Arsenije Pesic

U Boru i okolini ima rezervi još za 100 godina, a Kinezi su došli da ostanu, ne da pokupe kajmak i pobegnu, imaju malo drugačije strateške planove. Oko toga šta će Srbija dobiti od rudarstva već smo pričali ranije na temi, nije samo rudna renta u pitanju (i za metale je 5%). Za Bor niti za bilo koji rudnik koji će otvarati strane kompanije se ne daju subvencije po zaposlenom. Tužno ali istinito, Kinezi su spasili RTB Bor od zatvaranja ili tavorenja na državnim jaslama bez perspektive, a samo radi očuvanja socijalnog mira. Dakle u Boru se dogodilo upravo suprotno od onoga što pišeš, RTB je skinut sa grbače države, počeo da posluje pozitivno i zapošljava još ljudi. I čak da uradi više za ekologiju nego što je urađeno dok je sve bilo "naše", iako i dalje nije ni blizu dovoljno. Koja će cena tog spasavanja da bude videćemo, pričam samo o onome što se desilo u poslednjih nekoliko godina.

Nemoj brate molim te, ljudi ispizde na vas što me branite pa onda opet potkače i mene. Water under the bridge, taman se diskusija vratila u normalne tokove i nisam ja više tema, da ne kvarimo. Svakako hvala

Išlo se sa cenom od 13,000 $/t LiOH. Šta da ti kažem na 'papir trpi sve'? To su podaci iz PFS i još jedne nezavisne studije. Meni je tu CAPEX od 500 miliona $ malo, kako da kažem, konzervativan, k'o da Kinezi otvaraju rudnik. Zato tu RT ide široko.

Ima u jednom od onih dokumenata za koje je Cyber postavila linkove. NPV oko 1,1 milijarda, IRR preko 28%. Sasvim pristojni pokazatelji, blago rečeno.

edit: @vilhelmina Što, pa lokalna skupština je uradila tačno ono što je lokalno stanovništvo tražilo, ne? Gde ćeš bolji primer rada institucija? Još ih i predsednik ohrabrio u tome. Gledaj Skandinavijo i uči šta su institucije.

Krovove su sa kuća skidali sami vlasnici, jer su po ugovoru mogli da skinu i odnesu sve sa svojih imanja i nekretnina. Što se tiče projekta Cinovec i njihovog šta bi bilo kad bilo... A to znači da su odavno prošli "šta bi bilo kad bi bilo" fazu. Ne znam za prostorni plan i kako tačno ide taj proces u Češkoj, ali pozicija mu je verovatno značajno povoljnija nego Jadru, to sam malopre zaboravio da dodam. Šire područje na kom se nalazi rudnik je industrijsko, istorijski i rudarsko, nalazi se na nekih 800 m nadmorske visine i nema većih rečnih tokova u blizini. Mada će i tamo nečija dedovina morati da se otkupi. Jadar je u pitomini, u tradicionalno poljoprivrednom kraju i tu je uvek mnogo teže i komplikovanije otvoriti rudnik. Jeste povučen, danas.

Zaista navijam za taj scenario. Ali ima par stvar koje mi se baš i ne uklapaju u scenario da je ovo posledica jakih treninga. Dakle, imamo utakmice na svaka tri dana. Pre toga su bili prozori tokom kojih su kroz naše prozore izlazili oni kolutovi što se motaju i skakuću po pustinjama. Kada su se tačno održali ti jaki treninzi? Drugo, mi smo pre samo sedam dana u Parizu odigrali jednu od najboljih utakmica sezone. Kako se to desilo? I konačno, ne znam koji to trening uzrokuje da nam na dve utakmice zaredom protivnik završava brat bratu 80% svojih napada otvorenim šutem? Jedini razlog što i sinoć nismo primili 90+ poena je što se nijedan majčin sin iz Šljonska nije našao da pogodi otvorenu trojku. Meni naša forma od starta sezone više deluje kao sinusoida nego neka kriva rasta. A to se može reći i za većinu igrača. E da, da ne zaboravim da se poradujem

