Jump to content

Istorija, arheologija


SteveFrancis#3

Recommended Posts

Bez nekih posebnih uvoda, topik je zamisljen kao mesto na kome se mogu kaciti vesti i najnovija otkrica, diskutovati o sirokom spektru tema iz ovih i srodnih oblasti, nadam se otvoreno i bez stigmatizacije, sa koje god strane dolazila. 

 

Poceo bih sa ovim, iz prostog razloga sto je bas ova tema jedna od onih 'skakljivih'

 

Stunning footprints push back human arrival in Americas by thousands of years

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 1 year later...
  • 11 months later...

Pre će se Vučić i Vjosa Osmani složiti oko nečega nego što će se mainstream arheolog složiti sa Grejemom Henkokom. Nisam gledao, ali to mi je pretpostavka. Planiram ovo već neko vreme da odgledam. Verovatno ću se nakaniti tokom praznika. 

 

Inače, koga zanima ova tematika  moja preporuka je za epizodu JRE #1928 gde su gosti Jimmy Corsetti i Ben Van Kerkwyk. Njih dvojica su face među pobornicima lost ancient civilization teorije. Hancock je tu više neki PR, popularizator. 

Link to comment
Share on other sites

Posted (edited)
9 hours ago, orionbre said:

@SteveFrancis#3 Uh, nemam luksuz da pogledam ni 2h u cugu (na 2x), da li imas neki tldw? Jesu li se slozili oko bilo cega?

 

8 hours ago, Göbekli Tepe said:

Pre će se Vučić i Vjosa Osmani složiti oko nečega nego što će se mainstream arheolog složiti sa Grejemom Henkokom. Nisam gledao, ali to mi je pretpostavka. Planiram ovo već neko vreme da odgledam. Verovatno ću se nakaniti tokom praznika. 

 

Inače, koga zanima ova tematika  moja preporuka je za epizodu JRE #1928 gde su gosti Jimmy Corsetti i Ben Van Kerkwyk. Njih dvojica su face među pobornicima lost ancient civilization teorije. Hancock je tu više neki PR, popularizator. 

 

Pogledao (poslusao) sam mislim uglavnom sve sto postoji po yt i platformama, izmedju ostalog i tu epizodu. Randall Carson je takodje vrlo interesantan gost, bio je koliko se secam sa Hancockom, a i solo kod Rogana. Ima i svoj kanal na yt, bavio se i Atlantidom, on je takodje jedan od zagovornika YDIH-a i ima svoje teze na tu temu. Interesantno i vredi pogledati svakako, ukoliko vec nisi. Ja sam narkoman za ove sadrzaje, ancient history's my thing, tako da uglavnom gutam sve ovo, konkretno ovu epizodu sam delimi;no odgledao, delimicno odslusao na spotifaju pre neki dan, od 22h do 02.30... Corsetti sa Bright Insighta je relativno nov u ovoj prici, Hancock je, moze se reci, medju pionirima. Nije je on izmislio, ali je jedan od kljucnih ljudi koji su oblikovali taj pravac. Napisao je x knjiga na temu, a mislim da ga je sam Corsetti vise puta pominjao kao jednog og "drmaca kaveza".

 

Neki ozbiljniji pregled cele diskusije iziskuje stvarno dosta vremena, tako da cu samo nabacati neke hajlajtse:

 

Diskusija je bila korektna i pristojna prakticno u svim delovima osim u momentima kada su se doticali onog clanka usmerenog na promenu labela Hancockove serije na Netflixu iz history u science-fiction, a ciji je jedan od potpisnika bio Dibble jer su tu spocitavani white supremacism, rasizam, sovinizam i tako dalje, pa se Graham tu malo zapalio.

 

Sustina Dibbleovog gostovanja je bila da iznese svoje istrazivanje o semenju, domestikaciji biljaka i kako taj proces i nalazi istrazivanja na tu temu ruse Grahamovu teoriju o naprednoj pretkataklizmickoj civilizaciji, pa odsustvo tragova metalurgije u poznom ledenom dobu u danasnjim naslagama leda... Kao argument je navodio i odsustvo bilo kakvih drugih tragova u podmorju, gde se na linijama nekadasnjih obala pronalaze samo ostaci lovaca-sakupljaca, ali ne i neke civilizacije ili imperije. Takodje je na jedan dosta uverljiv i efektan nacin oduzeo na znacaju prici o brojevima, odnosima, merama u relaciji izmedju drevnih gradjevina i planete Zemlje - bottom line je da te korelacije i igre brojki mogu da se nadju bukvalno u svakom predmetu, ako zelis da ih trazis. 

