Marko

Ih, šta sve nema dobru ocenu na imdb-u... Nisam gledao, ima prilike... Ali ono što je meni bio red flag za taj film, je to što su raznorazni likovi i likuše hvalili film na sva usta, i to moram reći, jedan od tipova ljudi kojima jako ne verujem kad je ukus u pitanju (Tipično mladi trendy ljudi, dakle ljudi za razgovor o tome koja je aplikacija i za šta trenutno naj-handy, šta valja od kolekcije jesen/zima, koji vape je najbolji odnos cene i kvaliteta itd. Međutim kad se radi o filmovima, i uopšte o kulturi, zaobilazim razgovor u širokom luku)

Ti hitići su mi uvek bili ono, šta znam, iz mog ugla vuče na neku nostalgiju za nekim momentima, nekim stvarima, minulim vremenima i društvima itd. Ali zato sa druge strane, uopšte ne slušam to niti mogu, kad zasvira negde nekad, jednom u ko zna koliko, e super, mali nostalgia fix i dosta, bar do sledećeg puta, koji i ne mora baš da bude uskoro. Onda, 2000-ih npr, utisak i sećanje mi je da je to ovde malo ko slušao ozbiljno, a često je bila aperitiv muzika takoreći, na mainstream žurkama bar (Dok ne preuzmu narodnjaci kasnije razume se). Clubbing je bio nešto drugo naravno, a svakako je bio manji izbor nego u Bg. Meni je Exit čitav niz godina bio, kao laiku, neki annual summary za sveukupno tu muziku, (Da ja malo to progustiram), a imam drugove kojima je, još od gimnazije, elektronska muzika sve i svja, obrnuto od mene... Whatever... Hipnoza bi mi trebala da se setim nekih zaboravljenih stvari. Urezale su mi se, on top of my head ove, ne toliko iz medija, nego jer su ih ortaci i ortakinje forsirali stalno Poslednje 4 su

Bernardo Bellotto (1722-1780) je bio Italijanski slikar, istaknuti slikar urbanih pejzaža (Veduta) u XVIII veku. Rođen u Veneciji (Nećak i učenik velikog Canaletta), nakon nekog vremena provedenog u ujakovom ateljeu i slikanja rodnog grada, nastavlja dalje po Italiji, najpre u Rimu, a zatim i širom severne Italije. Otprilike (sredinom 1740-ih) kad Canaletto odlazi u Englesku, i Bellotto napušta Italiju i seli se u Drezden, (Gde ga poziva Poljski kralj i Saksonski vojvoda Avgust III, te postaje njegov dvorski slikar). Ali za razliku od svog ujaka koji se vratio u domovinu nakon 10-ak god, Bellotto se više nikad neće vratiti u Veneciju, pa ni u Italiju. U Drezdenu ostaje do sredine 1760-ih, (Avgust III umire 1763), a zatim kod poslednjeg Poljskog kralja Stanislava II, postaje dvorski slikar u Varšavi i tu ostaje do smrti. Glavna razlika između Canaletta i Belotta, mada su detalji podjednako realistično, precizno crtani, je u težim senkama, mračnijem i tmurnijem koloritu kod Bellotta. Zahvaljujući detaljnom slikanju arhitektonskih i generalno pejzažnih detalja, njegove slike su korišćene prilikom obnove Varšave nakon Drugog Svetskog Rata. Njegova dela, osim u Poljskoj i Nemačkoj, se mogu ponajviše videti u SAD, Italiji i Engleskoj.

Kako mrzim kad se ovako nešto desi, pa za to čujem na netu, izbaci me iz zone totalno. Valjda će čovek biti dobro (Intubiran, kritično stanje, a kolabirao u 1/4, i sad ne mogu da daju prognozu, užas)

https://i.imgur.com/ZOXnd7f.mp4