Šta mislite o zavisnosti?

[Fridochka]

@Div

"Dakle, kako se mi, kao laici, odnosimo prema pojavama i oblicima zavisnosti kod sebe, naših bližnjih, kolega, poznanika. "
"Meni je u tekstu koji sam delom citirao u početnom postu pažnju privukla tvrdanja autora da je zavisnost posleddica nekog nedostatka u detinjstvu, i da u procesu lečenja treba otkloniti uzroke, ne samo posledice. Ne videh koji su to uzroci na primerima a kako su izazvali, i koji vrstu zavisnosti. Jasno mi je da svima nama detinjstvo, traume, navike, uslovi života u dobroj meri određuju kasniji život, ali nisam dosad mislio da će neka trauma imati za posledicu , zavisnost od, recimo, kocke."

 

Zaista zanimljiva tema. Mislim da mi kao društvo imamo dosta zakasnelu reakciju na zavisnost kako kod sebe tako i kod drugih, te da ne vidimo to kao potencijalni problem do onog momenta dok već ne bude suviše kasno. Iako nije uvek očigledno i lako pronaći šta je to u čoveku što stvara potrebu za zavisnošću, složila bih se sa autorom kojeg si parafrazirao da vrlo često odgovor leži u nekim događajima iz prošlosti, bili oni iz detinjstva ili nekog kasnijeg perioda. To zapravo i ne moraju biti događaji, već neke okolnosti koje su trajale i koje su formirale našu ličnost na način da smo u nekom trenutku osetili potrebu za nekim oblikom zavisnosti.

Evo ja sam npr. zavisna od šećera i trudim se da tu svoju zavisnost kontrolišem, ali nisam spremna da se dugoročno odreknem slatkiša. Za mene je to satisfakcija i veliki izvor zadovoljstva. A naravno da sam svesna da to nije zdravo i pametno i zato svakodnevno razmišljam o tome koliko sam šećera unela i kada je dosta. Može se reći da svoju zavisnost držim pod kontrolom. Ponekad kad uhvatim sebe da sam ipak počela da preterujem preduzimam radikalnije mere i obustavljam unos šećera na neko vreme. Dakle, imam svest o svojoj zavisnosti, nikoga osim sebe ne ugrožavam tom zavisnošću, držim to pod kontrolom, ali svejedno sam i dalje zavisna. Ne osećam se baš dobro zbog toga, ali dokle god su mi svi nalazi dobri ja sigurno neću ništa radikalno menjati. 🙂 Gde leži razlog moje zavisnosti ne bih znala precizno da kažem, ali možda u kanticama euro krema koje su mi nabavljali preko sindikata kad sam bila dete. Ne znam, možda. 😄 

 

@Klotzen

"Suština je da sami raskrstite sa tim i po mogućstvu da osmislite neku drugu "zavisnost" koje ćete se lakše rešiti da popunite to vreme i garantujem vam da se skidate sa cigara. Sada kada pogledam na to više je to izvikana stvar kako je teško ostaviti cigare nego što je stvarno problem."

 

Nisam sigurna da je pametno lečiti jednu zavisnost drugom, a naročito ne sokom od zove. On jeste super, ali da se konzumira umereno. 🙂 Moj ćale je, recimo, ostavio cigare posle 27 godina pušačkog staža bez ikakvih problema. Jednostavno je ugasio cigaru i rekao - ne pušim više. Nije ih sanjao, nije ih tražio, nije imao nikakav problem. Jednostavno je ostavio. Eto, neko to može i tako, ali većina ipak ne mogu. No, koji god način da se odabere, složila bih se sa tobom da jeste najvažnije doneti čvrstu odluku i raskrstiti sam sa sobom.

[Klotzen]

Pa na svakom je da proceni šta je gore po njega. Litra "soka od zove" ili nastavak pušenja. Ostavljanje cigara odjednom i bez problema za većinu nije izvodljiva. Većina jednostavno ne želi da to da uradi i naći će 1000 razloga da to ne pokuša ili ako i uspe da se vrati pušenju.