Probaću ukratko, pa ako te bude zanimao još neki detalj - o tom po tom, naravno ako budem znao odgovor. Za oba projekta su potvrđene rezerve ruda i oba projekta su u fazi dobijanja dozvola i izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Za oba projekta je definisana tehnologija i u toku su ispitivanja prametara procesa na pilot- postrojenjima. Projekat Jadar ima oko 150 miliona tona overenih rezervi rude i to je manje-više to, za sada ne postoje indicije da će na tom prostoru biti novih, značajnijih rezervi. Projekat Cinovec ima za sada overenih nešto preko 50 miliona tona rude, ali potencijalnih više stotina miliona tona i zbog toga se smatra najvećim ležištem litijuma u Evropi. Potencijalne rezerve se potvrđuju dodatnim istražnim radovima (uglavnom bušenjem). Tip orudnjenja je različit, ako te zanima možemo kasnije u neke detalje oko geologije mada o tome već piše detaljno na linkovima koje si postavila za Cinovec, za Jadar isto može lako da se nađe. U oba rudnika bi bila primenjena podzemna eksploatacija, planirani kapacitet za Jadar je oko 1,9 miliona tona rude godišnje, za Cinovec oko 1,7 miliona tona, tako da tu nema bitne razlike. Metode otkopavanja su različite, to nije previše bitno, ono što jeste je da se u projektu Jadar oko 30% jalovine vraća u rudnik, tj. vrši se zapunjavanje otkopa (backfilling). Za Cinovec to nije planirano. Kad smo kod jalovine, s obzirom da je sličan kapacitet otkopavanja, slična je i količina jalovine koja se dobija na godišnjem nivou. U oba slučaja predviđeno je odlaganje suve jalovine, takozvanih pogača, što je ekološki povoljnija varijanta od klasičnih flotacijskih jalovišta. Razlika je u tome što bi se u Jadru 30% jalovine vraćalo u podzemne otkope. Takođe, razlikuje se i ukupna količina jalovine koja bi bila odložena za vek eksploatacije rudnika i tu bi bilo ukupno više jalovine u Jadru, pod uslovom da Cinovec ostane na inicijalnih 50 miliona tona rude i dvadesetak godina eksploatacije. Što se tiče prostora za smeštaj jalovine, za Cinovec se ne navodi gde je planirano (inače lokacija ležišta je na granici Češke sa Nemačkom), za Jadar je lokacija još uvek sporna jer je prvo Rio Tinto izmenio inicijalno predviđenu lokaciju i predvideo novu, bliže rudniku i bliže reci Jadar i na osnovu toga je izmenjen prostorni plan, da bi pre par dana da odluka o izmeni prostornog plana bila poništena. Što se tiče tehnologije, osnovni princip u oba slučaja je da se otkopana ruda prvo usitnjava, zatim vrši koncentracija korisnih komponenti a zatim hemijsko - tehnološki tretmani da se iz koncentrata izdvoje konačni proizvodi. Osnovni principi su isti ali se detalji tehnologija značajno razlikuju. U Cinovecu bi se u procesu koncentracije koristila flotacija, u Jadru ne. U procesu flotacije se koriste reagensi, a reagensi su štetne i otrovne hemikalije. U Jadru bi se u procesu koristila sumporna kiselina, u Cinovecu hlorovodonična. U Cinovecu bi se za finalno izdvajanje litijum karbonata koristio proces prženja koncentrata na visokim temperaturama i kasnije luženje, u Jadru toga nema, što je ekološki povoljnije. Uglavnom, može da se kaže da su projekti uporedivi po obimu, a da je tehnološki proces predviđen za Jadar nešto povoljniji ekološki. Razlika je što je Cinovec potencijalno nekoliko puta veće ležište od Jadra i što mu je lokacija u smislu blizine postojećih i planiranih fabrika baterija i automobila praktično savršena.

