocare po prvenstvu je visa od 250 evra (sto jeste niska cena)(to je bilo pre par godina, mislim da u ovoj poslednjoj nije bilo tako niske cene) pa ide i do preko 100 hiljada (sto je abnormalno skupo). Niko nema intres da kad plati toliko zemlju, ne radi je, a za uzvrat dobije 5200 dinara. 

[Klotzen]

Zemlja se nažalost kupuje kao investicija i ona najčešće ne bude obrađivana. Kada/ako ikad uđemo u EU zemlja će skočiti još više mada je i sada vrlo blizu ceni u Mađarskoj no kad se porede cene u Mađarskoj obično se porede njihove njive prosečnog kvaliteta sa našim najboljim pa ispada da smo već sada skuplji. A u suštini najkvalitetnija zemlja uz Dunav kod Mađara je dosta skuplja od naše. Ako se ne varam kod nas je najskuplja zemlja oko 17k-18k po hektaru a u Mađarskoj oko 25k. Ne računajući njive pored puta i tome slično jer su to posebni slučajevi.

 

Gledajte na to ovako. Kada su Beko i Kostić kupovali zemlju oni su je u proseku plaćali oko 2k po hektaru. Sada je u proseku oko 6-7k a dok uđemo u evropu bićemo na 10k. Znači ono što je bilo 10 miliona dolara postaje 50. Malo li je za 20 godina.

Edited January 4, 2020 by Klotzen

[A sad]

12 hours ago, Klotzen said:

Zemlja se nažalost kupuje kao investicija i ona najčešće ne bude obrađivana. Kada/ako ikad uđemo u EU zemlja će skočiti još više mada je i sada vrlo blizu ceni u Mađarskoj no kad se porede cene u Mađarskoj obično se porede njihove njive prosečnog kvaliteta sa našim najboljim pa ispada da smo već sada skuplji. A u suštini najkvalitetnija zemlja uz Dunav kod Mađara je dosta skuplja od naše. Ako se ne varam kod nas je najskuplja zemlja oko 17k-18k po hektaru a u Mađarskoj oko 25k. Ne računajući njive pored puta i tome slično jer su to posebni slučajevi.

 

Gledajte na to ovako. Kada su Beko i Kostić kupovali zemlju oni su je u proseku plaćali oko 2k po hektaru. Sada je u proseku oko 6-7k a dok uđemo u evropu bićemo na 10k. Znači ono što je bilo 10 miliona dolara postaje 50. Malo li je za 20 godina.

 

Nije tacno da se zemlja ne obradjuje. Ne obradjuje se samo nepoljoprivredno, neplodno zemljiste. Skoro svi pasnjaci po Vojvodini koji makar malo mogu da donesu prinose su vec odavno uzorani, ista stvar je i sa trsticima. Cim neko izbaci oglas da prodaje zemlju istog momenta mu se javlja nekoliko kupaca, ako neku parcelu nisi na vreme poorao ili posejao odmah imas gomilu njih koja dolazi da ti nudi da uzme tu zemlju u arendu.  Nije mnogo drugacije ni u centralnoj Srbiji, ne racunajuci kraje koji su vec u dobroj meri depopulizovani, ali tamo prakticno i nema zemljista koje je pogdno za intenzivnu ratarsku proizvodnju.

 

Sto se tice cene zemlje ona varira. Razni faktori uticu na to, kvalitet, povrsina, udaljenost od velikih gradova, puteva, medjasi... Zemlja uz Dunav uopste nije najkvalitetnija, kao i kod nas radi se o najnekvalitetnijoj zemlji, ona ima visoku cenu iz nepoljoprivrednih razloga, ocekivanje da se omoguci neka gradnja na tom podrucju, turizam... I kod nas zemlja uz puteve na prilazima velikih gradova dostize i vecu cenu, to je normalno, ali takvo zemljiste je izuzetak, a ne pravilo. Kad su tajkuni kupovali zemlju cena jeste bila niska, posebno je bilo unosno kupovati za male pare propala poljoprivredna preduzeca. Sada je druga prica i cena je za nase uslove dosta visoka. U mom kraju je ona bila dostigla pre par godina abnormalnu visinu i islo je i preko 20 hiljada za hektar, zemlja koja nije blizu puta. Sada je cena pala, ali u okolini raste i polako se izjednacava sa cenom kod nas. 18 hiljada po hektaru je sasvim realna cena ako imas povrsinu vecu od jednog hektara, govorim o obicnoj zemlji dobrog kvaliteta, koja nije na extra lokaciji u Backoj. Srem je skuplji, Beograd takodje, Banat jeftiniji, Macva tu negde... Cenu u poslednje vreme rusi zemlja koja se vraca putem restitucije Nemcima. Radi se o zemlji solidnog kvaliteta, vecim parcelama, koje vlasnici zele sto pre da prodaju jer su stari, a nisu upoznati sa trendovima kod nas. Sumnjam da tu ima i pravare, da advokati koji obavljaju sve poslove za njih prodaju zemlju ispod trzisne cene, a za uzvrat dobijaju novac u kesu od kupca, kupci su uvek lokalni tajkuni i zemljoposednici.

