Horium

Crnogorski samuraj se znaci ipak vratio kuci.

2015/2016 je takodje Brose imao lepo skockanu ekipu. A mislim da mu je stvarno isuvise olako urucen otkaz od Nemaca.

Eh, kao da je Trinki naivan momcic od 18 godina a ne priznati strucnjak u svom poslu sa pozamasnim iskustvom, pa da ne zna sta moze gde da ocekuje. Bice vrlo zanimljivo videti kakav ce tim Partizan da oformi za sledecu sezonu (prvu gde je Andrea od pocetka) i kakva ce ga igra krasiti. Ja sam sa velikim gustom pratio Bamberg pod Trinkijevim kormilom onomad, i strogo radi uzivanja u kosarci, voleo bih da se nesto slicno ponovi.

Ne pricam ja o parama. Novac koji je zaradio Dare (pa I Bradulja) su nesporni. Pricam o svemu ostalom. Mislim da je nefer (prema Darku) reci da su ga samo i iskljucivo u zivotu interesovale pare I hedonizam koji prati pare.

Milicic i Radule su naoko slicna prica, ali sa zapravo dve kljucne razlike. Braduljica, je za ono sto je njemu bilo najvaznije u karijeri (nacionalna selekcija) se I vise nego pokazao I dokazao. Njemu niko (osim Meklise) nece moci da ospori monstrouzne partije tokom njegovog staza u dresu Srbije, cija cista esencija je onaj fatality nad Saricem na OI. Ludi Radule, lenji Radule, debeli Radule, smotani i mekani Radule... koji je bio apsolutno sve suprotno kada je trebalo, i to kada nije igrao za pare vec iz ljubavi I usled nekih drugacijih potreba. Zapravo lazem. Nikada nije prestao da bude ludi Radule. Zato za mene on I jeste hodajuci rokenrol. I to je ono sto razlikuje Darka I Radulju. Darko I za ono sto mu je bilo bitno I za ono sto nije, nije izdrzao I pobedio (kad je kosarka u pitanju). Dare nema taj bljestavi trenutak, taj isecak u vremenu I prostoru, koji bi pokazao makar na trenutak kakav uragan sile, vestine I inspiracije lezi u njemu, I kakav je on titan kosarke mogao da bude. A iz te razlike, proistice jedna druga. Radule nece zaliti ni za cim, cak I da sutra zavrsi svoje bivstvovanje na parketu. Darko, meni se cini, jos duboko zali, I zalice mozda potajno jos drugo vremena, za svojim mladalackim izborima.

Zanimljiva finalna serija u Turskoj. Ni jedna ni druga strana nisu bile u zavidnoj poziciji. Efes usled pravila turske lige prakticno sveden na samo 5 igraca po utakmici (budimo darezljivi, I kazimo 7 ukljucujuci balbaja I sanlija) dok Fener nije mogao da racuna na Grina, Lovernja i, sto je najvaznije, Veselog. Mislim da je zasluzen trijumf Atamanovih pulena, lavovski su odradili posao. Larkin je imao jednu pravu space jam sezonu. Od igraca koji je izgledao kao da su mu ukrali talenat, do takeover-a koji ne pamtim da sam video u poslednje vreme u Evropi, sa karijevskim prodorima i surovom kanonadom uz stvarno uzasnu potrosnju. Vasilije igra karijeru zivota. Izvanredne organizatorske sposobnosti, odlican ulaz i solidna odbrana. Cini mi se da je ojacao, nosio se sa Kalinom (!!!) na postu ne mali broj puta kroz seriju, i lepo koristi tu isto svoju snagu i cvrstu gradju (ko je rekao frame) za zavrsavanje na obrucu. Ono sto je jos lepse, postoji ocigledan prostor za napredak (sut, odbrana, pomalo eksplozivnost) a koji usled njegovih odredjenih bljeskova inspiracije tokom sezone izgledaju ostvarivi. Ogresio bih se o coveka da ne spomenem i Moermana. On je stvarno kicma ovog tima, neumoran borac koji radi sve i moze sve. Da li usled samopouzdanja, ili usled cistog kvalitativnog napretka, radi uspesno stvari koje nikada ranije nije. Ne lici na onog igraca iz Darusafake. Usudiobih se da kazem da je cak mozda drugi najvazniji igrac Efesa, posle Larkina, ako nista drugo, jer dostojnu zamenu za ono sto on radi na terenu Efes jednostavno nema.

Radule je hodajuci rokenrol, neupitno uspesan sportista (istina, mozda je mogao da postigne i vise/bude bolji igrac) koji nije dozvolio da mu karijera pojede zivot niti da ga spreci da zivi zivot na nacin koji on zeli. Odigrao je karte koje su mu dodeljene maltene perfektno.