Za termoelektrane ovih dana više imamo odgovore šta biva kada ne dajemo naša prirodna bogatstva zlim strancima, ja sam više pričao o ekološkom aspektu. Ali ok, mislim da sam dovoljno detaljno više puta objasnio zašto sam za takav pristup, na dalje bih se samo ponavljao.

Jaroslav Černi radi hidrološke i hidrogeološke studije i u tome su bez konkurencije broj jedan u zemlji. Ja ne mogu da razumem smisao privatizacije tog instituta na ovaj način u ovom trenutku i mislim da je to vrlo pogrešno. Velika većina ljudi je i dalje u institutu nakon privatizacije koliko znam, pa ćemo videti šta se dalje dešava. Studiju uticaja na životnu sredinu bi trebalo da radi rudarsko - geološki fakultet i da je vodi profesor Nikola Lilić, jedan od najvećih autoriteta u regionu u ovoj oblasti. Studija uticaja ide na pregled komisije, ide na uvid javnosti i na javnu raspravu. S obzirom da se to radi i za mnogo manje i beznačajnije studije, i ova će sasvim sigurno biti pročešljana do poslednjeg slova. Postovaljao sam ranije linkove, koliko je samo bilo komentara i primedbi kada se utvrđivao obim i sadržaj studije, to je vrlo obiman materijal, a sve će biti višestruko obimnije za samu studiju. Tako da postoji velika verovatnoća da će studija biti urađena profesionalno i kvalitetno, ja se više brinem šta će biti posle. Ja sam pominjao dobit na godišnjem nivou, ne ukupnu. A projekat se svakako razvija sa idejom da se sva ruda iskopa i preradi (to je 40+ godina). Šta će za to vreme biti s litijumom to je teško reći, mnogi metali su za poslednjih dvadeset godina imali neverovatne amplitude što se tiče ponude, tražnje i cena na svetskom tržištu. Ono što su sigurnije predikcije odnosi se na tržište električnih automobila i posledično baterija. Da li će u međuvremenu tehnologija izrade i sastava baterija da se promeni, postoje priče o tome, ali ja lično mislim da čak i da se pokaže kao moguće i isplativije, taj proces potpune zamene litijuma bi trajao veoma dugo. Što se tiče Rio Tinta, oni su razvijali tehnologiju za mineral jadarit, koji se nalazi samo u dolini Jadra, prema tome pitanje je šta bi mogli da iskoriste na nekom drugom mestu. Ma taman posla da nešto zameram, potpuno legitiman stav. Ja se od 2012. godine nadam da će ovi da odu na sledećim izborima i da ćemo početi da gradimo institucije, da vratimo znanje, stručnost i profesionalnost. I mnogo puta sam pomislio da je jedini ispravan put da sve mora da stane dok ovi ne odu, da bi moglo opet da krene. Devet godina kasnije, i dalje se nadam, Samo što ne može život da mi prođe u čekanju da ovi odu da bi se nešto pokrenulo. Šta ako opet pobede na izborima? I na sledećim izborima? Čini mi se da Rio Tinto malo zamagljuje tu priču - 'ajde samo zbog rasprave o različitim pristupima da zaboravimo na RT i Jadar, dakle nema ga, ne otvara se rudnik. Šta ćemo sa postojećim rudnicima, sa postojećom hemijskom industrijom, sa postojećim termoelektranama, sa postojećim farmama svinja? Da li ćemo sve to da zatvorimo dok se ne izgrade institucije, ili ovo moje u tom slučaju ima više smisla?