 

Ulaskom u EU cena zemlje ce rasti, ali ne mnogo u odnosu na danasnju, u odnosu na onu po kojoj su kupovali tajkuni vec sad imamo drasticno povecanje. Kljucan faktor za rast cena nece biti sam ulazak u EU, vec eventualno dozvoljavanje strancima da kupuju zemlju. 

[Klotzen]

Koliko vidim od te 4 opštine jedino je Beočin u Vojvodini, ostale su u Srbiji tako da niko i ne tvrdi da se to odnosi na bolju zemlju. Obzirom da je Beočin na Fruškoj Gori verovatno se i tu radi o lošijoj zemlji koju neko čeka da proda i nema interesa da je radi niti iko želi da je zakupi.

 

Zemlja se analizira po okruzima. Najkvalitetnija je  u okruzima uz dunav a isto tako i u Mađarskoj. Tu se naravno ne misli na parcele uz dunav. Kod nas je to u atarima oko Srbobrana, Vrbasa i Bečeja.

[A sad]

14 minutes ago, Klotzen said:

Koliko vidim od te 4 opštine jedino je Beočin u Vojvodini, ostale su u Srbiji tako da niko i ne tvrdi da se to odnosi na bolju zemlju. Obzirom da je Beočin na Fruškoj Gori verovatno se i tu radi o lošijoj zemlji koju neko čeka da proda i nema interesa da je radi niti iko želi da je zakupi.

 

Zemlja se analizira po okruzima. Najkvalitetnija je  u okruzima uz dunav a isto tako i u Mađarskoj. Tu se naravno ne misli na parcele uz dunav. Kod nas je to u atarima oko Srbobrana, Vrbasa i Bečeja.

 

U toj analizi se radi o drzavnoj zemlji. Uvek ostanu neizlicitirane neke parcele, uglavnom nepoljoprivrednog zemljista i nesto malo zemlje loseg kvaliteta. Isti djavo gde je, Vojvodina ili centralna Srbija, nema tu mnogo razlike. Niko nece da placa zakup koji je veci od subvencije, plus treba proveriti da li uopste imaju pravo na subvenciju. Tekst je bez ikakvog smisla, ako se odnosi na to i potpuno netacan. Ili su hteli da kazu nesto drugo, ili lazu. 

 

Vrbas, Srbobran i Becej su prilicno daleko od Dunava i nikako se ne moze reci da je to zemlja uz Dunav. 

[Darth Bane]

On ‎5‎/‎15‎/‎2019 at 5:11 PM, AgroLaki said:

@Referent

Pokušaću sa telefona da ispišem što bolji odgovor.

Do pre 2 meseca sam radio baš za firmu koja ima 400ha vocnjaka u Vojvodini, ali i A sad je proizvodjač voća iz Vojvodine tako da sigirno i on može da da svoje mišljenje.

Ukratko, pitanje treba podeliti na proizvodna i komercijalna pitanja.

Proizvodno, Vojvodina nije baš bogom dana za recimo jabuke i koštunjavo voće, (osim Fruske gore i oko Vršca ofc), kao što su to recimo Topola, Smederevo, Čačak, Blace itd, tako da je tu ključ dobar odabir sortimenta.

Vojvodina daje prednost u rasporedu parcela. Pošto je sve ravno, organizacija rada je mnogo lakša, radni učinci mašina su visoki, možeš da imaš 100 hektara u komadu, na jednom pravcu. Probaj da organizuješ 100 hektara između Umčara i Udovica. : /

Sa druge strane, ravnica je zeznuta kada treba da pogodiš obojenost. Crvenim sortama treba hladnoća u toku noći da bi se poprimila crvena boja što u Vojvodini može da bude problem, u odnosu na brdovito brežuljkaste predele. To dovodi do nižeg procenta prve klase, koja ti značajno utiče na profitabilnost.

U suštini, hektar voćnjaka u Vojvodini treba omogući viši profit od hektara kukuruza.

Komercijalno, pitanje je vezano za celu SRB, nevezano za Vojvodinu.

Obostrane sankcije EU - Rusija su dovele do toga da su  Poljaci, Grci, Italijani itd izginuli što se tiče njihovog roda, a Srbiji se otvorilo baš lepo, tako danas imamo situaciju da srpski ajdared ide do Moskve, a Poljski do Beograda. Ovo je praćeno i rastom površina pod zasadima, kako individualnih poljoprivrednika, ali i većih investitora. Sa druge strane, Rusija značajno ulaže u proizvodnju, skladišne kapacitete, iz SRB kupuje sadnice, ljudi koji su gradili hladnjače u SRB, sad tamo prave behemote od hladnjača. However, RF neće još pokriti svoje potrebe kvantitativno, a nikada neće kvalitativno.

