Šta čitate?

[Knipex]

26 minutes ago, alberto.ascari said:

L’ipotesi del male, Hypotéza zla, ne znam srpski naziv (prvo izdanje 2013).

Vladar iz senke.

[alberto.ascari]

Vladar iz senke.

Pa dobro je onda, ide redom.

Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

[drgnk]

4 hours ago, alberto.ascari said:

 

 

Na češki su prevedene samo dve knjige, prva je Šaptač (Il suggeritore, Našeptáváč, prvo izdanje 2009), pisao sam ovde, druga je L’ipotesi del male, Hypotéza zla, ne znam srpski naziv (prvo izdanje 2013).

 

Šaptač je izašao krajem 19, početkom 20, druga knjiga u oktobru 20.

 

Nema smisla da čekam na sledeća izdanja i hronologiju, počeću danas ovu drugu.

 

Ta druga je zapravo "Vladar iz senke" (prepoznao sam imena likova sa stranice ovog romana na italijanskoj vikipediji). Na prethodnoj stranici, ostavio sam napomenu da ga ne treba čitati pre Šaptača, jer su neki, po mom mišljenju, vrlo bitni detalji direktno povezani sa prvim romanom, i čitaocu u slučaju "preskoka" neće biti jasni (scena u bolnici, gledanje fotografije od pre 30 godina, scena na prozoru...).

[Knipex]

Najbolji sajt za informacije o knjigama je goodreads. Tu se, između ostalog, može videti pod kojim naslovom su knjige izdate u drugim državama.

[Prijatelj Mitar]

Braca Strugacki, "Tesko je biti Bog".

 

Delo koje settingom pomalo podseca na Ursulinu "Levu ruku tame". Imamo jednog putnika kroz prostor i vreme koji dolazi kao tajni agent na planetu naseljenu ljudima na civilizacijskom nivou srednjeg veka. Braca Strugacki, inace autori "Piknika kraj puta" po kome je snimljen proslavljeni "Stalker", poznati su i po vrcavom humoru koji izbija sa svake stranice. Iako sam tek na trecini knjige, vrlo rado bih je preporucio.

[alberto.ascari]

On 2/7/2021 at 8:39 PM, drgnk said:

 

Ta druga je zapravo "Vladar iz senke" (prepoznao sam imena likova sa stranice ovog romana na italijanskoj vikipediji). Na prethodnoj stranici, ostavio sam napomenu da ga ne treba čitati pre Šaptača, jer su neki, po mom mišljenju, vrlo bitni detalji direktno povezani sa prvim romanom, i čitaocu u slučaju "preskoka" neće biti jasni (scena u bolnici, gledanje fotografije od pre 30 godina, scena na prozoru...).

 

 

Sad sam odgledao i film La ragazza nella nebbia, dobar, svideo mi se, 7,5/10. Pet neočekivanih promena zapleta na kraju, očigledno mu je to trade mark. Naročito mi se svidja što je u realnoj sredini, snimljeno je u selu Nova Levante kroz koje sam vozio zillion puta, Dolomiti, ski resort Val di Fassa / Carezza, tamo sam se skijao.

[Besni lala]

 

I ponovo mislim da je knjiga daleko bolja od filma...

Edited February 12, 2021 by Andrei

[Shunsuke Nakamura]

Teško da je daleko bolja, film je jedan od najboljih u istoriji kinematografije.

[Besni lala]

Slažem se da je film odličan - ali moram da pitam da li si pročitao i knjigu?

Ja sam imao tu sreću da još davnih dana prvo naletim na nju pa tek onda pogledam film. Formanov film ima njegov pečat - praška škola i ostalo -  dok knjiga više vuče  na bitničku generaciju ...

U svakom slučaju bih je preporučio čak i onima koji su gledali film...

Ja je iščitavam već treći ili četvrti put i vredi.

 

[Shunsuke Nakamura]

Jesam jednom, dobar je utisak ostavila. Vjerovatno ću obnoviti gradivo. 

[drgnk]

Donato Karizi - Igra šaptača

 

 

Četvrti roman u nizu i (za sada) poslednji iz serijala o Mili Vaskez. Za one koje se pitaju, da li se radi o istoj radnji koja je započeta u romanu "Šaptač", odgovor je ne. Ali poveznice svakako postoje pa se kao što sam ranije naglasio, treba držati redosleda čitanja romana iz ovog serijala. Sve što čini Karizijev "specijalitet kuće" prisutno je i ovde (poremećeni um, zamene identiteta, zlokobni zaplet, šokantno iznenađenje na kraju knjige...). Autor je ovde dodao i elemenat virtuelnog sveta video igara kao svojevrsni šlag na torti. Na kraju romana, ostavljen je prostor za nastavak ove priče, tako da je za očekivati da će u doglednoj budućnosti, glavna junakinja nastaviti da se "ćera" sa utvarama koje joj zagorčavaju život. 😃

[Prijatelj Mitar]

Braca Strugacki - "Piknik pored puta".