Na pitanje koliko će potražnja za litijumom trajati ne moram ja da znam odgovor, nego onaj koji u rudnik litijuma ulaže 2+ milijardi evra. Ako mu projekat propadne za 5 godina, nema mnogo ekološke štete za Srbiju jer to znači da otkopavanje i prerada skoro da ne bi ni počela. Plus ima obavezu da odradi zatvaranje rudnika i sve što uz to ide. Što se tiče srednjoročnog i dugoročnog planiranja, Folksvagen planira otvaranje 6 velikih fabrika baterija za automobile u Evropi. To naravno ne znači da će te fabrike ako sutra litijum jonske baterije budu zamenjene nekim drugim biti zatvorene, ali otvoriće se kao fabrike litijum-jonskih baterija. Svaka zemlja ima pravo da bira u kom smeru će da se razvija i da li hoće ili neće nove rudnike, ne vidim tu ništa sporno. S tim što neka zemlja ima više izbora a neka manje. Što se tiče domaćih institucija i Rio Tinta, kao što vidiš iz novonastale situacije - pritisak utiče i daje rezultate. I to još pre izrade ključnog dokumenta - studije uticaja na životnu sredinu. Koje institucije? Pa jedine koje imamo trenutno, kao što rekoh život ide, mora da se radi, ja sam stava da nemamo vremena da čekamo da nam se izgrade institucije, inače kao što sam naveo gore ne bismo smeli više ni farme svinja da otvaramo.

Ali stvar je u tome što reaguju. Ide teško i polako, ali ide na bolje. Ne zbog Kineza i ne zbog vlasti, nego jer su ljudi počeli da se bune, glasnije, brojnije i konkretnije.

Važi i za tebe kao što sam rekao i ostalima, nema mnogo mojih postova, pa izvolite i dokažite svoje tvrdnje. Dakle bilo šta čime sam nekoga omalovažio u diskusiji ili gde namećem svoju stručnost kao argument za bilo šta. Događa se upravo suprotno, drugi etiketiraju mene, komentarišu kakav sam i kakvi su mi motivi, pa i vređaju. Svo vreme se trudim da podelim saznanja i informacije koje imam, da dam svoje mišljenje i argumente za to. Neko se slaže neko ne, tu je što se mene tiče sve ok i ja stvarno nemam pojma kako i zašto postadoh glavna tema ovde. I to o stručnosti nisam nijednog trenutka potezao, to je pomenuo čovek koji ima gotovo potpuno suprotne stavove od mene na ovu temu, i te stavove je izneo bez da se našao na udaru nadmenog Arsenija i morao da se pokriva ušima. Ali slobodno računaj da sam završio samo osnovnu školu i da nikada nisam ništa radio ako ti je tako lakše.

Čitam oko ove farme svinja u Temerinu. To je jedan od razloga zašto nisam za pasivan pristup, odnosno za stav da nećemo potencijalno nove zagađivače dok ne rešimo postojeće, ili dok se ne promeni vlast ili dok ne dođe Godo. Ne vredi, sranje uvek nađe svoj put. U ovom slučaju bukvalno je sranje našlo svoj put. Zato mislim da je trenutno najučinkovitiji put stalno skakanje po lobanji institucijama, pritisak medija, pa ako treba i blokade i protesti. Lično sam prisustvao situaciji kada je onaj koji odlučuje izgovorio rečenicu, parafraziram, "ma ne mogu to da pustim, pa rastrgnuće me ovi iz nevladinih organizacija i ekoloških pokreta". E to je cilj. Da im to postane uslovni refleks i prvo na šta će da pomisle kad donose odluku. Pa ako nekad dođemo do nivoa da će svaka institucija da radi svoj posao bez ovakve vrste pritiska, super. Do tada, ili ovako, ili će uvek nešto da nas truje. Jal rudnici, jal svinjska govna.