 

Graham je naravno insistirao na tome da je istrazen tek mizeran procenat morskog dna, kao i Sahare i Amazona i da imajuci to u vidu arheologija ne moze rezolutno odbacivati ideju koju on propagira. Vise puta je pitao Flinta da kaze koliko je istrazeno, da on da procenat, sto je ovaj x puta izbegao rekavsi samo "solidno" "respektabilno" i slicno. Prezentovao je takodje opet slike Bimini roada, Yonagunia, pa je tu bilo diskusije jesu li prirodne formacije ili nisu - Dibble ovde cak nije bio tako iskljuciv, uglavnom je izlazio iz toga sa komentarom da to nije njegova ekspertiza, da su geolozi rekli svoje.

 

Takodje, Dibble je pomalo nevesto branio kolege kada su prezentovani slucajevi napadanja i ismevanja arheologa koji su u nekom trenutku izasli sa tada kontroverznim tezama i nalazima koji su kasnije dokazani kao tacni, nekim recima tipa "kretena ima svuda", "ne tvrdim da se ponekad nije dogodilo takvo nesto, ali to nije pravilo" itd. 

 

Dotakli su se i Schochove teze o tragovima erozije na Sfingi i oko nje, ali osim nekih uporedjivanja sa slikama lokalnih stena i konstatacijama Dibblea da se mnoge kolege uopste nisu slozile sa Schochom, preslo se na druge teme. I tako je bilo sa masom stvari. Mnogo toga nisu stigli ni da pomenu, a i ovo sto jesu nije imalo nekakvu formu, uglavnom je svako imao neke svoje prezentacije, pa se skakalo, islo u brojne digresije i tako se izgubilo mnogo vremena.

 

Ne mogu reci da je bilo koji od njih dvojice blistao, imali su svojih momenata, ali niko tu nije napravio neko efektno poentiranje, niti su uradili dovoljno da kazemo za ove koji se kolebaju, da ih privuku na svoju stranu. 

Edited by SteveFrancis#3
  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Taj me deo gde komentarišu Schoch-a najviše zanima jer je to verovatno i najjači argument pro teze da su piramide mnogo starije nego što konvencionalna arheologija tvrdi. Video sam YT short da su se toga dotakli. Elem nadam se da ću uspeti tokom praznika da odgledam celu ovu epizodu.

 

Odgledao sam ja tokom vremena  manje više sve što je kod Rogana bilo sa Hankokom i Karlsonom, tako da sam pomalo upućen u tematiku. 

 

 

Pre nekih mesec dana Rogan postavi pitanje na twiter iksu da se navedu tri omiljene epizode. Ja navedem onu sa Fravorom što si ti postavljao u kafani pre par godina, jednu od ovih sa Henkokom i Karlsonom i ovu sa Korsetijem i Van Kerkwykom koju sam gore naveo. Posle deset minuta dobijam lajk od Korsetija :lol_2:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

@SteveFrancis#3 Hvala, ziv bio!
Znaci uglavnom su se drzali svojih prica bez nekih novih "dokaza". Jedan se prica 'absence of evidence' a drugi '...is not evidence of absence'.

Arheologija mi je posle astrofizike nauka gde se najcesce menjaju postojeca saznanja, a naucnici najvise gatekeep-uju. Doduse bas zbog tih cestih promasaja u teorijama (u odnosu na ostale prirodne nauke) i ima najvise divljih teorija. Ko zna sta ce se sve iskopati, a sta nikad nece.

Od svega toga mi najrealnije deluje Younger Dryas impact ideja, jer bi objasnila mitove o potopu kod civilizacija koje nisu nikad komunicirale. U svakom slucaju, Henkok i Karson su mi uvek prijatni za slusanje, nevezano za to da li mislim da su u pravu.


@Göbekli Tepe Username checks out 🙂
Pustio sam par minuta na preskok i bas ubo' deo kad komentarisu piramide u okviru price o Sfingi. Pretpostavljam da je to jedina stvar oko koje su se slozili u ova 4h

 

Link to comment
Share on other sites

Posted (edited)

