Marko

Gde god... Nebitno. Ako ima ljudi koji će dovoljno da raspredu oko toga, nije važno da li bi to bilo ovde ili na početnim stranama USO teme. Ja se doduše stvarno ne sećam kad se ovde o kvalama pričalo više od nekoliko postova

Pa ko vas sprečava da detaljno raspravite i analizirate dosadašnje rezultate i eventualne ishode narednih mečeva USO kvalifikacija 😁

Možda, moguće, mada čuj nije da je ljudima baš ne znam kako nužno da se izjašnjavaju na ovakve teme. Ali dodao bih na to još nešto: Da će onima kojima je stalo, kao i Novakovi fanovi imati mnogo posla jednom kad se on penzioniše. Pošto cenim da će tada, blago rečeno, nedovoljno da se priča o njemu a proporcionalno njegovim uspesima. Videli smo to mislim onda kad je držao sva 4 gs: Tišina je bila poprilična imajući u vidu šta je tad postigao. (U medijskom, odnosno javnom prostoru, i mnogo bitnije/veće nepravde prođu, a ne narativi o velikim sportistima). Jbg to je tako. Racionalno gledano, nije da može drugačije. World we live in... Iskreno ne verujem u neke budalastine, teorije zavere. Logika mi, doduše, nalaže da budem sumnjičav: Jer koliko se sećam, poslednje HOF ime u muškom tenisu koje je imalo doping skandal je bio Agassi pre 25 god (Neka me ovde neko ispravi/dopuni ako grešim). To je jako puno vremena, da se ništa nije desilo, isplivalo na površinu, a što se tiče dopinga među velikim, vrhunskim teniserima. Mnogo više mi ima smisla da su u tenisu bolje organizovani, i da poučeni nesretnim biciklizmom i atletikom između ostalog, u tenisu drže stvari mnogo bolje pod kontrolom i daleko od očiju javnosti (Lance Armstrong i Marion Jones, primera radi, kao ne jedini, ali istaknuti i pravi pravcati užasi za kredibilitet i reputaciju biciklizma i atletike, takav neki skandal je naravno poslednje što treba ATP). WTA je imala više većih slučajeva: Hingis, ono sa Sharapovom... Zaverologija na stranu, zdravorazumska sumnja nije na odmet.

Koja je uopšte starosna granica i drugi (pred)uslovi za pozivanje na obuku/u rezervni sastav ili šta već? Mogu da zamislim komične scene za bezbroj ljudi, ako bi nekim slučajem ti likovi došli u bilo kakav scenario tog tipa.

Ja uvek kažem da USA/NA ima takvu MLS kakvu ima, i da ima mesta za napredak, sad pitanje je koliki i kojim tempom. Kad se ima u vidu činjenica da u 4 ekipna sporta imaju 4 lige koje su apsolutni, undisputed hegemoni u tim sportovima, onda im samo postojanje soccer lige dođe kao neki bonus. E da, nema ispadanja, ali nema ni šejkova/tajkuna, pa sad jbg šta ko više ceni (Sve ima svoje). Lično mnogo više vrednujem njihov sistem nego ovo, kako god to nazvali, što imamo u fudbalu sa naše strane velike bare...

Obrva... Ugane trepavicu u novembru

Ništa posebno. Očekivan razvoj događaja. 1/4 koja se završila sa +15 za USA rešila tekmu. Rutinski je sve to izgledalo, pogotovo jer sa 20-ak turnovera pobede 20-ak razlike.

Taj sam. Ne radi se toliko o ukusu koliko o tome da ja ne trpim želatinasta jela. Forma/tekstura mi jednostavno ne leži (Bilo slano bilo slatko jelo). Može me prevariti možda neka torta/kolač sa baš minimalnim udelom nečeg želatinastog i to je to. Ovo ostalo, pihtije pogotovo, nema šanse. Inače sam zahvalan sad, kao što sam bio i zahvalno dete što se jela tiče: Rekao bih da jedno 97% uobičajenih jela volim, ali tih 3% neću. Videlo se to već kad sam imao 6 ili 7: Ja obožavao džem od kajsija i šljiva, a deda navalio da jedem džem od jagoda, (Koji već na mirisu nisam mogao da smislim), šta ti meni izvodiš, gori si od mame, naterao me da pojedem dva parčeta za dezert posle večere. U pola noći ja se trgnem iz sna i takvu mu peglu bacim po tepihu da mu, što se jela i mene tiče, više nikad nije palo na pamet ni da pokuša ništa jače od blage sugestije (Pihtije i ostale đakonije daleko popularnije nekad nego danas, često je samo stvar generacije rekao bih. Imali smo raspravu ovde vezanu za ratluk, gde mi se čini da je isti slučaj)

Stavi majonez na lubenicu onda

Ovo za Gordonovo igranje za drugu reprezentaciju 13 god posle. Da li je bilo neko zvanično objašnjenje cele situacije od strane FIBA? Ili se to kršenje pravila možda podrazumeva jer, kako ono beše, ipak se radi o situaciji koja spada pod ono "U interesu razvoja košarke". Pa onda naravno, ni ne mora ništa naročito da se objašnjava povodom toga... Teško sranje kako god da se gleda

To su te sušte suprotnosti. Ko nije imao stila/ukusa za vreme aktivne karijere, često pronađe neku estetiku nakon penzionisanja

Kalina je i van terena mogao jako i do samog kraja. Doduše mišljenja su podeljena oko same završnice

Možda ali to ja i ti znamo danas. Klincima u srednjoj je sve samo daj što više sada odmah. Pogotovo jer je nekoliko sati spavanja u proseku dosta na tim ekskurzijama. Tako da smo gunđali malo što nismo videli nijedan od 3 najveća grada del Nord. Ja sam se lagano noću kupao na Lidu tamo kod Venecije (April bio), pa sam maštao kako bi bilo lepo da se bućnem i na drugoj strani, da li baš u Ligurskom ili Tirenskom nije mi bilo bitno. Za Milan i Torino masa se ložila zbig shoppinga, Milana/Intera i Juvea... Najbolja pizza je ona koja ti najbolje legne tog dana. Ponekad to bude ta smrznuta sa majonezom, (ne baš), nekad ona iz omiljene picerije, a retko kad neka iz onih najizvikanijih mesta...

Moje prvo iskustvo sa Italijanskom pizzom je bilo na srednjoškolskoj ekskurziji: Severni deo zemlje tura od 5 dana. (Venecija, Firenca, Verona, Bolonja, Parma i Ravena. Jbg, bili na severu, a ništa Milano, Torino, Đenova itd, al' za 5 dana i ovo je bilo dosta). Kako god, nakon isprva nekoliko šokantnih iskustava sa cenom pića i hrane u onim lokalima odmah u centru, odlučimo mi u Veroni da malo zapešačimo dalje od centra i nađemo neki lokalni restoran, i zbog cena i za svoju dušu. U toj piceriji u koju smo seli jedno 10-15 min peške od centralnog trga, konačno prava stvar bez da te oderu (Engleski koji prosečni lokalci pričaju je bio smešan kao što je verovatno i danas, no to se i očekivalo). Eto, sa 17-18 smo naučili lekciju koja i dan danas važi za većinu turista rekao bih, gde god, a što se tiče turizma i hrane: A to je da samo treba ići što dalje od centra i izvikanih mesta...

NBA Draft 2008: Tadija Dragićević - 53 pik, Novica Veličković - Undrafted. I ko je onda bio bolji igrač? Pametnom i više nego dovoljno 😁