Prvo, hvala i tebi i Eddardu i Clashu na lepim rečima, nego preteraste, saće me bude sramota kad pišem ružne reči. Čitam tvoje pisanije pa se mislim da možda i imamo win-win scenario. Dakle nastavlja se galama i maršujemo RT sa Drine sve dok AV ne bude sateran u ćošak. A RT ako je zaisto takvo mudo ne znam šta mu teško da skloni jednog diktatorčića iz neke vukojebine jer im nije ispunio obećanje. Onda dođe Đilas ili ko već i kaže jbg Rio brate, 'oću ja da ti učinim a i ne bih baš da se tužim, ali vidiš kakvi su ovi moji zadrti, moraš da napraviš apoteku a ne rudnik. Znači Drina da se postidi kad joj dođe voda od tebe, ono izvini što ovako čista mora se ulivaš u mene. A i ti Evropo, ako ti je ovo stvarno strateška sirovina i nećeš pizdarije, da dođeš vamo da garantuješ da će tvoji standardi da se poštuju a i da se otvoriš za jednu fabriku baterija ovde, al' ne neku levu za koju niko nije čuo, nego Folksvagenova da bude, to ovi moji jedino priznaju za firmu. I da ne zaboravim, da se razumemo: u EU mož da uđemo, ali golfa dizela se ne odričemo. Il tako il nikako.

Ne vredi, moraš da napišeš neku kvalifikaciju i da me gurneš u neku grupu/stereotip koji si zamislio. Pokušavam da ti objasnim da ne mora tako da se komunicira. Aj' samo zamisli, sporta radi, da nisam ni zao ni naivan/nezreo/mlad. Da li bi bio u stanju da nastaviš diskusiju? Vidiš, nekada je bilo normalno i očekivano da na izgradnji brana ginu desetine ili stotine ljudi. Ili pri izgradnji mostova i tunela, nešto manje. Sada više nije. Nekada je bilo normalno da je svaka hemijska industrija, svaki rudnik ekološka crna tačka. Sada više nije. Postoji nešto što se zove napredak. I postoje čistije i prljavije tehnologije. I veruj mi da tehnologija sama po sebi itekako znači u tom smislu. Još jednom, rudnik litijuma nikada neće moći ni da prismrdi obimu ugrožavanja životne sredine u Boru. Hladni tehnokrata? Pa napredujem. To na primer nije najnaprednija tehnologija. Ovo sam napisao pre par strana na tu temu: I da dodam, ovo bi na primer bilo klanje vola za kilo mesa. Vrlo nizak sadržaj zlata u rudi, rudnik koji bi radio 7 godina, korist minimalna a negativan ekološki uticaj ogroman, opasnost da u slučaju akcidenta dođe do vrlo velikih posledica, takođe ogromna.

Nije ova tema još uvek velika, evo na 16. smo strani, nisam napisao hiljadu postova na ovu temu pa da bude teško, pa ajde polako prelistajte i pronađite mi gde je to mrziteljstvo (i prema kome) i gde ja to pišem "vi ovo, vi ono". Ajde, verujem da ćete očas posla to pronaći. A ja ću posle toga da se izvinim i pokajem.

Ja i slični? Deder definiši me 'leba ti. Koji smo to ja i slični? Jer ne deluje kao kompliment. Vidi, prvi put kada si suptilnuo natuknuo sumnju u iskrenost i motive mog pisanja, odgovorio sam maksimalno korektno. Ako imaš nameru da nastaviš, isto tako suptilno imam da ti poručim da odjebeš od kvalifikacija ko sam i kakav sam. Izvoli komentariši ono što je napisano, što je svrha i princip foruma. Na tvoje pitanje već sam odgovarao i ostavljao linkove ranije, sa tehnologijom koja se planira fizički je nemoguć takav nivo uništenja.