Generalno mislim da je jedna od najjacih i najkorisnijih Hancockovih teza da se mora posvetiti vise paznje mitu kao takvom i da ga nikako ne treba odbaciti, vec upravo iskoristiti kao podlogu, polaznu tacku. Mislim da sada imamo odvec veliki broj primera koji ukazuju na to da je drevni (ne bas srecan izraz, ali ne mogu sad naci adekvatniji) covek razmisljao ipak drugacije - sposobnost tako apstraktne misli i imaginacije koje je da kazem sama sebi cilj kao danas cini se da nije postojala. Nisu se ljudi budili ujutru sa tolkinovskim ili grimovskim idejama i izmisljali price onako, out of the blue, da popune dan. Mozemo da vidimo i na znatno starijim, a i na onim novijim predajama da kljucni dogadjaji jesu stvarni, da su se zaista dogodili. Samo kod Grka recimo, imamo Trojanski rat kao nesto stariji mit - do relativno skoro potpuno odbacivan kao obicna legenda, da bi se ispostavio ipak kao istorijski fakat; nesto mladja Termopilska bitka - ona nikada nije negirana, ali je onaj cuveni 'last stand' takodje do skoro odbacivan kao naknadna romantizacija, dok opet nisu pronadjeni tragovi koji potvrdjuju da je otprilike izgledalo bas tako - identifikovano je brdo Kolonos kao mesto pada poslednje grupe (pronadjeni vrhovi persijskih strela i kopalja kojim su zasuti na tom mestu). Ima jos veliki broj drugih primera, naravno. Upravo iz tog razloga mislim da se sa solidnom sigurnoscu moze reci da je potop u mitovima ostao kao kolektivno secanje. Da li je postojala bas tada i civilizacija na nekom naprednijem stupnju od lovaca-sakupljaca, koja je propala u tom kataklizmicnom dogadjaju, vec je daleko slozenije i teze pitanje. 

 

Sam gatekeeping mi je donekle razumljiv, retko ko zeli da se mozda i decenije njegovog rada ispostave kao promasaj i gubljenje vremena u slucaju da neki kolega pronadje i opise nesto sto menja stvari iz korena. Miks sujete i licnog interesa. Ne opravdavam, samo kazem da mi je sa logickog aspekta to sasvim jasno.

 

Sto se tice neotkrivenog, ubedjen sam da Sahara ima bas mnogo toga da ponudi, tim pre sto je prakticno do skoro (u nekim geomorfoloskim okvirima) bila solidno mesto za zivot. Ako znamo da je severnije od Mediterana bio samo led, jeste logicno da na podrucjima poput Sahare ili Amazona bude nekih ozbiljnijih tragova neke starije civilizacije, ukoliko je ikad postojala. Necemo je sigurno naci oko Doggerlanda.

 

Takodje i sami ovi kompleksi, Gobekli, Karahan Tepe itd ipak ukazuju da je postojala mozda malko drugacija organizacija u tom dobu. I sam Dibble je naravno postavio pitanje zasto nema tragova zivota tu, dokaza o stalnoj nastanjenosti (da bi se posledicno moglo pricati o tome da to vise nisu lovci-sakupljaci). Medjutim, bili to sakralni kompleksi ili nesto sasvim deseto, ostaje fakat da je grupa ljudi morala ostati jedan solidan period na tom mestu kako bi to izgradila, pa se postavlja pitanje zasto bi, zaboga, potrosili toliko svog vremena, energije i resursa da bi se onda samo spakovali i nastavili dalje. Rekao bih da u najmanju ruku ta vizija onoga sto arheolozi i istoricari smatraju lovcima-sakupljacima mora malko da se apdejtuje.

Edited by SteveFrancis#3
  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Pompeji, tim arheologa je iskopao ceo gradski blok na severu grada otkrivajući nove zgrade, artefakte, freske i priče o ljudima koji su tamo živeli i šta im se desilo tokom erupcija Vezuva 79. godine nove ere. Novo istrazivanje daje živopisnu sliku o tome kakav je bio život u Pompejima pre erupcije, kao i sa užasom sa kojim su se suočavali stanovnici tokom erupcije vulkana. Od komercijalne pekare, koja je u trenutku erupcije vulkana bila pod renovacijom krova i susedne perionice odece do vile lokalnog bogatasa i 2000 godina stare freske pice i peciva koje su imali u ponudi (na spoljasnjem zidu komercionalne pekare kao reklame), do novih otkrica i podataka o gradu. 

 

Vulkanolog, profesor Kris Džekson otkriva kako je erupcija izazvala pad krova, tim pokušava da otkrije ko su ti ljudi i da ocrta poslednje trenutke njihovog života dok su uhvaćeni u ovoj tragediji. U susednoj sobi otkrivaju veliku peć od cigle, deo pekare koja svoj hleb na veliko prodaje stanovnicima Pompeje.