Shodno tome, ko bude imao dobar zlatni i crveni delišes, galu, i ko može da je sačuva do februara, nema potrebe da brine. Ipak, neophodno je i diversifikovati tržište, pre svega kroz odabir sortimenta koji je primamljiv na zapadu i raditi na sertifikaciji kao što je Global Gap, sa kojim možeš mnogo dobro da prođeš na zapadu. Makedonija i BiH su zapravo jako ispred SRB po tom pitanju.

U EU od voćarskih vrsta može dobro da se prođe sa šljivom, borovnicom, smrznutim programom (višnja, šljiva, malina itd).

Kakva je situacija sa procedurom organizovanja izvoza voca(prvenstveno me zanimaju jabuke) iz Srbije? Kojoj organizaciji se treba obratiti za to? Ima li mnogo korupcije u toj oblasti?

[Vince Carter]

On 1/4/2020 at 8:16 AM, A sad said:

 

Imate Ipard. Konkurs obuhvata one koji ne mogu da konkurisu za Ipard. Ovo je dobar potez ministra. 

 

IPARD je za velike i bogate poljoprivrednike. Čitao sam dosta o tome. Nije za nas male.

 

Na konkurs za mlade poljoprivrednike ne mogu da prođem, jer sam zaposlen. Na republički konkurs za traktore ne mogu da prođem, jer imam preko 2 ha žitarica. I šta mi onda preostaje nego da kupim polovan traktor?

 

Subvencije u poljoprivredi su, pre svega, marketinške prirode. Ovim tempom kojim se subvencioniše nabavka mehanizacije, trebaće 100 godina da se ista obnovi.

[A sad]

49 minutes ago, Vince Carter said:

 

IPARD je za velike i bogate poljoprivrednike. Čitao sam dosta o tome. Nije za nas male.

 

Na konkurs za mlade poljoprivrednike ne mogu da prođem, jer sam zaposlen. Na republički konkurs za traktore ne mogu da prođem, jer imam preko 2 ha žitarica. I šta mi onda preostaje nego da kupim polovan traktor?

 

Subvencije u poljoprivredi su, pre svega, marketinške prirode. Ovim tempom kojim se subvencioniše nabavka mehanizacije, trebaće 100 godina da se ista obnovi.

 

Nije tacno. Mozes da konkurises za IPARD ako imas preko dva hektara. Konkurs za traktore je tako koncipiran da obuhvati one koji ne mogu da nabave traktore preko IPARDa. Ti ako neces da konkurises preko IPARDA je druga stvar, ali to vec nije problem drzave.

 

A tek nije tacno da ne mozes da prodjes na konkursu za mlade poljoprivrednike zato sto si zaposlen. Ali na tom konkursu ne mozes da konkurises za traktor.

 

Subvencije u poljoprivredi, osim onih po hektaru, su odlicno koncipirane. Problem je kao I u svemu drugom u ovoj zemlji, njihova zloupotreba I spora isplata na republickom nivou, na pokrajinskom isplata ide brzo. 

 

Pre dve, tri godine je bio konkurs za traktore, par meseci pre pocetka IPARDa. Svi koji su konkurisali su dobili, a uslovi su bili manje restriktivni nego sada, svi su mogli da konkurisu sa predracunom. Odobrili su oko 3500 zahteva. I sta se desilo? Trecina ih je odustala od nabavke traktora I subvencije. I za IPARD je dosta manja traznja nego sto bi trebalo da bude. Tako da svako ko zeli da dobije subvenciju za traktor, moze I da je dobije bez nekih problema. 

[40Wins]

Stvarno, odakle to da ne mozes da konkurises za IPARD ako imas preko 2 hektara?

 

Sto se tice IPARD-a, on kao deo IPA instrumenta jeste malo ''kilaviji'', ali treba uzeti u obzir da je on uradjen, kao i sve u EU, u saradnji svih drzava tako da se sagledaju sve moguce pravne zavrzlame, spreci nenamensko trosenje korisnika, koji su pre svega van EU, a opet i ne ugrozi sopstvena konkurentnost. 

Opet, i kao takav je dobar sto uopste postoji, jer od 2013 do 2020 pruza mogucnost za cca milijardu eura subvencija zemljama korisnicama. 

 

Licno mislim da je dobro sto je IPARD krenuo prvo od traktora, jer nema potrebe pricati kakvo je stanje poljoprivredne mehanizacije, pogotovo u Centralnoj Srb. Recimo, jedan moj rodjak otkupljuje stare traktore tipa IMT 539 i Rakovica 65, sredjuje, pa preprodaje, jer ljudi nemaju za vise.