Meni iskreno uopšte ne smeta stav - nećemo rudnik ni po koju cenu. Kao što rekoh, svaki rudnik utiče štetno na životnu sredinu, na biodiverzitet, zemljište, vazduh, podzemne vode i poštujem da neko smatra da to ne treba dozvoliti ni po koju cenu. Smeta mi kada neko kaže da je ovaj rudnik litijuma klanje vola za kilo mesa, jer ipak je malo više od kila mesa. Smeta mi kad se piše da će ceo prostor biti spržen i uništen a sve vode do Crnog mora zagađene, jer neće. Ili priča da možemo i od poljoprivrede da imamo sličnu korist, a mnogo manju štetu. Pa, teoretski je moguće mnogo bolje iskoristiti ovo zemljište u poljoprivredne svrhe nego što se koristi sada. Samo eto, za prethodnih 100 godina nismo imali pravu šansu za to, ali ćemo zato kad je došao zli RT izinat da napravimo poljoprivredni bum baš na tom mestu. Btw, i u tom slučaju bi neko verovatno morao da proda svoju dedovinu. Tako da je ipak jedina realna varijanta da sve ostane isto kao i do sada. A isto kao i do sada znači da se na tom prostoru polako ali sigurno smanjuje broj ljudi, da nema sređenih lokalnih puteva, da ima redovnih problema sa strujom, da škola spadne sa 800 na 200 đaka itd.

Dakle, da smanjimo cifre iz teksta na 1 milijardu dolara bruto proizvoda godišnje, 100 m godišnje poreza, narednih 30-40 godina, sa površine od 500 hektara, to je sviranje kurcu? Više od 50% sadašnjeg budžeta opštine Loznica, opet sledećih 40 godina - ništa posebno? OK. Sa čime tačno upoređujemo ovo "ništa posebno"? Zamolio bih i @AgroLakida se uključi, prema ovom tekstu Srbija ima oko 4,2 miliona hektara obradivih površina koje daju ukupni bruto proizvod od 4 milijarde dolara godišnje, iliti nepunih 1.000 dolara po hektaru. Ako napravimo prostu računicu, projekat Jadar bi zauzeo 0,01% obradivih površina i doneo bruto proizvod kao 25% ukupno obradivih površina u Srbiji. OK, znam da ova računica gore nije sasvim fer i nije tačna, da u prosek na nivou Srbije ulazi i dobar deo zemlje koji se uopšte ne obrađuje ili ima druge probleme da ne daje prinose. Uzmimo da za prostor gde se planira rudnik množimo sve sa 5 što se tiče prihoda od poljoprivrede, i dalje su uporedni rezultati nešto više od ništa posebno, rekao bih.

E bravo, konačno se diskusija kreće u nekim konkretnim pravcima i prava pitanja se postavljaju. Što se tiče ekologije, evo sada se sa nekih apstraktnih, uopštenih i apokaliptičnih priča vraćamo na konkretne probleme, a nije da ih nema. Jedan od njih je arsen. I naravno da ne može da nema arsena u bilansu, naravno da ne može negde da se izgubi i naravno da mora da se definiše šta će biti s njim. Što se tiče pitanja iz tvoje struke. Nisam ekonomista ali volim da pogledam Rađena je kao neka studija, ja neuMem da proCenim koliko validna. Ali računam, kao osnov za dalju priču može da posluži.

Da, očekivao sam i ranije da će neko da me optuži da pišem iz interesa i da je taj interes vezan za Rio Tinto. I zbog toga, prvi i poslednji put - nikakve veze nemam s njima i nikakav interes da pišem u njihovu korist. To što izgleda kao da botujem za RT je iz samo jednog razloga - pokušavam da objasnim da je histerija protiv Rio Tinta preterana i prenaduvana. Pokušavam da je vratim na realne vrednosti. Pokušavam da objasnim da bi taj rudnik, koji će u najboljem slučaju da krene da radi za 5 godina, u najgorem slučaju bio daleko od najvećih zagađivača u Srbiji. Neka krenu ljudi makar sa pola energije kojom se protive Rio Tintu na ekološke probleme koji se ovog trenutka dešavaju, to će doneti mnogo više koristi i mnogo više pomoći ekologiji. I pokušavam da diskutujem sa svima koji kažu da neće nove rudnike - da objasnim zašto se generalno ne slažem s tim. I pokušavam da objasnim da nemam više vremena da čekam da se promeni vlast da bih promenio bilo šta. Jeste, bilo bi sjajno da ih odjebemo u aprilu. Glasao sam na svakim izborima za opciju za koju sam mislio da ima najviše šansi protiv njih. i ponovo ću to da uradim. Učestvovao i u stvaranju jedne GG na lokalu opet sa ciljem da ih makar tu odjebem. Toliko od mene, nemam vremena ni mogućnosti za više. U međuvremenu, dešava se život. Dešava se da ih i ovakve kakvi jesu, kad je pritisak dovoljno veliki, nateramo da urade ispravnu stvar. I njih i zle strane investitore. I dalje je to daleko od dobrog, i dalje je to niz malih ratova koji se moraju voditi svakodnevno, ali je bolje nego što je bilo pre samo godinu ili dve. E odatle crpim optimizam i što se mene tiče, ubeđen sam da je to put kojim treba da se ide. Hiljade i hiljade malih ratova, svakoga dana, svaki protiv svoga subaše. I znam da me isto čeka i kada se promeni vlast. Ja ću tako, a ostali kako im je volja.

