Preporučite knjigu i pisce

[Klotzen]

Nisam čitao. Ono što ti mogu reći je da Kornvel savršeno opisuje atmosferu i ambijent. Pretpostavljam da mu radnja nije jača strana pa zato uvek uzima istorijske motive koji mu daju radnju na tacni a on samo treba da je oblikuje u delo koje se čita u jednom dahu.

 

Prilično sam siguran da su sve njegove knjige ekstra zanimljive za čitanje jedino što nemaju neku dubinu radnje. Kao što rekoh u tom postu ne očekuj "rat i mir" ali je zato zanimljiviji i uzbudljiviji za čitanje. Bilo bi nepravedno da kažem da je pisac lakih dela jer aženkur je ipak daleko ozbiljniji od tih lakih romana.

[qqruz]

Čudo u Poskokovoj Dragi i Nada, obije od Anta Tomića. Odlična zabava. Ma i svaka druga knjiga mu je dobra.

Edit: Vrhunski opisi dalmatinskog zaleđa odakle potiče.

Edited December 8 by qqruz

[Selina]

Najtoplije preporucujem:

 

 

Na ca 500 stranica citalac razume celu katastrofu WWII, a narocito deo koji nas nikada nije zanimao, a nikada

nismo morali da bilo sta znamo o njemu, a to je Japan, Kina i uopste odnos SSSR-a, Nemacke, Evrope an zeneral

prema Japanu i Kini, ali narocito njihov prema nama, Evropljanima.

Taj najcuveniji spijun, Nemac Sorge, ubedjen komunista, odlazi u Japan ( doduse prvo u Sangaj dve godine),

svi su njime odusevljeni jer je neodoljiv lik, Nemci u Tokuju zaljubljeni su u njega, njegov je najintimniji prijatelj

nemacki ambasador u Tokiju ( zena ambasadora je jos intimnija s njim), pravi svoj neki komunisticki, spijunski

krug u Tokiju, svega je njih petorica u tom krugu, najvazniji je saradnik jedan genijalan intelektualac, Japanac

koji je kao i Sorge komunist po ubedjenju i to nepokolebljiv. Jedan od njegovih najblizih saradnika je i nas covek,

Branko Vukelic koji iz Pariza ( rodno mesto Osijek) dolazi u Tokio i spijunira za Staljina.

 

Surovo je to da ga Staljin uopste nije uzimao za ozbiljno, nije mu verovao kada je danima pisao telegrame

da ce Hitler napasti Sovjetski Savez, a onda iz postovanja prema Staljinu nije mu bilo ni dozvoljeno ni da uopste

i postgoji za Sovjetski Savez. Tek sa dolaskom Hruscova na vlast Sorge dobija na znacaju i biva rehabilitovan.

Ovaj nas Branko biva osudjen na japanski Gulag gde i umire ubrzo, njegova zena Japanka i sin od 5 godina

dolaze u Jugoslaviju ( Branko je bio dopisnik Politike, a i nekog francuskog dnevnika) i taj njegov sin je i dan

danas u Beogradu, prevodilac, prevodio je Andrica na japanski, prevodi Japance na srpski, a ozenjen je

Japankom koja je predavala japanski na Filoloskoim.

 

[Smrtokapa]

1 hour ago, Selina said:

Ovaj nas Branko biva osudjen na japanski Gulag gde i umire ubrzo, njegova zena Japanka i sin od 5 godina

dolaze u Jugoslaviju ( Branko je bio dopisnik Politike, a i nekog francuskog dnevnika) i taj njegov sin je i dan

danas u Beogradu, prevodilac, prevodio je Andrica na japanski, prevodi Japance na srpski, a ozenjen je

Japankom koja je predavala japanski na Filoloskoim.

 

Pre nekih petnaest i malo više godina se u mom društvu povremeno pojavljivao jedan momak pomalo kosih očiju, svi smo ga zvali Japanac, drugarica ga je povremeno "dovodila" na bleju u parku.

 

Mnogo godina kasnije sam saznao da je u pitanju unuk Branka Vukelića.

[Selina]

3 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Pre nekih petnaest i malo više godina se u mom društvu povremeno pojavljivao jedan momak pomalo kosih očiju, svi smo ga zvali Japanac, drugarica ga je povremeno "dovodila" na bleju u parku.

 

Mnogo godina kasnije sam saznao da je u pitanju unuk Branka Vukelića.

Mene ta knjiga ( a procitala sam je JOS pre tri dana) nekako ne ostavlja na miru, cak i zbog ovog naseg Branka, njegovog sina,

a narocito zene koja je bila ziva do pre ptenaestak godina pa je autor i s njom vodio intervjue.

Koji su to genijalni, obrazovani idealisti bili, njih pare nisu zanimale, glavni Japanac ( a nije jednostavno za ljudsku psihu

spijunirati za neprijatelja svog naroda), veliki intelektualac, intelektualna elita Japana, krece se u krugovima sinova

japanskog premijera i Cara, informacije daje Zorgeu koji ih prosledjuje Moskvi. U zatvoru cita Getea i filozofe,

svakog dana pise pisma i pesme zeni i cerci i posle rata to biva bestseler u Japanu, a on biva proglasen za najveceg

borca za mir u svetu. O japanskom drustvu sve i svasta se nauci i sazna, ksenofobi bili, ksenofobi ostali😁

 

A zivotna prica naseg Branka  jos je uzbudljivija od biografije glavnog spijuna.

[quentin]

1 hour ago, Smrtokapa said:

 

Pre nekih petnaest i malo više godina se u mom društvu povremeno pojavljivao jedan momak pomalo kosih očiju, svi smo ga zvali Japanac, drugarica ga je povremeno "dovodila" na bleju u parku.

 

Mnogo godina kasnije sam saznao da je u pitanju unuk Branka Vukelića.

A meni je sredinom osamdesetih stariji rođak na Novom Beogrado pokazao čovjeka sa neobičnom fizionomijom lica i rekao da je njegov otac bio ruski špijun u Japanu tokom Drugog svjetskog rata.

Ja, klinac iz provncije, osjećao sam se kao da mi je Marsovca pokazao.