 

Bracu Strugacki vole svi: i oni koji su ih citali, ali i oni koji nisu - samo sto to jos uvek ne znaju. Njihov najpoznatiji roman posluzio je kao potka za scenario koji je Tarkovski magicno preneo na filmsku traku u formi "Stalkera". Knjiga, doduse, i nema mnogo veze sa filmom - on opisuje jednu setnju kroz Zonu, a knjiga maltene citav zivot protagoniste Reda. Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom ovde je opisan na nacin koji se retko susrece u knjizevnosti. Ipak, mnogo je poveznih tacaka sa Lemovim "Solarisom" koji je Tarkovski takodje pretvorio u fantastican film. Braca Strugacki su, kao i Lem, majstori psiholoske karakterizacije likova, i nemoguce je da u nekom trenutku ne osetite kako se i vi zajedno za njim vucete kroz Zonu gde je svaki korak opasan po zivot, bilo da vas uhvati "vetrometina", "vesticije pihtije", "podzemna munja" ili "mlin za meso"...

Edited February 13, 2021 by Antizemljaš koji lebdi

[Shunsuke Nakamura]

Stalker kao film i nije previše sci-fi. Više se bavi onim što je nepoznato u samom čovjeku, nego li nekim spoljašnjim faktorima. Tarkovski je uzeo neku osnovnu ideju iz knjige, ali je dosta to uredio po svom ukusu. Braća Strugacki su svakako odlični pisci, ,,Teško je biti Bog" je isto sjajna knjiga.

Edited February 14, 2021 by Betolingar Misdongard

[Prijatelj Mitar]

21 minutes ago, Betolingar Misdongard said:

Stalker kao film i nije previše sci-fi. Više se bavi onim što je nepoznato u samom čovjeku, nego li nekim spoljašnjim faktorima. Tarkovski je uzeo neku osnovnu ideju iz knjige, ali je dosta to uredio po svom ukusu. Braća Strugacki su svakako odlični pisci, ,,Teško je biti Bog" je isto sjajna knjiga.

 

Nasao sam jos nekoliko njihovih knjiga, sigurno ce mi uskoro doci na red.

...

Sad citam Roberta Silverberga, "Umiranje iznutra". Prica o telepati koji se suocava sa gubitkom svojih jedinstvenih sposobnosti. Jos jedan sf koji (barem na osnovu procitanog na prvim stranicama) u stvari i nije sf, vec vise psiholoski, introspektivni roman. Videcemo kako je Silverberg to razvio.

[alcesta]

30 minutes ago, Betolingar Misdongard said:

Stalker kao film i nije previše sci-fi. Više se bavi onim što je nepoznato u samom čovjeku, nego li nekim spoljašnjim faktorima. Tarkovski je uzeo neku osnovnu ideju iz knjige, ali je dosta to uredio po svom ukusu. 

Pa to je Tarkovski, nije valjda uzeo film da bi snimao po pravilima žanra  takav mu je i Solaris, koji se meni lično više sviđa. 

 

Čitala sam nešto od Silverberga, možda baš Umiranje iznutra, i ne sećam se ni slova osim da je bila slika neke lobanje na naslovnoj strani 

 

[Shunsuke Nakamura]

Stalker i Andrej Rubljov su za mene njegovi najbolji radovi. Solaris je odmah iza njih. Stalker je toliko dubok film da može da se napiše jedna debela knjiga samo o njemu, i sam način na koji je sniman je impresivan, kao i posledice koje je film ostavio na Tarkovskog i još neke ljude koji su radili na filmu. 

[Džudi]

Čitam roman "Plavi gavran" neafirmisanog pisca Srđana Serža Milanovića. Odlična je, i volim što je obimna, ima 630 strana.

 

Radnja se dešava posle II svetskog rata u Kruševcu, Varvarinu...Ima mnogo likova ali su svi povezani..

 

Ovo je jedan od retkih naših neafirmisanih pisaca čiji mi se stil pisanja dopada.

[blond]

On 2/7/2021 at 12:50 AM, Antizemljaš koji lebdi said:

Citam "Grad" od Kliforda Simaka. U pitanju je naucnofantasticni fix-up od 8 prica koje govore o propasti gradova, naseljavanju svemira, padu covecanstva i usponu drugih inteligentnih vrsta. 

 

Ne sporim da je u vremenu kada su nastale ove price zaista predstavljale skup svezih ideja i necega sto do tada nije vidjeno. Medjutim, kada se citaju sa vremenske distance od 7 decenija, jasno je da su prevazidjene. Slicno je i sa "Marsovskim hronikama" Reja Bredberija. Cini mi se da je ovo delo Simak pisao kao svojevrsni manifest antiurbanizma. Radnje gotovo i da nema, likovi nisu razvijeni, dosta se polaze na gradjenju atmosfere i deskripciji. Prve tri price sam jedva i procitao (treca mi je bila narocito nezanimljiva, gde sam cak bio i na ivici da odustanem od citanja), ove koje dolaze kasnije su nesto citljivije. 