Cilj mog pisanja na temu rudnika litijuma i Rio Tinta ovde je da pokušam da malo demistifikujem neke stvari, da podelim informacije i saznanja koje imam i da ponudim i svoje mišljenje na temu. Ovo je suviše velika i važna tema da bi se sud o njoj donosio bez sagledavanja svih aspekata i bez da se trezveno sagledaju sve pozitivne i negativne strane. S tim u vezi, nekoliko stvari. Ne postoji rudarstvo bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Tačka. Svet još uvek ne može da funkcioniše bez rudarstva. Opet tačka. Postoji rudarstvo čiji je uticaj na životnu sredinu sveden na razumnu i prihvatljivu meru. To je u razvijenom svetu odavno regulisano zakonima, propisima i standardima i to dokazano može da funkcioniše. Tehnologije se stalno unapređuju u pravcu minimiziranja negativnih uticaja na životnu sredinu. I pored toga, tačno je da se akcidenti povremeno dešavaju i između ostalog i to je razlog što se tehnologije usavršavaju na način da i u najgorem mogućem scenariju posledice budu lokalizovane i brzo sanirane. I to, ubeđen sam, na isti način može da funkcioniše i kod nas. Trenutno su ekološki pokreti (pričam pre svega za Srbiju) vrlo bitna karika u tom procesu. Koliko god o svakom od tih pokreta ili njihovih lidera možeš (s pravom) da čuješ mnogo negativnog, njihov generalni uticaj je izuzetno pozitivan. Lično sam se uverio mnogo puta da su domaće institucije i posledično rudarske kompanije reagovale na pravi način tek na pritisak ekoloških pokreta. Ali zato je bitno i da ekološki pokreti imaju fokus, meru i konkretne ciljeve. Zato je bitno da i oni sami ne šire neistine. Ali o tome nešto kasnije. Rekoh već mnogo puta, treba uvek izvagati pozitivne i negativne stvari koje jedan rudnik donosi. Kada se priča o pozitivnim, ako se zadržimo samo na rudnoj renti, onda verovatno nikada nijedan rudnik ne bi ni trebalo otvarati. Da malo demistifikujemo i to oko visine rudne rente. Ne slušati razne Malagurske i slična lupetanja da su rudne rente u svetu 10 puta veće nego naše. Jesu, ali u pojedinim zemljama za pojedine resurse. ne može to da se generalizuje. Kod nas, visina rudne rente definisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara (visina naknada je u članu 23). U tom pogledu smo, što se tiče metala, šta znam, niža srednja klasa u odnosu na Evropu i svet. Ali u ogromnoj većini zemalja se rudna renta iskazuje u jednocifrenim procentima. Kod nas je sada sasvim sigurno trenutak da se razmišlja o povećanju, s tim što sa 5% možeš da povećaš na 6 ili 7%, sigurno ne na 10%. Ili možeš, ako hoćeš da kažeš ćao rudarstvu. Ali čak i da povećaš duplo u odnosu na sadašnjih 5% za metale, to ti i dalje suštinski ne menja mnogo. Rudna renta (Royalty) je za državu važan, ali nikako ne jedini benefit. Rudna renta je mnogo bitnija za lokalnu samoupravu, koja po zakonu dobija 40% od iznosa rudne rente i to je na lokalu već ozbiljan novac. Benefiti države su zapošljavanje ljudi, ostali porezi i usluge koje rudarska kompanija plaća