 

Pored pekare tu je i stambeni deo zgrade. U vreme erupcije su se dogadjale mnoge renovacije po gradu jer je 17 godina ranije, 62. godine nove ere, veliki zemljotres pogodio Pompeje, ozbiljno oštetivši zgrade i infrastrukturu širom grada. Tim otkriva ostatke onoga što bi mogao biti poslednji obrok radnika, ostavljen tamo gde je kuvan i pojeden dok je erupcija potresla grad i naterala ih da pobegnu.

 

Na drugom mestu na lokalitetu, arheolog dr Domeniko Espozito posećuje još jedno imanje koje je bilo u fazi renoviranja nakon katastrofe. U Kući slikara pronalazi nedovršene freske dok su radnici očigledno pobegli ostavljajući sve svoje alate i ostavljajući svoje boje odlicno ocuvane i još uvek u loncima. Kako se iskopavanje nastavljalo, tim otkriva raskošno ukrašen atrijum, Ahilove freske i mermerne stolove, što ukazuje na to da je imanja bio vlasnik bogat i imućni Pompejac. Ispostavilo se da je jedno od najuzbudljivijih nalaza bogato ukrašena freska fokače sa sirom i voćem, koja liči na "picu“ – verovatno prvi prikaz pice širom rimskog sveta.

 

U Pompejima je inace pronadjeno 1.200 mumificiranih tela stanovnika a na osnovu otkrivene savrseno ocuvane nadgrobne ploce jednog od najimucnijih tadasnjih stanovnika na kojoj su detaljno opisane godisnje gozbe na koje je pozivao sve (muske) odrasle stanovnike grada, napravljena je pretpostavka o broju stanovnika grada u doba erupcije Vezuva, a ona je oko 30.000. Razlika u broju pronadjenih tela i ukupnom pretpostavljenom broju stanovnika daje ideju da je velika vecina uspela da pobegne u vreme trajanja erupcije dok je bilo moguce (prva faza erupcije je trajala 18 sati a ukupno erupcija je trajala 2 dana...). Neki podaci govore i da je u jednom susednom gradu (severno od Pompeja koji nije nastradao) bio regularni pijacni dan pa je dosta trgovaca, a koji su poslovicno vodili cele porodice sa sobom na pijacne dane, iz Pompeja, u trenutku erupcije bilo tamo i zahvaljujuci tome prezivelo. 

 

U opstoj panici kada je erupcija pocela i dok je trajala "prva faza" ocigledno je da se velika vecina odlucila na beg, od onih koji su ostali u gradu ili onih koji su bezali u pogresnom pravcu (ka obali mora u koje se lava kasnije izlila kao i juzno od grada) nije preziveo niko. 

 

Hramovi, ulice, zidovi kuca u parteru su potpuno ocuvani, spratovi i krovovi kuca nisu preziveli zatrpavanje lavom (6 metara u visinu), predmeti i grncarija kao i citavi oslikani murali i freske i njene boje su sacuvani i u neverovatno dobrom stanju bili prilikom iskopavanja. Na grncariji koja je sluzila za cuvanje hrane netaknuti stoje natpisi sta se tacno od koje vrste hrane u kom cupu drzalo kao i ime proizvodjaca hrane...

 

Zahvaljujuci pronadjenim pecatima vlasnika raznih porodica Pompeja uspeli su ponekim prezivelim stanovnicima da udju u trag gde su posle bega od katastrofe nastavili da zive, solidan deo u susednom Napulju i drugim gradovima severno od Pompeja koje erupcija Vezuva nije zahvatila.

 

 

480px-Old_house_pompei_site.jpeg

 

440px-Another_view_of_a_bakery_in_Region

 

Komercijalna pekara

 

440px-Thermopolium_of_Vetutius_Placidus_

 

"Narodna kuhinja"

 

440px-Vigneto_Foro_Boario.jpg

 

Vinogradi, kako su izgledali u vreme Pompeja pre erupcije Vezuva

 

540px-Roman_fresco_Villa_dei_Misteri_Pom

 

440px-Pompeii_-_Casa_di_Marte_e_Venere_-

 

Ocuvane freske

 

Edited by Jezebel
  • Like 5
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Nabatejski grad Petra remek delo antičkog inženjerstva.

 

Nabatejski grad Petra, koji se nalazi u današnjem Jordanu na pola puta je od zaliva Akaba prema Mrtvom moru i na visini je od 800 pa do 1.350 m iznad nivoa mora u širokoj kotlini u brdskom području Edoma i pravo je arhitektonsko čudo. Grad je nastao u razdoblju od 5 veka PNE pa do 4 veka NE. Otkrio ga je 1812. godine švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard, koji se prerušio u muslimanskog hodočasnika da bi dobio pristup lokalitetu. Petru karakteriše jedinstvena arhitektura isečena u kamenu i napredni sistem upravljanja i čuvanja vode u pustinji gde je kišna sezona kratkotrajna. Grad, koji je nekada bio užurbani trgovački centar i prestonica Nabatejskog kraljevstva, sada je UNESCO-ova svetska baština.