Nija to bio manifest antiurbanizma vec je Simak pisao u vreme sve sprisutnog straha od nuklearnog rata, mislim da to ne bi trebao da zaboravis. Simak, zaista, ima posebnu atmosferu u svojim delima.

 

Probaj Simakov "Way Station".

[Prijatelj Mitar]

3 hours ago, blond said:

Nija to bio manifest antiurbanizma vec je Simak pisao u vreme sve sprisutnog straha od nuklearnog rata, mislim da to ne bi trebao da zaboravis. Simak, zaista, ima posebnu atmosferu u svojim delima.

 

Probaj Simakov "Way Station".

 

Apsolutno, samo sto je on covek rodjen na selu, odrastao na farmi, pa imam utisak da bas i nije voleo gradsku vrevu. Cini mi se da se i radnja Tranzitne stanice dogadja na farmi? A naravno da je strah od nuklearnog holokausta nesto sto visi nad svim NF delima tog doba (odlican primer je Bredberi), to se ne moze poreci i isijava iz romana.

[blond]

14 minutes ago, Antizemljaš koji lebdi said:

 

Apsolutno, samo sto je on covek rodjen na selu, odrastao na farmi, pa imam utisak da bas i nije voleo gradsku vrevu. Cini mi se da se i radnja Tranzitne stanice dogadja na farmi? A naravno da je strah od nuklearnog holokausta nesto sto visi nad svim NF delima tog doba (odlican primer je Bredberi), to se ne moze poreci i isijava iz romana.

Jeste mu poreklo ruralno ali ne mislim da to igra neku ulogu. A radnja Tranzitne Stanice i nije mogla da se smesti u gradsku sredinu? 

[Prijatelj Mitar]

42 minutes ago, blond said:

Jeste mu poreklo ruralno ali ne mislim da to igra neku ulogu. A radnja Tranzitne Stanice i nije mogla da se smesti u gradsku sredinu? 

 

Tranzitnu stanicu nisam citao, ali sta sprecava autora da radnju smesti, pa, recimo, bilo gde? :) 

[blond]

3 minutes ago, Antizemljaš koji lebdi said:

 

Tranzitnu stanicu nisam citao, ali sta sprecava autora da radnju smesti, pa, recimo, bilo gde? 🙂

Ja sam mislio da si je citao posto je komentarises. A sto se tice tvog pitanja, je l' to znaci da je Ken Kizi radnju u 'Let iznad kukavicjeg gnezda' mogao da smesti bilo gde?

[Prijatelj Mitar]

2 minutes ago, blond said:

Ja sam mislio da si je citao posto je komentarises. A sto se tice tvog pitanja, je l' to znaci da je Ken Kizi radnju u 'Let iznad kukavicjeg gnezda' mogao da smesti bilo gde?

 

Aj procitaj ispocetka post gde odgovaram na tvoje pominjanje Tranzitne stanice pa ce ti se kasti samo.

[blond]

7 minutes ago, Antizemljaš koji lebdi said:

 

Aj procitaj ispocetka post gde odgovaram na tvoje pominjanje Tranzitne stanice pa ce ti se kasti samo.

Evo priznajem da sam ponovo procitao i nije mi se kazalo samo, mozda je problem u mom razumevanju. A ti slobodno odgovori na moje pitanje u vezi 'Let iznad kukavicjeg gnezda'.

[Prijatelj Mitar]

Just now, blond said:

Evo priznajem da sam ponovo procitao i nije mi se kazalo samo, mozda je problem u mom razumevanju. A ti slobodno odgovori na moje pitanje u vezi 'Let iznad kukavicjeg gnezda'.

 

 

Sto se Leta tice, vec sam odgovorio: da, sta sprecava autora da radnju svog dela smesti bilo gde? Podrum iz kog iskacu vanzemaljci moze da bude i na nekoj farmi i u podrumu neke zgrade usred Bostona, kao sto psihijatrijska ustanova moze da bude na Floridi jednako koliko i u Oregonu. 

A sto se prvog dela tice, kad ti se vec nije kazalo, da ti se kaze - ti si spomenuo Tranzitnu stanicu, ja sam napisao: "Cini mi se da se i radnja Tranzitne stanice dogadja na farmi?". Ne znam kako si iz toga uspeo da izvedes zakljucak da sam citao - onda ki se sigurno ne bi cinilo. Kao sto sam prethodno napisao da je Grad "svojevrsni manifest antiurbanizma", a ti to protumacio kao da sam napisao "manifest antiurbanizma". Malo izvuceno iz konteksta, ne?