i generalni razvoj privrede regiona gde se rudnik nalazi, plus, ono o čemu stalno trubim, mogućnost razvijanja downstream proizvodnje (na primer, RTB Bor je u svoje zlatno doba osamdesetih, pored rudnika i topinice bakra, razvio i fabrike bakarne žice i električnih kablova, fabriku bakarnih cevi, valjaonicu bakra, fabriku električnih brojila, elektro uređaja, nakita itd., čitav sistem je imao preko 20.000 zaposlenih i najbolje od svega - pravio profit). Gorenje se recimo rodilo iz rudničke elektro-mašinske radionice. Šta je trenutno najveća prepreka normalnom razvoju kod nas - strateško planiranje i domaća struka. Da se vratim na Rio Tinto, slično kao sa Kovidom, ljudi lako budu sluđeni kada od stručnjaka pročitaju nešto ovako: Na žalost, Dragana Đorđević, kao i profesor Ristić sa Šumarskog fakulteta, koji je pričao o nekakvom upumpavanju vode u procesu podzemnog otkopavanja i jalovištima koja će imati pH 3, kao i ekipa oko njih, pričali su očigledno o nekim procesima koji veze nemaju sa tehnologijom koja se planira za Jadar. I šta je sada tu problem, zbog zatvorenosti i PR retardiranosti Rio Tinta, ako ti ja kažem da to nije tačno možeš jedino da mi veruješ na reč jer kao izvore mogu da ti ponudim jedino sajt i dostupne dokumente Rio Tinta. Ili, mogu da ti ponudim mišljenja ljudi koji su direktnije uključeni u celu priču i koji, po meni, mnogo realnije sagledavaju koji su u stvari pravi ekološki izazovi ovog projekta. Na primer, ovako nešto. Ono što je trenutno potpuno jasno, jeste da što se tiče tehnologije i ekologije, praktično još uvek niko ne može da da odgovore na sva pitanja. Odgovori na sva najvažnija pitanja moraju da se nađu u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu. po proceduri, investitor se obraća Ministarstvu zaštite životne sredine sa zahtevom za određivanje obima i sadržaja Studije uticaja. MZŽS je Rio Tintu izdalo Rešenje o obimu i sadržaju Studije, samo Rešenje i proces koji je da njega vodio mogu da se nađu ovde. Detaljno o materijalu koji je predat Ministarstvu uz zahtev za obim i sadržaj, imaš ovde. Ako želiš, imaš s kim ovde da diskutuješ o tome. To što ne pišu svi, ili makar većina, po tvom ukusu - šta da ti kažem, dobrodošao na forum. Ali očigledno neće ni moderacija previše da trpi one koji ne doprinose temi.

Rada je sjajan dokumentarac napravila, najozbiljnije. Ovde skoro da nema preterivanja i prenaglašene patetike, ovo je realna muka koju ljudi u tom selu imaju, a i sve ostalo što se pričalo o Boru i okolini je uglavnom tačno. Hteo bih samo da napomenem da je "zasluga" Ziđina za sve što smo u dokumentarcu videli minimalna. Dakle ovde nas nije nikakva zla kineska/multinacionalna kompanija žedna profita upropastila ekološki. To smo mi sami sebi napravili, za 70 godina dok smo bili "svoji na svome" i dok nismo "naša rudna bogatstva poklanjali strancima". I to ne da bismo pravili profit, nego gubitke (od sankcija devedesetih naovamo).

@Константин e ovo večeras je bio batađorizam 1/1