 

Jedna od najupečatljivijih karakteristika Petre je njena arhitektura u kamenu. Nabatejci, arapsko pleme koje je izgradilo Petru, uklesalo je svoje građevine direktno u stene od peščara i to klesajući ih odozgo ka dole prema tlu. Najpoznatija od ovih građevina je Trezor, masivna zgrada koja stoji na kraju uskog kanjona poznatog kao Sik. Riznica, sa svojom kitnjastom fasadom i složenim rezbarijama, smatra se jednim od najlepših primera nabatejske arhitekture.

 

Još jedna impresivna karakteristika Petre je njen sistem upravljanja vodom. Nabatejci su bili u stanju da stvore sofisticirani sistem cisterni, brana i kanala koji im je omogućio da sakupljaju, uskladište i prečišćavaju vodu čak i u sušnoj pustinjskoj klimi. Ovaj sistem je omogućio Petri da napreduje kao trgovački centar, jer je mogao da izdrži veliku populaciju od otprilike 20.000 stanovnika uprkos svojoj pustinjskoj lokaciji.

 

Pored povoljnog geografskog položaja, grad je imao i dobro skriveni položaj među strmim stenovitim zidovima okolnih bregova. I danas se do ostataka grada može doći samo uskom brdskom stazom sa severozapada ili jednim stenovitim klancem s istoka koji je dug oko 1,5 km a stene između kojih se provlači dosežu visinu od oko 200 m dok je na najužem mestu prolaz širok samo 2 m.

 

Kao važan trgovački centar, Petra je bila melting pot, gde su trgovci iz celog antičkog sveta dolazili da razmenjuju robu. Grad se nalazio na raskrsnici nekoliko trgovačkih puteva, što ga je činilo središtem za transport robe kao što su začini, tekstil i tamjan. Nabatejci, koji su bili vešti trgovci kontrolisali su trgovinu vrednog tamjana i smirne, što je pomoglo da Petra postane jedan od najbogatijih gradova antičkog sveta.

 

Petra je takođe imala važnu ulogu u verskom i kulturnom životu Nabatejaca. Grad sadrži nekoliko hramova, grobnica i svetilišta, od kojih su mnogi uklesani u stene. Najpoznatija od ovih građevina je Manastir, masivna građevina koja je po dizajnu slična Trezoru. Manastir, za koji se veruje da je korišćen u verske i ceremonijalne svrhe, takođe se smatra jednim od najupečatljivijih primera nabatejske arhitekture. Visoko na steni iznad grada se nalazio paviljon i kompleks od nekoliko bazena sa toplom, vrelim kamenjem zagrevanom, vodom kao ritualno kupalište.

 

Grad Petra je napušten u 4. veku NE, zbog kombinacije faktora kao što su promena trgovačkih puteva, zemljotresi i promene u vodosnabdevanju. 

 

Nabatejski grad Petra je pravo arhitektonsko čudo, koje karakteriše jedinstvena arhitektura isečena u kamenu, izgradnja sa prevencijom od zemljotresa umetanjem drvenih prečki u zidove građevina na nekoliko nivoa* koji ih je činio fleksibilnim za potrese tla kao i napredni sistem upravljanja vodom. Grad, koji je nekada bio užurbani trgovački centar i prestonica Nabatejskog kraljevstva, sada je UNESCO-ova svetska baština. Petra je svedočanstvo i biser inženjerske domišljatosti i veštine Nabatejaca, kada pogledamo prošlost.

 

**Petra se nalazi(la) na granici između dve tektonske ploče - Sinaj sa afričke strane i druge sa bliskoistočne/arapske strane i na takvom položaju grad je bio podložan čestim zemljotresima.

 

Hubta-09-IMG_7396-800-700_03.jpg?format=

 

169977_petra5_ff.jpg?ver=1537882111

 

169979_petra6_ff.jpg?ver=1537882166

 

Pisma-iz-Jordana-Petra-grad-tajni-iskles

 

Pisma-iz-Jordana-Petra-grad-tajni-iskles

 

Pisma-iz-Jordana-Petra-grad-tajni-iskles

 

450px-Petra_Jordan_BW_22.JPG

 

330px-20100925_petra213.JPG

 

330px-Karta_Petra.PNG

 

Karta Petre s istaknutim lokalitetima

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...